Блаце и околна села Reviewed by Momizat on . Општина Блаце: Алабана, Барбатовац, Блаце, Брежани, Више Село (до 1977. године Вишесело), Врбовац, Горња Драгуша, Горња Јошаница, Горње Гргуре, Горње Сварче, До Општина Блаце: Алабана, Барбатовац, Блаце, Брежани, Више Село (до 1977. године Вишесело), Врбовац, Горња Драгуша, Горња Јошаница, Горње Гргуре, Горње Сварче, До Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Блаце и околна села

Блаце и околна села

Општина Блаце:

Алабана, Барбатовац, Блаце, Брежани, Више Село (до 1977. године Вишесело), Врбовац, Горња Драгуша, Горња Јошаница, Горње Гргуре, Горње Сварче, Доња Драгуша, Доња Јошаница, Доња Рашица (до 1955. године Џукела), Доње Гргуре, Доње Сварче, Дрешница, Ђуревац, Качапор, Кашевар, Криваја, Кутловац, Лазаревац, Мала Драгуша, Међухана, Музаће, Попова, Пребреза, Претежана, Претрешња, Придворица, Рашица, Сибница, Стубал, Суваја, Суви До, Трбуње, Чунгула, Чучале, Џепница и Шиљомана.


Коментари (23)

  • Maja Kostic

    Da li neko uopste ima bilo kakve podatke o poreklu porodica koje naseljavaju sela u okolini Blaca- Muzace, konkretno porodica Ristic-Kostic, krsna slava Sv. Jovan Milostivi

    Одговори
  • Igor Savic

    Zdravo Majo, istrazujem istu tematiku porodice Savic iz Muzaca, pa sam procitao Vase pitanje. Malo cu pokusati da Vam pomognem, zvuci kao fraza ali bila su dva brata Rista i Kosta, doselili su se iz Crne Gore u Muzacu oko 1896 godine, dogovorom koji su postigli Nikola Petrovic i Milan Obrenovic 1879. godine o naseljavanju Toplickog okruga (nakon Drugog srpsko-turskog rata i Berlinskog kongresa 1878. godine).
    A sada slag na tortu za moju zemljakinju….Ljubomir Kostic (verovatno otac Ranka Kostica) i Milan Ristic (verovatno otac Damjana Ristica) ucestvovali su u Toplickom ustanku protiv Bugara licno sa vodjom Toplickog ustanka Kostom Vojinovicem posle pogibije licno su ga sahranili po njegovoj zelji kod vodenice na Cerovickoj reci, odakle je kasnije prenesen u Grguru gde i danas pociva i da Vas vise ne davim…

    Одговори
    • Andrijana Savic

      Zdravo Igore, moja porodica sa tatine strane je Savic iz Blaca. Moj deda je bio Vukoje i živeo je u Beogradu. Imao je brata Vukomana i sestru Natu (u Beogradu). Njegov rođak Toma je isto iz Blaca ali je živeo u Beogradu sa dve ćerke, Mira i Sneza. Moj deda se oženio Desankom iz sela Suvaje. Ako imaš neke informacije o porodici Savic i da li su to isti Savici bila bih ti zahvalna odgovoru.

      Одговори
  • milka vojinovic milovanovic

    igore citam tvoj teks pa bi da pitam jel si ti u selu grguru i ima li potomaka od koste vojinovica gde to mogu da procitam jer moje poreklo je otuda i sad treba da dodjem da izvadim drzavljanstvo

    Одговори
  • Maja Kostic

    Hvala, Vam Igore, nikako me ne davite. Ako imate bilo kakve podatke, molim Vas da mi prosledite.
    Hvala Vam puno, još jednom.

    Одговори
  • Goran Ristic

    Zdravo , Majo zeleo bih da znam cija si cerka?Ja sam potomak porodice Ristic pa zelim da ti objasnim koliko ja znam poreklo porodice Kostic i Ristic koje slave slavu Svetog Jovana Milostivog 25. novembra.Koliko ja znam od mojih starijih u Muzacu su se doselila 3 rodjena brata i to: Krsta,Kosta i Novica.Kosta je imao sina Obrada, Obrad je imao 4 sina:Svetislava,Milisava,Ljubodraga i Milentija.Svetislav je imao Ristu,a Rista 2 sina Miodraga i Vukadina.Obojica imaju po jednog sina (Vukadin Milenka,a Miodrag Milovana , oni su jos zivi i nalaze se u Nisu).Milisav je imao sina Radoslava,on je imao sina Radojka a Radojko 2 sina Ziku (zivi u Muzacu) i jos jednog cijeg imena ne mogu da se setim ali znam da zivi u Beogradu i oni imaju svoju decu.Ljubodrag je imao dva sina Ranka i jos jednog cije ime ne znam.Ranko je imao 3 sina Dragoja,Godzu i Stojka.Dragoje ima 3 cerke koje su zive.Stojko ima cerku.Milentije je imao sina Tomu i Milibora (koji su preminuli) i Stojana koji zivi u Muzacu.Toma ima sina Jovu koji zivi u Beogradu i on ima svoju decu.Milibor ima 2 sina Acu i Micu koji zive u Beogradu.Ovo su potomci Koste i to su gornji Ristici.
    Krsta je imao 2 sina Vukojicu i Peru koji su poginuli 1913. u Makedoniji.Vukojica je imao Sofronija i Antonija.Antonije ima cerku Boziku koja zivi u Rasici.Sofronije ima sina Milovana koji zivi u Blacu i ima sina Dejana a ja sam Dejanov sin odnosno Milovanov unuk.Pera je imao 2 sina Damjana i Budimira. Budimir nije imao naslednike a Damjan ima 2 sina Vukasina i Milosina koji zive u Beogradu.Milosin ima 2 sina,a Vukasin jednog.
    Ostali su jos naslednici koji poticu od Novice,on je imao sina Milana,Milan sina Vulu,Vula sina Boru koji nisu zivi a Bora ima sina Aleksandra koji zivi u Beogradu .Ovo su donji Ristici i svi mi slavimo slavu Svetog Jovana Milostivog.Ako neko zna nesto vise i bolje neka nam se javi.

    Одговори
    • Mirdijana Vujkovic

      Zdravo svima. Ja sam takodje potomak Ristica odnosno moj otac je Damnjan Ristic. Mislim da je Milan Ristic njegov deda a ne otac. Kosta Vojinovic jeste sahranjen u vodenici koja je pripadala mom ocu odnosno zajednicki Damnjanu Risticu / Vucku Milivojevicu. Kako su meni otac i majka pricali, Ristic / Kostic braca su poreklom sa Kosova,opstina Leposavic,sela Koporice i Borcani. Ne znam odkud da su iz Crne Gore. Moja rodjena braca su Milosin i Vukasin. Znam pricu da su 60-ih godina dosli „nasi preci odnosno rodjaci“ na konjima,sa Kosova ,i da su trazili Ristice. Bili su kod nas i na spavanju. Moj brat Vukasin sigurno zna vise o tome. Kada dobijem neke nove informacije napisacu vam.

      Одговори
  • Duka

    Гагулићи из Горње Коњуше?

    Одговори
  • jelena

    Pozdrav
    Da li neko zna odakle se porodica Knezevic
    doselila u Pridvoricu kod Blaca?
    Hvala unapred

    Одговори
  • Vladimir

    Da li neko zna tacno poreklo porodice Ilic, iz Pretresnje i kako doci do tih podataka ? Prica se da smo se doselili u Pretresnju iz Crne Gore preko Sjenice krajem 19 veka. Slavimo svetog Djordja 16.11.

    Одговори
  • vesna munjiza

    da li neko zna odakle su došli Radoičići. Moj deda je bio Svetimir, njegov brat Pera, brat od strica Stanko a moj pradeda Živko, koji je poginuo na Ceru. Slavimo Svete Vrače.

    Одговори
  • Milosin Ristic

    Draga sestro Mirdijana,tvoj i moj otac se zvao Damnjan a njegov otac Petar a Petrov otac ( nas pradeda ) se zvao Krsta. A Milan koji se spominje je Vucinin otac a Borin deda. Nas deda Petar i njegov brat Vukoica poginuli su u razmaku od dva dana na Jezevom polju u Makedoniji 1912 u borbi protiv bugara ( namerno pisem malim slovom).

    Одговори
  • Rasica

    Pozdrav

    Ja sam Albanac iz Kosova, moje prezime je Rasica , moja porodica je 1878 oterano iz Rasice, (Blace Toplica) na Kosovu.Meni interesuje jel ima nekog iz moje porodice u ovo selo i kako se oni zovu i jel neko zna (jel ima neka ststistika) ko je do tada ziveo i kako su zvali oni iz moje porodice, posto mi sada imamo prezime Rasica ali to je nase prezime posle 1878, Meni me interesuje kako je bilo nase prezime do 1878.

    Одговори
  • jovanka maravic

    Moj deda se zvao Milan Radosavljevic iz Donje Josanice Blace..Njegov deda se zvao Radosav.Tata je govorio da su dosli iz Leposavica.A u Leposavic iz C..Gore.Slava nam je Sveti Nikola.Prezime je novo. Navodno su bili Miljurkovici.Da li neko zna tacno poreklo porodica iz Donje Josanice?

    Одговори
  • Stefan Radovanovic

    Postovani clanovi bio bih zahvalan uz malo pomoci oko porekla iz Donje Josanice.Moj deda se zvao Ljupce Ljubodrag Radovanović, imao je jos brata Radoja koji je otisao za Švedsku i dve sestre Miladiju udatu u Filimonovice I Svetlanu udatu u Filipovice iz Zdravinja. Moj pradeda se zvao Aleksandar . Pricase da su dosla tri brata sa Kosova i da je svaki brat uzeo razlicito prezime Radosavljevic, Radivojevic i Radovanovic i da su prvobitnu slavu Sv. Agatonik zamenili sa Sv.Nikolom.

    Одговори
    • Jovanka

      Stefane ako si na fejsbuku pronadji me:Maravic Jovanka.Mi smo ista familija ja sam bila Radpsavljevic pre udaje.Moja mama je iz Gornje Josanice.Njen rodjak Vladimir Vujicic je izdao knjigu STOTRIDESETJEDNA GODINA GLRNJE JOSANICE.U ķnjizi su podaci odakle je dolazio do podataka.To su uglavnom Arhiv Srbije,Arhiv Jugoslavije i jos puno knjiga.Pozdrav za tebe i tvoju porodicu

      Одговори
  • Горан Ђорђевић

    Поштовање,

    моје презиме је Ђорђевић и ја сам дошао до 1835 године и Цветка ( то му је година рођења ) и жене му Станке ( 1839 ). Њихова деца су Војислав, Танасије и Анка. Војиславови синови су Љубомир и Новица.

    Љубомирови синови су : Душан ( 1920 ) , Радосав, Радојко и ћерка Душанка.

    Мој Отац Велибор ( 1946 ) је Душанов син.

    Ја сам Горан Ђорђевић 1971 годиште.

    Потребна ми је помоћ одакле су дошли Ђорђевићи.

    Нашао сам у САНУ – Етнографски институт у књизи Насељавањљ Топлице -Вујадин.В.Рудић -1978 да су у Трбуње дошли из села Музаће где су живели до ослобођења Топлице и да су припадали братству Тришића ( Симоновићи, Ђорђевићи и Матићи).

    Свака помоћ је добродошла.

    Велики поздрав

    Одговори
  • vojislav ananić

    Блаце

    Даринка Зечевић, Етнографски институт САНУ 1951

    … До ослобођења 1878 године Блаце је имало обележје сточарског муслиманског насеља. Инверсним миграцијама Арбанаса натраг у области из којих и преко којих су се били инфилтрирали у ове крајеве, на путу њихова продирања из Арбаније у Србију крајем турског доба, настала је нова фаза у развитку Блаца и читаве ове области. Први насељеници Антићи, Ђурковићи и ПОповићи, насељавају се по разбијеним крајевима дотадашњег насеља где су Арбанаси имали куће.
    Већ 1882 просеца се, фактички само обнавља, стари друм од Крушевца кроз Јанкову Клисуру за Куршумлију и Прокупље. ..Блаце је на томе главном путу имало и нарочиту саобраћајну улогу 1915 г. Главни правац повлачења српске војске испред најезде намачко-аустриско-мађарско-бугарских окупаторских трупа у јесен те године, као и главни правац продирања немачке војске, био је кроз Јанкову Клисуру.
    Разуме се да је том приликом, на главном путу непријатељске инвезије Блаце страдало, а поготову 1916 г, за време устанка под војводом Војиновићем.
    Пoрекло становништва.
    Миграционе струје. – У насељавању Блаца, чије је целокупно становништво досељено иза 1878 године, најзаслужнија је миграциона струја од Копаоника: 34 рода са 195 кућа.
    Одмах иза ове, уствари огранак исте, копаоничке струје, долази ибарска струја – од ибарских села, највише околине Рашке: 12 родова са 46 кућа.
    Трећа, знатно слабија од прве, али довољно изражена струја је жупско-расинска, из Жупе (Александровац), крушевачке котлине и доње и средње Расине (испод Јанкове Клисуре): 20 родова са 59 кућа.
    Док су прве две миграционе струје, копаоничка и ибарска, доводиле углавном планинско-сточарско становништво граничних предела предристовачке Србије, који су се овамо спуштали у плоднију котлинску област, дотле је ова трећа,
    жупско-расинска струја довела у Блаце у већини котлинско-земљорадничко, па и занатлиско и ситнотрговачко становништво: то су били обновљачи Блаца иза ослобођења области од Турака који су, у огромној већини поварошени сељаци, учествовали у заснивању варошког живота у овом насељу.
    Најзад, досељеници са разних страна: из Ужица, Куршумлије, Пећи, Косовске Митровице, са Власине, иако у незнатном броју, живо су учествовали у стварању и развоју варошке привреде овог насеља.
    Досељеници из времена од 1878-1900 године:
    Антићи (2к) из села Трикосе – Ибар (св. Никола).
    Ђурковићи (12 к) из с. Трикосе – Ибар (св. Мина); од исте „фамилије“ су Несторовићи (2 к)
    и Радонићи (4 к).
    Ивљани (7 к) из краја Ивље с. Рокце Копаоника (св. Јован).
    Икићи (2 к) из с. Мајдева – Расина (св. Јован); од исте „фамилије“ су Јевтићи (2 к), а
    раније су се и једни и други звали Миљковићи.
    Савићи (5 к) из с. Богиша – Расина (Ваведење).
    Милосављевићи (1 к) из села Ботуње – Жупа (Ђурђиц).
    Судимци (3 к) из Судимља – Копаоник (св. Стеван).
    Грујићи-Плужевци (6 к) из Богише – Расина (св. Аранђео).
    Николићи (1 к) из Штитара – Расина (св. Никола).
    Јовановићи-Вукосављевићи (7 к) из Лепенца –Копаоник (св. Ђорђе).
    Раденковићи (1 к) из Криве Реке – Копаоник (св. Аранђео).
    Башићи (3 к) из с. Осреци – Копаоник (св. Алимпије).
    Филиповићи – Максићи „Ливађани“ (5 к) из с. Ливађа – Копаоник (св. Аранђео); иста су „фамилија“ Симићи „Ливађани“ (5 к).
    Кнежевићи (4 к) из села Осреци – Копаоник (св. Алимпије).
    Ковачевићи (5 к) из села Козница – Копаоник (св. Лука).
    Вукосављевићи (5 к) из Суваје – Расина (Св. Никола).
    Стевановићи-Пауновићи (3 к) из Игроша – Жупа (св. Алимпије).
    Илићи (5 к) из с. Мајдева – Расина (св. Врачи).
    Спасојевићи-Анђелковићи (2 к) из села Штитара – Расина (Ђурђиц).
    Вукашиновићи-Пржићи (2 к) из Ибра (св. Никола).
    Илићи (5 к) из Суваје – Расина (св. Врачи).
    Антићи други (4 к) из Богише – Расина (Ђурђиц).
    Милуновићи (2 к) из села Заврате – Копаоник (св. Лука).
    Секулићи (2 к)(зову их „кулизе“) из села Семетеша – Копаоник (св. Мрата).
    Милосављевићи други (1 к) из с.Лепенца а тамо из с. Мечкара – Копаоник, зову их „мечкари“ (св. Никола).
    Ковачевићи други (1 к) из с. Тршановца – Копаоник (св. Мина).
    Стошовићи (6 к) из Бруса, тамо из с. Игроша – Жупа (св. Аранђео).
    Грбићи (2 к) из села Велике Грабовнице – Копаоник (св. Аранђео).
    Миличићи (3 к) из с. Осреци – Копаоник (св. Аранђео).
    Стевановићи-Крњац (1 к) из с. Витановићи – Ибар (св. Никола).
    Стевановићи-Пиперац (1 к) из Суваје – Расина (св. Ћирик).
    Ћирковићи – Вадивук (5 к) из Ибра (Ваведење).
    Милутиновићи (2 к) из с. Витановићи – Ибар (св. Никола).
    Ђорићи (1 к) из с. Горње Злегине – Жупа (св. Аранђео).
    Караџићи (1 к) из Рашке (Ђурђиц).
    Ковићи-Швабићи (1 к) из села Великог Рабара – Копаоник (св. Алимпије).
    Грујићи-Жујићи (4 к) из с. Жиљци – Копаоник (св. Лука).
    Радивојевићи-Котуран (1 к) из Мејдева – Расина (св. Јован).
    Мијајловићи-Пиштољци (3 к) из Косовске Митровице (св. Јован).
    Симићи-Матићи (14 к) из Криве Реке – Копаоник (св. Врачи).
    Спасићи-Жујићи (18 к) зову их „Мачковани“ и „Челиковићи“ из села Криве Реке – заселак Мачковац – Копаоник (св. Врачи).
    Милосављевићи-Збиљићи (3 к) из Мајдева – Расина (св. Аранђео).
    Вучковићи-Шошићи (4 к) из с. Шошићи – Копаоник (св. Ћирик).
    Петровићи-„Пећанци“ (2 к) из с Истока код Пећи (св. Агатоник).
    Ваљаревићи (6 к) из с. Велике Грабовице – Копаоник (св. Вартоломеј).
    Дачковићи (1 к) из с. Мешева – Расина (св. Алимпије).
    Обрадовићи (4 к) из с. Витановића – Ибар (св. Никола).
    Милошевићи (1 к) са Власине (св. Никола).
    Крстојевићи-„Чајетинци“ (7 к) из с. Чајтина – Копаоник (св. Стеван).
    Милутиновићи-Чокотавци (1 к) из с. Чокотара – Копаоник (св. Аранђео).
    Лазаревићи (1 к) из Ужица (св. Стеван).
    Јаношевићи (1 к) из с. Доње Јариње – Ибар (св. Аранђео).
    Шелмићи (3 к) из с. Осредака – Копаоник (св. Алимпије).
    Мијатовићи (1 к) из с. Ливаље – Копаоник (св. Лазар).
    Павловићи-„Влајковци“ (4 к) из с. Влајковца – Копаоник (Ђурђиц).
    Степановићи-Андрејевићи (5 к) из с. Паљевштица – Ибар (св. Мина).
    Проловићи (1 к) из с. Мајдева – Расина (св. Никола).
    Петровићи (5 к) из Ибра (св. Јован).
    Старије „фамилије“ које су изумрле:
    Поповићи – досељени 1878 из с. Трикосе – Ибар; Денићи из с. Суботице (Жупа) (1880); Андрејићи из с. Бабице – Копаоник (1880); Којићи из Крушевца (1882); Премовићи из с. Јариња – Ибар (1879); Чомагићи из с. Брзећа – Копаоник (1890).
    Досељеници из времена после 1900 године:
    Јањевићи (1 к) из с. Кртока код Куршумлије (св. Јован).
    Прибаци (1 к) из с. Виткова – Жупа (св. Тома).
    Миљковићи-Дреновци (6 к) из села Дренове – Копаоник (св. Никола).
    Савићи-Ђорђевићи (1 к) из с. Батоте – Копаоник (Митровдан).
    Смиљковићи (1 к) из с. Ржанице – Жупа (Ђурђиц).
    Павловићи (1 к) из с. Трнавци – Жупа (св. Аранђео).
    Лазићи (5 к) из с. Мајдева – Расина (св. Алимпије).
    Цигана има 9 кућа. Досељени су пре 30 година из Расине: Ристићи (2 к), Васићи (2 к), Павловићи (3 к), Ђорђевићи (1 к) и Милићи (1 к). Сви су православни и славе поред Ђурђевдана и св. Николу и св. Аранђела.
    П.С. Блаце је имало 285 становника приликом пописа извршеног почетком 1879 године, имало је 1.824 становника 1948 године, 5.465 у 2002 години, и 5.253 у 2011 години, у томе 229 млађих од 5 година, уз просечну старост од 40,4 година.
    Од 40 насеља у општини Блаце, у време пописа 2011 године, у 13 је просечна старост становника била између 40 и 50 година, а у 27 је била већа од 50 година.
    Општина Блаце је имала 11.686 становника приликом пописа 2011 године. Не рачунајући индивидуалне пољопривреднике, Блаце је у марту 2014 године имало 1.943 запослена лица, највише у прерађивачкој индустрији (526) и у предузетничком сектору (460). Следе образовање (205), грађевинарство (180), здравство (160) и трговина (116). Пред кризу, у септембру 2008 године имало је 1.805 запослених, те је ова општина у групи малобројних које су током кризе повећале број запослених. У прерађивачкој индустрији (и у образовању) број запослених је, након пет и по година, остао исти, док је повећан у предузетничком сектору за 130. У здравству је смањен за 23 лица, а у државној управи смањен је за 8 лица.

    Извор: Интернет

    Одговори
  • Predrag

    Porodica Aleksic iz sela Suvi do?
    Odakle su dosli?

    Одговори
  • Luka

    Postovani,
    zanima me poreklo porodice Kostic iz Svarca nadomak Blaca. Pradeda mi je bio lekar.
    Hvala
    Pozdrav

    Одговори
  • Muzaqi

    Moj prezime je MUZAQI,porekllom iz sella MUZAQA-Opshtina Bllace.Moj deda iseljen iz sella Muzaqi u 1872 godinu(kad imao samo 4 godine), i doshao u sellu Kurillovo opshtina Vushtrri , gde mu dao tapiu za imovinu u sellu Muzaqu ,Radovan Kurillovu (koj je iseljen iz sella Kurillova), a Radovan mu ostavio tapiu imovine u sellu Kurillovu.Da li ima neko u sellu MUZAQU od porodice Radovan Kurillova.

    Одговори
  • Simonović

    Zna li neko o poreklu Simonovica doseljenih u Donje Svrace,slava Sveti Simeon

    Одговори
  • branko

    molim vas ostavila sam komentar trazim poreklo porodice ivanovic iz donje josanice slava djurdjic 16 novembar

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top