Сврљиг и околна села Reviewed by Momizat on . Општина Сврљиг: Белоиње, Бурдимо, Бучум, Варош, Влахово, Галибабинац, Гојмановац, Грбавче, Гулијан, Гушевац, Давидовац, Драјинац, Ђуринац, Жељево, Извор, Копајк Општина Сврљиг: Белоиње, Бурдимо, Бучум, Варош, Влахово, Галибабинац, Гојмановац, Грбавче, Гулијан, Гушевац, Давидовац, Драјинац, Ђуринац, Жељево, Извор, Копајк Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Сврљиг и околна села

Сврљиг и околна села

Општина Сврљиг:

Белоиње, Бурдимо, Бучум, Варош, Влахово, Галибабинац, Гојмановац, Грбавче, Гулијан, Гушевац, Давидовац, Драјинац, Ђуринац, Жељево, Извор, Копајкошара, Лабуково, Лалинац, Лозан, Луково, Манојлица, Мерџелат, Мечји До, Нишевац, Околиште, Округлица, Палилула, Периш, Пирковац, Плужина, Попшица, Преконога, Радмировац, Рибаре, Сврљиг, Сливје, Тијовац, Црнољевица и Шљивовик.


Коментари (46)

  • vojislav ananić

    БЕЛОИЊЕ (415 ст.), ратарско (58,1% аграрног ст.), раније сточарско-ратарско, сеоско насеље збијеног типа, на (400 m) јужном ободу Сврљишке котлине, поред десне стране регионалног пута Сврљиг-Бела Паланка, 5 кm ЈИ од Сврљига. Површина атара износи 1.378 hа. Дели се на пет ”крајева” са родовским називима (Живковци, Рашковићи, Динини, Бранковићи и Шодини). Кроз село протиче Белоињски поток, притока Сврљишког Тимока. Спада у стара насеља. Више пута кроз историју мења топографски положај. Основано је на локалитету Стари дом, па премештено на локалитет Подзарине, а одатле на данашњу локацију. Помиње се 1454. у турском попису као ненасељена мезра под називом Белохна, а потом 1560. под именом Горне Белохне. Ст. је српско (слави Св. Марка и др.). Индекс демографског старења (Ц) креће се у распону од 0,4 (1961) до 2,2 (1991). Поред села, испод јаког врела код воденице, налазе се рушевине црквице Св. Марка. Електрифицирано је 1961, а водом се снабдева са извора, чесми и преко локалног водовода. Има четвороразредну ОШ и др.
    Др Петар Голубовић
    Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

    Одговори
  • vojislav ananić

    БУРДИМО (601 ст.), ратарско (63,6% аграрног ст.), раније сточарско-ратарско, сеоско насеље разбијеног типа, на (580 m) долинским странама Бурдимске реке, која се састаје са Изворском реком и улива као десна притока у Сврљишки Тимок, између Сладунице (751 m) и Ђигоса (758 m), 12 кm источно од Сврљига. Површина атара износи 1.399 hа. Дели се на 11 махала (Вретенци, Којчшиеви, Шума, Гајинци, Подинци, Неници, Дугалинци, Бушинци, Василијичи, Маленовци и Јогинци). Спада у стара села. Првобитно насеље основано је на Селишту, одакле је премештено на данашњу локацију. Помиње се у турским пописима 1478. и 1481. (32 куће). Ст. је српско (слави Спасовдан и др.). Индекс демографског старења (Ц) креће се у распону од 0,4 (1961) до 5 (1991). Поседује старо црквиште Мартина заветина. Струју добија 1960, а водом се снабдева са чесми, из копаних бунара и преко локалног водовода. Има четвороразредну ОШ, МК за три насеља (Б., Бучум и Тијовац) и др.
    Др Петар Голубовић
    Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

    Одговори
  • vojislav ananić

    БУЧУМ (185 ст.), ратарско (48,6% аграрног ст.), раније сточарско-ратарско, сеоско насеље збијеног типа, на (580 m) Сврљишкој површи, између Ђигоса (758 m), Планинице (694 m), Врха (769 m), Осмаковог дела (647 m) и Гложја (696 m), 11 кm источно од Сврљига. Површина атара износи 813 hа. Обухвата шест физиономских делова (Село, Дигнимагарци, Петковци, Горњи крај, Подина и Павловци). Кроз село протиче поток који настаје од два мања поточића, од којих један настаје са извора Бела вода, а други од извора Слатина. Спада у стара села. Помиње се у XV в., у турском попису Видинског санџака. Првобитно насеље основано је на локацији данашњег центра села. Крајем XVIII и почетком XIX в. почело је премештање (исељавање) појединих родова на околне ”појате” – привремена сточарска насеља. Ст. је српско (слави Св. цара Константина и царицу Јелену и др.). Индекс демографског старења (15) креће се у распону од 0,7 (1961) до 8,2 (1991). Електрично осветљење добија 1961, а водом се снабдева из копаних бунара, са чесми и преко локалног водовода.
    Др Петар Голубовић
    Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

    Одговори
  • vojislav ananić

    ВАРОШ (261 ст.), ратарско (46% аграрног ст.), раније сточарско-ратарско, сеоско насеље збијеног типа, на (420 m) ободу Сврљишке котлине, између Богданице (792 m), Кулине (505 m) и Ропаља (792 m), 11 кm СЗ од Сврљига. Површина атара износи 1.160 hа. Дели се на девет група родовских кућа (махала) – Власи, Петровци, Милоинци, Павловци, Марјановци, Ракинци, Матинци, Никодинци и Тодоровци. Спада у стара села. Основана је у непосредној близини рушевина старог Сврљига. Помиње се током XV в. у турским дефтерима Видинског санџака. Ст. је српско (слави Тројице и др.). Индекс демографског старења (ј5) креће се у распону од 0,8 (1961) до 38 (1991). У селу се налазе три заветна места (камени записи) посвећена Св. Николи, Св. Тројици и Св. Пантелејмону. Електрифицирана је 1966, водом се снабдева из бунара, са чесми и преко локалног водовода. Седиште је МК за три насеља (В., Мечји До и Палилула).
    Др Петар Голубовић
    Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

    Одговори
  • vojislav ananić

    ВЛАХОВО (255 ст.), ратарско (65,9% аграрног ст.), раније сточарско-ратарско, сеоско насеље разбијеног типа, на (550 m) долинским странама потока који настаје од врела Грло, између Цареве главе (774 m), Тијовица (740 m) и Габора (774 m), 20,5 кm источно од Сврљига. Површина атара износи 938 hа. Простире се у меридијанском правцу. Обједињује девет ”крајева” (Центар села, Кривомалци, Шпкарци, Пладништани, Цацин дел, Росуља, Мало Влахово, Блато и Друм). Формирано је на локалитету Селиште, одакле је премештено на данашње место. Првобитно насеље збијеног типа, крајем XIX в. трансформисано је у разбијени, када су се поједини родови пресељавали на околне ”појате” – сезонске сточарске колибе. Помиње се 1478. и 1481. у турским дефтерима Видинског санџака. Ст. је српско (слави Ђурђевдан и др.). Индекс демографског старења (15) креће се у распону од 0,3 (1961) до 6,4 (1991). Електрично осветљење добија 1965, а водоснабдевање је индивидуално (копани бунари, извори и чесме).
    Др Петар Голубовић
    Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

    Одговори
  • vojislav ananić

    ГАЛИБАБИНАЦ (488 ст.), ратарско (84,6% аграрног ст.), раније сточарско-ратарско, сеоско насеље збијеног типа, на (700 m) СИ ободу Сврљишке котлине и падинама Девице (1187 m), 23 кm СЗ од Сврљига. Површина атара износи 2.951 hа. Подељен је на 15 група родовских кућа {Карчинци, Крљинци, Матевци, Мидинци, Величковци, Видинци, Катићи, Виденовци, Рашинци, Дедићевци, Ивковци, Петровци, Змијарци, Шакерци и Симоновци). Припада старим селима. Помиње се 1478. и 1481. у турским дефтерима Видинског санџака. Првобитно насеље основано је на месту Селиште, одакле је премештено на садашњу локацију. Ст. је српско (слави Спасовдан и др.). Индекс демографског старења (15) креће се у распону од 0,4 (1961) до 22,4 (1991). У селу се налазе два црквишта неутврђене старости, која у народној традицији имају посебан култни значај: на улазу у село, са укопаним крстом, и у средишту насеља, где је капела са укопаним крстом од камена, Електрично осветљење добија 1966, а водом се снабдева са чесми, из копаних бунара и преко локалног водовода. Има МК и др.
    Др Петар Голубовић
    Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

    Одговори
  • vojislav ananić

    ГОЈМАНОВАЦ (137 ст.), ратарско (62,8% аграрног ст.), раније сточарско-ратарско, сеоско насеље збијеног типа, на (300 m) долинским странама Гојмановачког потока, притоке Лабуковске реке, са прикључком (2 кm) на регионални пут Сврљиг-Алексинац, 23 кm СЗ од Сврљига. Површина атара износи 660 hа. Дели се на пет разређених ”крајева” са родовским именима (Коленикшци, Николинци, Танинци, Јоцинци и Стојановци). Убраја се у стара села. У турским дефтерима из 1478. и 1481. наводи се под називом Гојмановче. Ст. је српско (слави Тројице и др.). Индекс демографског старења (15) креће се у распону од 0,3 (1961) до 17 (1991). Струју добија 1970, а водом се снабдева са чесми, из копаних бунара и преко локалног водовода.
    Др Петар Голубовић
    Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

    Одговори
  • vojislav ananić

    ГРБАВЧЕ (758 ст.), ратарско (57% аграрног ст.), раније сточарско-ратарско, сеоско насеље збијеног типа, на (550 m) заравни у подножју Калафата (837 m) и странама Грбавачке реке, између Граца (609 m), Лиљака (727 m) и Бајтарице (724 m), 13 кm западно од Сврљига. Површина атара износи 2.919 hа. Обухвата пет махала (Горња, Доња, Лазаревац, Деспотовац и Станићи). Припада старим селима. Помиње се у турским дефтерима из XV в. Ст. је српско (слави Св. Јеремију и др.). Индекс демографског старења (ц) креће се у распону од 0,3 (1961) до 5,9 (1991). У селу се налази црквиште Св. Лазара са остацима старе цркве (делимично обновљена 1923) и храм Св. Тројице подигнут пре I светског рата на темељима старе цркве. Струју добија 1964, а водоснабдевање је индивидуално (чесме и локални водовод). Има четвороразредну ОШ, МК, аутобуску станицу, откупну станицу за крупну и ситну стоку и др.
    Др Петар Голубовић
    Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

    Одговори
  • vojislav ananić

    ГУЛИЈАН (301 ст.), сточарско-ратарско(80,4% аграрног ст.) сеоско насеље збијеног типа, на (530 m) долинским странама Гулијанске реке и додиру побрђа и обода Сврљишке котлине, у подножју Зеленог врха (1334 m), 14 кm ЈИ од Сврљига. Површина атара износи 2.336 hа. Обједињује пет физиономских делова (Горњи крај, Мала, Цветковци, Центар села и Куси дел). Убраја се у стара насеља. Помиње се у турском дефтеру из XV в. Првобитно насеље било је лоцирано на локалитетима Прогон и Барије, 2,5 кm јужно од садашње локације. Данашње село формирано је у близини остатака средњовековног утврђења на брду Градац. Ст. је српско (слави Петровдан и др.). Индекс демографског старења (ц) креће се у распону од 0,6 (1961) до 13,5 (1991). Православна црква посвећена Св. апостолима Петру и Павлу изграђена је 1933. год. Електрифициран је 1964, а водом се снабдева са чесми, извора и преко месног водовода. Има стару турску чесму и МК за два насеља (Г. и Лозан).
    Др Петар Голубовић
    Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

    Одговори
  • vojislav ananić

    ГУШЕВАЦ (459 ст.), сточарско-ратарско (47,9% аграрног ст.) сеоско насеље збијеног типа, на (530 m) коси која се постепено спушта, у подножју Добрича (596 m), 15 кm источно од Сврљига. Површина атара износи 784 hа. Издуженог (линијског) је облика. Повезује девет махала са родовским именима (Сеђерци, Живинци, Петровци, Раџуловци, Николинци, Нединци, Рајковци, Кајганци и Милијинци). Убраја се у стара насеља. Помиње се 1478. и 1481. у турским дефтерима. Ст. је српско (слави Русални петак и др.). Индекс демографског старења (У креће се у распону од 0,3 (1961) до 2,9 (1991). Електричну енергију добија 1965, а водоснабдевање је индивидуално (чесме, извори и бунари). Има четвороразредпу ОШ, МК за четири насеља (Г., Манојлица, Околиште и Периш), здравствену амбуланту, пошту, земљорадничку задругу, откупну станицу за стоку и др.

    Др Петар Голубовић
    Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

    Одговори
    • Снежана Јовић

      Поштовани,

      У тексту се, између осталих, помиње и род/фамилија Кајганци? Имате ли још неких информација о овој фамилији?

      Одговори
  • vojislav ananić

    ДАВИДОВАЦ (311 ст.), ратарско (68,2% аграрног ст.), раније сточарско-ратарско, сеоско насеље збијеног типа, на (680 m) падинама Девице (1187 m), између Рудина (890 m) и Тодоровског камена (626 m), 22 кm СЗ од Сврљига. Површина атара износи 2.509 hа. (К.О. Давидовац I 1.487 hа и К.О. Давидовац II 1.022 hа). Повезује осам група родовских кућа (Иманци, Ћурувици, Вучинци, Јоцинци, Влађевци, Талијанци, Виденовци и Кашеварци). Припада старим насељима. У центру села се налази стари камени запис (Камени пешчаник) из 1861. год. Ст. је српско (слави Ускрс и др.). Индекс демографског старења (У креће се у распону од 0,3 (1961) до 4,5 (1991). Електрично осветљење добија 1965, а водоснабдевање је индивидуално (чесме и локални водовод).
    Др Петар Голубовић
    Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

    Одговори
  • vojislav ananić

    ДРАЈИНАЦ (866 ст.), ратарско (40,4% аграрног ст.), раније сточарско-ратарско, сеоско насеље збијеног типа, на (550 m) ободу Сврљишке котлине паралелно са масивом Тресибабе (786 m), између Богданице (808 m) и Манинског врха (771 m), 6 кm СИ од Сврљига. Површина атара износи 1.874 hа. Наводи се и под називом Драинац. Дели се на два ”краја”: Горњи и Доњи. Спада у стара насеља. Помиње се 1478. и 1481. (46 кућа) у турским пописима. Ст. је српско (слави Св. Николу и др.), староседелачко. Индекс демографског старења (15) креће се у распону од 0,4 (1961) до 1,8 (1991). Православна црква посвећена Св. Николи изграђена је 1938, а у селу се налази и камени запис из 1829. год. Струју добија 1957, а водоснабдевање је индивидуално (чесме и локални водовод). Има четвороразредну ОШ, МК и др.
    Др Петар Голубовић
    Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

    Одговори
  • vojislav ananić

    ЂУРИНАЦ (241 ст.), приградско ратарско (24,9% аграрног ст.), раније сточарско-ратарско, сеоско насеље збијеног типа, у подножју (на 450 m а.в.) Сврљишких планина (1334 m), између Рајиног врха (833 m), Уља (937 m) и Заједнице (446 m), 1 кm западно од регионалног пута Сврљиг-Бела Паланка, 3 кm јужно од Сврљига. Површина атара износи 670 hа. Полукружног је облика. Дели се на осам група родовских кућа (Мараузинци, Дејановци, Мазинци, Павловци, Перчини, Коцкарови, Јанковци и Живковци). Убраја се у стара насеља. Од оснивања континуирано мења топографски положај. Првобитно насеље налазило се на локалитету Баре (1,5 кm од данашњег села), одакле је премештено на место Старо село, а од завршетка II светског рата постепено се лоцира дуж пута ка Сврљигу. Први пут се помиње крајем XV в. Ст. је српско (слави Ђурђевдан и др.). Индекс демографског старења (креће се у распону од 0,3 (1961) до 2,8 (1991). Електрифициран је 1962, а водом се снабдева са чесми, из бунара и преко локалног водовода.
    Др Петар Голубовић
    Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

    Одговори
  • vojislav ananić

    ЖЕЉЕВО (84 ст.), приградско ратарско (38,1% аграрног ст.), раније сточарско-ратарско, сеоско насеље збијеног типа, на (470 m) врху неогене долине Дубраве, 4 кm СИ од Сврљига. Површина атара износи 403 hа. Обједињује две физиономске целине: већу Село и мању Бутуланци (назив по роду), размештене поред једне улице. Спада у стара насеља. Првобитно село формирано је на месту Селиште (400 m од данашње локације), одакле је због ”чуме” (колере) премештено на садашњу локацију. Помиње се 1478. и 1481. у турским дефтерима. Ст. је српско (слави Ђурђевдан и др.). Индекс демографског старења (креће се у распону од 0,4 (1961) до 5,9 (1991). Електричну енергију добија 1961, а водом се снабдева са чесми, из копаних бунара и преко локалног водовода.
    Др Петар Голубовић
    Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

    Одговори
  • vojislav ananić

    ИЗВОР (924 ст.), ратарско-сточарско (51,4% аграрног ст.) сеоско насеље разбијеног типа, на (500 m) десној страни Изворске реке, притоке Сврљишког Тимока, 10 кm СИ од Сврљига. Површина атара износи 2.260 hа. Претечу данашњег села чини заселак Село. Премештање и формирање нових заселака – Тројице, Реке и Грци, почело је крајем друге деценије XX в. Између засеока Тројице и Реке налази се Селиште, првобитна локација садашњег насеља. Убраја се у стара села. Помиње се 1478. и 1481. у турским дефтерима. Ст. је српско (слави Трнову Петку и др,). Индекс демографског старења (креће се у распону од 0,4 (1961) до 3,9 (1991). Православна црква Св. мученице Параскеве изграђена је почетком друге половине XIX в. Струју добија 1965, а водоснабдевање је индивидуално (извори, чесме и бунари). Има четвороразредну ОШ, МК, здравствену амбуланту и др.
    Др Петар Голубовић
    Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

    Одговори
  • vojislav ananić

    КОПАЖОШАРА (190 ст.), ратарско (78,9% аграрног ст.), раније сточарско-ратарско, сеоско насеље збијеног типа, на (450 m) контакту побрђа и СЗ обода Сврљишке котлине и странама Копајкошарске реке, притоке Лабуковске реке, између Брекиња (628 m), Гускиног чукара (606 m) и Стрњака (609 m), 17 кm западно од Сврљига. Површина атара износи 1.237 hа. Звездастог је облика. Обједињује осам махала (Миленковци, Глождари, Џилибанци, Ћосинци, Брбићи, Барбулејци, Марцулејци и Балтијанци). У непосредној близини села налази се пећина Самар. Спада у стара насеља. Помиње се крајем XV в. у турским пописима. Ст. је српско (слави Благи петак и др.). Индекс демографског старења (креће се у распону од 0,3 (1961) до 8,3 (1991). У селу се налази укопан стари камени крст (од резаног кречњака), где се мештани окупљају на дан Ускрса. Електричну енергију добија 1970, а водом се снабдева са чесми, из копаних бунара и преко локалног водовода.
    Др Петар Голубовић
    Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

    Одговори
  • vojislav ananić

    ЛАБУКОВО (198 ст.), ратарско (73,2% аграрног ст.), раније сточарско-ратарско, сеоско насеље збијеног типа, на (450 m) јужним падинама Девице (1187 m), у вртачастом удубљењу десне обале Беле (Лабуковске, Топоничке) реке, притоке Јужне Мораве, 25 кm СЗ од Сврљига. Површина атара износи 1.268 hа. Дели се на седам група родовских кућа (Нешинци, Стојановци, Симоновци, Ђокинци, Павковци, Милановци и Младеновци). Спада у стара насеља. Помиње се 1478. и 1481. у турским пописима под називом Ивлах Буково. Са првобитне локације на Селишту премештено је, највероватније због недостатка пијаће воде, на данашње место. Ст. је српско (слави Тројице и др.). Индекс демографског старења (ђ) креће се у распону од 0,5 (1961) до 11,6 (1991). У средишту села, испод великог храста на месту званом Света Тројица постоји укопан стари камени крст од сиге, где се мештани окупљају у време литија, а у атару црквиште Спасеније, где се мештани окупљају на Спасовдан. Електрично осветљење добија 1970, а водоснабдевање је индивидуално (чесме и бунари).
    Др Петар Голубовић
    Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

    Одговори
  • vojislav ananić

    ЛАЛИНАЦ (586 ст.), ратарско (59% аграрног ст.), раније сточарско-ратарско, сеоско насеље збијеног типа, у СЗ делу Сврљишке котлине, на (420 m) додиру кречњачких страна и језерског пода, с обе стране регионалног пута који повезује Сврљишку, Алексиначку и Нишку котлину, 11 кm СЗ од Сврљига. Површина атара износи 1.992 hа. Подељен је на 12 махала (Дринци, Младенићи, Ценици, Власи, Качкетари, Пасуљци, Ламинци, Врдићи, Бранковци, Грци, Јонићи и Митерци). Поред села протиче Лалинска река, лева притока Сврљишког Тимока. Спада у стара села. Помиње се у турском попису из XV в. под називом Лалинче (30 кућа). Ст. је српско (слави Петровдан, Трнову Петку и др.). Индекс демографског старења (ј5) креће се у распону од 0,4 (1961) до 3,8 (1991). Православна црква посвећена Св. Николи подигнута је 1925, а у махали Дринци се налази заветни камени крст. Електрифициран је 1965, а водом се снабдева са чесми, из копаних бунара и преко локалног водовода. Има осморазредну ОШ, МК за три насеља (Копајкошара, Л. и Сливје), здравствену амбуланту, пошту, земљорадничку задругу и др.
    Др Петар Голубовић
    Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

    Одговори
  • vojislav ananić

    ЛОЗАН (323 ст.), ратарско (67,8% аграрног ст.), раније сточарско-ратарско, сеоско насеље збијеног типа, на (530 m) темену терасе ка којој се спуштају изворишни краци (Турија, Манојличка и Околишка река) Сврљишког Тимока, у подножју Црног врха (1270 m), једног од висова Сврљишких планина (1334 m), 16 кm ЈИ од Сврљига. Површина атара износи 1.469 hа. Дели се на три ”краја” (Редак, Длаги дел и Чука). Припада старим насељима. Од оснивања село се премешта са нижег ка вишем терену. Формиран је на месту Селски кладенци, 1 кm јужно од данашњег насеља, када је имао само 7 кућа, па потом, због турског зулума, премештен је на локалитет Чукљинац. Први пут се помиње у турском попису из XV в. под нази- вом Лозана (9 домова). Ст. је српско (слави Спасовдан и др.). Индекс демографског старења (У креће се у распону од 0,4 (1961) до 4,8 (1991). Електрично осветљење добија 1962, а водом се снабдева са чесми, из бунара и преко месног водовода.
    Др Петар Голубовић
    Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

    Одговори
  • vojislav ananić

    ЛУКОВО (414 ст.), ратарско (73,5% аграрног ст.), раније сточарско-ратарско, сеоско насеље разбијеног типа, у СИ делу (на 600 m а.в.) Сврљишке котлине, између Криве крушке, Габара (747 m), Чуке (717 m) и Горумског дела (745 m), 24 кm источно од Сврљига. Површина атара износи 1.606 hа. Обухвата четири махале (Село, Ломје, Друм и Браништанци). Првобитно насеље основано је на месту Селиште, одакле је премештено у данашњу махалу Село, а потом се крајем XIX в. поједине породице пресељавају на околне ”појате” – сезонске сточарске колибе, где су груписани земљишни поседи. Први пут се помиње 1560. у турском попису. Ст. је српско (слави Спасовдан и др.). Индекс демографског старења (15) креће се у распону од 0,5 (1961) до 6,7 (1991). Електрично осветљење добија 1965, а водоснабдевање је индивидуално (извор, чесме и копани бунари). Седиште је МК за два насеља (Влахово и Л.).
    Др Петар Голубовић
    Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

    Одговори
  • vojislav ananić

    МАНОЈЛИЦА (406 ст.), ратарско (67,7% аграрног ст.), раније сточарско-ратарско, сеоско насеље разбијеног типа, између Тиовице (740 m), Планинице и Габра (747 m), на (450 m) долинским странама Манојличке реке, притоке Сврљишког Тимока, која извире у атару на месту званом Ждрело, 18 кm источно од Сврљига. Површина атара износи 1.211 hа. Подељена је на 11 махала (Ђорђинци, Танинци, Џукљарци, Тулубанци, Миљковци, Тошонци, Пећинци, Салило, Мала, Село и Росуља). Спада у стара насеља. Помиње се у турском попису из XV в. заједно са селом Брезовче, које је имало 37 кућа, 2 удовице и 8 неожењених. Ст. је српско (слави Спасовдан и др.). Индекс демографског старења (15) креће се у распону од 0,4 (1961) до 4,2 (1991). Православна црква посвећена Св. цару Константину и царици Јелени изграђена је почетком XIX в., а у селу се налази и заветни крст на месту Боровац. Електрифицирана је 1965, а водоснабдевање је индивидуално (чесме и копани бунари).

    Др Петар Голубовић
    Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

    Одговори
  • vojislav ananić

    МЕРЏЕЛАТ (218 ст.), ратарско (46,3% аграрног ст.), раније сточарско-ратарско, сеоско насеље збијеног типа, на (400 m) асиметричним долинским странама неогене долине Широка Орница, ЈЗ од регионалног пута Сврљиг-Попшица, 4 кm СЗ од Сврљига. Површина атара износи 613 hа. Дели се на две махале: Горњу и Доњу. Убраја се у стара насеља. Први писани помен датира из XV в. Ст. је српско (слави Св. Николу и др.). Индекс демографског старења (ј5) креће се у распону од 0,3 (1961) до 2,2 (1991). Електрично осветљење добија 1964, а водоснабдевање је индивидуално (чесме и копани бунари).
    Др Петар Голубовић
    Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

    Одговори
  • vojislav ananić

    МЕЧЈИ ДО (92 ст.), ратарско (58,7% аграрног ст.), раније сточарско-ратарско, сеоско насеље збијеног типа, на (450 m) долинским странама Белице, притоке Сврљишког Тимока, у вртачастом удубљењу између Поповачког трапа (573 m), Излаза (553 m) и Дела (570 m), с обе стране локалног пут према Вароши и Сврљигу, 14 кm СЗ од Сврљига. Површина атара износи 455 hа. Помиње се и под именом МечиДо. Дели се на две махале: Изнад и Испод пута. Спада у стара насеља. Први писани помен о селу датира из XV в., када броји 32 куће. Ст. је српско (слави Спасовдан и др.). Индекс демографског старења (Д) креће се у распону од 0,4 (1961) до 4,5 (1991). У селу се налази стари камени крст, где се мештани окупљају на Спасовдан и Ускрс. Струју добија 1966, а водом се снабдева са чесми, извора и преко локалног водовода.
    Др Петар Голубовић
    Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

    Одговори
  • vojislav ananić

    НИШЕВАЦ (607 ст.), ратарско-сточарско (40,2% аграрног ст.) сеоско насеље збијеног типа, на (350 m) левој страни Сврљишког Тимока, у подножју Богданице (792 m) и Малог врха (664 m), поред железничке пруге Ниш-Сврљиг-Зајечар, 6 кm северно од Сврљига. Површина атара износи 1.494 hа. У близини села налазила се Сврљишка бањица, која се први пут помиње 1565. под називом Бања (у историјским изворима последњи пут се наводи у Пожаревачком уговору о миру 1718). Н. спада у стара насеља. Помиње се у турском попису с краја XV в., када броји 53 куће и 2 неожењена. Ст. је српско (слави Св. Илију и др.). Индекс демографског старења (ј5) креће се у распону од 0,5 (1961) до 2,9 (1991). Православна црква посвећена Св. Илији сазидана је 1890. год. Електрично осветљење добија 1968, а водом се снабдева из копаних бунара, са чесми и преко локалног водовода. Има четвороразредну ОШ, стару Гргурову воденицу, коју мештани називају „Турска воденица” и др.
    Др Петар Голубовић
    Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

    Одговори
  • vojislav ananić

    ОКОЛИШТЕ (237 ст.), ратарско (61,6% аграрног ст.), раније сточарско-ратарско, сеоско насеље разбијеног типа, на (500 m) Сврљишкој површи и долинским странама Вишевске реке, из Боришпог крака Сврљишког Тимока, 15 кm источно од Сврљига. Површина атара износи 723 hа. Обједињује девет махала (Село, Козјанци, Голоигрини, Микинци, Пушкари, Ђенини, Слатина, Гороломци и Сибинци). Убраја се у стара села. Помиње се у XV в. (29 кућа и 2 неожењена). Првобитно насеље збијеног типа временом је трансформисано у разбијено. Формирано је на месту Селиште, одакле је премештено на садашњу локацију, у махалу Село. Крајем XIX в. почело је пресељавање мештана на околне ”појате” – привремене сточарске колибе. Ст. је српско (слави Спасовдан и др.). Индекс демографског старења (к) креће се у распону од 0,4 (1961) до 2,8 (1991). У селу се налази старо црквиште посвећено Св. Илији, у чијој близини је истоимени затворени рудник мрког угља. Електричну енергију добија 1961, а водоснабдевање је индивидуално (чесме и копани бунари).
    Др Петар Голубовић
    Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

    Одговори
  • vojislav ananić

    ОКРУГЛИЦА (301 ст.), ратарско (57,5% аграрног ст.), раније сточарско-ратарско, сеоско насеље збијеног типа, на (450 m) коси правца простирања СЗ-ЈИ, која се благо спушта ка долини Сврљишког Тимока, поред регионалног пута Сврљиг-Бела Паланка, 11 кm ЈИ од Сврљига. Површина атара износи 1.139 hа. Обухвата девет махала (Самоглавци, Масларци, Гелинци, Турци, Брћинци, Рацини, Грци, Шумарци и Жарковци). Убраја се у стара насеља (помиње се 1478. и 1481. – 53 куће и 11 неожењених). Ст. је српско (слави Ђурђевдан и др.). Индекс демографског старења (д) креће се у распону од 0,4 (1961) до 5,4 (1991). Код каменог крста, у близини сеоског гробља, мештани се окупљају (пале свеће и ручавају) у празничне дане. Струју добија 1968, а водом се снабдева са извора, из копаних бунара и преко локалног водовода. Има четвороразредну ОШ, хотел (одмаралиште) – власништво ЕИ из Ниша и др.
    Др Петар Голубовић
    Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

    Одговори
  • vojislav ananić

    ПАЛИЛУЛА (101 ст.), ратарско (21,8% аграрног ст.), раније сточарско-ратарско, сеоско насеље збијеног типа, на (350 m) левој страни Сврљишког Тимока, с обе стране железничке пруге Ниш-Зајечар, 11 кm северно од Сврљига. Површина атара износи 386 hа. Повезује три физиономска дела (Томинци, Мала испод пута и Мала изнад пута). Спада у стара насеља. Основана је у близини Голе планине на чијем врху се налазе остаци старог града Сврљига. Ст. је српско (слави Тројице, Св. Николу и др.). Индекс демографског старења (креће се у распону од 0,5 (1961) до 14 (1991). Код старе задружне зграде, у средишту села, налази се заветно место обележено каменим крстом у чијем врху је урезана 1879. год. Струју добија 1962, а водом се снабдева са извора, из бунара и преко месног водовода. Има железничку станицу.
    Др Петар Голубовић
    Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

    Одговори
  • vojislav ananić

    ПЕРИШ (300 ст.), ратарско (67,7% аграрног ст.), раније сточарско-ратарско, сеоско насеље збијеног типа, у подножју Сврљишких планина (1334 m), на (550 m) долинским странама (већи део на десној) Турије, која понире низводно од села – понор Пандирало, и после 660 m поново избија на површину, 21 кm ЈЗ од Сврљига. Површина атара износи 1.845 hа. У атару, низводно од насеља, састају се реке: Турија, Вишевска (Околишка) и Манојличка, које чине Сврљишки Тимок. Подељен је на осам махала (.Поповци, Картинци, Китке, Андоновци, Улица, Нугринци, Крс и Друмарци). Припада старим насељима. Први пут се помиње у другој половини XV в. (турски попис Видинског санџака). Кроз историју више пута мења месни положај: основан је на месту Поповци, одакле је премештен на локалитет Старо село, па на садашњу локацију (премештање је започето између I и II светског рата). Ст. је српско (слави Ускрс и др.). Индекс демографског старења (ј5) креће се у распону од 0,4 (1961) до 4,8 (1991). У атару на месту Острац се налазе остаци старе православне цркве непознате старости. Електрифициран је 1963, а водоснабдевање је индивидуално (извори, копани бунари и чесме).
    Др Петар Голубовић
    Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

    Одговори
  • vojislav ananić

    ПИРКОВАЦ (56 ст.), ратарско (73,2% аграрног ст.), раније сточарско-ратарско, сеоско насеље збијеног типа, на (350 m) језерској тераси са леве стране Беле реке, 22 кm СЗ од Сврљига. Површина атара износи 413 hа. Повезује четири махале са родовским називима (Видојковци, Лашковци, Нешинци и Минци). Спада у стара села о чему сведочи, између осталог, и православна црква посвећена Св. Архангелу подигнута у време Немањића (обновљена 1857, паљена од Турака 1876). Манастир Св. Архангела са једном кућом помиње се 1479-1481, у једном од првих турских пописа околине Сврљига. Ст. је српско (слави Ђурђевдан, Св. Архангела и др.). Индекс демографског старења (к) креће се у распону од 0,3 (1961) до 7,3 (1991). Електрифициран је 1970, а водом се снабдева са чесми, из копаних бунара и преко локалног водовода.
    Др Петар Голубовић
    Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

    Одговори
  • vojislav ananić

    ПЛУЖИНА (587 ст.), ратарско (64,4% аграрног ст.), раније сточарско-ратарско, сеоско насеље збијеног типа, на (500 m) додиру побрђа и обода Сврљишке котлине, са залеђем од огољеног краса, 10 кm СЗ од Сврљига. Површина атара износи 1.706 hа. Простире се у упоредничком правцу. Подељена је на 13 ”крајева” са породичним именима (Зверци, Богданићи, Стојчићи, Мушичкини, Кичамци, Дејановци, Чорбинци, Масаџици, Радоканови, Пујићи, Гринићи, Доселци и Белорајарци). Формирана је на месту са траговима раније насељености (остаци „латинског гробља”), поред значајног караванског пута, где је пронађен миљоказ Требонијана Гала, са остацима друма и зидина које су 1860. биле знатно разорене и уништене. Првобитно насеље основано је на локалитету Старо Селиште, одакле је премештено на место Кулишта, па потом на данашњу локацију. Помиње се у турским пописним дефтерима из 1478. и 1481. под називом Болузина (38 кућа и 16 удовица). Ст. је српско (слави Св. Јеремију и др.). Индекс демографског старења (18) креће се у распону од 0,4 (1961) до 4,8 (1991). Електрично осветљење добија 1958, а водоснабдевање је индивидуално (чесме и копани бунари).
    Др Петар Голубовић
    Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

    Одговори
  • vojislav ananić

    ПОПШИЦА (259 ст.), ратарско (75,7% аграрног ст.), раније сточарско-ратарско, сеоско насеље збијеног типа, на (300 m) северним падинама Калафата (837 m) и левој долинској страни Беле реке, притоке Јужне Мораве, 19 кm СЗ од Сврљига. Површина атара износи 998 hа. На месту Калафат налази се термално- рекреациони базен познат као Попишке бањице. Обухвата пет физиономских делова (Ћопинци, Јеремијинци, Грци, Ђурувци и Татарци). Убраја се у стара насеља. У селу се налазе три црквишта: код сеоског гробља је црквиште са крстом од камена, у средини села налази се камени крст око којег се обавља обред у време литија на дан Св. Марка и треће црквиште је лоцирано на Дубљу, где постоји камени крст без натписа. Ст. српско (слави Св. Марка и др.). Индекс демографског старења (ј3) креће се у распону од 0,5 (1961) до 10,6 (1991). Електрично осветљење добија 1970, а водом се снабдева са извора, чесми и преко локалног водовода. Има МК за четири насеља (Гојмановац, Лабуково, Пирковац и П.) и др.
    Др Петар Голубовић
    Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

    Одговори
  • vojislav ananić

    ПРЕКОНОГА (739 ст.), ратарско (39,6% аграрног ст.), раније сточарско-ратарско, сеоско насеље збијеног типа, на (530 m) падинама Сврљишких планина (1334 m), између Козјаче (770 m) и Чигреља (598 m), 3 кm ЈЗ од Сврљига. Површина атара износи 2.366 hа. Подељена је на две махале: Горњу и Доњу. У непосредној близини села налази се Преконошка пећина, у западном делу Сврљишких планина, а има још 12 мањих пећина. На локалитету Румењак налази се црквиште Св. Тројице. Ст. је српско (слави Ђурђевдан и др.). Индекс демографског старења (креће се у распону од 0,3 (1961) до 2,1 (1991). Електрично осветљење добија 1963, а водом се снабдева са извора, из копаних бунара и преко локалног водовода. Има четвороразредну ОШ, спомен-чесму палим мештанима у НОР-у и ранијим ослободилачким ратовима, стари и добро очуван камени запис, МК и др.
    Др Петар Голубовић
    Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

    Одговори
  • vojislav ananić

    РАДМИРОВАЦ (274 ст.), ратарско (78,5% аграрног ст.), раније сточарско-ратарско, сеоско насеље збијеног типа, у СИ делу Сврљишке котлине, на (650 m) падинама Девице (1187 m), у подножју Аџинице (530 m), поред регионалног пута Сврљиг-Књажевац, 21 кm СЗ од Сврљига. Површина атара износи 906 hа. Првобитно насеље формирано је на Селишту, између садашње локације и виса Аџинице, одакле је премештено на данашње место. Убраја се у стара насеља. Помиње се у турским дефтерима 1478. и 1481. под именом Радомирофче (25 кућа и један неожењен). Ст. је српско (слави Ускрс и др.). Индекс демографског старења (креће се у распону од 0,4 (1961) до 3,7 (1991). Струју добија 1965, а водом се снабдева са чесми и преко локалног водовода.
    Др Петар Голубовић
    Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

    Одговори
  • vojislav ananić

    РИБАРЕ (364 ст.), ратарско (52,2% аграрног ст.), раније сточарско-ратарско, сеоско насеље збијеног типа, на (450 m) падинама Сврљишких планина (1334 m), у подножју Средњег (857 m) и Рајиног врха (833 m), 4 кm ЈИ од Сврљига. Површина атара износи 943 hа. Обједињује две махале: Горњу, подигнуту на уској тераси која онемогућава територијално ширење села, и Доњу, лоцирану у плиткој и широкој удолини. Убраја се у стара насеља. Помиње се у турском попису из XV в. и касније. Ст. је српско (слави Св. Марка и др.). Индекс демографског старења (ј5) креће се у распону од 0,4 (1961) до 2,2 (1991). У атару, у граничном појасу према Ђуринцу, западно од села, налазе се остаци старе цркве, за коју се верује да датира из ХVII-ХVШ в., које мештани зову манастириште Св. Петке, где је изграђена капела од дрвета у којој је постављен камени крст. Струју добија 1962, а водоснабдевање је индивидуално (крашки извори и бунари).
    Др Петар Голубовић
    Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

    Одговори
  • vojislav ananić

    СЛИВЈЕ (183 ст.), ратарско (60,7% аграрног ст.), раније сточарско-ратарско, сеоско насеље збијеног типа, на (500 m) оголелој кречњачкој избочини, положено у правцу њеног пружања све до пута који води ивицом одсека изнад терасе, у окружењу Рудине (642 m), Ветрила (583 m) и Брекиња (628 m), с обе стране регионалног пута Сврљиг-Алексинац-Ниш, 13 кm СЗ од Сврљига. Површина атара износи 522 hа. Повезује четири физиономска дела (Торбари, Павловци, Стојановци и Глождари). Спада у стара насеља. Помиње се у турским дефтерима из XV в. (26 кућа и 5 неожењених) под именом Исливије. Ст. је српско (слави Спасовдан и др.). Индекс демографског старења 05) креће се у распону од 0,5 (1961) до 3,3 (1991). Електрично осветљење добија 1970, а водом се снабдева са извора и преко локалног водовода.

    Др Петар Голубовић
    Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

    Одговори
  • vojislav ananić

    ТИЈОВАЦ (193 ст.), ратарско (38,9% аграрног ст.), раније сточарско-ратарско, сеоско насеље збијеног типа, на (650 m) планинском терену, у окружењу Сладунице (751 m), Забела (780 m), Врха (769 m), Маче главе (744 m) и Честара (786 m), између старог (Књажевац-Бела Паланка) и магистралног пута (Ниш-Сврљиг—Књажевац), 20 кm СИ од Сврљига. Површина атара износи 1.199 hа. Просторе се правцем ЈИ-СЗ. Обједињује две махале (Село и Делелејци) са шест група родовских кућа (Пучини, Цинцареви, Радовановићи, Јовановци, Брзини и Коцкини). Убраја се у стара насеља. Помиње се у турским дефтерима из XV в. под именом Тијовче, када броји 19 кућа. Ст. је српско (слави Св. Марка и др.). Индекс демографског старења (Ц) креће се у распону од 0,5 (1961) до 3,9 (1991). У селу се налази црквиште непознате старости, које мештани зову ”црква”, где је пре I свет- ског рата постављен камени крст. Електрично осветљење добија 1957, а водом се снабдева са чесми, из бунара и преко локалног водовода.
    Др Петар Голубовић
    Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

    Одговори
  • vojislav ananić

    ЦРНОЉЕВИЦА (330 ст.), ратарско (44,5% аграрног ст.), раније сточарско-ратарско, сеоско насеље збијеног типа, у подножју (на 420 m а.в.) Сврљишких планина (1334 m), између Врхчића (619 m) и Крајишта (552 m), на западу, и Сврљишког Тимока, на СИ, 6 кm ЈИ од Сврљига. Површина атара износи 813 hа. Дели се на групе родовских кућа (Радоњини, Влатковци и др.). Убраја се у стара насеља. Основана је у близини узвишења Градац, које се налази северно од данашњег села, где постоје делимично очувани остаци зидова које мештани називају Кула, Кулиште или Градац. Помиње се у турским дефтерима 1478. и 1481. год. Ст. је српско (слави Благи петак и др.). Индекс демографског старења (ј5) креће се у распону од 0,4 (1961) до 2,6 (1991). Православна црква посвећена Успењу Пресвете Богородице (датира из времена Немањића) обновљена је 1989. год. Електрично осветљење добија 1961, а водоснабдевање је индивидуално (крашка врела и чесме).
    Др Петар Голубовић
    Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

    Одговори
  • vojislav ananić

    ШЉИВОВИК (75 ст.), приградско ратарско (50,7% аграрног ст.), раније сточарско-ратарско, сеоско насеље збијеног типа, у СИ делу Сврљишке котлине, на (500 m) коси која се пружа од Босановца до Малунице, 2 кm северно од Сврљига. Површина атара износи 804 hа. Више пута кроз историју мења месни положај. Првобитно насеље било је на селишту Нишевца, одакле је премештено на нову локацију, ка селу Извору, па потом (због недостатка воде) на данашње место. Спада у стара насеља. Помиње се у турским дефтерима из XV в. под именом Исливовик (33 куће). Ст. је српско (слави Пољобранију и др.). После II светског рата мештани се већином исељавају у Сврљиг, на локације Лукавица и Трса. Индекс демографског старења (креће се у распону од 0,4 (1961) до 4,8 (1991). Струју добија 1968, а водоснабдевање је индивидуално (чесме и копани бунари).
    Др Петар Голубовић
    Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

    Одговори
  • vojislav ananić

    СВРЉИГ (7.421 ст.), градско насеље (по правном критеријуму), центар истоимене општине (497 кm2, 39 насеља и 20.740 ст.) и Сврљишке котлине, на (370 m) левој обали Сврљишког Тимока, изворишног крака Белог Тимока, у зони раскрснице друмских путева ка Понишављу, Јужном Поморављу, Карпатској Србији и Кључу, с обе стране железничке пруге Прахово-Књажевац-Ниш-Прокупље-Приштина-Пећ, 29 кm СИ од Ниша и 266 кm ЈИ од Београда. Географске координате су 43°24’ с.г.ш. и 22°15’ и.г.д. Површина урбаног грађевинског рејона, по актуелном ГУП-у из 1987, износи 466 hа, а катастарска територија 76 hа. Урбаном композицијом обједињује више мањих делова, који се одликују знатном урбанистичком и комуналном уређеношћу (1920. добија железничку станицу и пошту, 3. јуна 1956. је електрифициран, 1971. усвојен је први ГУП и изграђен водовод, 1980. добија канализациону мрежу итд.). Спада у млада насеља. Основан је на старом селишту званом Дервен, када је 1871. среско начелство из села Нишевца премештено на Дервен, где је уз хан подигнута среска канцеларија – физиономски нуклеус данашњег града. Дервен је 1924. добио ново географско име – Сврљиг, и статус вароишце. Више пута кроз историју, због ратова и устанака, мењао је популацију, али је она увек била већинска српска – 96,6% (градска слава Св. цар Константин и Царица Јелена; вашари Благовести, Трoјице, Сабор св. архангела Гаврила, Велика Госпојина и 2. октобар, Дервенски вашар) и углавном имиграциона. Индекс демографског старења (15) креће се у распону од 0,3 (1961) до 0,4 (1991). У граду се налазе две православне цркве: Св. цара Константина и царице Јелене подигнута 1930. (обновљена 1990) и Св. Архангела. Има осморазредну ОШ ”Добрила Стамболић”, Техничку школу ”Душан Тривунац”, Народни универзитет, библиотеку са читаоницом, дом здравља, ветеринарску станицу, аутобуску станицу, пијацу (пазарни дан – четвртак) и др. Носиоци и иницијатори економског развоја су разноврсна привредна предузећа, од којих већи значај имају: индустрија намештаја ”Прогрес”, индустрија коже ”Крзно”, текстилни комбинат, Трикотажа ”Маја”, погон за производњу звучника ЕИ из Ниша, МИН – производња одбојника за железницу, Занатско-четкарско предузеће ”Победа”, ТП ”Црвена звезда”, Грађевинско-комунално предузеће ”3елени врх”, Туристичко предузеће „Преконошка пећина”, Млекара ”Сврљижанка”, секција за одржавање пруга, Народна кредитна банка и др. Незнатан део градске популације (3,3%) бави се пољопривредом као основном делатношћу.

    Др Петар Голубовић
    Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

    Одговори
  • Миодраг

    Интересује ме порекло фамилије Лозанић ис села Лозан код Сврљига.
    Унапред захвалан Миодраг..

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top