Блаце и околна села

38 коментара

1. 22. септембар 2016. у 20:24

   Rasica

   Pozdrav

   Ja sam Albanac iz Kosova, moje prezime je Rasica , moja porodica je 1878 oterano iz Rasice, (Blace Toplica) na Kosovu.Meni interesuje jel ima nekog iz moje porodice u ovo selo i kako se oni zovu i jel neko zna (jel ima neka ststistika) ko je do tada ziveo i kako su zvali oni iz moje porodice, posto mi sada imamo prezime Rasica ali to je nase prezime posle 1878, Meni me interesuje kako je bilo nase prezime do 1878.

   Одговори

   • 6. децембар 2021. у 10:39

     Топличевић

     Господине Рашица,
     Што се тиче Вашег презимена док сте боравили у Рашици оно није било устаљено него је било променљиво, синови су се увек презивали по очевом имену тако да унук и деда нису имали исто презиме. Та пракса је била присутна код свих народа и напуштена је пре или касније из неопходности идентификације појединца у јавним пословима. Крајем 19. и у 20. веку презимена се устаљују а породице су их самостално бирале по владајућим моделима, а између осталих и да се презивају по претходном месту боравка. Пођите од фиса којем припадате.
     Очигледно је да је име села Рашица српског порекла и показује да су у њој пре за време и после Османске (Турске) окупације живели Срби који су јој дали име као и Топлици.
     Пошто су аге и бегови у Рашици „потрошили“ Србе убиствима или протеривањем они је колонизују новим чифчијама. Ваши су доведени у Рашицу у току Османске окупације Топлице. Потичу са простора на којем је данашња Албанија и тамо су били у хришћанској вери. Спуштајући се у плодне низије преко Метохије (ту су прешли у ислам), Косова, Малог Косова (Лаб) и Косанице доведени су у Топлицу да као чифчије обрађују земљу Турака – ага и читлуксабахија. Ваша породица није била власник на земљи у Рашици. Када је Србија ослободила Топлицу Ваши су се борили на страни Османске царевине (Турака) уствари за њихов феудални поредак – да и даље будете чифчије. Они су Вас довели а кад су се повукли и Вас су повели и опет сте им били чифчије најчешће на место протераних Срба. Турци су окупирали Топлицу мачем и мачем је ослобођена. Да сте остали у Краљевини Србији, као они око Сијаринске бање, добили би бесплатно земљу у власништво и били слободни грађани без феудалних стега. Одабрали сте да будете чифчије код Турака а не слободни грађани по европским мерилима у Србији. Ипак, Вас је Србија 1912, односно 1918. године ослободила феудалног јарма, чифчијства и дала обрадиву земљу бесплатно а Турцима – агама и читлуксабахијама исплатила исту земљу и ренту.

     Одговори

2. 4. март 2017. у 17:22

   jovanka maravic

   Moj deda se zvao Milan Radosavljevic iz Donje Josanice Blace..Njegov deda se zvao Radosav.Tata je govorio da su dosli iz Leposavica.A u Leposavic iz C..Gore.Slava nam je Sveti Nikola.Prezime je novo. Navodno su bili Miljurkovici.Da li neko zna tacno poreklo porodica iz Donje Josanice?

   Одговори

3. 4. мај 2017. у 00:36

   Stefan Radovanovic

   Postovani clanovi bio bih zahvalan uz malo pomoci oko porekla iz Donje Josanice.Moj deda se zvao Ljupce Ljubodrag Radovanović, imao je jos brata Radoja koji je otisao za Švedsku i dve sestre Miladiju udatu u Filimonovice I Svetlanu udatu u Filipovice iz Zdravinja. Moj pradeda se zvao Aleksandar . Pricase da su dosla tri brata sa Kosova i da je svaki brat uzeo razlicito prezime Radosavljevic, Radivojevic i Radovanovic i da su prvobitnu slavu Sv. Agatonik zamenili sa Sv.Nikolom.

   Одговори

   • 4. јануар 2018. у 18:33

     Jovanka

     Stefane ako si na fejsbuku pronadji me:Maravic Jovanka.Mi smo ista familija ja sam bila Radpsavljevic pre udaje.Moja mama je iz Gornje Josanice.Njen rodjak Vladimir Vujicic je izdao knjigu STOTRIDESETJEDNA GODINA GLRNJE JOSANICE.U ķnjizi su podaci odakle je dolazio do podataka.To su uglavnom Arhiv Srbije,Arhiv Jugoslavije i jos puno knjiga.Pozdrav za tebe i tvoju porodicu

     Одговори

   • 15. децембар 2020. у 21:11

     Срђан

     Рођаче наши стари су се доселили из села Мошница ,месна заједница Сочаница,општина Лепосавић. Мислим да су презиме променили пре досељавања. Сада у том селу има Радосављевића и Радивојевића.

     Одговори

4. 9. август 2017. у 11:38

   Горан Ђорђевић

   Поштовање,

   моје презиме је Ђорђевић и ја сам дошао до 1835 године и Цветка ( то му је година рођења ) и жене му Станке ( 1839 ). Њихова деца су Војислав, Танасије и Анка. Војиславови синови су Љубомир и Новица.

   Љубомирови синови су : Душан ( 1920 ) , Радосав, Радојко и ћерка Душанка.

   Мој Отац Велибор ( 1946 ) је Душанов син.

   Ја сам Горан Ђорђевић 1971 годиште.

   Потребна ми је помоћ одакле су дошли Ђорђевићи.

   Нашао сам у САНУ – Етнографски институт у књизи Насељавањљ Топлице -Вујадин.В.Рудић -1978 да су у Трбуње дошли из села Музаће где су живели до ослобођења Топлице и да су припадали братству Тришића ( Симоновићи, Ђорђевићи и Матићи).

   Свака помоћ је добродошла.

   Велики поздрав

   Одговори

5. 30. август 2017. у 12:26

   vojislav ananić

   Блаце

   Даринка Зечевић, Етнографски институт САНУ 1951

   … До ослобођења 1878 године Блаце је имало обележје сточарског муслиманског насеља. Инверсним миграцијама Арбанаса натраг у области из којих и преко којих су се били инфилтрирали у ове крајеве, на путу њихова продирања из Арбаније у Србију крајем турског доба, настала је нова фаза у развитку Блаца и читаве ове области. Први насељеници Антићи, Ђурковићи и ПОповићи, насељавају се по разбијеним крајевима дотадашњег насеља где су Арбанаси имали куће.
   Већ 1882 просеца се, фактички само обнавља, стари друм од Крушевца кроз Јанкову Клисуру за Куршумлију и Прокупље. ..Блаце је на томе главном путу имало и нарочиту саобраћајну улогу 1915 г. Главни правац повлачења српске војске испред најезде намачко-аустриско-мађарско-бугарских окупаторских трупа у јесен те године, као и главни правац продирања немачке војске, био је кроз Јанкову Клисуру.
   Разуме се да је том приликом, на главном путу непријатељске инвезије Блаце страдало, а поготову 1916 г, за време устанка под војводом Војиновићем.
   Пoрекло становништва.
   Миграционе струје. – У насељавању Блаца, чије је целокупно становништво досељено иза 1878 године, најзаслужнија је миграциона струја од Копаоника: 34 рода са 195 кућа.
   Одмах иза ове, уствари огранак исте, копаоничке струје, долази ибарска струја – од ибарских села, највише околине Рашке: 12 родова са 46 кућа.
   Трећа, знатно слабија од прве, али довољно изражена струја је жупско-расинска, из Жупе (Александровац), крушевачке котлине и доње и средње Расине (испод Јанкове Клисуре): 20 родова са 59 кућа.
   Док су прве две миграционе струје, копаоничка и ибарска, доводиле углавном планинско-сточарско становништво граничних предела предристовачке Србије, који су се овамо спуштали у плоднију котлинску област, дотле је ова трећа,
   жупско-расинска струја довела у Блаце у већини котлинско-земљорадничко, па и занатлиско и ситнотрговачко становништво: то су били обновљачи Блаца иза ослобођења области од Турака који су, у огромној већини поварошени сељаци, учествовали у заснивању варошког живота у овом насељу.
   Најзад, досељеници са разних страна: из Ужица, Куршумлије, Пећи, Косовске Митровице, са Власине, иако у незнатном броју, живо су учествовали у стварању и развоју варошке привреде овог насеља.
   Досељеници из времена од 1878-1900 године:
   Антићи (2к) из села Трикосе – Ибар (св. Никола).
   Ђурковићи (12 к) из с. Трикосе – Ибар (св. Мина); од исте „фамилије“ су Несторовићи (2 к)
   и Радонићи (4 к).
   Ивљани (7 к) из краја Ивље с. Рокце Копаоника (св. Јован).
   Икићи (2 к) из с. Мајдева – Расина (св. Јован); од исте „фамилије“ су Јевтићи (2 к), а
   раније су се и једни и други звали Миљковићи.
   Савићи (5 к) из с. Богиша – Расина (Ваведење).
   Милосављевићи (1 к) из села Ботуње – Жупа (Ђурђиц).
   Судимци (3 к) из Судимља – Копаоник (св. Стеван).
   Грујићи-Плужевци (6 к) из Богише – Расина (св. Аранђео).
   Николићи (1 к) из Штитара – Расина (св. Никола).
   Јовановићи-Вукосављевићи (7 к) из Лепенца –Копаоник (св. Ђорђе).
   Раденковићи (1 к) из Криве Реке – Копаоник (св. Аранђео).
   Башићи (3 к) из с. Осреци – Копаоник (св. Алимпије).
   Филиповићи – Максићи „Ливађани“ (5 к) из с. Ливађа – Копаоник (св. Аранђео); иста су „фамилија“ Симићи „Ливађани“ (5 к).
   Кнежевићи (4 к) из села Осреци – Копаоник (св. Алимпије).
   Ковачевићи (5 к) из села Козница – Копаоник (св. Лука).
   Вукосављевићи (5 к) из Суваје – Расина (Св. Никола).
   Стевановићи-Пауновићи (3 к) из Игроша – Жупа (св. Алимпије).
   Илићи (5 к) из с. Мајдева – Расина (св. Врачи).
   Спасојевићи-Анђелковићи (2 к) из села Штитара – Расина (Ђурђиц).
   Вукашиновићи-Пржићи (2 к) из Ибра (св. Никола).
   Илићи (5 к) из Суваје – Расина (св. Врачи).
   Антићи други (4 к) из Богише – Расина (Ђурђиц).
   Милуновићи (2 к) из села Заврате – Копаоник (св. Лука).
   Секулићи (2 к)(зову их „кулизе“) из села Семетеша – Копаоник (св. Мрата).
   Милосављевићи други (1 к) из с.Лепенца а тамо из с. Мечкара – Копаоник, зову их „мечкари“ (св. Никола).
   Ковачевићи други (1 к) из с. Тршановца – Копаоник (св. Мина).
   Стошовићи (6 к) из Бруса, тамо из с. Игроша – Жупа (св. Аранђео).
   Грбићи (2 к) из села Велике Грабовнице – Копаоник (св. Аранђео).
   Миличићи (3 к) из с. Осреци – Копаоник (св. Аранђео).
   Стевановићи-Крњац (1 к) из с. Витановићи – Ибар (св. Никола).
   Стевановићи-Пиперац (1 к) из Суваје – Расина (св. Ћирик).
   Ћирковићи – Вадивук (5 к) из Ибра (Ваведење).
   Милутиновићи (2 к) из с. Витановићи – Ибар (св. Никола).
   Ђорићи (1 к) из с. Горње Злегине – Жупа (св. Аранђео).
   Караџићи (1 к) из Рашке (Ђурђиц).
   Ковићи-Швабићи (1 к) из села Великог Рабара – Копаоник (св. Алимпије).
   Грујићи-Жујићи (4 к) из с. Жиљци – Копаоник (св. Лука).
   Радивојевићи-Котуран (1 к) из Мејдева – Расина (св. Јован).
   Мијајловићи-Пиштољци (3 к) из Косовске Митровице (св. Јован).
   Симићи-Матићи (14 к) из Криве Реке – Копаоник (св. Врачи).
   Спасићи-Жујићи (18 к) зову их „Мачковани“ и „Челиковићи“ из села Криве Реке – заселак Мачковац – Копаоник (св. Врачи).
   Милосављевићи-Збиљићи (3 к) из Мајдева – Расина (св. Аранђео).
   Вучковићи-Шошићи (4 к) из с. Шошићи – Копаоник (св. Ћирик).
   Петровићи-„Пећанци“ (2 к) из с Истока код Пећи (св. Агатоник).
   Ваљаревићи (6 к) из с. Велике Грабовице – Копаоник (св. Вартоломеј).
   Дачковићи (1 к) из с. Мешева – Расина (св. Алимпије).
   Обрадовићи (4 к) из с. Витановића – Ибар (св. Никола).
   Милошевићи (1 к) са Власине (св. Никола).
   Крстојевићи-„Чајетинци“ (7 к) из с. Чајтина – Копаоник (св. Стеван).
   Милутиновићи-Чокотавци (1 к) из с. Чокотара – Копаоник (св. Аранђео).
   Лазаревићи (1 к) из Ужица (св. Стеван).
   Јаношевићи (1 к) из с. Доње Јариње – Ибар (св. Аранђео).
   Шелмићи (3 к) из с. Осредака – Копаоник (св. Алимпије).
   Мијатовићи (1 к) из с. Ливаље – Копаоник (св. Лазар).
   Павловићи-„Влајковци“ (4 к) из с. Влајковца – Копаоник (Ђурђиц).
   Степановићи-Андрејевићи (5 к) из с. Паљевштица – Ибар (св. Мина).
   Проловићи (1 к) из с. Мајдева – Расина (св. Никола).
   Петровићи (5 к) из Ибра (св. Јован).
   Старије „фамилије“ које су изумрле:
   Поповићи – досељени 1878 из с. Трикосе – Ибар; Денићи из с. Суботице (Жупа) (1880); Андрејићи из с. Бабице – Копаоник (1880); Којићи из Крушевца (1882); Премовићи из с. Јариња – Ибар (1879); Чомагићи из с. Брзећа – Копаоник (1890).
   Досељеници из времена после 1900 године:
   Јањевићи (1 к) из с. Кртока код Куршумлије (св. Јован).
   Прибаци (1 к) из с. Виткова – Жупа (св. Тома).
   Миљковићи-Дреновци (6 к) из села Дренове – Копаоник (св. Никола).
   Савићи-Ђорђевићи (1 к) из с. Батоте – Копаоник (Митровдан).
   Смиљковићи (1 к) из с. Ржанице – Жупа (Ђурђиц).
   Павловићи (1 к) из с. Трнавци – Жупа (св. Аранђео).
   Лазићи (5 к) из с. Мајдева – Расина (св. Алимпије).
   Цигана има 9 кућа. Досељени су пре 30 година из Расине: Ристићи (2 к), Васићи (2 к), Павловићи (3 к), Ђорђевићи (1 к) и Милићи (1 к). Сви су православни и славе поред Ђурђевдана и св. Николу и св. Аранђела.
   П.С. Блаце је имало 285 становника приликом пописа извршеног почетком 1879 године, имало је 1.824 становника 1948 године, 5.465 у 2002 години, и 5.253 у 2011 години, у томе 229 млађих од 5 година, уз просечну старост од 40,4 година.
   Од 40 насеља у општини Блаце, у време пописа 2011 године, у 13 је просечна старост становника била између 40 и 50 година, а у 27 је била већа од 50 година.
   Општина Блаце је имала 11.686 становника приликом пописа 2011 године. Не рачунајући индивидуалне пољопривреднике, Блаце је у марту 2014 године имало 1.943 запослена лица, највише у прерађивачкој индустрији (526) и у предузетничком сектору (460). Следе образовање (205), грађевинарство (180), здравство (160) и трговина (116). Пред кризу, у септембру 2008 године имало је 1.805 запослених, те је ова општина у групи малобројних које су током кризе повећале број запослених. У прерађивачкој индустрији (и у образовању) број запослених је, након пет и по година, остао исти, док је повећан у предузетничком сектору за 130. У здравству је смањен за 23 лица, а у државној управи смањен је за 8 лица.

   Извор: Интернет

   Одговори

6. 2. фебруар 2018. у 09:35

   Predrag

   Porodica Aleksic iz sela Suvi do?
   Odakle su dosli?

   Одговори

7. 17. април 2018. у 21:04

   Luka

   Postovani,
   zanima me poreklo porodice Kostic iz Svarca nadomak Blaca. Pradeda mi je bio lekar.
   Hvala
   Pozdrav

   Одговори

8. 4. децембар 2018. у 14:47

   Muzaqi

   Moj prezime je MUZAQI,porekllom iz sella MUZAQA-Opshtina Bllace.Moj deda iseljen iz sella Muzaqi u 1872 godinu(kad imao samo 4 godine), i doshao u sellu Kurillovo opshtina Vushtrri , gde mu dao tapiu za imovinu u sellu Muzaqu ,Radovan Kurillovu (koj je iseljen iz sella Kurillova), a Radovan mu ostavio tapiu imovine u sellu Kurillovu.Da li ima neko u sellu MUZAQU od porodice Radovan Kurillova.

   Одговори

9. 11. април 2019. у 00:15

   Simonović

   Zna li neko o poreklu Simonovica doseljenih u Donje Svrace,slava Sveti Simeon

   Одговори

10. 25. април 2019. у 16:22

    branko

    molim vas ostavila sam komentar trazim poreklo porodice ivanovic iz donje josanice slava djurdjic 16 novembar

    Одговори