Сврљиг и околна села

11. јун 2012.

коментара: 51

Завичај - села и градови

Општина Сврљиг:

Белоиње, Бурдимо, Бучум, Варош, Влахово, Галибабинац, Гојмановац, Грбавче, Гулијан, Гушевац, Давидовац, Драјинац, Ђуринац, Жељево, Извор, Копајкошара, Лабуково, Лалинац, Лозан, Луково, Манојлица, Мерџелат, Мечји До, Нишевац, Околиште, Округлица, Палилула, Периш, Пирковац, Плужина, Попшица, Преконога, Радмировац, Рибаре, Сврљиг, Сливје, Тијовац, Црнољевица и Шљивовик.

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (51)

Одговорите

51 коментара

  1. 30. новембар 2016. у 19:42

    vojislav ananić

    ДАВИДОВАЦ (311 ст.), ратарско (68,2% аграрног ст.), раније сточарско-ратарско, сеоско насеље збијеног типа, на (680 m) падинама Девице (1187 m), између Рудина (890 m) и Тодоровског камена (626 m), 22 кm СЗ од Сврљига. Површина атара износи 2.509 hа. (К.О. Давидовац I 1.487 hа и К.О. Давидовац II 1.022 hа). Повезује осам група родовских кућа (Иманци, Ћурувици, Вучинци, Јоцинци, Влађевци, Талијанци, Виденовци и Кашеварци). Припада старим насељима. У центру села се налази стари камени запис (Камени пешчаник) из 1861. год. Ст. је српско (слави Ускрс и др.). Индекс демографског старења (У креће се у распону од 0,3 (1961) до 4,5 (1991). Електрично осветљење добија 1965, а водоснабдевање је индивидуално (чесме и локални водовод).
    Др Петар Голубовић
    Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

    Одговори

  2. 30. новембар 2016. у 19:43

    vojislav ananić

    ДРАЈИНАЦ (866 ст.), ратарско (40,4% аграрног ст.), раније сточарско-ратарско, сеоско насеље збијеног типа, на (550 m) ободу Сврљишке котлине паралелно са масивом Тресибабе (786 m), између Богданице (808 m) и Манинског врха (771 m), 6 кm СИ од Сврљига. Површина атара износи 1.874 hа. Наводи се и под називом Драинац. Дели се на два ”краја”: Горњи и Доњи. Спада у стара насеља. Помиње се 1478. и 1481. (46 кућа) у турским пописима. Ст. је српско (слави Св. Николу и др.), староседелачко. Индекс демографског старења (15) креће се у распону од 0,4 (1961) до 1,8 (1991). Православна црква посвећена Св. Николи изграђена је 1938, а у селу се налази и камени запис из 1829. год. Струју добија 1957, а водоснабдевање је индивидуално (чесме и локални водовод). Има четвороразредну ОШ, МК и др.
    Др Петар Голубовић
    Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

    Одговори

  3. 30. новембар 2016. у 19:43

    vojislav ananić

    ЂУРИНАЦ (241 ст.), приградско ратарско (24,9% аграрног ст.), раније сточарско-ратарско, сеоско насеље збијеног типа, у подножју (на 450 m а.в.) Сврљишких планина (1334 m), између Рајиног врха (833 m), Уља (937 m) и Заједнице (446 m), 1 кm западно од регионалног пута Сврљиг-Бела Паланка, 3 кm јужно од Сврљига. Површина атара износи 670 hа. Полукружног је облика. Дели се на осам група родовских кућа (Мараузинци, Дејановци, Мазинци, Павловци, Перчини, Коцкарови, Јанковци и Живковци). Убраја се у стара насеља. Од оснивања континуирано мења топографски положај. Првобитно насеље налазило се на локалитету Баре (1,5 кm од данашњег села), одакле је премештено на место Старо село, а од завршетка II светског рата постепено се лоцира дуж пута ка Сврљигу. Први пут се помиње крајем XV в. Ст. је српско (слави Ђурђевдан и др.). Индекс демографског старења (креће се у распону од 0,3 (1961) до 2,8 (1991). Електрифициран је 1962, а водом се снабдева са чесми, из бунара и преко локалног водовода.
    Др Петар Голубовић
    Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

    Одговори

  4. 30. новембар 2016. у 19:44

    vojislav ananić

    ЖЕЉЕВО (84 ст.), приградско ратарско (38,1% аграрног ст.), раније сточарско-ратарско, сеоско насеље збијеног типа, на (470 m) врху неогене долине Дубраве, 4 кm СИ од Сврљига. Површина атара износи 403 hа. Обједињује две физиономске целине: већу Село и мању Бутуланци (назив по роду), размештене поред једне улице. Спада у стара насеља. Првобитно село формирано је на месту Селиште (400 m од данашње локације), одакле је због ”чуме” (колере) премештено на садашњу локацију. Помиње се 1478. и 1481. у турским дефтерима. Ст. је српско (слави Ђурђевдан и др.). Индекс демографског старења (креће се у распону од 0,4 (1961) до 5,9 (1991). Електричну енергију добија 1961, а водом се снабдева са чесми, из копаних бунара и преко локалног водовода.
    Др Петар Голубовић
    Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

    Одговори

  5. 30. новембар 2016. у 19:45

    vojislav ananić

    ИЗВОР (924 ст.), ратарско-сточарско (51,4% аграрног ст.) сеоско насеље разбијеног типа, на (500 m) десној страни Изворске реке, притоке Сврљишког Тимока, 10 кm СИ од Сврљига. Површина атара износи 2.260 hа. Претечу данашњег села чини заселак Село. Премештање и формирање нових заселака – Тројице, Реке и Грци, почело је крајем друге деценије XX в. Између засеока Тројице и Реке налази се Селиште, првобитна локација садашњег насеља. Убраја се у стара села. Помиње се 1478. и 1481. у турским дефтерима. Ст. је српско (слави Трнову Петку и др,). Индекс демографског старења (креће се у распону од 0,4 (1961) до 3,9 (1991). Православна црква Св. мученице Параскеве изграђена је почетком друге половине XIX в. Струју добија 1965, а водоснабдевање је индивидуално (извори, чесме и бунари). Има четвороразредну ОШ, МК, здравствену амбуланту и др.
    Др Петар Голубовић
    Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

    Одговори

  6. 30. новембар 2016. у 19:45

    vojislav ananić

    КОПАЖОШАРА (190 ст.), ратарско (78,9% аграрног ст.), раније сточарско-ратарско, сеоско насеље збијеног типа, на (450 m) контакту побрђа и СЗ обода Сврљишке котлине и странама Копајкошарске реке, притоке Лабуковске реке, између Брекиња (628 m), Гускиног чукара (606 m) и Стрњака (609 m), 17 кm западно од Сврљига. Површина атара износи 1.237 hа. Звездастог је облика. Обједињује осам махала (Миленковци, Глождари, Џилибанци, Ћосинци, Брбићи, Барбулејци, Марцулејци и Балтијанци). У непосредној близини села налази се пећина Самар. Спада у стара насеља. Помиње се крајем XV в. у турским пописима. Ст. је српско (слави Благи петак и др.). Индекс демографског старења (креће се у распону од 0,3 (1961) до 8,3 (1991). У селу се налази укопан стари камени крст (од резаног кречњака), где се мештани окупљају на дан Ускрса. Електричну енергију добија 1970, а водом се снабдева са чесми, из копаних бунара и преко локалног водовода.
    Др Петар Голубовић
    Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

    Одговори

  7. 30. новембар 2016. у 19:46

    vojislav ananić

    ЛАБУКОВО (198 ст.), ратарско (73,2% аграрног ст.), раније сточарско-ратарско, сеоско насеље збијеног типа, на (450 m) јужним падинама Девице (1187 m), у вртачастом удубљењу десне обале Беле (Лабуковске, Топоничке) реке, притоке Јужне Мораве, 25 кm СЗ од Сврљига. Површина атара износи 1.268 hа. Дели се на седам група родовских кућа (Нешинци, Стојановци, Симоновци, Ђокинци, Павковци, Милановци и Младеновци). Спада у стара насеља. Помиње се 1478. и 1481. у турским пописима под називом Ивлах Буково. Са првобитне локације на Селишту премештено је, највероватније због недостатка пијаће воде, на данашње место. Ст. је српско (слави Тројице и др.). Индекс демографског старења (ђ) креће се у распону од 0,5 (1961) до 11,6 (1991). У средишту села, испод великог храста на месту званом Света Тројица постоји укопан стари камени крст од сиге, где се мештани окупљају у време литија, а у атару црквиште Спасеније, где се мештани окупљају на Спасовдан. Електрично осветљење добија 1970, а водоснабдевање је индивидуално (чесме и бунари).
    Др Петар Голубовић
    Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

    Одговори

  8. 30. новембар 2016. у 19:46

    vojislav ananić

    ЛАЛИНАЦ (586 ст.), ратарско (59% аграрног ст.), раније сточарско-ратарско, сеоско насеље збијеног типа, у СЗ делу Сврљишке котлине, на (420 m) додиру кречњачких страна и језерског пода, с обе стране регионалног пута који повезује Сврљишку, Алексиначку и Нишку котлину, 11 кm СЗ од Сврљига. Површина атара износи 1.992 hа. Подељен је на 12 махала (Дринци, Младенићи, Ценици, Власи, Качкетари, Пасуљци, Ламинци, Врдићи, Бранковци, Грци, Јонићи и Митерци). Поред села протиче Лалинска река, лева притока Сврљишког Тимока. Спада у стара села. Помиње се у турском попису из XV в. под називом Лалинче (30 кућа). Ст. је српско (слави Петровдан, Трнову Петку и др.). Индекс демографског старења (ј5) креће се у распону од 0,4 (1961) до 3,8 (1991). Православна црква посвећена Св. Николи подигнута је 1925, а у махали Дринци се налази заветни камени крст. Електрифициран је 1965, а водом се снабдева са чесми, из копаних бунара и преко локалног водовода. Има осморазредну ОШ, МК за три насеља (Копајкошара, Л. и Сливје), здравствену амбуланту, пошту, земљорадничку задругу и др.
    Др Петар Голубовић
    Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

    Одговори

  9. 30. новембар 2016. у 19:47

    vojislav ananić

    ЛОЗАН (323 ст.), ратарско (67,8% аграрног ст.), раније сточарско-ратарско, сеоско насеље збијеног типа, на (530 m) темену терасе ка којој се спуштају изворишни краци (Турија, Манојличка и Околишка река) Сврљишког Тимока, у подножју Црног врха (1270 m), једног од висова Сврљишких планина (1334 m), 16 кm ЈИ од Сврљига. Површина атара износи 1.469 hа. Дели се на три ”краја” (Редак, Длаги дел и Чука). Припада старим насељима. Од оснивања село се премешта са нижег ка вишем терену. Формиран је на месту Селски кладенци, 1 кm јужно од данашњег насеља, када је имао само 7 кућа, па потом, због турског зулума, премештен је на локалитет Чукљинац. Први пут се помиње у турском попису из XV в. под нази- вом Лозана (9 домова). Ст. је српско (слави Спасовдан и др.). Индекс демографског старења (У креће се у распону од 0,4 (1961) до 4,8 (1991). Електрично осветљење добија 1962, а водом се снабдева са чесми, из бунара и преко месног водовода.
    Др Петар Голубовић
    Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

    Одговори

  10. 30. новембар 2016. у 19:48

    vojislav ananić

    ЛУКОВО (414 ст.), ратарско (73,5% аграрног ст.), раније сточарско-ратарско, сеоско насеље разбијеног типа, у СИ делу (на 600 m а.в.) Сврљишке котлине, између Криве крушке, Габара (747 m), Чуке (717 m) и Горумског дела (745 m), 24 кm источно од Сврљига. Површина атара износи 1.606 hа. Обухвата четири махале (Село, Ломје, Друм и Браништанци). Првобитно насеље основано је на месту Селиште, одакле је премештено у данашњу махалу Село, а потом се крајем XIX в. поједине породице пресељавају на околне ”појате” – сезонске сточарске колибе, где су груписани земљишни поседи. Први пут се помиње 1560. у турском попису. Ст. је српско (слави Спасовдан и др.). Индекс демографског старења (15) креће се у распону од 0,5 (1961) до 6,7 (1991). Електрично осветљење добија 1965, а водоснабдевање је индивидуално (извор, чесме и копани бунари). Седиште је МК за два насеља (Влахово и Л.).
    Др Петар Голубовић
    Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

    Одговори
1 2 3 4 5