Сврљиг и околна села

11. јуна 2012.

коментара: 46

Општина Сврљиг:

Белоиње, Бурдимо, Бучум, Варош, Влахово, Галибабинац, Гојмановац, Грбавче, Гулијан, Гушевац, Давидовац, Драјинац, Ђуринац, Жељево, Извор, Копајкошара, Лабуково, Лалинац, Лозан, Луково, Манојлица, Мерџелат, Мечји До, Нишевац, Околиште, Округлица, Палилула, Периш, Пирковац, Плужина, Попшица, Преконога, Радмировац, Рибаре, Сврљиг, Сливје, Тијовац, Црнољевица и Шљивовик.

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (46)

Одговорите

46 коментара

  1. vojislav ananić

    ПОПШИЦА (259 ст.), ратарско (75,7% аграрног ст.), раније сточарско-ратарско, сеоско насеље збијеног типа, на (300 m) северним падинама Калафата (837 m) и левој долинској страни Беле реке, притоке Јужне Мораве, 19 кm СЗ од Сврљига. Површина атара износи 998 hа. На месту Калафат налази се термално- рекреациони базен познат као Попишке бањице. Обухвата пет физиономских делова (Ћопинци, Јеремијинци, Грци, Ђурувци и Татарци). Убраја се у стара насеља. У селу се налазе три црквишта: код сеоског гробља је црквиште са крстом од камена, у средини села налази се камени крст око којег се обавља обред у време литија на дан Св. Марка и треће црквиште је лоцирано на Дубљу, где постоји камени крст без натписа. Ст. српско (слави Св. Марка и др.). Индекс демографског старења (ј3) креће се у распону од 0,5 (1961) до 10,6 (1991). Електрично осветљење добија 1970, а водом се снабдева са извора, чесми и преко локалног водовода. Има МК за четири насеља (Гојмановац, Лабуково, Пирковац и П.) и др.
    Др Петар Голубовић
    Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

  2. vojislav ananić

    ПРЕКОНОГА (739 ст.), ратарско (39,6% аграрног ст.), раније сточарско-ратарско, сеоско насеље збијеног типа, на (530 m) падинама Сврљишких планина (1334 m), између Козјаче (770 m) и Чигреља (598 m), 3 кm ЈЗ од Сврљига. Површина атара износи 2.366 hа. Подељена је на две махале: Горњу и Доњу. У непосредној близини села налази се Преконошка пећина, у западном делу Сврљишких планина, а има још 12 мањих пећина. На локалитету Румењак налази се црквиште Св. Тројице. Ст. је српско (слави Ђурђевдан и др.). Индекс демографског старења (креће се у распону од 0,3 (1961) до 2,1 (1991). Електрично осветљење добија 1963, а водом се снабдева са извора, из копаних бунара и преко локалног водовода. Има четвороразредну ОШ, спомен-чесму палим мештанима у НОР-у и ранијим ослободилачким ратовима, стари и добро очуван камени запис, МК и др.
    Др Петар Голубовић
    Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

  3. vojislav ananić

    РАДМИРОВАЦ (274 ст.), ратарско (78,5% аграрног ст.), раније сточарско-ратарско, сеоско насеље збијеног типа, у СИ делу Сврљишке котлине, на (650 m) падинама Девице (1187 m), у подножју Аџинице (530 m), поред регионалног пута Сврљиг-Књажевац, 21 кm СЗ од Сврљига. Површина атара износи 906 hа. Првобитно насеље формирано је на Селишту, између садашње локације и виса Аџинице, одакле је премештено на данашње место. Убраја се у стара насеља. Помиње се у турским дефтерима 1478. и 1481. под именом Радомирофче (25 кућа и један неожењен). Ст. је српско (слави Ускрс и др.). Индекс демографског старења (креће се у распону од 0,4 (1961) до 3,7 (1991). Струју добија 1965, а водом се снабдева са чесми и преко локалног водовода.
    Др Петар Голубовић
    Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

  4. vojislav ananić

    РИБАРЕ (364 ст.), ратарско (52,2% аграрног ст.), раније сточарско-ратарско, сеоско насеље збијеног типа, на (450 m) падинама Сврљишких планина (1334 m), у подножју Средњег (857 m) и Рајиног врха (833 m), 4 кm ЈИ од Сврљига. Површина атара износи 943 hа. Обједињује две махале: Горњу, подигнуту на уској тераси која онемогућава територијално ширење села, и Доњу, лоцирану у плиткој и широкој удолини. Убраја се у стара насеља. Помиње се у турском попису из XV в. и касније. Ст. је српско (слави Св. Марка и др.). Индекс демографског старења (ј5) креће се у распону од 0,4 (1961) до 2,2 (1991). У атару, у граничном појасу према Ђуринцу, западно од села, налазе се остаци старе цркве, за коју се верује да датира из ХVII-ХVШ в., које мештани зову манастириште Св. Петке, где је изграђена капела од дрвета у којој је постављен камени крст. Струју добија 1962, а водоснабдевање је индивидуално (крашки извори и бунари).
    Др Петар Голубовић
    Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

  5. vojislav ananić

    СЛИВЈЕ (183 ст.), ратарско (60,7% аграрног ст.), раније сточарско-ратарско, сеоско насеље збијеног типа, на (500 m) оголелој кречњачкој избочини, положено у правцу њеног пружања све до пута који води ивицом одсека изнад терасе, у окружењу Рудине (642 m), Ветрила (583 m) и Брекиња (628 m), с обе стране регионалног пута Сврљиг-Алексинац-Ниш, 13 кm СЗ од Сврљига. Површина атара износи 522 hа. Повезује четири физиономска дела (Торбари, Павловци, Стојановци и Глождари). Спада у стара насеља. Помиње се у турским дефтерима из XV в. (26 кућа и 5 неожењених) под именом Исливије. Ст. је српско (слави Спасовдан и др.). Индекс демографског старења 05) креће се у распону од 0,5 (1961) до 3,3 (1991). Електрично осветљење добија 1970, а водом се снабдева са извора и преко локалног водовода.

    Др Петар Голубовић
    Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

  6. vojislav ananić

    ТИЈОВАЦ (193 ст.), ратарско (38,9% аграрног ст.), раније сточарско-ратарско, сеоско насеље збијеног типа, на (650 m) планинском терену, у окружењу Сладунице (751 m), Забела (780 m), Врха (769 m), Маче главе (744 m) и Честара (786 m), између старог (Књажевац-Бела Паланка) и магистралног пута (Ниш-Сврљиг—Књажевац), 20 кm СИ од Сврљига. Површина атара износи 1.199 hа. Просторе се правцем ЈИ-СЗ. Обједињује две махале (Село и Делелејци) са шест група родовских кућа (Пучини, Цинцареви, Радовановићи, Јовановци, Брзини и Коцкини). Убраја се у стара насеља. Помиње се у турским дефтерима из XV в. под именом Тијовче, када броји 19 кућа. Ст. је српско (слави Св. Марка и др.). Индекс демографског старења (Ц) креће се у распону од 0,5 (1961) до 3,9 (1991). У селу се налази црквиште непознате старости, које мештани зову ”црква”, где је пре I свет- ског рата постављен камени крст. Електрично осветљење добија 1957, а водом се снабдева са чесми, из бунара и преко локалног водовода.
    Др Петар Голубовић
    Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

  7. vojislav ananić

    ЦРНОЉЕВИЦА (330 ст.), ратарско (44,5% аграрног ст.), раније сточарско-ратарско, сеоско насеље збијеног типа, у подножју (на 420 m а.в.) Сврљишких планина (1334 m), између Врхчића (619 m) и Крајишта (552 m), на западу, и Сврљишког Тимока, на СИ, 6 кm ЈИ од Сврљига. Површина атара износи 813 hа. Дели се на групе родовских кућа (Радоњини, Влатковци и др.). Убраја се у стара насеља. Основана је у близини узвишења Градац, које се налази северно од данашњег села, где постоје делимично очувани остаци зидова које мештани називају Кула, Кулиште или Градац. Помиње се у турским дефтерима 1478. и 1481. год. Ст. је српско (слави Благи петак и др.). Индекс демографског старења (ј5) креће се у распону од 0,4 (1961) до 2,6 (1991). Православна црква посвећена Успењу Пресвете Богородице (датира из времена Немањића) обновљена је 1989. год. Електрично осветљење добија 1961, а водоснабдевање је индивидуално (крашка врела и чесме).
    Др Петар Голубовић
    Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

  8. vojislav ananić

    ШЉИВОВИК (75 ст.), приградско ратарско (50,7% аграрног ст.), раније сточарско-ратарско, сеоско насеље збијеног типа, у СИ делу Сврљишке котлине, на (500 m) коси која се пружа од Босановца до Малунице, 2 кm северно од Сврљига. Површина атара износи 804 hа. Више пута кроз историју мења месни положај. Првобитно насеље било је на селишту Нишевца, одакле је премештено на нову локацију, ка селу Извору, па потом (због недостатка воде) на данашње место. Спада у стара насеља. Помиње се у турским дефтерима из XV в. под именом Исливовик (33 куће). Ст. је српско (слави Пољобранију и др.). После II светског рата мештани се већином исељавају у Сврљиг, на локације Лукавица и Трса. Индекс демографског старења (креће се у распону од 0,4 (1961) до 4,8 (1991). Струју добија 1968, а водоснабдевање је индивидуално (чесме и копани бунари).
    Др Петар Голубовић
    Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

  9. vojislav ananić

    СВРЉИГ (7.421 ст.), градско насеље (по правном критеријуму), центар истоимене општине (497 кm2, 39 насеља и 20.740 ст.) и Сврљишке котлине, на (370 m) левој обали Сврљишког Тимока, изворишног крака Белог Тимока, у зони раскрснице друмских путева ка Понишављу, Јужном Поморављу, Карпатској Србији и Кључу, с обе стране железничке пруге Прахово-Књажевац-Ниш-Прокупље-Приштина-Пећ, 29 кm СИ од Ниша и 266 кm ЈИ од Београда. Географске координате су 43°24’ с.г.ш. и 22°15’ и.г.д. Површина урбаног грађевинског рејона, по актуелном ГУП-у из 1987, износи 466 hа, а катастарска територија 76 hа. Урбаном композицијом обједињује више мањих делова, који се одликују знатном урбанистичком и комуналном уређеношћу (1920. добија железничку станицу и пошту, 3. јуна 1956. је електрифициран, 1971. усвојен је први ГУП и изграђен водовод, 1980. добија канализациону мрежу итд.). Спада у млада насеља. Основан је на старом селишту званом Дервен, када је 1871. среско начелство из села Нишевца премештено на Дервен, где је уз хан подигнута среска канцеларија – физиономски нуклеус данашњег града. Дервен је 1924. добио ново географско име – Сврљиг, и статус вароишце. Више пута кроз историју, због ратова и устанака, мењао је популацију, али је она увек била већинска српска – 96,6% (градска слава Св. цар Константин и Царица Јелена; вашари Благовести, Трoјице, Сабор св. архангела Гаврила, Велика Госпојина и 2. октобар, Дервенски вашар) и углавном имиграциона. Индекс демографског старења (15) креће се у распону од 0,3 (1961) до 0,4 (1991). У граду се налазе две православне цркве: Св. цара Константина и царице Јелене подигнута 1930. (обновљена 1990) и Св. Архангела. Има осморазредну ОШ ”Добрила Стамболић”, Техничку школу ”Душан Тривунац”, Народни универзитет, библиотеку са читаоницом, дом здравља, ветеринарску станицу, аутобуску станицу, пијацу (пазарни дан – четвртак) и др. Носиоци и иницијатори економског развоја су разноврсна привредна предузећа, од којих већи значај имају: индустрија намештаја ”Прогрес”, индустрија коже ”Крзно”, текстилни комбинат, Трикотажа ”Маја”, погон за производњу звучника ЕИ из Ниша, МИН – производња одбојника за железницу, Занатско-четкарско предузеће ”Победа”, ТП ”Црвена звезда”, Грађевинско-комунално предузеће ”3елени врх”, Туристичко предузеће “Преконошка пећина”, Млекара ”Сврљижанка”, секција за одржавање пруга, Народна кредитна банка и др. Незнатан део градске популације (3,3%) бави се пољопривредом као основном делатношћу.

    Др Петар Голубовић
    Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

  10. Интересује ме порекло фамилије Лозанић ис села Лозан код Сврљига.
    Унапред захвалан Миодраг..