Град Јагодина:
Багрдан (1952-1979. године јединствено насеље било подељено на насеља Багрдан Село и Багрдан Варошица), Белица, Бресје, Буковче, Бунар, Винорача, Вољавче, Врановац, Врба, Главинци, Глоговац, Горње Штипље, Горњи Рачник, Деоница, Добра Вода, Доње Штипље, Доњи Рачник, Драгоцвет, Драгошевац, Дражмировац, Дубока, Ивковачки Прњавор, Јагодина (1946-1992. године Светозарево), Јошанички Прњавор, Каленовац, Ковачевац, Коларе, Кончарево (до 1949. године Праћина), Кочино Село, Ловци, Лозовик, Лукар, Мајур (до 1979. године Горњи Мајур), Мали Поповић, Медојевац, Међуреч, Милошево, Мишевић, Ново Ланиште (до 1955. године део Ланишта), Рајкинац, Ракитово, Рибаре, Рибник, Сиоковац, Слатина, Старо Ланиште (до 1955. године део Ланишта), Старо Село, Стрижило, Топола, Трнава, Црнче, Шантаровац и Шуљковац.
30. септембар 2014. у 20:29
Милодан
Порекло становништва села Драгошевац, Град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“.
Положај села.
-Село је на ставама реке Надрљке и Дуленке, од којих постаје Лугомир. Село се пружа донекле дуж ових река и поред Беле Граче (Грачанице), која се слива са највећег виса Јухора – Ветрење, па се са десне стране улива у Надрљку близу његовог састава са Дуленком. У Дуленку се улива, одмах испод доњолукарске или драгошевачке механе, поток Лукар, који извире више истоименог села. Поред река Грачанице и Надрљке куће су у страни а поред Дуленке има нешто кућа и у равници. У Грачи има највише кућа. Реке ретко пресушују а поток редовно. Када се излију чине шету селу и пољу.
Воде и путеви.
-Пије се највише изворска вода. Извори се зову: Кладенац, Изворак и Бубан. Има неколико бунара.
Кроз један део села пролази пут Јагодина – Главинци – Драгошевац, који сее овде састаје са путем Јагодина – Шуљковац – Драгошевац, па одавде води за Белушиће и Трстеник.
Земље и шуме.
-Њиве и ливаде су на местима: Падина, Река, Бојиште, Дубељ, Русалиско Гробље, Коса, Лукар, Гумниште и Брестовац.
Пашњаци, шуме и њиве су на местима: Збеговиште, Два Гроба (брдо), Хајдучки Кладенац, Трнавачки Збег, Језернички Поток, Дубељански Поток. Шуме су на местима: Гај, Влаховица, Продановица, Липак, Горуњар, Буков Поток, Осојак и Грача.
Тип села.
-У Грачи и Надрљки куће су збијеније (долинског типа), док су поред Дуленке ређе или средње збијености (тимочког типа). Село се дели на Горњу Малу, Доњу Малу и Пескан. Горња Мала је поред Граче и Надрљке. Доња Мала је поред Дуленке а Пескан у средини села. Махале су раздвојене рекама.
Име селу.
-По једном предању село је добило име по неком Драгошу, који се ту први закућио. По другом предању кнез Лазар је првим досељеницима, који су ту дошли, рекао: Драго ви овамо уз ову реку, драго ви онамо уз ону реку – свуда је добро само ваља да се ради. По трећем предању тако се звало напуштено досељеничко село.
Старине у селу.
-Идући од Јагодине, са десне стране пута, више села, има остатака од неке старе цркве која се звала Цвети. Ту јо до недавно било неко старо гробље и бунар. За бунар се прича да су у њему црквена звона. По народнмо предању ту је некада постојало неко старо насеље које се звало Бресница, па је одатле расељено, јер је било на удару („на видику“) те су му Турци досађивали.
На Гумништу се код Старе Воденице су стара гробља (без „белега“), за која народ прича да су остала од времена кнеза Лазара.
Осим овога има, само по имену места, једно римско и једно „русалиско“ гробље, у којима се приликом копања налазе разне старинске ствари и новац.
Постанак села и порекло становништва.
По старинцима изгледа да је ово село старијег постанка.
Драгошевац има 100 кућа, 9 родова и 765 становника.
Родови су:
Старинци:
-Павловићи и Марковићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
-Ђурђевићи и Ђорђевићи, славе Св. Петку.
-Ђорђевићи други, славе Стевањдан.
-Мољојковићи, Манојловићи и Јевтићи, славе Јовањдан.
Досељеници су:
-Вучковићи, славе Аранђеловдан. Доселили су се из Топлице пре 150 година. Има их у Пољни, Левач.
-Лукићи и Несторовићи, славе Лучиндан и Марковдан. Доселили су се из Топлица када и Вучковићи.
-Марковићи други, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили се из Ђуниса код Крушевца пре 120 година.
-Веселиновићи, славе Св. Мина, Мратиндан. Доселили се из околине Врања пре 100 и више година.
-Радивојевићи, славе Лазаревдан. Пореклом су из Паликура у близини Кавадара одакле су се доселили пре 100 година. Били су прво у Сталаћу, па се отуда овамо преселили.
Сеоска слава је Бела Субота (по Тројицама) а заветина Благовести, за опште здравље.
Мртве сахрањују у два гробља; једно је у Горњој а друго у Доњој Мали, преко реке.
1. октобар 2014. у 21:48
Милодан
Порекло становништва села Ивковачки Прњавор, Град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“.
Положај села.
-Куће овог села су на западној страни подножја планине Јухора, у клисути, са обе стране реке Надрљке.
Воде.
-Пије се изворска вода. Извори су: Вучицки Кладенац и Митровицки Точурак а има их још неколико, безимених.
Земље и шуме.
-Зиратна земља је слаба. Шума је на десној страни реке. Њиве и ливаде су на местима: Коса Река, Над Грачу, Под Грачу, Пољанка и Поље док су шуме на местима званим: Продановица и Влаховица. Постоји место Виногради.
Тип села.
-Село је у клисури, са збијеним кућама. Дели се на Горњу и Доњу Малу, које су одвојене.
Име и старине у селу.
-Село је добило име по цркви (манастиру) Ивковићу коју је, по предању, подигао кнез Лазар а обновио Ивко Кованџија* (пчелар). Црква има имање под шумом, њивама, сенокосима и пашњацима са обе стране Надрљке. Испод цркве је чесма на коју долазе болесни који се њоме умивају и користе за пиће. Око цркве су стари гробови без натписа. Црква слави Малу Госпојину, када се окупља велики број становника околних места што се дешава на Преображење и Цвети. *Ова црква је некада била манастир, што и сведочи назив „Прњавор“. По предању била је висока, велика и лепа, са четири кубета и високим звоником па су је Турци до темеља срушили. После извесног броја година Ивко Кованџија замолио је турске власти за одобрење да на истим темељима подигне данашњу црквицу. За ово је, кажу, ишао пешице у Цариград (Путешествије по Србији, Београд 1901. годне).
Постанак села и порекло становништва.
-Село (Прњавор) је засновано када и црква али су се становници мењали, па данас скоро да и нема старинаца.
Ивковачки Прњавор има 28 кућа, 5 родова и 250 становника.
Родови су:
-Пејићи, славе Аранђеловдан. Доселили су се из села Јелашнице код Сурдулице пре 100 и више година.
-Мићићи, славе Аранђеловдан. Доселили су се из околине Пирота пре 100 година као „восковарџије“.
-Вучићи и Јовановићи, славе Аранђеловдан. Доселили су се из околине Пирота, и они, као „восковарџије“. Мића и Вуча били су рођена браћа па се сматрају са Мићићима као један род.
-Митровићи, славе Аранђеловдан. Доселили су се из Јелашнице када и Пејићи, са којима се сматрају као један род.
-Лукићи, славе Јовањдан. Отац се доселио из села Рабреновца у Левчу пре 30 година призетивши се у род Мићића.
Сеоска слава је Бела Субота (по Тројицама) а заветина Св. Врачи, јесењи, за здравље чељади.
Гробље је у Влаховици.
3. октобар 2014. у 19:39
Милодан
Порекло становништва села Медојевац, Град Јагодина – Поморавски округ. Пема књизи Станоја Мијатовића „Белица“.
Положај села.
-Село је у клисури на северном крају котлине („доље“) Дуленке, која протиче кроз њега. Више кућа има више на левој страни реке, у присоју и поред пута Јагодина – Трстеник.
Воде.
-Пије се бунарска вода. Постоји само Дубоки Извор на десној страни реке. Зими се употребљава и речна вода.
Земље и шуме.
Њиве и ливаде су на местима: Кључ, Селиште, Ивина Пољана, Баталија (Батал-Њива), Лукарско Поље. Њиве, пашњаци и шуме су на местима која се зову: Оџиница, Кременац, Голи Брег, Бабин Поток, Дубоки Поток, Гложје, Дрењак, Гај и Влаховица (шума).
Тип села.
-Село је долинског типа. Средина села је гушће насељена, а крајеви ређе, тако да се могу видети сасвим одвојене куће.
Име селу.
-Предање каже да је некада, за време кнеза Лазара, у Медојевцу цеђен мед из великих пчеланика („кованлука“), који су ту били, па је отуда и ово село добило име.
Постанак села и порекло становништва.
-Некада је село било на десној страни Дуленке, отуда се раселио и овде населило „што му се становништво од нечега стално плашило“.
У Медојевцу има 58 кућа, 9 родова и 386 становништва.
Родови су:
-Крцићи, славе Никољдан. Доселили су се из Топлице преко крушевачке Жупе пре 150 година. Рачунају се у прве досељенике. Има их у Љубави у Темнићу и Доброљупцима у Жупи.
-Јоцићи, славе Никољдан. Доселили се са Косова пре 150 година. Стари су им се звали Косовци. Ово данашње презиме су заменили „од маџарске буне“ 1848. године по неком Јовану, Јоци, који је био у боју „на Маџара“. Јоца је из боја довео коња и донео добру сабљу, који су његови потомци до скора чували.
-Лазаревићи и Клинчевићи, славе Ђурђевдан и Ђурђиц. Доселили се са Косова пре 100 и више година.
-Дачићи, славе Св. Враче. Доселили су се из Топлице пре 100 и више година. Има их у Пољни, Опарићи (у Левчу) и у Деоници.
-Стојановићи, славе Никољдан. Доселили су се из крушевачке Жупе пре 100 и више година..
-Живадиновићи и Вучковићи, славе Лучиндан и Марковдан. Доселили се из околине Врања пре 100 и више година.
-Димитријевићи, славе Ђурђиц и Алимпијевдан. Доселили се из Лоћике пре 100 година.
-Маринковићи, славе Ђурђиц, Алимпијевдан и Аранђеловдан. Довела их мајка пре 80 година из села Ратковића у Левчу, која се преудала у род Димитријевића.
-Маринковићи други, славе Никољдан. Не зна се одакле су нити када су досељени.
Сеоска слава је Други дан Тројица. Заветине су: Бели Четвтак (зимски), Св. Јован Златоусти и Св. Стеван (летњи) за здарвље чељади, стоке и живине (пернади) и ради „берићета“ – да добро роди и да се сачува од „хале“ и града.
-Гробље је више села, у страни, у близини каменог моста на реци Дуленки.
4. октобар 2014. у 18:40
Милодан
Порекло становништва села Топола, Град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“.
Положај села.
-Село је више Драгошевца, са леве стране Лукарског Потока, на једној благој присојној страни. Када се Лукарски Поток излије чини штету селу и кључу.
Воде.
-Пије се бунарска вода.
Земље и шуме.
-Њиве и сенокоси су на местима: Село, Гај, Лукар, Рамњак, Поточе, Осредак и Ивина (Ивкова) Пољана. Шуме, њиве и пашњаци су на местима: Ђичак, Црногорско, Брестовац и Голо Брдо.
Тип села.
-Село је средње збијености; куће су удаљене једна од друге обично око 50 метара.
Постанак села и порекло становништва.
-По предању село је пре косовске битке било врло велико. Пружало се од Лукара до Рековца (у Левчу). На Косово је из овог села требало да пође 700 оклопника (коњаника) а пошло их је само седам. Због тога га је кнез Лазар проклео да никада нема више од седам кућа.. И тако је, по кнежевој клетви, остало дуги низ година. Чим је село добило коју кућу више, убрзо би нека опустела, те је так остајао исти број. И поред тога што је село старијег постанка данас су у њему већином новији досељеници, док старинаца нема.
Топола има 19 кућ, 4 рода и 75 становника.
Родови су:
-Андрејићи и Радосављевићи, славе Лазаревдан. Преци су им су се доселили из Паликура код Кавадара пре 130 година. Овде су дошли из Сталаћа, преко Драгошевца.
-Миловановићи и Стојадиновићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили су се са Косова пе 100 и више година.
-Степићи. Славе Илиндан. Доселили су се из Жупањца у Левчу пре 100 година а тамо су дошли са Косова. Има их у Крагујевцу, Бивољу код Крушевца, као и у Крушевцу. Стеван Степић, праунук Степанов, ратовао је са Карађорђем, па како је остао без имања (јер му браћа нису ништа дала), Карађорђе га пресели у Тополу и поклони му добар део имања.
-Миловановићи други, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили су се са Косова када Стојадиновићи и Миловановићи, са којима се сматрају да су један род.
Сеоска слава је Други дан Тројица.. Заветине нема.
Гробље је више села у Осретку, између Лукарског Потока и Урсуличког Потока.
6. октобар 2014. у 19:27
Милодан
Порекло становништва села Шантровац („Шантаровац“), Град Јагодина – Поморавски округ. Из књиге Станоја Мијатовића „Белица“.
Положај села.
-Ово село је између Шуљковца и Бунара, у благој страни окренутој више североистоку. Од Шуљковца је удаљено преко два километра док је Бунару ближе.
Воде.
-Испод села протиче Белица а кроз село Гробљански Поток, који тече само за време киша и топљења снегова.
Пије се бунарска и изворска вода. Најглавнији извор је Стари Кладенац, за који кажу да је још „из турскога доба“.
Земље и шуме.
-Њиве и ливаде су на местима: Доњи Кључ, Горњи Кључ, Виноградиште, Поље, Логориште, Вучинац, Река, Бубан и Стари Бунар. Њиве, шуме и пашњаци (измешано) су на местима која се зову: Доње Брдо, Горње Брдо, Церовик, Црвени Брег, Лукарско, Збеговиште, Пецин Поток, Сува Бара, Дивље Поље (Дивљача) и Чукара. Шуме: Гај, Брестовачки Поток, Валога и Анатема.
Тип села.
-Село је средње збијености. У средини села куће су гушће а по ивицама ређе. Село се дели на Горњу и Доњу Малу. Горња Мала зове се још и Вукањска Мала. Она је у страни, у брду, а Доња Мала је ниже ове, ближе Белици.
Шантровац има 186 кућа, 16 родова и 956 становника.
Име селу.
-Према једном предању Шантровац у Шуљковац су населила два брата, од који је један био „шантав“ (сакат) у руку а други „чуљ“ (без уха). „Шантави“ се прво населио у Шантровац и по њему се село назвало. „Чуљави“ се населио у Шуљковцу и по њему се село назвало прво Чуљковац а касније Шуљковац.
По другом предању, које се и у песми очувало, Шантровац је тако назван због „шантавих“ (неисправних) секира и мотика, каквих је било код сељака у овом селу; а Шуљковац, што пшеница ту никада није добро рађала, већ је била „штура“ и „шуљчива“.
По трећем непоузданом предању, оба села су тако названа по местима из којих су дошли први досељеници.
Порекло становништва.
Родови су.
-Топаловићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Преци су им се доселили из Топлице пре 150 година. Има их у Малој Крушевици, испод Благотина у Темнићу.
-Вукањци, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили су се из Вукоње испод Јастрепца пре 140 година.
-Стојановићи, Павловићи и Саџићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили се пре 140 година из села Илина код Бољеваца. Зову их „Власима“.
-Кулизићи, славе Св. Мина, Мратиндан. Доселили су се из Вукање испод Јастрепца пре 140 година а тамо су дошли са Косова.
-Грковићи, славе Никољдан. Доселили су се из Топлице преко крушевачке Жупе пре 130 година. Има их у Рженици и у Вељој Глави у Жупи.
-Лазаревићи, Ере – славе Аранђеловдан. Дослили су се из Студенице пре 120 година.
-Милосављевићи други и Калпачије, славе Јовањдан. Доселили су се из Прћиловице код Алексинца пре 120 година. Стари Милисав се удавио у Морави кад је бежао од Турака, а овамо се доселила његова три сина и жена.
-Игњатовићи и Компираши, славе Св. Александар Невски. Доселили се из Топлице пре 100 и више година.
-Младеновићи, Ђорђевићи и Чуперићи, славе Илиндан и Аранђеловдан. Доселили се из тимочке Црне Реке пре 100 и више година.
-Дерци, славе Аранђеловдан. Доселили се из Копај-Кошаре у околини Сврљига пре 100 и више година.
-Јанићијевићи, славе Лучиндан и Марковдан. Доселили се из крушевачке Жупе пре 100 година. Има их у Церници, Темнић.
-Алемпијевићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из околине Крушевца када и Јанићијевићи.
-Гајчанци, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили се пре 80 година из Жупањевца у Левчу, где их има преко 40 кућа.
Не зна се одакле су дошли:
-Ђурђевићи и Глетавци, славе Стевањдан.
-Томићи, славе Св. Врачи.
Сеоска слава је Велики Спасовдан а заветине су: „Ранђелица“ – 19 септембра по Новом календару за „берићет“ и „Макивеј“ – 14 августа по Новом календару за здравље чељади и стоке.
Гробље је у Доњој Мали, у Доњем Шантровцу.
7. октобар 2014. у 19:19
Милодан
Порекло становништва села Бунар, Град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“.
Положај села.
-Село је на десној страни Белице, на једној страни благог нагиба, окренутој више североистоку. Шири се од била (косе) ове стране до реке Белице и до пута Јагодина – Крагујевац.
Воде.
-Кроз село протичу Пољанички Поток и Осредак, који се сливају из једне баре више села, теку низ страну кроз село и уливају се у Белицу са десне стране. Лети редовно пресушују као и бара одакле се сливају.
Пије се бунарска вода. Постоји само једна безимена чесма испод села до пута, преко реке Белице.
Земље и шуме.
-Њиве, ливаде и пашњаци су на местима: Стари Бунар, Осредак, Лукар, Новине, Велико Језеро, Широко Поље, Липовак, Пољана, Виноградиште, Весељак, Бујимир и Трештана. Шуме и пашњаци су на местима која се зову: Коса, Мали Лаз, Велики Лаз, Џамина (Џамијина) Коса, Под и Гај. Заједничке сеоске шуме су: Присоје и Шумарице.
Тип и име села.
-Село је тимочког типа и старијег постанка. Најпре се звало Бокце, па доцније Бунар, по старом бунару више села на коси, поред старог пута, по коме се данас село зове. Село се дели на Горњу, Јошаничку и Доњу Малу. Горња Мала се зове и Миљковицка мала а Доња Мала и Бањска.
Бунар има 149 кућа, 10 родова и 895 становника.
Порекло становништва.
Родови су:
-Миљковићи и Миљковци, славе Ђурђевдан и Илиндан. Преци су им дошли пре 130 година из Цикота у Левчу а тамо са Косова.
-Јошанци, славе Никољдан. Доселили су се из топличке Јошанице одмах после Миљковића.
-Милосављевићи, славе Јовањдан. Доселили су се из околине Ниша пре 130 година.
-Прокићи, славе Јовањдан. Доселили су се из Вукање, више Рибарске Бање, пре 120 година.
-Николићи и Пиргићи, славе Јовањдан. Доселили су се из околине Пироте одмах посел Другог устанка.
-Бањчана и Бањци, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили су се пре више од 100 година из Дулена у Левчу а тамо из околине Бањске на Косову, преко Топлице..
-Пешковићи и Пешковци, славе Никољдан. Доселили се из Сврљига када и Бањчани. Дошла су два брата Петар (Пешко) и Павле, Павле је отишао у Јошанички Прњавор а Пешко остао овде.
-Танасковићи, славе Јовањдан. Доселили се из Шапине код Пожаревца пре 100 година.
-Станишићи, славе Лазаревдан. Доселили су се из Деонице пре 80 година а тамо из околине Врања. Од њиховог рода нема ниједне куће у Деоници.
-Димићи и Јергићи, славе Аранђеловдан. Не зна се одакле су и када су се доселили.
Сеоска слава је Мали Спасовдан а заветине су: Св. Трифун – за виноградаре и Сретење – за здравље чељади.
Гробље је преко Белице, изнaд пута у атару села Белице. У истом гробљу сахрањују се из села Врбе.
8. октобар 2014. у 21:38
Милодан
Порекло становништва села Врба, Град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“.
Положај села.
-Село је испоад састава потока Липовика и Јелача, па се пружа низ речицу Врбу, која се улива у Белицу код села Бунара.
Воде.
-Пије се већином бунарска вода. У Доњој Врби има кладенац Бубан.
Земље и шуме.
-Њиве и сенокоси су на местима: Осредак, Пландиште, Лакче и Липовик. Пашњаци и шуме су на местима: Присоје, Градски Поток, Врсачко Брдо и Гола Чука.
Тип села.
-Село је тимичког типа; дели се на Горњу и Доњу Врбу, које раздваја пут Јагодина- Крагујевац. Доња Врба је на бољем положају и скоро се спаја са Бунаром.
Врба има 77 кућа, 11 родова и 380 становника.
Порекло становништва.
Родови су:
-Момировићи и Ракићи, славе Никољдан. Преци су им дошли из Топлице пре 150 година. Сматрају се да су први досељеници. Има их у Лазаревцу у Темнићу.
-Јевтићи и Здравковићи, славе Св. Петку. Доселили су се из Топлице одмах после Момировића.
-Младеновићи, Миладиновићи и Раденковићи, славе Јовањдан. Доселили се из околине Пећи пре 130 година.
-Андејићи, славе Лазаревдан. Доселили се са Косова пре 130 година.
-Анђелковићи, славе Св. Петку. Доселили се из околине Пирота пре 130 година као зидари.
-Станојевићи, славе Никољдан. Доселили се пре 120 година из тимочке Црне Реке.
-Констатиновићи, славе Јовањдан. Доселили из Топлице преко Вукање пре 120 година.
-Бугарчићи, славе Аранђеловдан. Доселили е из околине Трна у Бугарској пре турског рата 1876. Године. Има их негде у околини Краљева.
-Диљићи и Милићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из околине Пожаревца пре 50 година; држи се да су пореклом од Цигана мечкара.
-Ракићи други су се доселили из Цикота у Левчу пре 50 година а тамо из Топлице. Не каже се коју славу салве.
-Стошићи, славе Стевањдан. Не зна се одакле су се и када доселили.
Сеоска слава је Бели Петак (по Тројицама) а заветинне су: Младенце – за здравље деце, Трифундан за винограде и Марковдан за ораче и копаче.
Сахрањују се у бунарском гробљу.
9. октобар 2014. у 19:31
Милодан
Порекло становништва села Белица, Град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“.
Положај села.
-Село је са обе стране реке Белице. Више кућа има на левој а мањи на десној страни реке. Приликом изливања река Белица чини штету селу, плавећи један део кућа и поља која су у равни поред ње.
Воде.
-Пије се бунарска вода.
Земље и шуме.
-Њиве и сенокоси су на местима: Кључ, Њиве, Падалиште, Згорељак, Бубан, Под Косу, Присоје и Криви Вр’. Њиве, пашњаци и шуме су на местима: Осоје, Лештар, Грабак и Танка Коса. Шуме су на брду Бела Чука и Шареник. Виногради су у Унгарима.
Тип села.
-Село је средње збијености, тимочког типа. Дели се по положају земљишта на Горњу и Доњу Малу а по родовима на: Антицку, Цветицку, Јевтицку, Вељковицку, Стојковицку, Станимировицку, Каницку и Недицко-Милутиновицку Малу.
Ове мале су обично раздељене сокацима.
Старине и име селу.
-Не зна се да ли је река Белица добила своје име по селу или је село добило име по реци. Више села је Жидовско Гробље без икаквих белега, где се приликом орања, копања, орања и риљања налазе стари новци и комади старог земљаног посуђа.
Више села и Таборишту, код Града, погинуо је почетком 1815. године злотвор српског народа звани Смрди Буба (Турчин).
Између села Велике Сугубине (у Левчу), Белице и Мишовића има остатака од неког града, који се зове „Јеринино Градиште“. Око овог града (градишта) налазе се старе ствари из средњег века (бакарни, сребрни и златни новци, комади од оружја и земљаног посуђа). Ту је и једна црквина за коју се, по предању, верује да је некада била велика црква посвећена Св. Богородици.
Више села се познаје место где је била прва фабрика стакла у обновљеној Србији, у власништву Аврама Петронијевића.
Постанак села и порекло становништва.
-Не зна се поуздано када је ово село настало. Према досељеницима оно је овде од пе 200 година, али је можда ту постојало и раније само су се становници мењали.
Белица има 120 кућа, 13 родова и 680 становника.
Родови су:
-Станимировићи, славе Томиндан. Доселили су с из Топлице а тамо са Косова пре 200 година.
-Вељковићи, Богојевићи и Симоновићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили сус е са Косова преко Топлице пре 200 година. Има их у Нозрини код Алексинца и у Мијатовцу.
-Симићи, Ере, славе Митрован. Доселили се из „ерског краја“ међу првим досељеницима. Некада их је било више у роду, па се затрли-изумрли.
-Антићи, славе Никољдан. Пореклом су из Малог Косова, прво у Јошанички Прњавор па овде пре Кочине Крајине.
-Цветићи, Јевтићи и Крљанци, славе Св. Враче. Доселили су се из Топлице преко Копаоника пре 160 година.
-Стојковићи, славе Митрровдан. Доселили су се из Адровца код Алексинца одмах после Првог устанка
-Милутиновићи и Недићи, славе Томииндан и Преображење. Дошли су са Косова преко Топлице када и Стојковићи. Са Томићима у Лозовику сматрају се као један род.
-Панићи, Стевановићи и Канићи, славе Св. Врачи. Дошли са Косова пре 130 година.
-Степановићи, славе Аранђеловдан. И они су дошли са Косова пре 130 година.
-Јанковићи, славе Аранђеловдан. Предак дошао из околине Трна у Бугарској призетивши се у Степановиће.
-Ивановићи, славе Јовањдан. Доселили су се из Цикота у Левчу пре 100 година а тамо из околине Приштине преко Јанкове Клисуре на Јастрепцу.
-Васиљевићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили су се из Дулена у Левчу пре 80 година. Предак се призетио у Вељковиће.
-Ђорђевићи, славе Ђурђевдан. Предак се доселио пре 70 година из Лапова призетивши се у род Вељковића.
Сеоска слава је Мали Спасован а заветина Св. „Каралампије“, 23 фебруара по н. к. ради општег здравља.
Гробље је усред села.
10. октобар 2014. у 19:17
Милодан
Порекло становништва села Мишевић (по књизи Мишевиће), Град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“.
Положај села.
-Село је подељено на Горњи и Доњи Мишевић. Горњи Мишевић је у страни на каменитој прљуши, испод брда Шареника. Доњи Мишевић је поред река Бешњаје и Вољавице, које се састају у селу и чине реку Белицу. У Доњем Мишевићу има кућа поред Вољавице, Бешњаје и Белице, које приликом изливања чине знатну штету. На Бешњаји и Вољевици има по неколико воденица а раније је било и неколико ваљарица. Село је окренуто више југоистоку. Горњи Мишевић је удаљен од Доњег преко два километра. Не сматрају се за засебна села, већ као крајеви – махале.
Воде.
-Пије се бунарска и изворска вода. Постоје три извора; Бубан и два безимена.
Земље и шуме.
-Њиве и сенокоси су у местима: Зимовник, Логор, Орнице и Попове Ливаде. Шуме и пашњаци су у местима: Церова Коса, Град (брдо), Јевтина Коса, Вр’ови, Превој (брдо), Каменити Врх (брдо), Панина Механа, Дугачка Коса, Ракље, Ракљина Коса, Гола Чука (брдо), Панин Гроб (брдо), Солило (брдо) и Шареник (брдо). На југоисточној страни Шареника си Мишићевићки Виногради.
Тип села.
-Село је долинског типа, али су куће збијеније од оних у равни и на благим странама. Горњи Мишевић се зове и Шареник а Доњи Мишевић и Река.
Име селу.
-По једном предању ово село је добило име по неком Миши, који се ту први населио; по другом због многих мишева а по трећем (непоузданом) да се звало место из кога су дошли први досељеници.
Старине у селу.
-У реци Вољавици, више Доњег Мишевића, налазе се комади („чепари“) од земљаног посуђа, старог оружја и алата, као и стари новац из непознатог времена.
Постанак села и порекло стзановништва.
-По предању село је најпре било под Шареником, па се отуда један део преселио у реку код Саставка, а то је било отприлике када је основана Петронијевићева фабрика стакла, 1837. године, према очуваном предању, које се није могло проверити. Према причању село је старијег настанка и прво су га населили Маџарци (Маџаревићи) пре 300 година, који су се доселили из Маџарске као рударски радници.
Мишевић има 118 кућа, 12 родова и 624 становника.
Родови су:
-Мишићи, Милићи, Маџарци и Маџаревићи, славе Петровдан. Преци су им дошли из Маџарске пре 300 година као први досељеници.
-Шарчевићи и Шарци, славе Никољдан. Доселили су се пре 200 и више година из манастира Јошанице а тамо са Косова преко Топлице. Дошла су три брата: Анта, Агатон и Шарац. Из Јошаничког Прњавора је Анта отишао у Белицу и тамо је настао род Антића. Агатон је отишао у Лозовик и од њега су Агатоновићи. А Шарац („Шарко“ – како су га звали јер је био богињав, шарен по лицу) је отишао у Мишевић и закућио се испод брда Шареника, које је према народном причању и добило име по његовим потомцима „Шаренцима“.
-Фрајкорци, славе Никољдан. Доселили се из Срема пре 200 година.
-Ломнићи, Пиперци и Вукићевићи, славе Аранђеловдан. Старином су из Црне Горе, из Пипера, а овде су се доселили пре 150 година из Ломнице у Левчу. Има их у Темнићу – селима Велика Пчелица, Ломница и Опарић и у Бресном Пољу и Стопањи – код Крушевца.
-Вересијани, славе Никољдан. Доселили су се из Топлице – Куршумлијске Бање – пре 150 година. Неки њихов предак је све давао на вересију, па је од тога и пропао. Отуда долази његов надимак и презиме његових потомака.
-Дошљаци, славе Никољдан. Доселила се два брата, Јован и Петар, из неког села испод Јастрепца пре 150 година. Било их је много више, па су се „утрли“. Има их две куће су у Крушевцу, једна у Јагодини, једна у Крагујевцу и једна у Београду.
-Филиповићи, Стојановићи и Стојовци, славе Аранђеловдан. Доселили су се из Стајковца у Горњој Пчињи пре 130 година.
-Стамнковићи, славе Илиндан. Дослили се из Стајковца када и Филиповићи. Било их је више, па се „претрли“ – изумрли.
-Анђелковићи, славе Св. Враче. Доселили се пре 100 година из Белице од Крљанаца, одакле се њихов предак преизетио у род Шарчевића.
-Ђукановићи, славе Св. Петку. Доселили се пре 80 година из Црне Горе од Бјелопавлића.
-Миленковићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Не зна се одакле су се и када доселили.
За разлику од осталих, ово село нема сеоске славе, а заветује: Преображење за здравље стоке и Св. Ану, 22 септембра по новом календару – за здравље живине („пернади“).
Гробље је испод брда Шареника, у страни – близу Саставака.
11. октобар 2014. у 20:23
Милодан
Порекло становништва села Јошанички Прњавор, Град Јагодина- Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“.
Положај села.
-Село је више манастира Јошанице, у клисури, са обе стране Јошаничке Реке а испод огранка Црног Врха. Више кућа је у присоју на левој страни реке.
Воде.
-Јошаничка Река не пресушује а приликом изливања чини штету селу, манастиру и пољу. У њу утиче са леве стране поток Стари Прњавор и речица Сребра. Пије се изворска и речна вода. Речна вода се пије само преко зиме. Извори су: Видин Извор, Данилов Извор и Максимови Извор.
Земље и шуме.
Њиве и сенокоси су у местима: Пољане, Крчевина, Поток, Страна, Под Таван, Под Шареник (преко реке), Јасика, Ђаковац и Стари Прњавцор. Шуме и пашњаци (измешано) су на местима: Станкин Поток, Стеванова Ливада, Чукара, Бардоња (брдо), Оштри Камен (брдо) и Равни Гај.
Тип, име селу и манастиру.
-Село је разбијеног типа. Дели се на родове. Им је добило по манастиру Јошаници а манастир је добио име по неком Јоши*, који се ту прво населио. По другом предању манастир је добио име о кнезу Лазару, који га је подигао; мајстори су га зидали у висину, и када су питали кнеза:
-Је ли доста?
Кнез је одговорио:
-Још није, још није.
По кенежевој речи „још“ манастир је добио име.
*По предању, које је овде сачувано, стари Јоша је живео као испосник у пећини више Прњавора. Кнез Лазар, ловећи на Црном Врху, ранио га је нехотично. Кнез је тада од рањеног Јоше тражио опроштај за грех а Јоша је казао да ће му опростити ако подигне цркву тамо где умре. И када су га рањеног изнели из пећине, оне је умро на месту на коме је после кнез Лазар подигао манастир.
Старине у селу.
-Највећа старина је манстир Јошаница, испод Прњавора, са леве стране Јошаничке Реке, између брда Чукаре и Равног Гаја. Народ из целог овог краја верује да је манастир подигао кнез Лазар и да се у њему венчао са „царицом“ Милицом. Турци су овај манастир порушили, као и мног друге цркве и манстире. Тако порушен остао је напуштен дуги низ година.. По једној очуваној повељи он је први пут обновљен 1786. године, за веме турског цара Абдула Хамида и београдског митрополита Јанићија, трудом и заузимањем јеромонаха Алексија Тодоровића и протопрезвитора Јована, Јовче Поповића из Јагодине.
Посел тога је још доправљен 1858. године за веме кнеза Александра Карађорђевића и митрополита Петра. Трећи пут је преправљен и покривен лимом 1902. године.
Манастир данас има око 2000 хектара своје земље, од које је две трећине под шумом, док се остало обрађује, зирати. Ово манастирско имање је у Црном Врху, Шаренику, Риљевини, Равном Гају, Малом Врху и Ћумурњачи. До пре 80-90 година манастир се сматрао као метох манастира Каленића.
Постанак села и порекло становништва.
-Прњавор је постао када и манастир. Приликом рушења манастира од стране непријатеља и насеље Прњавор је рушено, паљено и становништво расељавано. Последњи пут је цео попаљен и расељен за време аустријске окупације 1916. године.
Јошанички Прњавор има 26 кућа, 8 родова и 150 становника.
Родови су:
-Максимовићи, славе Ђурђиц и Алимпијевдан. Доселили су се из Вете у околини Ниша за време Карађорђевог устанка.
-Костићи, славе Св. Петку. Доселили су се из села Моклишта у околини Ниша када и Максимовићи.
-Вељковићи, славе Митровдан. И они су из Вете, доселили се кад Максимовићи и Костићи.
-Милошевићи, славе Никољдан. Дошли су из Брзана пре 60 година.
-Антићи и Миленковићи, славе Никољдан. Доселили се из Лозовика (Белица) пре 50 година.
-Стојановићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из околине Пожаревца пе 50 година.
-Михаиловићи, славеАранђеловдан. Доселили су се из Брзана у Лепеници пре 40 година.
-Алексићи, славе Лучиндан и Маркован. Доселили се из Лозовика (Белица) пре 40 година.
Литије се носе о „Младом Св. Николи“, 22 маја по новом календару, коме је и манастир посвећен. Заветује недељу по јесењем Крстовдану, за стоку. Код манастира је сабор о Цветима, Великој Госпојини и Младом Св. Николи.
Гробље је испод села у потоку.