Порекло презимена, село Пирковац (Сврљиг)

26. март 2020.

коментара: 0

Порекло становништва села Пирковац, општина Сврљиг – Нишавски округ. Према књизи Гојка Миловановића „Порекло становништва моравског Голака“ I део. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Пирковац је смештен на десној обали Беле реке, непосредно на језерској тераси, али се добар део насеља пење уз њу ка брду Раил. Од регионалног пута Алексинац — Сврљиг удаљено је око 1 км. Овај пут води за Лабуково и Раденковац, односно Ново Село и Језеро.

Тип села.

Иако су куће највећим делом разређене, ипак је углавном груписано насеље. Највећа збијеност кућа је око сеоске чесме и рода Видојковци.

Постанак и назив села.

Сматра се да је Пирковац старији од суседне Попшице која је већа и значајнија као средишње насеље. Сматра се да су га основали досељеници из села Козја код Беле Паланке, који су умакли турској потери долином Сврљишког Тимока. Уточиште су им пружили монаси у манастиру Свети Арханђел и омогућили да се населе и обнове насеља у овом крају. Тако су према предању браћа Пирко и Божа обновили, Пирко некадашњи Рашанац, који ће по њему бити назван Пирковац, а Божа Попшицу. Пирко је са синовима Милојем, Миленком и Живадином подигао земуницу и отпочео нови живот. Ускоро је обележио територију будућег села (атар).

Старине у селу.

У прeлепом амбијенту у подножју брда Раил налази се манастир Свети Арханђел са основном школом интернатског типа саграђеном за време Обреновића. Школа је радила све до 1977. године. Манастир је према сачуваним изворима из периода Немањића. Легенда каже да су оснивачи манастира браћа Вуја и Груја из околине Горњег Милановца који су били дуго одвојени, али вођени неодољивом жељом да се сретну. Срели су се на овом месту и одредили за подизање манастира. Ову легенду забележио је аустријски истраживач Феликс Каниц 1864. године, боравећи у њему. Манастир је више пута страдао, а нарочито у српско–турским ратовима 1876/78. године.

Заветина у селу је Свети Трифун.

Порекло становништва.

У селу су ове фамилије:

-Видојковци, 5 кућа, досељени из Козје (Бела Паланка), славе Светог Ђорђа, кумују им Миленковци из Давидовца.

-Ћурувици, 5 кућа, досељени из Давидовца (Сврљиг), славе Светог Николу, кумују им Миленковци из Давидовца (Сврљиг).

-Шпијунци, 1 кућа, досељени из Нишевца (Сврљиг), славе Светог Јована.

-Лашковци, 4 куће, досељени из Плужине (Сврљиг), славе Светог Николу.

-Нешићи, 2 куће, досељени из Новог Села (Моравски Голак), славе Светог Ђорђа, њихова фамилија у Новом Селу су Инђелици.

-Даравелци, 1 кућа, досељени из Давидовца.

-Миџини, 1 кућа, досељени из Попшице од Ћопинске фамилије, славе Светог Ђорђа.

-Минци, 3 куће, досељени из Давидовца (Сврљиг), славе Светог Ђорђа.

-Михајловићи, 1 кућа, досељени из Галибабинца (Сврљиг), славе Свете Врачеве Козму и Дамјана.

ИЗВОР: Према књизи Гојка Миловановића „Порекло становништва моравског Голака“ I део. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.