Порекло презимена Ерор

17. фебруара 2012.

коментара: 17

[toggle title=”ТЕСТИРАНИ ЕРОРИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ”]

Ерор

Хаплогрупа: I2a

Порекло: Клокоч, Кордун

Крсна слава: Св. Врачи

* * *

Ерор

Хаплогрупа: I2a

Порекло: Бунић, Лика

Крсна слава: Св. Врачи

_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

ПРЕЗИМЕ ЕРОР

Ерори су пореклом православни Срби из Лике
(према доступним подацима с краја 17. и почетка 18. века)

Крсна слава – Свети Козма и Дамјан (Свети Врачи) – 14. новембар
Ерори из Рајић Брда код Војнића променили славу и славе Јовандан
Ерори из Прозора код Оточца прешли на католичку веру
Неколико породица у Срему носи презиме Херор – слава Свети Врачи

Sveti Vrači Kozma i DamjanСлика 1. Слава већине породица Ерор – Свети Врачи Козма и Дамјан

Подаци који ће бити представљени дају преглед односно историјску слику живота и сеоба Ерора из Лике од 17. века до данас. Слична су била кретања и судбине већине српских породица из Лике и Крајине, па следећи подаци дају једну општу слику историје српских породица из Лике.

 

I   Крсна слава Свети Врачи Козма и Дамјан

Википедија: Свети Козма и Дамјан су били врачеви, бесребреници и чудотворци. Браћа родом негде из Азије, од оца незнабошца и мајке хришћанке. Отац је умро још док су били деца, те их је мајка узгојила у хришћанском духу. Од Господа су добили дар за исцељење разних болести. Како су то добили бесплатно, бесплатно су и лечили именом Господа Исуса Христа, те су им људи дали име још бесребреници што значи бесплатни лекари. Бог им је дао заповест која гласи: „Забадава сте добили, забадава и дајте”. Толико су били опрезни у бесплатном лечењу људи, да се Козма једном истински наљутио на Дамјана што је узео 3 јајета од жене коју су излечили по имену Паладија. Толико се Козма наљутио да је наредио да га после смрти не сахране крај брата Дамјана. Али Дамјан је узео та три јајета не као награду, него због тога што га је Паладија заклела Светом Тројицом. Ипак по смрти њиховој у месту Фереману били су заједно сахрањени. Празник Светог Козме и Дамјана-Врачеви Српска Православна црква молитвено слави 14. новембра по новом, а 1. новембра по старом календару.

Српска Православна црква слави још два пара светитеља са истим именима:

Свети Козма и Дамјан Римски Били су лекари и како хришћани верују чудотворци. Ова двојица светитеља су били рођена браћа, родом из Рима, као деца су крштени и у хришћанском духу васпитани. Српска Православна црква слави их 1. јул по црквеном, а 14. јула по грегоријанском календару.

Светог Козму и Дамјана из Арабије Српска Православна црква обележава 30. октобра по новом, а 17. октобра по старом календару.

Презимена у Карловачкој епархији која славе крсну славу Свете Враче Козму и Дамјана:

Извор – „Карловачко владичанство“, Милан Радека (Загреб 1975.):

(Карловачко владичанство покрива углавном подручје Кордуна, Лике, Баније, Горског котара и Жумберка)

1. Арбутина
2. Басић
3. Бероња/Беронић
4. Бијелић
5. Брасновић
6. Бућан
7. Вијук
8. Владушић
9. Војновић/Војиновић
10. Врањеш/Врањешевић
11. Врлинић
12. Вујаковић
13. Ву(ј)иновић
14. Вукојевић
15. Дејановић
16. Ерега
17. Ерор
18. Живановић
19. Жунић
20. Јелача
21. Квочка
22. Кокић
23. Корица
24. Латас
25. Личанин
26. Лукић
27. Маран
28. Марас
29. Мркшић
30. Његомир
31. Олувер – ??? не постоји, могуће грешка
32. Ољача
33. Пашић
34. Попара
35. Почуча
36. Приљева/Приљевић
37. Растовац
38. Руњајић
39. Славуљ
40. Слијепчевић
41. Стрижак
42. Тепшић
43. Тешић
44. Тинтор
45. Тојагић
46. Ћалина
47. Царић
48. Чавић
49. Шакић
50. Штула/Штулић

Остала обрађена презимена са простора бивше Југославије која славе Свете Враче Козму и Дамјана и чији су носиоци потенцијално родбински блиски Ерорима.

II    Насељавања и сеобе Ерора по Лици 

(подаци из књиге „Сеобе и насеља у Лици“, Стјепан Павичић (Загреб 1962.) )

„Касније, кад је велик број Кореничана преселио с турскога подручја на сусједно крајишко и био настањен у Вилићима у околини Оточца, ти су Вилићани своје наслоне и станове постепено пренијели преко Дољана и Залужнице и на врховинско старо тло, те су населили и Црну Власт и Врховину, Рудопоље и Бабин Поток. Док је постојала турска власт у Лици, они су то земљиште само уживали. Чим су Турци изагнани из Лике, они су с крајишким допуштењем то земљиште и настанили. У попису из 1701. нашло се на цијелом врховинском земљишту равно стотину кућа, од тога двадесет без дозначене земље. Прије тога пописа и годину двије послије с врховинскога тла одселиле су у пусту Лику и Крбаву седамдесет и двије породице. Што их је послије тога остало, развијале су се врло добро. Оне су се распоредиле у неколико скупова, који су настанили Црну Власт, Врховину, Рудопоље и Бабин Поток. У ту усорачку или вилићку скупину унишло је и нешто породица из брињске и брлошке сеобе. У свом ширењу те су породице населиле и сусједно подручје старога села Турјанскога.

У Црној Власти окупили су се Богдановићи 29, Божичковићи, Брекићи, Чудићи 27, Делићи 4, Домазети, Дучићи, Ерори 7, Грбићи 17, Ивковићи, Јеловци 10, Кантари 5, Кончари 16, Корице, Лончари 8, Михићи 6, Пуповци 10, Штетићи 25, Тртице 18, Узелци 28, Вукмировићи и Вукобратићи 9.

У Бабином Потоку* настанили су се: Биге 23, Борићи 31, Брекићи 3, Чудићи 13, Делићи 28, Домазети 3, Ђерићи 3, Ерори 16, Гулани 13, Иванчевићи 2, Јањатовићи, Јаворине, Кончари 2, Ковачевићи 11, Лукићи 2, Миљуши, Поткоњаци, Влахинићи, Влаховићи 4, Влаисављевићи, Вукмировићи 30 и Зјаче 6.“

У засеоку Кончарев Крај код Горњег Бабиног Потока рођен је народни херој и један од организатора Народно-ослободилачке борбе у Хрватској, Раде Кончар (1911-1942).

Erori-Babin-PotokСлика 2. Село Доњи Бабин Поток (општина Врховине, Лика)

„Попис од 1712. године утврдио је на бунићком подручју, у самом Бунићу*, у Дебелом Брду и Шаламунићу, Крбавици и Козјану ово насеље. Оно је поредано по кућама како је извршено настањивање: Кнежевић 21 чељади; 62 к., Хинић 22, 27; 42 к., Вујаковић 13, Обсеница (Опсеница) 11; 7 к., Секезовић 11; 1 к., Чувелија 26, Веселичић 18, Хрњаковић 28; 18 к., Петровић 8; 3 к., Гарањан 5, Пањковић 27, 18; 27 к., Бели Петар 9, Заклановић (Заклан) 13; 19 к., Херор 26; 16 к., Јеловац 29; 9 к., Холбина (Олбина) 23; 9 к., Остојић 14, Херор 28, Милошевић 1, Херор 3, 8, Пупавац 32, 10, 22; 12 к., Матијевић 25, 17; 6 к., Цепидлак 6, Домазетовић 2, Сеиз 13, 11, 4, 15, 11,Херор 43, Шербечић (Шербеџија) 14; 17 к., Деспотовић 15; 2 к., Шерчевић 4, Цепидлак 6, Дражић 21; 6 к., Сладић 11, 4; 7 к., Влајисављевић 8; 33 к., Растић 77; 6 к., Јеловац 3, Обсеничић (Опсеница) 13, Пањковић 16, Његовановић 13, 10; 24 к., Долина 9; 1 к., Саџак 12; 3 к., Цвитановић 5, Његовановић 10, 14, Прица 3; 1 к., Његовановић 8, Прибић 26; 11 к., Станковић 23, 8; 13 к., Дурус 7, Рапаја (Рапајић)35; 62 к., Дањеловић 23, Ратковић 10; 11 к., Пражић 7, 8; 1 к., Ратковић 11, Мирић 15; 43 к., Сировица 7, Ратковић 4, Кнежевић 36, Жиден 16, Миљановић 5, 6; 5 к., Ћалић 8; 4 к., Марељевић 26; 6 к., Вранић 25; 2 к., Бошњак 19, Дозетовић (Дозет) 19; 31 к., Седлар 5, Дрљановић 6, 5; 5 к., Мирић 19, 6, Станковић 18, Малбаша 11, Батинић 25; 5 к., Бижић 14; 2 к., Морељић 6, Вранешић 23; 5 к., Вукојевић 9, 3; 2 к., Припунић 29, Допуђа 16; 1 к., Мирић 6, Божанић 28; 3 к., Ковачевић 18; 7 к.; укупно 1376 чељади.“

* У Бунићу је 1946. године рођен познати српски, југословенски и светски глумац Раде Шербеџија, а у селу Пећане, које се на истоку надовезује на Дебело Брдо, рођена је Јованка Будисављевић Броз  (1924-2013), супруга некадашњег председника СФРЈ Јосипа Броза Тита.

Erori-Debelo-BrdoСлика 3. Село Дебело Брдо (општина Бунић, Лика)

„У том су становништву од Бриња: Батинићи, Божанићи, Кнежевићи и Врањешевићи, од Брлога Милошевићи, Пањковићи, Прице и Рапајићи, од Дабра Влаисављевићи, од Вилића Ерори, Хинићи, Јеловци, Домазетовићи, Малбаше, Пупавци, Секезовићи и Сладићи, од Косиња Пражићи и Прибићи, а остали су из онога насеља у бунићком логору, а дакако, по која је породица и из других српских сусједних скупова.“

Коментар: Турци су 9. септембра 1493. године победили хрватску војску у бици на Крбавском пољу. Након ове битке велики део хрватског становништва у страху од турских свирепости сели се у западније и северније крајеве. Турска војска 1527. године осваја Лику (изузев Гацке долине и Бриња) и Крбаву. Велики део Лике остаје готово потпуно пуст. Турци од средине 16. века насељавају ове пределе већином српским православним становништвом из унутрашњости своје територије, највише из Босне, али и муслиманским становништвом, а део хрватског становништва који није побегао прелази на ислам. У Лици је муслиманско становништво насељавано углавном у утврђене градове и имало је улогу турских граничара, а српско улогу сточара и земљорадника који снабдевају војску храном, тзв. мартолози. Међутим, Бечки двор је намеравао да придобије Србе на своју страну, како би били граничари у њиховој служби. Капетани војне крајине од друге половине 17. века интензивно организују завере са српским кнезовима и пребеге читавих села са територије под турском контролом на крајишку страну. Турци су свирепо кажњавали Србе уколико открију њихове намере за прелазак. Ипак, са севера Крбавског поља на крајишку страну пребегли су, између осталих, и становници села Бунић и Дебело Брдо и настанили се у тзв. крајишким логорима у местима Бриње, Брлог и код старог града Вилића, у околини Оточца, а простор Крбаве и Коренице је након 1685. године остао скоро потпуно пуст, изузев малобројних муслиманских породица које су га настањивале. Претпоставка је да су и Ерори били међу пребезима у крајишке логоре, јер се у Павичићевој књизи помињу као Вилићани (становници насељени у околини старог града Вилића). Тек након ослобођења Крбаве од Турака у Великом рату 1689. године, део становништва из логора се враћа у села из којих је неколико година раније пребегао. На север Крбавског поља враћају се пребези под вођством капетанa Добривојa Кнежевићa: Батинићи, Божанићи, Домазетовићи, Хинићи, Ерори, Јеловци, Малбаше, Милошевићи, Пањковићи, Прице, Пупавци, Рапајићи, Секезовићи, Сладићи, Влаисављевићи и Врањешевићи. Тако се део Ерора тада вратио у Бунић и Дебело Брдо, а део остао у логорима око Оточца, из којих се постепено населио у села Црна Власт и Доњи Бабин Поток. Хрватски бискупи у првим пописима Лике називају српске сточаре православним Власима, а тако су Србе раније називали и Турци. Једна група ових досељеника по крају у Босни из ког су насељени, области Усора код данашње Тузле, названа је Усорчанима или Усорцима (други назив за Вилићане). У Великом (Бечком) рату (1683-1689) Лика и Крбава су ослобођене од Турака и Карловачким миром ове области су припале Аустрији. Бечки двор одлучује да их припоји Војној Крајини, тако да српско становништво Лике и Крбаве у наредна два века обавља улогу граничара према турској Босни.

 

III   Eрори у Лици и Крбави 1712. године

(подаци из књиге „Попис Лике и Крбаве 1712. године“, Карл Касер (Просвјета, Загреб 2003.))

Popis LikeСлика 4. Попис Лике и Крбаве 1712. године

Према подацима из пописа становништва Лике и Крбаве 1712. године, у пет домаћинстава у селима Бунић и Дебело Брдо на северу Крбавског поља живело је 1712. године 82 Ерора – православних хришћана, а у месту Пазариште на Велебиту у једном домаћинству 14 Ерора католика.

JovanEror

Кућа Ерор Јована (26 укућана):

– малолетних 4
– женских 15
– под оружјем 7:

Јован, 40 година
Никша, брат, 50 година
Милан, брат 45 година
Kузман*, Никшин син, 20 година
Драгоје, Миланов син, 16 година
Јаков, ——  , 16 година
Исаило, ——-  , 16 година

 

Слика 5. Породичнa задругa Ерор Јована са именима мушких чланова

VukEror

Кућа Ерор Вука (32 укућанина):

– малолетних 9
– женских 18
– под оружјем 5:

Вук, 50 година
Вуковој, —– , 50 година
Станиша, Вуковојев син, 40 година
Илија, —– , 30 година
Станоје, Вуковојев син, 20 година

 

Слика 6. Породичнa задругa Ерор Вука са именима мушких чланова

MilakEror

Кућа Ерор Милака (12 укућана):

– малолетних 4
– женских 6
– под оружјем 2:

Милак, 35 година
Цвијо, брат, 30 година

 

Слика 7. Породичнa задругa Ерор Милака са именима мушких чланова

Acim

Кућа Ерор Aћима (4 укућана):

– малолетних 2
– женских 1
– под оружјем 1:

Aћим, 25 година

Слика 8. Породичнa задругa Ерор Аћима

DjukaEror

Кућа Ерор Ђуке (8 укућана):

– малолетних 2
– женских 5
– под оружјем 1:

Ђука, 35 година

Слика 9. Породичнa задругa Ерор Ђуке

У месту Пазариште забележено је и једно домаћинство Ерора католика:

StipanEror

Кућа Ерор Стипана (14 укућана):
– малолетних 6, женских 6 и мушких 2:
Стипан, 30 г. и Шимун, старији брат, 40 г.

Слика 10. Породичнa задругa Ерор Стипана са именима мушких чланова

О покатоличавању православног становништва у Лици, које је спроводио поп Марко Месић, постоје писани трагови: „Буњевци, када су се населили у Лици, нису још сви били католици. Међу њима је било још доста православних, који су тек у Лици покатоличени. Нарочито Буњевци у Пазаришту и Крмпотама, задржаше православље све до почетка 18. века.“ … „1751. године побунили су се православни у Бунићу, Јошану, Пећану и Дебелом Брду поводом насилног унијаћења. Бајан Мијат Будисављевић са Дојчић – Бањанином и Малетом Лончарем, дигао је те године народ на оружје, који отера католичке калуђере и крањске попове“ – из књиге „Буњевци и Шокци“, Иван Иванић (1899).

Коментар 1: У овом попису презиме Ерор записано је као Херор и Херхор, вероватно из разлога што су попис вршиле стране власти. Сам аутор књиге Карл Касер у предговору наводи да је преписивао податке из доста нечитке документације пописа. Међутим, презиме се у том облику јавља и касније у неким подацима, па тако нпр. у аустроугарским катастарским мапама за село Клокоч на Кордуну постоји топографска одредница Херорово брдо, на попису из 1725. у Клокочу постоје 2 куће Херора, а у црквеним књигама Српске православне цркве 1827. године уписан је, као кум на крштењу, Давид Херор из Клокоча. Данас овај облик презимена имају само 4 породице у Срему.

Коментар 2: * У кући Ерор Јована 1712. године живео је Кузман/Косман Ерор, а присуство овог имена готово сигурно значи да су Ерори још тада имали крсну славу Свете Враче Козму и Дамјана. Да су Ерори славили ову славу и раније, може се закључити и из чињенице да су сви Ерори до данашњих дана сачували баш ову славу, осим једног, историјски гледано, скоријег изузетка преузимања Светог Јована за крсну славу, што значи и да је први предак Ерора са овим презименом имао исту славу.

IV   Eрори на Кордуну

(подаци из књиге „Карловачки генералат (1530-1746)“, Војин С. Дабић (СПЦ, Београд 2000.))

Krajina1Слика 11. Војна крајина – граница између два царства (Хабзбуршке монархије и Отоманског царства) и између две цивилизације (Хришћанске Европе и Ислама)

Seobe EroraСлика 12. Правци сеоба Ерора из Лике

 „Војнићко-слуњска област била је до почетка Великог бечког рата (1683-1699) скоро потпуно пуста, јер су преко ње, као ничије земље, уз аустро – турску границу, стално четовали турски крајишници. Почетком Бечког рата (1683-1699), који је изазвао велика померања становништва и крупне демографске промене на Балканском полуострву и у Панонској низији, један од већих миграционих таласа запљуснуо је и Карловачки генералат, а посебно војнићко-слуњску област. Тада је неколико хиљада Срба, дотадашњих турских поданика, напустило своја станишта у Босанској крајини и населило се у пустим крајевима у међуречјима Коране и Мрежнице и Коране и Глине. Неке од њих принудиле су на сеобу несређене прилике у Босни и Херцеговини, као и намера турских власти да српско становништво, у које нису имале поверења, преселе из пограничних крајева дубље у унутрашњост земље. Друге су на промену станишта подстакли аустријски крајишки заповедници, нешто наговором, а нешто и силом. Насељавање српског становништва у војнићко-слуњској области започело је 1686. године, када је неколико стотина породица дошло са турске територије и населило се у Тржићу, Будачком, Скраду, Перјасици, Полоју и Војнићу. Неколико породица доселило је 1713. године и у Клокоч, али су оне, незадовољне добијеним земљишним поседима, који им нису одговарали ни по величини, нити по квалитету земље, убрзо отишле у Јужну Угарску. У селу је остало, према подацима из 1715. године, само шест српских породица, које су се ту прве населиле и међусобно поделиле најквалитетнија земљишта. На место одсељених дошли су касније нови досељеници, па су у Клокочу (са његовим засеоцима који су се касније развили у посебна села) 1725. године биле 44 српске породице: Барак, Буњевац, Бусовић, Владић, Вуиновић (2), Вуковић, Вулетић, Вучковић (3), Грубић, Гуњ, Дејановић, Дудуковић, Јагодић, Јемениа ?, Јоснић = Јаснић ?, Карамарковић, Карановић, Кланац, Косјер, Ковач, Личанин, Лончаревић, Мајсторовић, Матијевић (2), Михаиловић, Милић, Мирић, Момчиловић, Новаковић, Огњеновић, Паић (2), Пеурача (2), Петровић, Ракинић, Самарџија, Херор/Ерор (2), Шаула.“

HerorovoBrdoСлика 13. Аустро-угарска карта села Клокоч са уцртаним топонимом Херорово Брдо

HerorovoBrdo1Слика 14. Катастарска мапа села Клокоч са уцртаним топонимом Херорово Брдо

Коментар: Власти са бечког двора тј. њихови карловачки генерали попут Ј.Ј. Херберштајна, да би ојачали границу са турском Босанском крајином, плански су насељавали овај крај и Србима из Лике и Крбаве, али и из Горског Котара и са Баније. Такође, вратио се на Кордун и један део Хрвата раније избеглих у западне крајеве према Крању, па су у народу они прозвани Крањци, док су Срби називани Власима. Насељавање је почело још за време рата 1683-1699, а интензивирано је након Карловачког мира 1699. и трајало читав 18. век, до потпуног протеривања Турака са Кордуна 1790. као и након тога. У црквеним књигама Српске православне цркве Ерори се помињу у Клокочу још и 1827. и 1830. у великом броју. Из Клокоча су се Ерори временом настањивали у околна села: Свиница Крстињска, Крстиња, Дуњак, Кестеновац, Рајић Брдо, Жрвница, Брусовача, Глинице… Ерори у Клокочу били су бројни, и према попису становништва СР Хрватске из 1948. године презиме Ерор је било прво по бројности у селу, са 104 од 506 становника (преко 20%). Чест је био случај да су, у појединим селима и крајевима Крајине, деци, како мушкој, тако и женској, давана имена из малог скупа имена уобичајених за тај крај. Тако се дешавало да у селима са пар стотина људи готово сви становници имају имена из скупа од десетак имена, нпр. за Лику: Дане (скраћено од Данило), Мане (скраћено од Манојло и Маниша), Буде (од Будимир и Будислав), Јандро…, а за Кордун: Милић, Драгић, Миле…и још за целу Крајину: Раде, Јован, Милан, Божо, Никола, Петар… Тако се дешавало да у истом селу има по неколико људи истог имена и презимена, што често у комуникацији доводи до забуне. Народ је због лакшег споразумевања и идентификације делио такве најбројније сеоске породице у мање групе и свакој групи давао надимак тзв. шпицнамет. Ерори у Клокочу били су подељени на Зеце, Пакларе, Чокиће и Криваке. Ова подела није обавезно значила да презимењаци са истим шпицнаметом припадају истој породици, већ понекад да живе у истом крају села или слично.

Erori Klokoč Слика 15. Село Клокоч (општина Војнић, Кордун)

(подаци из књиге „Карловачко владичанство“, Милан Радека (Загреб 1975.))

Презиме ЕРОР – славе: Свети Ђорђе и Свети Врачи Козма и Дамјан

Коментар: Ерори  славе Свете Враче тј. Светог Козму и Дамјана (зимски – 14. новембра), а само један огранак из Рајић Брда код Клокоча променио је славу и слави Светог Јована, пошто се њихов мушки предак приженио у Рајић Брдо недалеко од Клокоча и преузео славу куће у коју се призетио. Вероватно је грешком уместо Свети Јован уписано Свети Ђорђе.

Erori Rajić BrdoСлика 16. Село Рајић Брдо (општина Војнић, Кордун)

V   Ерори у матичним црквеним књигама Српске Православне цркве

crkveСлика 17. Неке од цркава у којима су крштавани и венчавани Ерори

1. Црква Рожденија пресвете Богородице у Дебелом Брду (Лика)
2. Црква Успенија пресвете Богородице у Драготини (Банија)
3. Црква Светих апостола Петра и Павла на Бухачи (Кордун)

Подаци са интернет странице familysearch.org:

Парохија Бунић, подаци за 1857. и 1858. годину – црква Светог оца Николаја (подигнута 1867. године, спаљена 1942. године), намесник Данило Цвијановић:

3. новембра 1858. године оженио се граничар Сава Ерор од оца Раде и мајке Саве Ерор из Бунићабр. 18, Софијом Кнежевић од оца Симона и мајке Стане Кнежевић из Бунића бр. 76. Кум на венчању је био Лука Вукобратовић из Дебелог Брда.

Парохија Дебело Брдо, подаци за 1857. и 1858. годину – црква Рожденија пресвете Богородице (подигнута 1762. године, уништена 1946. године), парох Василије Станковић:

16. јуна 1857. године крштена је ћерка Теодора Ерор, рођена 12. јуна 1857. године у Дебелом Брду бр. 24, од оца граничара Радоице и мајке Саве Ерор. Кум је био Лука Вукобратовић из Дебелог Брда.

5. октобра 1857. године крштен је син Тома Батинић, рођен 2. октобра 1857. године у Дебелом Брду бр. 1, од оца граничара Георгија и мајке Јоване Батинић. Кум је био Рафаил Ерор изДебелог Брда.

6. децембра 1857. године крштен је син Алексије Ерор, рођен 5. децембра 1857. године у Бунићу бр. 9, од оца граничара Јакова и мајке Стане Ерор. Кум је био Филип Чортан из Дебелог Брда.

9. марта 1858. године крштен је син Будислав Ерор, рођен 5. марта 1858. године у Дебелом Брду бр. 22, од оца граничара Луке и мајке Марије Ерор. Кум је био Стефан Дозет из Пећана.

30. марта 1858. године крштен је син Михаило Ерор, рођен 27. марта 1858. године у Дебелом Брду бр. 22, од оца граничара Павла и мајке Дмитре Ерор. Кум је био Василије Пуповац из Дебелог Брда.

31. марта 1858. године крштен је син Илија Бекташ, рођен 29. марта 1858. године у Бунићу бр. 2, од оца граничара Михаила и мајке Томке Бекташ. Кум је био Илија Ерор из Бунића.

10. априла 1858. године крштена је ћерка Јована Ерор, рођена 9. априла 1858. године у Бунићу бр. 15, од оца граничара Илије и мајке Софије Ерор. Кум је био Стојан Шербеџија из Бунића.

27. априла 1858. године крштен је син Георгије Матијевић, рођен 23. априла 1858. године у Бунићу бр. 3, од оца граничара Илије и мајке Филипе Матијевић. Кум је био Михаило Ерор из Бунића.

Парохија Крбавица (Мала Крбава), подаци за 1858. годину – црква Светог пророка Илије, администратор парохије Вукола Заклан:

11. новембра 1858. године оженио се граничар Василије Ерор од оца Георгија и мајке Марте из Дебелог Брда бр. 23, Дамјаном Заклан од оца Василија и мајке Мике из Мале Крбаве бр. 3. Кум на венчању је био Алексије Пуповац из Дебелог Брда.

Парохија Горње Врховине, подаци за 1856. годину – црква Светог оца Николаја (подигнута 1747. године, спаљена за време Другог Светског рата, срушена након рата), парох Василије Машић:

5. фебруара 1856. године оженио се граничар Алексије Штетић од оца Павла и мајке Степаније из Врховина бр. 101, Милосавом Грбић од оца Арсенија и мајке Милије из Врховина бр. 87. Кум на венчању је био  Данило Ерор из Врховина.

3. јуна 1856. године крштен је син Стефан Ерор, рођен 1. јуна 1856. године у Врховинама бр. 100, од оца граничара Илије и мајке Марије Ерор. Кум је био Дамјан Узелац из Врховина.

21. октобра 1856. године крштен је син Димитрије Ерор, рођен 20. октобра 1856. године уБабином Потоку бр. 88, од оца граничара Миливоја и мајке Јелице Ерор. Кум је био Пантелејмон Бига из Бабиног Потока.

10. новембра 1856. године оженио се граничар Михаило Дмитрашиновић од оца Рафаила и мајке Марте из Трнавца бр. 30, Маријом Наранчић од оца Василија и мајке Паве Наранчић из Турјанског бр. 1. Кум на венчању је био Николај Ерор из Дебелог Брда.

11. новембра 1856. године оженио се граничар Вуколај Вуксан од оца Добрета и мајке Стаке из Турјанског бр. 59, Пером Ерор од оца Алексија и мајке Саве Ерор из Бабиног Потока бр. 7. Кум на венчању је био Симеон Хркаловић из Турјанског.

12. новембра 1856. године оженио се граничар Николај Штетић од оца Игњатија и мајке Стоје из Врховина бр. 103, Милосавом Ерор од оца Василија и мајке Латинке Ерор из Врховина бр. 172. Кум на венчању је био Стефан Чудић из Врховина.

9. децембра 1856. године крштен је син Гедеон Ерор, рођен 7. децембра 1856. године у Бабином Потоку бр. 36, од оца Михаила и мајке Марије Ерор. Кум је био Јован Бига из Бабиног Потока.

Парохија Дуњак, подаци за 1830. годину – црква Светог славног пророка Илије (подигнута 1824. године, срушена у Другом Светском рату), парох Козма Мрђеновић, капелан Павле Шепа:

5. марта 1830. године крштен је син Нинко Ерор, рођен 5. марта 1830. године у Клокочу, од оцаВасилија и мајке Инђије Ерор. Кум је био Петар Вујановић из Клокоча.

30. марта 1830. године крштена је ћерка Марта Вујановић, рођена 27. марта 1830. године у Клокочу, од оца Георгија и мајке Љубице Вујановић. Кум је био Алексије Ерор из Клокоча.

20. јуна 1830. године крштена је ћерка Екатерина Гуњ, рођена 20. јуна 1830. године у Клокочу, од оца Јована и мајке Саве Гуњ. Кум је био Станоје Ерор из Клокоча.

8. августа 1830. године крштена је ћерка Стана Ерор, рођена 5. августа 1830. године у Клокочу, од оца Станоја и мајке Петре Ерор. Кум је био Стефан Кнежевић из Клокоча.

20. октобра 1830. године крштен је син Трифун Дејановић, рођен 15. октобра 1830. године у Клокочу, од оца Милића и мајке Стоје Дејановић. Кум је био Николај Ерор из Клокоча.

22. октобра 1830. године крштен је син Тома Гуњ, рођен 16. октобра 1830. године у Клокочу, од оца Григорија и мајке Марије Гуњ. Кум је био Јоаким Ерор из Клокоча.

6. новембра 1830. године крштена је ћерка Марта Ерор, рођена 4. новембра 1830. године уКлокочу, од оца Симеона и мајке Анице Ерор. Кум је био Георгије Ерор из Клокоча.

10. новембра 1830. године оженио се Теодор Цетина из Радовице, Станом Ерор, ћерком Петра Ерора из Клокоча. Кум на венчању је био Еремија Павић из Радовице.

11. новембра 1830. године крштен је син Нинко Ерор, рођен 6. новембра 1830. године у Клокочу, од оца Василија и мајке Данице Ерор. Кум је био Василије Басара из Гојковца.

20. новембра 1830. године крштен је син Филип Кнежевић, рођен 14. новембра 1830. године у Клокочу, од оца Стефана и мајке Милије Кнежевић. Кум је био Станоје Ерор из Клокоча.

Парохија Бухача/Бувача, подаци за 1827. годину – црква Светих апостола Петра и Павла (подигнута 1800. године), парох Радосав Пајић, капелан Михајло Кијурина:

27. априла 1827. године крштен је син Тома Штета, рођен 27. априла 1827. године у Гојковцу, од оца Цвије и мајке Јелице Штета. Кум је био Давид Херор из Клокоча.

Парохија Драготина, подаци 1857. годину – црква Успенија Пресвете Богородице (подигнута 1760. године, нови храм 1988. године), парох Лазар Мраковић:

16. јануара 1857. године крштена је ћерка Сава Ерор, рођена 15. јануара 1857. године у Драготини број 38, од оца граничара Георгија и мајке Ане Ерор. Кум је био Георгије Сладојевић из Драготине.

Књига крштених католичке цркве за село Прозор код Оточца 1834. године – дана 9. априла 1834. године крштен је син “Marchus Error’‘, родитељи “Gеorgius’‘ и “Catharina“ рођена “Kostelac“, Прозор 56. Кумови “Michael Orešković“ и “Marija“ удата за “Luku Žubrinića“, из Прозора.

Извор: 1. фонд/ХР-Хрватски државни архив – 440 Оточка граничарска пуковнија:

Грунтовне књиге, Врховине и Бабин Поток:

17. април 1857. године – Ерор Миливој из Бабиног Потока број 8
Миливој, Тривун и Михаил Ерор
Миливој и Тодор Ерор
21. мај 1848. године, Врховине, Бабин Поток: Миливој, Трифун и Јован Ерор
Бабин Поток 63 – Петар и Марко Ерор
Петар са синовима: Танасије, Дмитар и Мојсија
Марко стар 49 година са синовима: Алекса стар 18, Стеван 15 и Јандре 8 година.
Јаков и Миливој Ерор
21. мај 1850. године, Врховине: Петар Ерор и Јока/Ђука,
Марко Ерор, Алекса и Станиша/Станица

Према подацима црквених матичних књига Српске Православне цркве за парохије Дуњак, Широка Ријека и Радовица на Кордуну, током периода 1900-1940. породичне задруге са презименом Ерор живеле су у следећим домаћинствима:

Парохија Дуњак, село Клокоч, кућни бројеви: 10, 12, 14, 17, 18, 19, 26, 34, 39, 40, 42, 43, 49, 52, 55, 60, 85/26, 92/18, 93, 94, 101 i 105

Парохија Дуњак, село Рајић Брдо, кућни бројеви 18 и 25.

Парохија Широка Ријека, село Брусовача, кућни број 57.

Парохија Широка Ријека, село Свиница, кућни број 45.

Парохија Радовица, село Радовица, кућни број 124.

Село Клокоч:

Кућни број 10:

Ерор Никола и Ката:
ћерка Милка (1893-?)

Кућни Број 14:

1) Ерор Драгић (1877-1936) и Мила:
синови: Петар (1901-1980), Раде (1909-1929), Милош (1910-1913) и Јандре (1912-1977),
ћерка Петра (1899-?)

2) Ерор Милош (1881-?) и Ерор Мила (1880-?):
синови: Ђурађ (1909-1913), Михаило (1912-1932), Драгић (?-1915),
отац Милош син Јандре/Андреја и Данице, мајка Мила ћерка Ерор Симеона и Станке, Клокоч 93

3) Ерор Јандре и Ката (1842-1912):
ћерка Мила (1883-1905)

4) Ерор Јандре син Ђурђа и Петре (1852-?) и Стана

5а) Ерор Петар (1901-1980) и Љубица (1901-1929) (рођена Вучковић):
ћерке: Милка (1920-1921) и Милица (1928-1929)

5б) Ерор Петар (1901-1980) и Милева:
син Милан (1933-1936), (Петар оженио Милеву после Љубицине смрти)

6) Ерор Јандре (1912-1977) и Мила (1915-?):
син Душан (1935-1935)

Кућни број 17:

1) Ерор Дамјан (1846-1908) и Марија (1860-1928, из Дуњака):
синови: Богдан, Дамјан (1887-?), Ђуро (1893-?), Никола (1898-1906), Станко (1900-?), Душан (1904-?)

2) Ерор (Дамјана) Дамјан (1887-?) и Ерор (Јандре) Мила (1886-?, из Клокоча бр. 92):
ћерке: 2 мртворођена женска детета (1910) и Милица (1912-?)

3) Ерор (Дамјана) Богдан и Јелена (рођена Павић, из Присјеке):
син Михајло (1912-1912)
ћерка Марија (1910-1913)

4) Ерор (Дамјана) Станко и Даница (1895-?, рођена Басара, из Клокоча):
ћерка Марија (1919-1920)

5) Ерор (Дамјана) Ђуро и Станка (1894-?, рођена Бјеливук, из Јаснић Брда):
ћерка Станка (1920-1920)

6) Ерор (Дамјана) Душан и Станка (1904-?, рођена Опачић, из Михољског)

7) Ерор Станка:
син Божо (1922-1922)
ћерка Милка (1922-1922),
Божо и Милка су били близанци умрли 3 дана након рођења

Кућни број 18:

1) Ерор Петар и Анђелија:
синови: Душан (1909-?), Ђурађ (1911-1983), Раде (1912-1983) и Милош (1917-1943)
ћерке: Софија (1899-?), Јелица (1901-?) и Милка (1903-?)

2) Ерор Ђурађ-Ђуро и Софија:
син Раде (1902-1913),
бр. 93/18 – синови: Симо (1898-?), Никола (1905-1913)
бр. 93–Нинко (1906-1907), Михајло,
ћерке Милка (1908-1913), Станка (1910-1911), Милица (1911-?)

3) Ерор Дамјан и Мила:
ћерка Милка (1913-1913)

4) Ерор Јандре и Ђука (види број 92/18)

5) Ерор (Петра) Милош (1917-1943) и Милица (рођена Гуњ):
ћерка Милка (1938-1938)

6) Ерор (Петра) Раде (1912-1983) и Станка (1914-?), (рођена Новковић, из Дуњака):
син Душан (1938-1938)

7) Ерор (Петра) Ђурађ (1911-1983) и Љубица (рођена Матијевић, из Петрове Пољане):
синови: Милан и Милош
ћерке: Мика, Драга, Милица, Ранка, Станка и Ката

8) Ерор Никола и Јеша (1864-1937)

9) Ерор Милић и Јеша (1839-1911):
син Дамјан (1881-?)

Кућни број 19:

1) Ерор Симeон-Симо (1871-1928) и Марија (1872-1930):
синови: Симо (1892-?), Миливој (1896-1942), Михајло (1905-?)
ћерке: Станка (1900-1923), Милка (1903-1903), Мила (1909-1913),

2) Ерор (Симе) Симо и Мила (рођена Ћалић, из Присјеке)

3) Ерор (Симе) Миливој и Милка (рођена Шаула, из Лисина):
ћерке: Станка (1919-1921), Милица (1926-1929), Драгица (1929-1929), Ката (1930-1931)

Кућни број 25:

Ерор Михајло (1912-?) и Софија (рођена Бућан), (Михајло син Ерор Милоша и Миле)

Кућни број 26:

1) Ерор Јанко (1846-1911) и Ана (1846-1916):
син Михајло (1878-?),
ћерка Јелка (1890-?)

2) Ерор (Јанка) Михајло и Мила:
ћерка Ана (1902-?)

3) Ерор Милош и Ана:
син Душан (1928-1930)

4) Ерор Миле и Мила (1881-1931):
син Симо (1901-?)

Кућни број 34:

Ерор Милић и Милица:
син Ђурађ (1902-?)

Кућни број 39:

Ерор Милић и Милка:
син Милан (1904-?)

Кућни број 40:

Милић Лазо и Ерор Јеша:
синови: Ерор Никола (1899-1900), Михајло
ћерка: Ерор Софија (1903-?)

Ерор (Лазе) Михајло и Милица (рођена Бућан), (Михајло носио мајчино презиме)

Кућни број 43:

1) Ерор Ката (1863-1901)

2) Ерор Ђурађ-Ђуро и Милица (1876-1931):
син Лазо (1903-1942),
ћерке: Софија (1897-?), Ката (1906-1931), Анђелија (1908-1913)

Кућни број 49:

1) Ерор Јандре и Стана (1843-1911):
синови: Драгић (1877-1942), Јован (1878-1919)

2а) Ерор (Јандре) Драгић и Станка:
син Раде (1900-1903)

2б) Ерор Драгић и Стана Крмар:
ћерке Крмар Станка (1910-?) и Софија (1912-1942?)?

2в) Ерор Драгић и Стана Брковић (удовац Драгић, оженио удову Стану):
ћерке: Ерор/Брковић Љубица (1917-1918) и Ерор Ранка (1925-1926)

3а) Ерор (Јандре) Јован (1878-1919) и Марија (рођена Пекеч):
син Петар (1903-1905)

3б) Ерор Јован и Милка (рођена Поповић):
син Милош (1912-1916)
ћерка Ката (1910-1914)

4) Ерор Милић (1874-1932) и Милка:
синови  Јандре (1902-1903) и Милан (1904-?)
ћерка Милица (1897-?)

5) Ерор Симо и Марија:
ћерка Станка (1900-1923)

6) Ерор Милан и Ката:
ћерка Љуба (1924-1937)

Кућни број 55:

1) Ерор Раде (1835-1913) и Милица (1835-1904):
синови: Станко (1861-1917) и Лазо (1878-?)

2) Ерор (Раде) Станко (1861-1917) и Мила (1864-1923):
син Станко (1901-?)
ћерке Станица (1901-?), Милица (1907-?)

3) Ерор (Раде) Лазо (1878-?) и Јелица (рођена Мартиновић) :
синови Милош (1909-1943), Ђурађ (1911-1977) и Михајло (1914-1998)

4) Ерор (Лазе) Ђуро (1911-1977) и Сока (1919-2001):                                       син Никола

5) Ерор (Лазе) Милош (1909-1943) и Милка (1910-1981):
ћерке: Љубица и Драгица

6) Ерор Драгић и Милица:
син Михајло (1901-?)

7) Ерор Ђурађ-Ђуро и Марија (1871-1934):
синови: Ђурађ (1903-?), Лазо (1904-1904), Лазо (1908-1908),
ћерке: Милка (1905-1905), Милица (1909-1909), Станка (1914-1914)

8) Ерор Милић и Милица:
синови Михајло (1902-1913), Милић (1903-?), Раде (1908-1912)

9) Ерор Милош и Милка:
синови Милан (1908-1909), Раде (1909-1943) и Ђурађ (1912-1995)

10) Ерор Илија и Марија (1859-1931) (из Гојковца):
син Милош (1883-?)
ћерке Миољка (1894-1913) и Ката (1891-1910)

11) Ерор Раде и Милица:
ћерка Љуба (1929-1930)

12) Ерор (Станка) Станко и Ката (рођена Калинић, из Присјеке):
синови: Владимир (1927-1982), Милан (1933-1935)
ћерка Љубица (1925-1929)

13) Ерор (Милића) Милић (1903-?) и Ката (рођена Дејановић, из Клокоча):
син Цвијо (1936-1939)

14) Ерор (Илије) Милош и Мила (рођена Рајић, из Рајић Брда)

Кућни број 60 (кућа мог прадеде):

Ерор (Јована) Лазо (1875-1935) и Ката (1882-1941) (рођена Мркшић, из Јагровца):
синови: Ђуро (1911-1911), Милић (1912-1981), Станко (1914-1970), Никола (1915-1915), Петар (1924-2013)
ћерке: Милка (1905-1981), Миољка-Милица (1907-1964), Петра (1909-1986), Александерка-Лекса (1917-1942)

Кућни број 85/26:

Ерор Гњатија (1845-1920), удовац и Милица (1862-1919):
ћерка Петра (1903-1913)
Гњатија син Стевана и Ангелине, Клокоч 15

Кућни број 91/2:

Ерор Ранка:
ћерка Ранка (1933-1935) (кућа Поповића)

Кућни број 92/18:

1) Ерор Јандре (1857-1911) и Ђука:
синови: Нинко (1881-1908), Милан (1904-?) и Петар (1898-1922)
ћерке: Ми(х)ољка (1885-1911) и Мила (1886-?)

2) Ерор Драгић и Софија:
син Стеван (1926-1927)
ћерке: Милка (1919-1920), Љубица (1922-1922) и Мила (1925-1925),

3) Ерор Милан и Милица:
ћерка Милка (1936-1936)

4) Ерор Нинко (1881-1908) и Станица

Кућни број 93 (93/18):

1) Ерор Јован и Стоја:
синови: Милош (1905-1913), Павао (1907-1907), Милић (1912-1913), Петар (1914-1918)
ћерке: Мила (1896-1913) и Сара (1909-1913),

2) Ерор (Ђуре) Михајло и Стана (рођена Кнежевић, из Клокоча):
мртворођено женско дете, Мила (1915-?)

3) Ерор (Ђуре) Симо (1899-1980) и Ката (1898-1986) (рођена Поповић, из Клокоча):
синови: Бошко, Драган и Ђуро
ћерке: Љубица и Драгица

Кућни број 93:

Ерор Симеон и Станка:
ћерка Мила удата за Ерор Милоша, број 14

Кућни број 94:

1) Ерор Јеша, удовица, стара

2) Ерор Станко и Јеја:
син Раде (1892-?)

3) Ерор Раде и Станка (рођена Савић, из Радовице)

Кућни број 101:

Ерор Михајло и Ката:
ћерка Сара/Сава (1888-?)

Кућни број 105:

1) Ерор Петар и Миљка/Милка:
мушко мртворођено (1905)

2) Ерор Нинко (1850-1915) и Миољка (1853-1935):
ћерка Петра (1888-1918),
52: син Раде (1891-1943), Михајло (1879-?)

3) Ерор (Нинка) Раде и Јелица (рођена Бошњак, из Липовца):
синови Милош (1913-1917), Михаило (1924-1924), Милић (1931-1931), Душан (1932-1932)
ћерке Мила (1915-1916), Милица (1925-1925), Драгица (1930-1930),

4) Ерор (Нинка) Михајло и Ката (рођена Шепа, из Рајић Брда)

Село Рајић Брдо:

Кућни број 18:

Ерор Ђурађ-Ђуро, син Ерор Стевана и Петре из Клокоча, приженио се у Рајић Брдо.

1) Ерор (Стевана) Ђурађ-Ђуро (1864-1918) и Ерор Вучковић Мила (1864-1925):
синови: Цвијан (1888-?), Јанко (1897-?), Михаило (1900-1902) и Милић (1903-1906)
ћерка Даница (1894-1911)

2) Ерор (Ђуре) Цвијан и Станка (рођена Вујичић, из Понорца):
син Михајло (1908-1908)

3) Ерор (Ђуре) Јанко и Мила (рођена Миљеновић, из Јохове):
син Јован (1925-1925)
ћерке: Љубица (1916-1920 ), Петра (1919-1931), Драгица (1926-1927)

Кућни број 25:

1) Ерор Петар и Марија (1877-1930):
синови: Драгић, Милић (1896-?), Јанко (1903-1903), Милован (1904-?) и Михајло (1908-?)

2) Ерор Милић и Милица (рођена Вучковић, из Дуњака):
син Милан (1925-1925)
ћерка Милка (1929-1934)

3) Ерор Милован и Милица (рођена Шарац, из Будачке Ријеке):
син Душан (1925-1925)
ћерка Јелена (1925-1925)

4) Ерор Драгић и Симеона (1897-1931) (рођена Блажевић, из Брезове Главе)

5) Ерор Миле и Станка:
ћерка Милка (1930-1932)

Село Брусовача:

Кућни број 57:

1) Ерор Ђурађ (1855-1934) и Михољка:
синови: Милић (1883-?), Михаило (1895/6-1941/2)
ћерка Софија (1893-?)

2) Ерор (Ђурађа) Милић и Софија:
син Милош (1910-1941)
ћерка Мила (1904-?)

Село Свиница:

Кућни број 45:

Ерор Дамјан и Ката (1863-1923):
синови: Стефан (1900-?), Станко (1905-?), Драгић (1909-?), Адам (1912-1943), Миливој (1915-1921)?
ћерке: Драгица (1904-1924), Софија (1907-?), Евица (1912-?)

Село Радовица:

Кућни број 124:

1) Ерор Лазо (1875-1935) и Ката (1882-1941) (доселили 1913. године из Клокоча број 60):

синови: Ђуро (1911-1911), Милић (1912-1981), Станко (1914-1970), Никола (1915-1915), Петар (1924-2013)
ћерке: Милка (1905-1981), Миољка-Милица (1907-1964), Петра (1909-1986), Александерка-Лекса (1917-1942)

2) Ерор (Лазе) Милић и Ранка (рођена Грубјешић из Клокоча)

3) Ерор (Лазе) Станко и Драгица (рођена Рончевић из Беговог Брда)

LaziniСлика 18. Ерор Петра (удата Марковић), Ерор Милић, Ерор Станко и Ерор Петар

Извор: Хрватски државни архив, фонд број 1448 – Збирка микрофилмова матичних књига и пописа обитељи (породица)

За наведене парохије у Хрватском државном архиву су доступни подаци из црквених матичних књига рођених за период 1900-1914. и књига венчаних и умрлих за период 1900-1940. године.

VI   Ерори у Босни, Славонији и Срему

Босна:

После турских пораза, одлукама Берлинског конгреса 1878. године турске власти су приморане да напусте Босну и Херцеговину, коју окупира Аустро-угарска монархија. Заједно са одласком турских власти, Босну напуштају и бројне беговске породице које су изгубиле привилегије, а такође и један део аутохтоног муслиманског становништва се сели на исток у крајеве који су још увек под турском влашћу. Ослобођене крајеве у западним деловима Босне, у годинама након 1878. насељавају Срби из Лике који купују углавном плоднију земљу. Ове сеобе су сликовито описане и у делима Бранка Ћопића који је о њима знао из прича и сећања својих старијих суседа и рођака. Породица његовог оца је дошла у Хашане под Грмечом такође у овом периоду, из села Суваја у Лици, на самој граници са Босном. Пошто су Личани куповали богата беговска имања, то је често изазивало завист код сиромашних староседелаца, па се јављао и типичан ривалитет између Срба староседелаца и дошљака. Међу насељеним Личанима у западној Босни било је и Ерора који су дошли у село Јаруге подно планине Козаре, у близини Приједора. На основу личких презимена присутних у Јаругама: Борић, Кончар, Чудић, Вукмировић, Пупавац, Фуштар, јасно је да су Ерори у Јаруге дошли из Доњег Бабиног Потока, јер су иста презимена бројна у Бабином Потоку и околини, што су потврдили и потомци Ерора из Јаруга.

У књизи „Поуње у Босанској Крајини“ Милана Карановића наводи се да у Босанској Крупи у насељу Говедарница тј. на Говедарници има и једна кућа Ерора. Међу набројаним породицама које су досељене из Лике у Крупу после окупације од стране Аустро-угарске, наводе сe и ови Ерори, уз додатак да славе Свете Враче и да су дошли из места Врховине, одакле и Гулани, Хинићи из оближње Залужнице…

Часопис „Босанска вила“ издавало je на ћирилици Српско просвјетно друштво „Просвјета“ из Сарајева, од 1885. до 1914. године

Bosanska VilaСлика 19. Часопис „Босанска вила“

Рубрика „Разно“ 15.04.1896.

Исказ добровољних прилога о прослави десетогодишњице „Босанске виле“. Приложише слиједећа г. г. : …Исо Ерор приложио 2 форинте…

RaznoСлика 20. Рубрика „Разно“ 30.03.1897.

Исказ добровољних прилога о забави друштва „Слоге“ (српско пјевачко друштво „Слога“ из Сарајева), држане у Сарајеву 31. дец. 1896. у корист пострадалих од поплаве. Приложише слиједећа г. г. : …Исо Ерор приложио 2 форинте…

Славонија:

Након што је окупирала Босну и Херцеговину 1878. године, Аустро-угарској престаје да прети опасност од турске војске из Босне. Престаје потреба за постојањем Војне Крајине и она бива укинута 1881. године. Распуштају се граничарска служба и граничари, већином Срби који су живели у Лици, Кордуну, Банији, Славонији… и који су обављали улогу чувара границе са Турском око три века. У периоду између 1881. и 1914. тј. почетка Првог Светског рата, добар број Личана и осталих Крајишника се након распуштања Крајине насељава по селима Славоније. Најчешће су се Срби насељавали у српска села, а Хрвати у хрватска, мада је било и изузетака, а и оснивања нових мањих насеобина. Ерори су у овим сеобама највише населили село Велико Набрђе код Ђакова. Да су Ерори у Велико Набрђе дошли из Лике и то баш из села Бунић, говори и подударност личких презимена у овим селима: Шербеџија, Бањеглав, Влаисављевић, Пањковић, Опсеница, као и то што су неки Ерори, жртве у Другом Светском рату, у неким пописима жртава били пописани према месту живљења – Великом Набрђу, а у другим списковима, исте особе као жртве су уписане према месту рођења,  у селима Бунић и Дебело Брдо.

Сеоба из Лике у Славонију било је свакако и пре распуштања Војне крајине. Презимена у селима Медари и Горња Трнава код Нове Градишке сведоче да су се и овде досељавале породице из истих села или истог краја Лике (Бањеглав, Бараћ, Диклић, Чанак, Заклан, Жакула Жегарац, Прица, Прибић, Мирић, Влајсављевић, Радмановић, Рапајић…)

Породица Ерор из села Горња Трнава код Нове Градишке:

Ова породица је досељена у Горњу Трнаву 1835. године из Лике и припадају старој личкој породици.

ГЕОРГИЈЕ/Ђуро (1882–1947), жена Милка Шушњарац (1886–1916), из Медара, имали су шесторо деце: Петру, Бранка, Драгињу, Стевана, Николу и  Јелену.

  1. ПЕТРА (1904), удата за Павла Павића из Смоковића (Задар), имају двоје деце: Анђелку и Драгана.

а) Анђелка (1942), удата за Драгољуба Ђорђевића из Крушевца, немају деце, живе у Београду у насељу Мирјево.

б) Драган (1943–1990), неожењен, сахрањен на Централном гробљу у Београду.

  1. – БРАНКО (1906–1948), жена Анка из Рогоља, имају ћерку Наду, удата за Поповића у Пољане. Бранко је живео и умро у  Рогољима. Имају ћерку Миру и сина Јована, живе у Индијани (САД).
  2. ДРАГИЊА (1908–1943), удата за Поповића из Пољана, имају троје деце: Марију, Петра и Радана.

а) Марија удата за Стевана Рибића из Пољана имају два сина: Петра и Радана.

б) Петар (1943), ожењен са Евицом Крајачић, из Пољана, имају ћерку Марију удату за Душана Бождара, имају двоје деце, Зорана и Душку, сада живе у Едмонтону (Канада).

ц) Радан (1946–1999), живео и умро у Канади.

Драгиња је убијена у логору Стара Градишка 1943. године.

  1. СТЕВАН (1910), жена Милица из Футога (Бачка), имају двоје деце: Здравка и Зорицу.

а) Здравко, жена Олга из Босне, имају двоје деце: Гордану и Стевана, живе у Футогу код Новог Сада.

б)  Зорица, удата за Светислава Илијића из Новог Сада, живе у Футогу.

  1. НИКОЛА (1912–1944), био затрпан за време бомбардовања Београда 1944. године, умро у болници и сахрањен на Централном гробљу у Београду.
  2. ЈЕЛЕНА/Јека (1902– ?) удата за Стевана Витаса из Машића имају двоје деце: Душана и Драгицу.

Ђуро је био трговац и имао је гостионицу на раскрсници у Трнави, коју  је продао Сави Марковићу – Американцу. Ђурина жена Милка се разболела и умрла 1915. године, док је он био у војсци, па су деца остала без оба родитеља. У току Првог светског рата Ђуро је постао добровољац у српској војсци и био на солунском фронту. После рата сазнао је да му је жена умрла а деца отишла на разне стране. Трагично је умро, обесио се на гробљу у Трнави, где је и сахрањен 1947. године.

Извор: Монографија “Медари и Горња Трнава у Западној Славонији“, аутори Нестор Миховиловић и  Душан Роксандић

Срем:

Подаци за 1905. годину из књиге „Српска православна митрополија карловачка“, Мата Косовац (Сремски Карловци 1910. године):
Српска Војачка задруга за потпомагање и штедњу у Војки. Завод основан 1905. Управа: председник Јеврем Ерор, члан управе Стева Херор.

Подаци са интернет странице macva.awardspace.com:
Становништво Мачванске МитровицеЕрор (1 кућа), доведен дечко из Мартинаца у Срему 1913. године

VII   Ерори у Лици 1915. године

(подаци из књиге „Племенски ријечник Личко-Крбавске жупаније из 1915. год.“, Радослав М. Грујић(1917) )

Ерори су 1915. године живели у 41 кући у Лици:

1) 17 кућа у Бабином Потоку (код Врховина)*
2) 10 кућа у Бунићу
3) 7 кућа у Врховинама**
4) 6 кућа у Дебелом Брду (код Бунића)
5) 1 кућа у Прозору (код Оточца) – католици***

* Ерори су живели у 17 кућа у Доњем Бабином Потоку.

** Ерори су живели у 7 кућа у Горњим Врховинама које су се некад звале Црна Власт и имали су породични надимак тзв. шпицнамет Евендићи, па код Горњих Врховина постоји топографска одредница за једну чистину у шуми „Евендића таван“.

*** Ерори из села Прозор код Оточца су католици и вероватно је реч о потомцима неког Ерора из околине Врховина (10-15км од Прозора) који се приженио у ово село и променио вероисповест. Претпоставка је изведена на основу броја кућа, јер су Ерори из осталих 40 кућа у Лици били православци. Друга, мање вероватна претпоставка је да су то потомци покатоличених Ерора из Пазаришта који се помињу у књизи „Попис Лике и Крбаве 1712. године“.

VIII   Ерори у Првом Светском рату

(подаци из књиге „Срби Лике као добровољци у Првом Светском рату“, Душан Узелац (Београд 2008.))

DobrovoljciСлика 21. Солунски добровољци

1. Ерор Буде Петров, Бунић
2. Ерор Дане Дмитров, Бунић*
3. Ерор Данило Стојанов, Бунић
4. Ерор Јово Дмитров, Бунић*

* Неки од ових Ерора су након Првог Светског рата добили од краља земљу тј. колонизовани су у Војводину, у Карађорђево код Бачке Тополе. Meђу њима је био и Ерор Јован, син Димитрија и Савке из Дебелог Брда (Бунић), који је као добровољац дошао из Америке у српску војску. Био је носилац Албанске споменице, а занимљиво је да је у Грчкој четири месеца био возач Драгутина Димитријевића Аписа (вође „Црне руке“ и организатора атентата на краља Александра Обреновића и краљицу Драгу 1903. године), све до Солунског процеса 1916. године када је Апис осуђен на смрт. Због доброг познавања енглеског језика кратко је био и преводилац. У Карађорђево су, заједно са Јованом, колонизовани и његова браћа Дане и Миле и сестра Милица Ерор.

Подаци из књиге „Котар Војнић у Народноослободилачком рату и социјалистичкој револуцији“Ђуро Затезало (Хисторијски архив Карловац 1989.)  о добровољцима српске војске у Првом Светском рату и Кордунашима у редовима аустроугарске војске:

Српски добровољац:

1. Ерор Дамјана Ђуро, рођен 1893. године у Клокочу, дошао из Русије у 22. добровољачки пук

Међутим, као што је то био случај са многим српским породицама на територији Аустро-угарске монархије за време Првог Светског рата, дешавало се да чак и рођена браћа буду на различитим зараћеним странама (познат пример оца и стрица књижевника Бранка Ћопића), па је занимљив и навод о Првом Светском рату у књизи Хисторијског архива Карловац „Котар Војнић у НОР-у и социјалистичкој револуцији“, у ком стоји:

“У аустроугарској војсци на српском и источном фронту биле су десетине хиљада Срба с Кордуна, Баније, Лике, Славоније, Војводине и Далмације. Већина од њих рат је схваћала као вјековну пратиљу човјека и као законску и моралну обавезу борбе за цара Фрању Јосипа. Неписменост и скучени повијесни видици учинише од многих храбре и вјерне војнике Монархије, како у рововима Галиције, Буковине и Корушке, тако и у бојевима против Србије, а посебно у церској бици и бици на Црном Врху. За посебне ратне заслуге, биљежи карловачка »Слога« од 20. јуна 1915. године, одликовани су: Раде Кљуковница, Стеван Радојчић, Васо Ерор и Никола Радуловић из војнићког котара. И народ је волио слушати више о побједама него о поразима својих војника, без обзира на међуславенски и међусрпски братоубилачки карактер рата. Зато се на котару Војнић славило заузеће Лавова крајем јуна, Ивангорода и Варшаве почетком аугуста 1915. године.”

Подаци из књиге „Добровољци са Баније у ратовима 1912-1918“, Стана Ниџовић-Дракула(Београд 2009.):

1. Ерор Буде, по наредби команде Трећег пешадијског пука остаје и даље на списку за храну и плату. Рањен 6.9.1916. код Караџе.

2. Ерор Дане, по наредби команде Трећег пешадијског пука остаје и даље на списку за храну и плату. Рањен 6.9.1916. код Караџе.

3. Ерор Данило, остаје и даље на списку за храну и плату у Трећем пешадијском пуку.

4. Ерор Ђуро, рођен у селу Трновац, Глина. Као ратни заробљеник у логору Ниш дао је изјаву 29.9.1914. године да жели ступити у српске војне јединице.

5. Ерор Саво, рођен у селу Замлача, Двор на Уни. Као борац-добровољац добио је земљу у Панчевачком Риту. Населили наследници.

6. Ерор Стеван, редов, по наредби команданта Првог пешадијског пука од 13.3.1917. године именовани се брише са списка за храну и плату, јер је напустио јединицу.

 

Ерори мобилисани у Аустро-угарску војску током Првог Светског рата

Листе губитака (погинулих, рањених, повређених, несталих и заробљених) објављиване у аустро-угарској штампи:

1) 30.11.1914. Ерор Раде (листа губитака број 110), Пешадијски пук број 70, 5. чета, Клокоч, Војнић, Хрватска, 1892, погођен, и. д. р. средњи прст, гарнизонска болница број 8 у Љубљани

2) 19.03.1915. Ерор Ђуро (листа губитака број 144), командир вода, Милицијски пешадијски пук број 27, Славонија, Нова Градишка, Пожега, Машић, 1872, заробљен, (Ниш, Србија)

3) 09.04.1915. Ерор Богдан (листа губитака број 157), пешадинац, Пешадијски пук број 96, 12. чета, Хрватска, Војнић, Крстиња, 1891, погинуо (10-30.10.1914.)

4) 09.04.1915. Ерор Милан (листа губитака број 157), Гефр. ТитКорп., Пешадијски пук број 96, 6. чета, Хрватска, Двор, 1890, погинуо (10-30.10.1914.)

5) 09.04.1915. Ерор Милић (листа губитака број 157), пешадинац-резервиста, Пешадијски пук број 96, 10. чета, Хрватска, Војнић, Крстиња, 1893, рањен

6) 17.07.1915. Ерор Миле (листа губитака број 175), пешадинац, Пешадијски пук број 53, 14. чета, Хрватска, Топуско, Бовић, 1892, рањен

7) 03.09.1915. Ерор Михајло (листа губитака број 202), пешадинац, Милицијски пешадијски пук број 26, 2. резервна чета, Хрватска, Војнић, Крстиња, 1891, заробљен, (Ниш, Србија)

8) 13.09.1915. Ерор Дамјан (листа губитака број 212), пешадинац, Пешадијски пук број 96, 4. чета, Хрватска, Војнић, Крстиња, 1881, заробљен, Ашхабад, Русија

9) 02.11.1915. Ерор Васо (листа губитака број 263), Корп., Пешадијски пук број 96, 6. чета, заробљен

10) 22.02.1915. Ерор Стево (листа губитака број 309), радник, MilBauleitung – вероватно грађевински радник, Зеленика, Бабин Поток, 1897, болестан, тврђава болница број 2 у Мељинама

11) 03.02.1916. Ерор Буде (листа губитака број 340), резервиста, Пешадијски пук број 79, 3. резервна чета, Хрватска, Оточац, Бабин Поток, 1887, заробљен, Красни Кут, Губернија Самара, Русија

12) 23.03.1915. Ерор Гецо (листа губитака број 352), Гетр., к. у. ЛИР. број 26, 9. чета, Остацац (сигурно Оточац), 1890, погођен, и. д. бутина у. и. д. рука, резервна болница број 10 у Бечу. III.

13) 16.02.1916. Ерор Миле (листа губитака број 355), пешадинац, Пешадијски пук број 53, 14. чета, Хрватска, Топуско, Бовић, 1892., погинуо (1.11.1915.)

14) 29.04.1916. Ерор Миховил (листа губитака број 400), РесКорп., ТитЗугсф, Пешадијски пук број 79, 4. чета, Хрватска, Оточац, 1884, погинуо (1.2.1915.)

15) 26.05.1916. Ерор Јанко (листа губитака број 413), пешадинац, Пешадијски пук број 79, 4. чета, Хрватска, Оточац, Врховине, 1884, рањен

16) 26.05.1916. Ерор Јово (листа губитака број 414), резервиста, Пешадијски пук број 79, 14. чета, Хрватска, Оточац, Врховине, 1884, погинуо (18.7.1915.)

17) 18.06.1915. Ерор Стјепан (листа губитака број 420), пешадинац, Пешадијски пук број 78, 2. чета, Канеза (вероватно Канижа код Сл. Брода), 1883, запаљење плућне марамице, резервна болница број 1 у Осијеку

18) 08.07.1916. Ерор Милош (листа губитака број 429), пешадинац, Пешадијски пук број 96, 12. чета, Хрватска, Војнић, Крстиња, 1884, рањен

19) 03.10.1916. Ерор Ђуро (листа губитака број 472), пешадинац, Милицијски пешадијски пук број 26, 1. резервна чета, Хрватска, Војнић, Клокоч, 1893, заробљен, Ново-Узенск, Губернија Самара, Русија

20) 03.10.1916. Ерор Милан (листа губитака број 472), ЛстИнфст., Милицијски пешадијски пук број 26, 3. резервна чета, Хрватска, Оточац, Бабин Поток, 1894, заробљен, Красноводск, Губернија Транскаспијска, Русија

21) 03.10.1916. Eрор Раде (листа губитака број 472), ЛстИнфст., Милицијски пешадијски пук број 26, 3. резервна чета, Хрватска, Оточац, Бабин Поток, 1892, заробљен, Пенса, Русија

22) 11.11.1916. Ерор Василија (листа губитака број 477), Корп., Пешадијски пук број 96, 4. чета, Хрватска, Двор, 1892, заробљен, Карини, Палермо, Италија

23) 23.11.1916. Ерор Паво (листа губитака број 492), пешадинац Милицијски пешадијски пук број 26, Хрватска, Оточац, Врховине, 1874, заробљен,     Русија

24) 29.03.1917. Ерор Раде (листа губитака број 541), пешадинац, Милицијски пешадијски пук број 26, 6. чета, Хрватска, Војнић, Крстиња, 1891, рањен

25) 29.03.1917. Ерор Данило (листа губитака број 544 ), ЛстИнфст., Пешадијски пук број 79, III. резервна чета, Хрватска, Оточац, Врховине, 1885, заробљен, Савод Хеннефелд, Губернија Јекатеринослав, Русија

26) 29.03.1917. Ерор Симо (листа губитака број 544), ЛстИнфст., Пешадијски пук број 79, III. резервна чета, Хрватска, Оточац, Врховине, 1884, заробљен

27) 11.05.1917. Ерор Раде (листа губитака број 571), ЛстИнфст., Милицијски пешадијски пук број 26, Хрватска, Оточац, Врховине, 1892, заробљен, Оренбург, Русија

28) 21.07.1917. Ерор Јово (листа губитака број 555), Корп., Милицијски пешадијски пук број 26, 1. чета, Хрватска, Војнић, Крстиња, 1888, рањен

29) 23.07.1918. Ерор Дане (листа губитака број 687), пешадинац, Хонвед пешадијски пук број 26, 1. чета, Хрватска, Лика Крбава, Дебело-Брдо, 1872. (Ратни заробљеник, враћен у размени)

 

IX   Ерори – питомци Српског привредног друштва „Привредник“ из Загреба

Српско привредно друштво „Привредник“ је једна од највећих живих задужбина новије српске историје, са просветно-привредним карактером. Идејни творац и оснивач ове институције био је Владимир Матијевић*, са својим кругом сарадника, и визијом како побољшати економске и социјалне прилике српског народа у Аустро-угарској монархији на заласку деветнаестог века. Обављајући посао банкара и велетрговца створио је Српско привредно друштво „Привредник”, 1897. године у Загребу.

„Привредник“ је окупљао даровиту и сиромашну децу, из свих крајева где је живео српски народ (у Аустро-угарској), упућујући их на школовање – за разне занате и трговину код угледних трговаца и занатлија, а касније им помагао преко својих штедно–кредитних задруга Срба привредника да отворе своје самосталне радње и започну сопствени посао, тако формирајући средњи слој друштва, од српског становништва, које је у Аустро-угарској Монархији углавном било веома сиромашно и обесправљено.

Резултати рада „Привредника“ мере се бројкама одшколованих питомаца, а још више изласком из сиромаштва великог броја породица. Број ишколованих питомаца до Другог светског рата премашује 43.000.

*Владимир Матијевић (Горњи Будачки, Кордун, 3. август 1854. – Београд, 7. септембар 1929.) је био српски трговац, добротвор и оснивач најзначајнијих организација Срба у Хрватској и Аустро-угарској.

Српско привредно друштво „Привредник“, списак питомаца:

7116. ЕРОР Марков Стојан, Драготина 75, Глина, послодавац Бенедикт В. трговац меш. Глина, повјереник Јакшић Ст., учитељ, директно, 1910. година

7840. ЕРОР Дмитров Никола, Бабин Поток, Врховине, послодавац Герстманн Ернест, каванар, Нова Градишка, повјереник Делић Мане, учитељ 20/11, 1911. година

7904. ЕРОР Стојанов Ђурађ, Бабин Поток 7, Врховине, послодавац Михо Јожеф, ковач, Мохач, повјереник Делић Мане, учитељ 3/110, 1911. година

8952. ЕРОР Ђурин Симо, Клокоч 93, Крстиња, послодавац Лазић Радивој, трговац боја, Осијек, повјереник Паић Никола, учитељ, 1912. година

16339. ЕРОР Данилов Стеван, Дебело Брдо 22, Бунић, послодавац Хосциловски Роберт, бравар, Сомбор, повјереници Кораћ Радивој и парох Панић Коста, 1926. година

17747. ЕРОР Савин Милак, Дебело Брдо 20/104, Бунић, послодавац Ступар Божидар, трговац, Јаково-Сурчин, повјереници Кораћ Радивој и парох Суботић Димитрије, 1926. година

18754. ЕРОР Петров Раде, Клокоч, Крстиња, послодавац Орешковић Кора, месар и кобасичар, Ириг, повјереници Бунчић Вукосава уч. Јелкић Стеван, 1926. година

19680. ЕРОР Ђурин Никола, Трнава 56, Медари Драгалић, послодавац Танасијевић Светолик, трговац, Нови Сад, директно, повјереник Куртеш Милош, трговац, 1927. година

21319. ЕРОР Петров Миле, Свиница 45, Велика Кладуша, послодавац Цзеглоди Антал, ципелар, Скореновац, повјереници Кивић Тома и Облаковић Лука, 1928. година

21884. ЕРОР Латинкин Душан, Бабин Поток, Врховине, послодавац Браћа Протић, трг. кол. бак., Београд, повјереници Павловић Теофило, Хркаловић Петар, учитељ, 1928. година

23586. ЕРОР Дамјанов Ђуро, Свиница 45, послодавац Митић Витомир, трг. Стакла, Ковин, повјереници Куштрин Савка, уч., Берић Коста, 1929. година

24532. ЕРОР Милкин Миладин, Крстињска Свиница 45, Велика Кладуша, послодавац Стојков Душан, цревар, Панчево, повјереник Симић Д. Петар, уч., Крстињска Свиница, 1930. година

27553. ЕРОР Дамјанов Милан, Дебело Брдо 10, Бунић, послодавац Јегеш Карољ, маш. Бравар, Дебељача, повјереник Кнежевић Тошо, трг., Бунић, 1934. година

33036. ЕРОР Јованов Радивој, Дебело Брдо 22, Бунић, послодавац Милаковић Ч. Милан, хотелијер, Зеница, повјереник Пањковић Вујадин, парох, Дебело Брдо, 1939. година

34163. ЕРОР Будин Раде, Бабин Поток 7, Рудопоље, послодавац Савић И. Миодраг, бравар, Београд, повјереник Цветковић Будислав, упр. шк., Врховине, 1940. година

35524. ЕРОР (старатељ брат Василије) Драган, Дебело Брдо 61, Бунић, послодавац Радивојевић В. Станимир, обућар, Његошева 68, Београд, повјереник Пањковић Вујадин, парох, Дебело Брдо, 1941. година

36187. ЕРОР Милошев Петар, Свиница, Крстиња, послодавац Ерор Ђуро, стаклорезац, Кнез Михаилова 14, Београд, повјереник Комесаријат за избеглице, Београд, 1943. година

X   Ерори у II Светском рату и Народно-ослободилачкој борби

Ерори су за време Другог Светског рата, у борби за слободу, против окупатора и усташког терора, поднели велике губитке и дали бројне жртве као и готове све српске породице на просторима Крајине.

Дјелатност КПЈ до априла 1941. на подручју Карловца, Кордуна, Лике и Покупљa (Хисторијски архив Карловац, 1969.):

„Из тог снажног и веома богатог политичког процеса демократизације кордунашког села, резултирала је и Прва котарска конференција КПХ за Војнић. Управо на овој Конференцији детаљно је извршена анализа пређеног пута, дата критика недостатака и слабости које су се испољавале у дотадашњем раду у селима, и подцртани наредни задаци. Прва котарска конференција КПХ за Војнић одржана је јуна 1940. године у селу Клокоч, уз присуство 17 делегата, који су углавном представљали све до тада формиране партијске ћелије у котару. На Конференцији у име привременог руководства КПХ за округ Карловац присуствовао је Рашо Станисављевић.

Знатан дио Конференције био је посвећен анализи дјеловања у земљорадничким задругама и огранцима „Сељачко коло“, затим раду опћинских бироа и ћелија и њиховим задацима у даљњем искориштавању наведених легалних форми дјеловања. Посебан акценат на Конференцији дат је анализи рада с кандидатима за чланове КПЈ. Констатирано је да кандидати врло радо примају и читају партијску штампу и добро чувају тајност канала којима је добивају. Даље је констатирано да је за Први мај на подручју котара извјешено на разним истакнутим мјестима око 20 црвених застава и излијепљено безброј актуелних парола, што је унијело праву панику код жандара и опћинских чиновника.2″

2 „Већ сутрадан, тј. 2. маја 1940. године жандари су ухапсили Милутина Кошарића, Милоша Дејановића, Милана Ерора и још неколико истакнутијих комуниста и чланова „Сељачког кола“. Милутина Кошарића задржали су у војнићком затвору 16 дана. И поред затварања и низа испитивања органи власти нису успјели сазнати који су људи извјесили црвене заставе.“

Партијска ћелија села Клокоч

„Прву ћелију у селу Клокоч основао је Милош Дејановић (Лошо), један од првих организатора у опћини Крстиња. Ово је била матична ћелија за ту опћину, па чак и више, јер је Дејановић оснивао ћелије и на дијелу слуњског котара који гравитира Крстињи (Цетинград, Брусоавача и Маљевац). Дејановић је секретар те ћелије, и како он наводи, у почетку је бројила 5 чланова, а касније се повећала на седам. У својим сјећањима он наводи да је њен секретар касније постао Милан Ерор. То је вјеројатно било тада када је Дејановић постао секретар опћинског бироа. Према наводима Дејановића састав ћелије априла 1941. био је слиједећи:

Милан Ерор, сељак, носилац Партизанске споменице 1941. године;
Милош Дејановић, сељак, носилац Партизанске споменице 1941. године;
Петар Дејановић, сељак, умро 1943. године од тифуса;
Ђуро Дејановић, сељак, првоборац, погинуо у НОР 1943. године;
Раде Ј. Ерор, сељак, носилац Партизанске споменице 1941. године.
За осталу двојицу нисмо успјели дознати имена као ни провјерити јели било и колико кандидата.“

Организационо стање КПЈ у оточачком котару крајем 1940. године

„Доњи Бабин Поток:

Буде Бига, секретар, члан КПЈ од новембра 1939. године;
Милан Бига Брко, члан КПЈ од 22. јуна 1940. године;
Дмитар Бига Балегин;
Мићо Ђукана Чудић, члан КПЈ од 22. јуна 1940. године.

Кандидати за чланове КПЈ били су: Ђукан Јандре Чудић, Милан Бига, пекар, Душан Латинке Ерор. Ћелија је окупљала симпатизере: Ђуро Борић, столар, Илија Борић Рисоњин, Мићо Томе Гулан, Јанко Борић, Мићо Латинке Ерор, Никола Борић, жељезничар, Ђука Радана Зјача и Столе Лукице Вукмировић, те групу напредних омладинаца – Гецо Милана Зјача, Душан, Бранко и Петар Гулан, Мића Дмитра Бига, Стево Манише Зјача, Милева Перице Ковачевић и Љубо Дане Ерор.“

Маја 1944. године на челу Земаљског антифашистичког већа народног ослобођења Хрватске – ЗАВНОХ-а је било десеточлано председништво:

  1. Владимир Назор – независни члан, песник
  2. Андрија Хебранг – Комунистичка Партија Југославије
  3. Иван Гошњак – Комунистичка Партија Југославије
  4. Фрањо Гажи – Хрватска Сељачка Странка
  5. Стјепан Првчић – Хрватска Сељачка Странка
  6. Филип Лакуш – Хрватска Сељачка Странка
  7. Раде Прибићевић – Самостална Демократска Српска Странка
  8. Симо Ерор – Самостална Демократска Српска Странка*
  9. Светозар Риттиг – католички свештеник
  10. Анте Мандић – независни члан

18. јуна 1944. године председништво ЗАВНОХ-а донело је одлуку о именовању чланова Земаљске комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача:

Председник комисије:
Мандић др Анте – адвокат из Опатије, члан председништва  АВНОЈ-а и ЗАВНОХ-а.

Чланови комисије:

  1. Ћук Илија – православни свештеник из Лике,
  2. Чулиновић др Фердо – већник ЗАВНОХ-а, председник окружног суда и правни писац из Госпића,
  3. Ерор Симо – већник ЗАВНОХ-а, сељак из Двора, бивши заступник СДС-а,
  4. Ласта Петар – професор из Загреба,
  5. Опачић Станко Ћаница – пуковник НОВ, члан председништва АВНОЈ-а и ЗАВНОХ-а,
  6. Првчић Стјепан – сељак из Копривнице, председник обласног НОО-а Загреб и потпредседник извршног одбора ХСС, већник ЗАВНОХ-а,
  7. Сучевић Бранко – публициста и јавни радник из Загреба, већник ЗАВНОХ-а,
  8. Шаламун Стјепан – радник из Загреба, већник ЗАВНОХ-а,
  9. Шкарица Петар – већник ЗАВНОХ-а, интелектуалац из Далмације.

* Симо Ерор – сељак из Замлаче, Двор на Уни, члан земаљске комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача, вијећних ЗАВНОХ-а.

Подаци из књиге „Борци Сутјеске“, Виктор Кучан (Београд 1996.) – Штаб треће ударне дивизије:

У бици на Сутјесци, штаб дивизије са помоћним службама и пратећим јединицама имао је у свом саставу укупно 170 бораца. У току битке погинуло је 37, а до краја рата још 10 бораца.

ЕРОР Дане РАДЕ – командир дивизијске артиљерије, рођен 1918, Дебело Брдо, Кореница, радник, Србин, у НОБ-у од 1941, члан КПЈ.

Подаци из књиге „Прва пролетерска бригада – књига 4, списак бораца“, група аутора (Војноиздавачки и новински центар, Београд 1991.):

ЕРОР Ђуре МИЛАН, рођен 1909, Јаруге, Приједор, БиХ, Србин, службеник, у НОБ-у од октобра 1944, у бригади од октобра 1944, III батаљон, борац.

Одломци из књиге „Прва личка пролетерска народноослободилачка ударна бригада >>Марко Орешковић<<„, Јово Поповић (Београд 1988.):

„Београдска операција“:

Погибија команданта 1. батаљона Јандре Жунића 20. октобра 1944. године, приликом ослобађања Београда : >>Прије него што ће се кренути преко земунског моста, батаљони 1. бригаде су се прикупљали у сплету улица између Бранкове и жељезничке станице, углавном у Личкој, Каменичкој, Принциповој, Железничкој и око Економског факултета. Штапска осматрачница је била на степеништу којим се силазило на мост. Одатле су Велебит (Милан Антончић) и совјетски потпуковник осматрали њемачке положаје на лијевој обали. Најближи осматрачници били су „Крнтијаши“. Око 6 сати над тим дијелом Београда ниско су закружила два „месершмита“. Бачене су 4 бомбе. Експлозије су снажно потресле мали трг с парком између Карађорђеве и Железничке улице, гдје су се прикупљале чете 1. батаљона. Командант батаљона Јандре Жунић је управо командирима чета Николи Павковићу, Пајици Павковићу, Ради Ђапи и Дани Узелцу преносио упутства како ће прије осталих јединици изићи на мост и, кад га пређу, ударити улијево, према аеродрому и Бежанијској коси. Од свих присутних био је погођен само командант батаљона. Комесар Ласо шаље свог брата, курира Мишу Вујновића да одмах обавијести команданта о несрећи, а Нада Ерор и курири Милан Танкосић и Мићо Обрадовић носе тешко рањеног Жунића до бригадног превијалишта. Но, Младен Шикић рањенику није могао помоћи; у дневник записује:“Мозак је повређен…“. Уз тај податак о Жунићу, Шикић пише:“Штуке бомбардују, а и артиљеријска ватра је јака. По више пута воде се артиљеријски двобоји, а и каћуше су у дејству.“<<

Погибија комесара 2. батаљона Јове Ћопића 21. октобра 1944. године приликом ослобађања Бежанијске косе – запис Младена Шикића: „Комесар 2. батаљона, друг Ћопић, бива смртно рањен, али се не може извући са положаја ради јаке ватре. Мој референт санитета, другарица Нада Ерор покушава двапут да га извуче и оба пута буде рањена у руку и у ногу. Кад је видио комесар да се не може извући и да ће пасти у руке Швабама, извуче пиштољ и убије се. Нека је вјечна слава другу комесару Ћопићу“

НадаЕрорСлика 22. Прва личка бригада уочи напада на Ваљево. Петница, септембар 1944. године.

С лева:
1) Ђуро Љуштина, комесар 3. батаљона „Божидар Аџија“;
2) Ђура Радованац, командант 2. батаљона,
3) Нада Ерор, референт санитета 2. батаљона
4) Милош Чанковић, заменик команданта Прве личке бригаде

Одломак из књиге „Котар Војнић у Народноослободилачком рату и социјалистичкој револуцији“Ђуро Затезало (Хисторијски архив Карловац 1989.) 

„Мостови су били срушени, а мјеста преко којих би се могло прећи у Велику Кладушу чувале су усташке страже. Прелаз преко ријеке Глине осигураван је помоћу чамца, ноћу. Најпогодније мјесто на Глини било је испод млина Петра Вучетића — Ластавице, а на сталној вези са стране слободне партизанске територије био је Милош Ерор и његов син Перо, звани Ластавица. Они су у току 1941. године па све до марта 1942. у свако доба ноћи превозили партизане.  Руководиоци устанка Вецо Хољевац, Роберт Домани, Хуска Миљковић, Омер Дурановић и други пребацивани су чамцем на ријеци Глини. Био је ово смион и дрзак потез ако се има у виду да су сталне усташке страже биле удаљене 200 метара зрачне линије, на мјесту Дрмeљеву, испод којега протјече ријека Глина. Међутим, прелаз није примијећен шест мјесеци, нити је откривен. Веза с Босном беспријекорно је функционирала све до мартовске офензиве 1942.“

Списак бораца Прве пролетерске бригаде „Марко Орешковић Крнтија“ у саставу 6. личке Народно-ослободилачке ударне дивизије:

Ерор Душан, десетар
Ерор Петра Гецо, рођен 1897. године, погинуо 20.11.1944. на сремском фронту
Ерор Иван, 3. чета, 2 батаљон
Ерор Дане Љубо, рођен 1923. године у Доњем Бабином Потоку, погинуо априла 1943. године у Далмацији
Ерор Милан, 3. чета, 4. батаљон, умро 12.11.1944. године, сахрањен у засеоку Липа, Јасенови Потоци, Мркоњић Град
Ерор Тоде Милан, рођен 1910. године у Бунићу, командир вода, 2. батаљон, погинуо јануара 1944. године код Мркоњић Града
Ерор Ваје Милка, рођена 1923. године у Врховинама, домаћица, у НОБ-у од 1942. године, референт санитета у батаљону
Ерор (удата Чанковић) Николе Нада, рођена 1924. године у Бабином Потоку, домаћица, у НОБ-у од 6.5.1942. године, хигијеничарка, старији водник
Ерор Обрад
Ерор Стево, у првом саставу 1. батаљона

Књига „Лички растанци“ (поднаслов – Друга личка пролетерска народноослободилачка ударна бригада), Анте Ковачевић (1972)

У борбама против Италијана крајем 1942. године код Перјасице, међу бомбашима и пушкомитраљесцима који су се истицали, помиње се Ерор Стојан. Већ у  наредној борби, за ослобођење Тушиловића на Кордуну, међу борцима ове бригаде истиче се и Петар Ерор.

Подаци из књиге „Друга личка пролетерска бригада – Сјећања бораца“група аутора (Војноиздавачки и новински центар, Београд 1988.)

Међу палим омладинцима Омладинске чете наводи се и Спасе Ерор, из Дебелог Брда, погинуо на Грачацу 1943. године. Међу млађим девојкама-борцима бригаде помиње се Мима Ерор из Дебелог Брда.

Списак погинулих, умрлих и несталих бораца Друге личке пролетерске бригаде (аутор спискова пуковник у пензији Ђуро Милеуснић):

Ерор Јован, рођен у Дебелом Брду-Титова Кореница. У НОБ-у од 1941. године. Командир вода у бригади. Погинуо у Грачацу 15.01.1943. године.
Ерор Гецо, борац бригаде. Погинуо у Визићу (Срем) 18.11.1944. године.
Ерор Ђуро, рођен у Оточцу. Командир вода у бригади. Погинуо у Прљеву-Далмација 06.06.1943. године
ЕрорДанеЉубо, рођен 1925. године у Доњем Бабином Потоку-Оточац. У НОБ-у од 1942. године. Борац 4. батаљона. Погинуо на Полачи (Далмација) јуна 1943. године.
Ерор ТодораСпасеније, рођен 1922. године у селу Бунић-Титова Кореница. У НОБ-у од 1941. године. Борац 2. батаљона. Погинуо на Радучу код Госпића 1943. године
ЕрорЛукеПетар, рођен 1915. године у селу Бунић-Титова Кореница. У НОБ-у од 1941. године. Командир одељења у 4. батаљону. Погинуо на Радучу код Госпића 1943. године.

Списак преживелих бораца и старешина 2. личке пролетерске бригаде:

ЕрорПетраСтојан, рођен 1909. године у Горњим Врховинама-Оточац. У НОБ-у од 1942. године. Комесар чете у бригади. Умро у Горњим Врховинама 1972. године
ЕрорВајеСтево, рођен 1918. године у Црној Власти-Оточац. У НОБ-у од 1941. године. Референт санитета 1. батаљона. Живи у Апатину.

Засједе на цести Бихаћ-Грачац (Прва личка бригада)

„Наредбом број 34 штаб бригаде је 8. новембра (1943. године), послије дефинитивне попуне бригаде уочи покрета у састав 1. пролетерског корпуса, на приједлог штабова батаљона и командира чете за везу, а по одобрењу штаба VI дивизије, извршио нова именовања и постављења…“ где се међу набројаним именима 40-ак десетара налазе Милан и Душан Ерор.

Четврта банијска бригада, зборник сјећања – списак бораца бригаде:

Ерор Симе Никола, рођен 1922.г. у Замлачи (Двор на Уни)
Ерор Раде, рођен 1918.г. у Клокочу, погинуо 1945.г. у Илирској Бистрици

Подаци из књиге “Спомен албум – Борци на Кордуну 1941.

826. Ерор Драгића Ђуро, 1923. у Клокочу, Србин, земљорадник. У НОБ од 1.8.1941. борац одреда „Отмић“. Погинуо као борац 1. пролетерске чете 2. КПО 1.6.1942. код Примишља.

827. Ерор Лазе Ђуро, 15.2.1911. у Клокочу, Србин, земљорадник. У НОБ од 1941. борац, десетар, командир вода, интендант батаљона и командир чете. По ослобођењу демобилисан, бави се земљорадњом. Носилац партизанске споменице 1941.

828. Ерор Драгића Гојко, 1921. у Рајић Брду, Србин, земљорадник. У НОБод краја 1941. Погинуо као борац-стражар при Окружном комитету КПХ Карловац 10.12.1943. у селу Клупици.

829. Ерор Милића Милан, 28.1.1903. у Клокочу, Србин, земљорадник. У НОБ од 1941. борац, политички делегат вода, обавјештајни официр батаљона и комесар чете. У рату добио чин поручника. По ослобођењу демобилисан и колонизиран у Чонопљу. Носилац партизанске споменице 1941.

830. Ерор Миле Милан, 1922. у Доњој Брусовачи, Србин, земљорадник. У НОБ од 1.9.1941. борац одреда „Широка Ријека“. Погинуо као командир чете 1. славонске бригаде 1943. код Славонске Пожеге.

831. Ерор Лоше Милош, 1903. у Клокочу, Србин, земљорадник. У НОБ од 10.11.1941. борац одреда „Отмић“, а затим водио млин. Умро од тифуса као млинар 5.5.1943. у Клокочу. (вероватно грешка – Ерор Лазе Милош, рођен 1909.)

832. Ерор Петра Милош, 1917. у Клокочу, Србин, земљорадник. У НОБ од краја 1941. Погинуо као командир вода 2. бригаде 8. дивизије 17.11.1944. код Раковице.

833. Ерор Драгића Раде, 14.10.1916. у Клокочу, Србин, земљорадник . У НОБ од 1941. борац, политички делегат вода, комесар чете и батаљона. У рату добио чин капетана. По ослобођењу демобилисан и колонизиран у Чонопљу. Носилац партизанске споменице 1941.

834. Ерор Милоша Раде, 1909. у Клокочу, Србин, земљорадник. У НОБ од 1.11.1941. борац одреда „Отмић“. Рањен као борац 3. бригаде 8. дивизије 12.1.1943. у Личкој Јасеници, подлегао ранама 20.2.1943. у болници Бијели Потоци у Лици.

сремскифронтСлика 23. Спомен парк Сремски фронт

Ерори “на другој страни“

„Јак утјецај четника у Доњем Бабином Потоку осјећао се још у јесен 1941. године, а најагилнији на том послу били су Никола Мирић – полицајац из Трнавца, Милан Вукмировић – официр ЈВ из Горњег Бабиног Потока, Ђуро Борић – официр ЈВ из Борић Селишта, Бранко, Божо и Михајло Бига из Бабиног Потока, те Миле Делић – Чаруга и Никола Ниџо Ерор. Они су организирали и четничку постројбу којом је заповиједао Ђуро Борић.“ … „Ускоро је у травњу (априлу) услиједила партизанска офензива у којој четници, којих је тада у Гацкој око 2480, пружају снажан отпор у Бабину Потоку и Црној Власти те Брлогу. Након пада ових јаких четничких упоришта они напуштају сва остала упоришта и долазе у Оточац, партизани продиру у Гацко поље. Четничка заповједништва повлаче се и одлазе у Приморје и Сењ, а затим даље према Селцима што још више деморализира четнике који се у неким случајевима масовно предају и прелазе у партизанске редове (нпр. Понори 95%).“ – из постдипломског рада „Војно-политичка организација четника у Лици до капитулације Италије, Крешимир Матијевић (Филозофски факултет Загреб, новембар 2006.)

Ерор Душан, наредник, водник из Бабиног Потока. Непрекидно био у Недићевим оружаним одредима, као Недићев добровољац, починио је више злочиначких дела и убио већи број бораца за ослобођење наше земље. Лист „Политика“ 27. новембра 1944. године објавио је списак од 105 народних непријатеља који су стрељани од стране партизана након ослобођења Београда, међу којима су били и неки министри Недићеве владе, глумци, професори и други угледни грађани, а на списку је и име Ерор Душана.

Пожаревац: Ерор Михаило – стрељан 03.11.1944. године од стране партизана као народни непријатељ, наредник Српске државне страже тј. Недићевац.

Ерор Крсто, недићевац: „Корпус који је до јучер био ударна снага Недићеве »Све Србије» сада је падао у летаргију. Губици у људству, расипање и пуцање линија и пукова, бјекство функционера из Владе Народног Спаса, планирање масовног повлачења био је тежак ефект за још постојећу Војну Управу, која је појачала осигурање аеродрома, као посљедње сламке спаса. Агенти Државне безбедности Крсто Ерор и Живојин Арсенијевић покушали су осигурати пут бјекства преко Земуна, али су наишли на опходњу усташког редарства (Усташко заштитно редарство), који нису имали заповиједи о поступању па су ова двојица једва спасила главу. Наиме, у томе тренутку Нијемци су водили бриге како извући њемачке армије из Грчке и Македоније и ставити их обрану положаја зацртане линије у панонској низини коју је замислио г. Хитлер из Вучје јазбине, пред надирућим Русима. НДХ је била спремна обрачунати се са свим четничким скупинама које су се извлачиле из Србије и источне Босне, па тако и са недићевцим и љотићевцима. Није постојао утанчени уговор двију страна па су бојне УВ-а (Усташке војнице) биле спремне дочекати добровољце као непријатеље. Ситуација је договорена тијеком опћег повлачења са Нијемцима, који су тражили обрану својих бокова са колаборационистичким снагама.

Љотићевци кап. Јеремија Југ,  кап.  Кузма Аврамовић и агент ДБ-а Угљеша Мрњавчевић распоредили су своје људе пред акцију избијања скојевских »јазбина» на Космају,  Авали и Мачви. Под заповиједањем есесовца Егона Еб-а (оп.а – презиме није точно због нечиткости материјала, па се користи дјеломично презиме) сакупљено је довољоно снага да се проведе темељита акција чишћења. То је вријеме када је сваки њемачки војник потребан у Русији, и када је у Србији стационирано најмање њемачке војске у односу на цијели Југоисток. Те акције против комуниста, значиле су и елиминацију антинациста. Кабинет пред. Влада Народног Спаса је преко ађутанта Крсте Ерора прослиједио листу адреса на којим су становали чланови Земљорадничке странке, која је била увјерено антинацистички расположена,  и који су по хитној процедури требали бити спроведени у логоре СП-а. Рације су проведене након што су агенти ДБ-а провјерили адресе.“

XI   Страдање Ерора у Другом Светском рату

(Подаци из књиге „Котар Војнић у Народноослободилачком рату и социјалистичкој револуцији“Ђуро Затезало (Хисторијски архив Карловац 1989.)

„О стању у Петровој гори послије пробоја партизана из усташког обруча Ђуро Сремац у једном свом сјећању записао је:  »Ја и стриц упутили смо се у шуму, да тражимо наше. У шуми је много побијених људи, жена и дјеце. Готово да није било ниједног лагера дрва, а да иза њих није било мртвих. Усташе су се кретале потоком и билом, те успут гађали с једне и с друге стране складишта дрва немоћни народ. Многи су у истим положајима како су се скривали око дрвећа и остали заувијек. Њихова је смрт много лакша него оних до којих је стигла кољачка рука. На пропланку пронашли смо заклану Милку Торлакову »Рачину« с двоје дјеце. Она је наша из Свињице, из Торлака, па смо је лако препознали унаточ тога што је била изнакажена. Призор је био ужасан. Лежала је на лијевој страни, а двоје дјеце леже јој преко руке. Нетко од наших људи прекрио их је плахтом. Ходајући даље угледали смо у потоку жену гдје лежи у води, пошли смо да видимо тко је та жена. мислећи да је мртва. Међутим, преварили смо се, била је жива. Била је то сестра лугара Драгана Шарца. Рекла је тихим гласом да је рањена и да од уторка лежи у води. Учинили смо што смо могли, извукли смо је из воде и положили на ледину. Након стотињак метара, низ поток, срели смо лугара Шарца који се упутио да тражи своје. Рекли смо му за сестру. Тко зна, колико смо овог дана видјели мртвих, знаних и незнаних људи. Кад се ноћ спустила, народ се скупио, препричавало се што је тко видио, доживио у обручу. У самом обручу, како се чуло, врило је као у лонцу. Страх се претварао у лудило, жене су давиле дјецу да не открију сакривене или да не падну у руке усташа. Тако је Милка Ерор удавила мушко дијете у рејону Радоње наочиглед свију присутних. Након тога упутили смо се у супротном смјеру, у правцу Перне. Наилазимо на мртвог партизана. Лежао је на леђима, као да спава. На лијевој нози су му подеране хлаче и види се да му је метак прошао кроз наткољеницу. Рана је отворена, по чему се може закључити, да је умро услијед крварења. Био је врло млад, лијеп и снажан момак. Био је то борац 3. батаљона Станко Бућан. Сто смо се више спуштали с Малог Петровца према Перни, то смо наилазили на све више мртвих.«18

У опћинама Војнић и Крстиња усташе су у два прољетна мјесеца 1942. убиле 1421 особу, од тога 680 мушкараца и 741 жену. У истом периоду у опћини Перна котар Војнић усташе су убиле преко 2000 особа, углавном жена и дјеце, а у подручју око Петрове горе скоро све куће и други објекти су спаљени и уништени. Колико тајни чува Петрова гора!?“

18 Подаци узети из картотеке Опћинског одбора Савеза бораца Војнић

PetrovaGoraСлика 24. Споменик на Петровој гори – симбол борбе и страдања народа Кордуна у Другом Светском рату

(Подаци из књиге „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“, Ђуро Затезало (Хисторијски архив Карловац 2005.))

„О злочину у Бракусовој Драги, засеоку између Залужнице и Врховина у Лици, 12. јуна 1944. свједоче: Софија Узелац, рођена Бракус, Стево Геце Бракус и Жарко Узелац.

Одласком Шесте личке пролетерске дивизије „Никола Тесла“ крајем 1943. године на борбени задатак у Босну, Црну Гору, Санџак, за ослобођење Београда и завршне борбе за коначно ослобођење земље, као што су борбе на Сремском фронту, па све до завршних битака за главни град Хрватске, Загреб, у њиховој родној Лици смањена је борбена снага партизанских јединица. Тај период њиховог одсуства, од 1943-1945. године, а нарочито 1944., искористиле су њемачке окупационе и усташке квислиншке снаге. Оне су поновно запосјеле све важније комуникације у оточком и брињском котару те знатно ојачале на подручју Госпића одакле су упадале на дотад ослобођена српска села и уништавале све што још до тада није било уништено. Српска насеља на територији котара Оточац и Бриње остала су готово незаштићена и изложена потпуном уништењу. Усташке јединице 19. Месићеве бојне ненадано су упадале у дотад ослобођена српска насеља и вршиле појединачне и масовне покоље српског живља, невиђених размјера. У засеоку Дивјаци, у Шкарама, почетком априла 1944., усташе Месићеве бојне ножем су масакрирале 17 мушкараца, жена и дјеце. Готово истовремено опколиле су засеоке Биге, Гулане и друге у околици Доњег Бабиног Потока и поклале 128 сељака, већином жена и дјеце, а 30 раниле који су бјежали из тога ужаса и својих запаљених кућа. Том приликом су „јунаци“ Месићеве бојне породицу Буде Биге са осам чланова затвориле у њихову властиту кућу, поклале их, полили бензином и запалили. Истовремено, само стотињак метара даље, „витезови“ исте ове бојне извели су из њихове куће породице Николе и Буде Ерора од једанаест чланова те их пред њиховим домовима редом ножевима измасакрирали а потом мртве сложили једне на друге. Заклану дјевојчицу Милицу, стару девет мјесеци, ставили су на груди мртве мајке Марте ругајући се и тако њиховој злочиначки скројеној злодухој животној судбини.“

Erori žrtveСлика 25. Спомен плоча жртвама усташког терора у селу Доњи Бабин Поток (Лика)

Извори на основу којих је начињен списак Ерора који су страдали у Другом Светском рату:

1* Попис жртава Другог Светског рата – Музеј жртава геноцида Београд (Напомена: Неке жртве су погрешно пописане са презименима Еров, Ерар, Грор, Ерол и Херок)

2* Зборници Хисторијског архива Карловац:

3* Котар Вргинмост у НОБ-у 1941-1945. – аутор Душан Баић

4* Савезни завод за статистику – Савезна комисија за попис жртава рата 1941-1945. године, (попис започет новембра 1964. године, уз ревизију Музеја жртава геноцида Београд у периоду 2002-2008.):

5* Међуакадемска комисија Српске академије наука и уметности и Мађарске академије наука за утврђивање цивилних жртава у Војводини током и после Другог Светског рата 1941-1948.

6* „Отворена књига“ Министaрства правде Р Србије – регистар жртава убијених после 12.9.1944.

7* Спомен-подручје Јасеновац – интернет страница

8* Спомен плоче

9* Организација Јадовно 1941 – Удружење потомака и поштовалаца жртава комплекса логора смрти НДХ, Госпић-Јадовно-Паг 1941.

10* Књиге о партизанским бригадама:

Jasenovac

Слика 26. Споменик „Јасеновачки цвет“ – симбол страдања српског народа у Независној Држави Хрватској

Лика:

Доњи Бабин Поток (Оточац):
1. ЕРОР (С) СПАСЕНИЈА (1873-1944) (8*)
2. ЕРОР (Мојсије) ИЛИЈА – рођен 1875. године, убијен у Д. Б. Потоку априла 1944.г. од усташа у директном терору (1*, 4а*)
3. ЕРОР (Јаков) СТЕВО – рођен 1879. године, убијен у Д. Б. Потоку априла 1944.г. од усташа у директном терору (1*, 4а*) (ЕРОР (Ј) СТЕВО 1893-1944 (8*))
4. ЕРОР (Мојсије) РАДЕ – рођен 1880. године, убијен у Д. Б. Потоку априла 1944.г. од усташа у директном терору (1*, 4а*)
5. ЕРОР (Јаков) МИЛИЦА – рођена 1884. године, убијена у Д. Б. Потоку априла 1944.г. од усташа у директном терору (1*, 4а*)
6. ЕРОР (Р) МИКА (1891-1944) (8*) (можда иста особа уписана као ЕРОР (Јаков) МИЛИЦА рођена 1884. године)
7. ЕРОР (Д) РАДЕ (1892-1944) (8*) (можда иста особа уписана као ЕРОР (Мојсије) РАДЕ рођен 1880. године)
8. ЕРОР (Лујо) МИЋО – рођен 1893. године, убијен у Д. Б. Потоку априла 1944.г. од усташа у директном терору (1*, 4а*) (ЕРОР (В) МИЋО 1894-1944 (8*))
9. ЕРОР (Д) ИЛИЈА (1898-1944) (8*) (можда иста особа уписана као ЕРОР (Мојсије) ИЛИЈА рођен 1875. године)
10. ЕРОР (М) МИЛКА (1900-1944) (8*)
11. ЕРОР (Вујо) МИЋО – рођен 1903. године, убијен у Оточцу маја 1943.г. у директном терору (1*, 4а*)
12. ЕРОР (Стојан) БУДЕ – рођен 1905. године, убијен у Д. Б. Потоку, код куће, марта 1944.г. од усташа (1*, 4а*) (ЕРОР (Б) БУДЕ 1903-1944 (8*))
13. ЕРОР (Стојан) НИКОЛА – рођен 1908. године, убијен у Д. Б. Потоку априла 1944.г. од усташа у директном терору (1*, 4а*) (ЕРОР (Б) НИКОЛА 1906-1944 (8*))
14. ЕРОР (Ј) МИЛИЦА (1910-1944) (8*) (највероватније иста особа уписана као Ерор (Јаков) Милица, рођена 1884. године)
15. ЕРОР (Р) МИЋО (1914-1944) НОБ (8*)
16. ЕРОР (Стево) ИЛИЈА – рођен 1915. године, погинуо у НОБ-у фебруара 1945. године, место смрти Раковица (1*, 4а*, 8*)
17. ЕРОР ДУШАН – рођен 1916. године, стрељан између 26.10. и 18.11.1944. у Београду од стране партизана као ратни злочинац и колаборант, био „недићевски“ наредник (6*)
18. ЕРОР (Р) ДУШАН (1918-1941) НОБ (8*)
19. ЕРОР (Дане) ЉУБОМИР – рођен 1923. године, погинуо у НОБ-у јула 1943. године, место смрти Зрмања (1*, 4а*, 8*, 10a*, 10б*)
20. ЕРОР (Мићо) НИКОЛА – рођен 1932. године, убијен у Д. Б. Потоку априла 1944.г. од усташа у масовном покољу (1*, 4а*) (ЕРОР (М) НИКОЛА 1925-1944 (8*))
21. ЕРОР (М) БРАНКО (1934-1944) (8*)
22. ЕРОР (Мићо) ВУЈО – рођен 1936. године, убијен у Д. Б. Потоку априла 1944.г. од усташа у масовном покољу (1*, 4а*, 8*)
23. ЕРОР (Илија) РАНКО – рођен 1936. године, убијен у Д. Б. Потоку априла 1944.г. од усташа у масовном покољу (1*, 4а*) (ЕРОР (Ј) РАНКО 1934-1944 (8*))

Горњи Бабин Поток (Оточац):
24. ЕРОР (М) ЦУКА (1874-1944) (8*)

Врховине (Оточац):
25. ЕРОР (Којо) СТЕВАН – рођен 1862. године, погинуо у Врховинама априла 1943.г. као цивил (1*, 4а*)
26. ЕРОР (Петар) ГЕЦО – рођен 1896. године, погинуо на Сремском фронту новембра 1944.г. у НОБ-у (1*, 10а*, 10б*) (погрешно уписано место Врановине уместо Врховине)
27. ЕРОР (Вајо) НАДА – рођена 1926. године, погинула у Врховинама јуна 1943.г. као цивил (1*) (у извору (4а*) стоји да је особа погинула приликом борби или бомбардовања)
28. ЕРОР (Вајо) РАДОЈКА – рођена 1932. године, погинула у Врховинама јуна 1943.г. (1*, 4а*)

Горње Врховине (Оточац):
29. ЕРОР (Емил) МИЛИЦА – рођена 1880. године, убијена у Д. Б. Потоку априла 1944.г. од усташа у директном терору (1*) (иста особа у извору (4а*) уписана у жртве села Доњи Бабин Поток – вероватно тамо било пребивалиште, а овде место рођења) (можда иста особа уписана као ЕРОР (Јаков) МИЛИЦА рођена 1884. године у Д. Б. Потоку)
30. ЕРОР (Петар) МИКА – рођена 1906. године, убијена у Г. Врховинама октобра 1944.г. у директном терору (1*, 4а*)
31. ЕРОР (Миле) МАНЕ – рођен 1908. године, убијен у Црној Власти априла 1941.г. у директном терору (1*) (иста особа у извору (4а*) уписана у жртве места Врховине)

Оточац:
32. ЕРОР ЂУРО – рођен у Оточцу. Командир вода у бригади. Погинуо у Прљеву-Далмација 06.06.1943. године у НОБ-у (10б*)

Подум (Оточац):
33. ЕРОР (Мићо) АНКА – рођена 1899. године, убијена у Д. Б. Потоку априла 1944.г. од усташа у директном терору (1*, 4а*) (ЕРОР (М) АНКА 1896-1944 (8*)) (иста особа у извору (4а*) уписана у жртве села Доњи Бабин Поток – вероватно тамо било пребивалиште, а овде место рођења)

Дебело Брдо (Кореница):
34. ЕРОР ЈОВАН – рођен у Дебелом Брду-Титова Кореница. У НОБ-у од 1941. године. Командир вода у бригади. Погинуо у Грачацу 15.01.1943. године (10б*)
35. ЕРОР (Ђурађ) СОФИЈА – рођена 1870. године, Убили је Талијани у Дебелом Брду 1942. године (2б*)
36. ЕРОР (Петар) ДАНЕ – рођен 1872. године. Убили га Талијани у Дебелом Брду 1942. године (2б*)
37. ЕРОР (Стојан) ЂУРА – рођен 1892. године, убијен у логору Бањица (Београд) јуна 1942.г. од Немаца (1*, 4б*) (земљорадник, вероватно грешком као место рођења и пребивалишта уписано Нови Сад, пошто у истом документу у напомени пише да је пребивалиште непознато или није у Србији, датум страдања 30.11.1942. године, Београд, логор (5*))
38. ЕРОР (Буда) РАДЕ – рођен 1900. године, убијен у логору Јасеновац децембра 1942.г. од усташа (1*) (иста особа у извору (4а*) уписана у жртве села Ново Топоље, општина Славонски Брод – вероватно тамо било пребивалиште, а овде место рођења)
39. ЕРОР (Пехо?) ДАНЕ – рођен 1905. године, убијен у логору Јасеновац јуна 1942.г. од усташа (1*) (ЕРОР (Перо) ДАНЕ (7*)) (иста особа у извору (4а*) уписана у жртве села Велико Набрђе у Славонији – вероватно тамо било пребивалиште, а овде место рођења)
40. ЕРОР (нн) ЈЕЛЕНА – рођена 1905. године, убијена у логору Јасеновац јуна 1942.г. од усташа (1*) (ЕРОР (Петар) ЈЕЛЕНА (7*)) (иста особа у извору (4а*) уписана у жртве села Велико Набрђе у Славонији – вероватно тамо било пребивалиште, а овде место рођења)
41. ЕРОР (Дане) МИЛАН – рођен 1907. године. Убили га Талијани у Дебелом Брду 1942. године (2б*)
42. ЕРОР (Буде) БРАНКО – рођен 1924. године, убијен у мађарском логору маја 1942.г. од Мађара (1*) (рођен 1921. ( 4б*))(рођен 1921. године, датум страдања – март 1943. у логору Шарвар у Мађарској, пребивалиште у Карађорђеву код Бачке Тополе (5*))
43. ЕРОР (Новак) СТАНА – рођена 1923. године, умрла у Дебелом Брду фебруара 1943.г. у НОБ-у (1*, 4а*) (ЕРОР Новака ШТАКА – рођена 1924. године. Умрла код куће 1943. (2б*))
44. ЕРОР (Стеван) МИЛИЦА – рођена 1925. године, погинула код Илока новембра 1944.г. у НОБ-у (1*, 4а*) (рођена 1924. године. Ступила у НОБ 1942. Борац 6. дивизије. Погинула на Сремском фронту 1945. (2б*))
45. ЕРОР (Стеван) ЈЕЛЕНА – рођена 1927. године, погинула у Бјелим Потоцима децембра 1944.г. као цивил (1*) (иста особа у извору (4а*) уписана у жртве села Бунић)

Бунић (Кореница):
46. ЕРОР (Данило) СОФИЈА – рођена 1863. године, убијена код куће у Дебелом Брду марта 1942.г. (1*) (иста особа у извору (4а*) уписана у жртве села Дебело Брдо) (највероватније је реч о истој особи пописаној у Дебелом Брду као ЕРОР Ђурађа СОФИЈА)
47. EРОР (Стојан) ЈЕЛЕНА, – рођена 1870. године. Умрла код куће 1943. (2б*)
48. ЕРОР (Ђуро) МИКА – рођена 1881. године. Утопила се у Мекињару приликом повлачења испред усташа и Нијемаца 1944. (2б*)
49. ЕРОР (Буда) ТРИВУН – рођен 1905. године, убијен у логору Јасеновац августа 1942.г. од усташа (1*, 7*) (иста особа у извору (4а*) уписана у жртве села Велико Набрђе у Славонији – вероватно тамо било пребивалиште, а овде место рођења)
50. ЕРОР (Петар) МИЛИЦА – рођена 1912. године. Убиле је усташе у Бунићу 1944. (2б*)
51. ЕРОР (Тоде) МИЛАН – рођен 1910. године. Ступио у НОБ 1942. Командир вода, 2. батаљона 1. бригаде 6. дивизије. Погинуо у Мркоњић Граду 1944. (2б*, 10а*)
52. ЕРОР (Тоде) МИЛАН – рођен 1913. године, погинуо код Љубова маја 1943.г. у НОБ-у (1*, 4а*) (вероватно иста особа као и претходни)
53. ЕРОР (Лука) ПЕТАР – рођен 1915. године. Ступио у НОБ 1941. Командир одјељења 4. батаљона 2. бригаде 6. дивизије. Погинуо у Радучу код Госпића 1943. (2б*, 10б*)
54. ЕРОР (Миле) НИКОЛА – рођен 1918. године. Ступио у НОБ 1942. Борац 1. корпуса НОВЈ. Погинуо код Београда 1944. (2б*)
55. ЕРОР (Тоде) СПАСЕ – рођен 1922. године, погинуо код Медака јуна 1943.г. у НОБ-у (1*, 4а*) (ЕРОР Тодора СПАСЕНИЈЕ, 1922. Ступио у НОБ 1941. Борац 2. батаљона 2. бригаде 6. дивизије. Погинуо у Радучу код Госпића 1943. (2б*, 10*))
56. ЕРОР (Трифун) МИЛАН – рођен 1941. године, умро у збегу на Бубинци јуна 1943.г. од тифуса (1*, 2б*, 4а*)


Кордун:

Клокоч (Војнић):
57. ЕРОР (Милан) МИЛКА – рођена нн године, убијена код куће у Клокочу августа 1941.г. (1*, 4а*) (ЕРОР Милена МИЛКА, 1901, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе код куће аугуста 1941. (2г*))
58. ЕРОР (Никола) МАРИЈА – рођена 1870. године, сељанка, Српкиња. Умрла код куће 1943. (2г*)
59. ЕРОР (Симо) ЂУРО – рођен 1873. године, сељак, Србин. Умро код куће 20.4.1943. (2г*)
60. ЕРОР (Јандро) ДРАГИЋ – рођен 1877. године, убијен у Клокочу маја 1942.г. у директном терору (1*, 4а*)
61. ЕРОР (Раде) ИЛИЈА – рођен 1878. године, сељак, Србин. Стријељали га Нијемци у селу 23. 3. 1943. (2г*)
62. ЕРОР (Јандре) МИЛА – рођена 1880. године, сељанка, Српкиња. Умрла код куће 15.8.1943. (2г*)
63. ЕРОР (Јандре) МИЛОШ – рођен 1882. године, сељак, Србин. Убијен несмотреношћу партизана у селу 14. 5. 1942. (2г*)
64. ЕРОР (Никола) МИЛКА – рођена 1887. године, сељанка, Српкиња. Умрла код куће 1.5.1943. (2г*)
65. ЕРОР (Миле) ЈОВАН – рођен 1888. године, сељак, Србин. Умро код куће 4.5.1943. (2г*)
66. ЕРОР (Станко) РАДЕ – рођен 1888. године, сељак, Србин. Умро код куће 15.3.1943. (2г*) (рођен 1893. године, умро у Клокочу маја 1945.г. у НОБ-у (1*, 4а*))
67. ЕРОР (Симо) МИЛИЦА – рођена 1890. године, убијена на Петровој гори маја 1942.г. у директном терору (1*) (иста особа у извору (4а*) уписана у жртве села Свиница Крстињска) (у извору (2г*) иста особа уписана у жртве села Свиница Крстињска – 1891, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Петровој гори 14.5.1942.)
68. ЕРОР (Јанко) СТАНА – рођена 1891. године, сељанка, Српкиња. Умрла код куће 1.4.1943. (2г*)
69. ЕРОР (Јанко) ЈОКА – рођена 1891. године, сељанка, Српкиња. Умрла код куће 10.4.1943. (2г*)
70. ЕРОР (Нинко) РАДЕ – рођен 1891. године, сељак, Србин. Умро код куће 20.4.1943. (2г*)
71. ЕРОР (Петар) РАДЕ – рођен 1894. године, сељак, Србин. Умро код куће 5.5.1943. (2г*)
72. ЕРОР (С) ДАМЈАН – рођен 1894. године, убијен у Клокочу априла 1942.г. у директном терору (1*, 4а*) (ЕРОР (Дамјан) ДАМЈАН, 1894, сељак, Србин. Стријељале га усташе у Глиница селу 3. 5. 1942. (2г*))
73. ЕРОР (Петар) БОЖО – рођен 1895. године, сељак, Србин. Интернирале га усташе у логор Земун 4.5.1942. и тамо убиле 8.8.1942. (2г*)
74. ЕРОР (Миле) ДРАГИЋ – рођен 1896. године, погинуо августа 1942.г. у НОБ-у (1*, 4а*)
75. ЕРОР (Милић) МИЛКА, 1896, сељанка, Српкиња. Стријељале је усташе у селу 19.8. 1941. (2г*) (можда иста особа уписана као ЕРОР (Милена) МИЛКА, рођена 1901. године)
76. ЕРОР (Симо) МИЛИВОЈ – рођен 1896. године, сељак, Србин. Ступио у НОБ априла 1942. Убијен у Карловцу 15.4.1942. (2г*)
77. ЕРОР (Јандре) ДРАГИЋ – рођен 1897. године, убијен у Клокочу маја 1942.г. у директном терору (1*, 4а*) (сељак, Србин. Стријељале га усташе у селу 4.5.1942. (2г*)) (можда исти као ЕРОР (Јандро) ДРАГИЋ рођен 1877)
78. ЕРОР (Милић) МИЛИВОЈ – рођен 1898. године, убијен у логору Стара Градишка јуна 1942.г. од усташа (1*, 4а*, 7*) (сељак, Србин. Интернирале га усташе у логор Стара Градишка 1941. и тамо убиле (2г*))
79. ЕРОР (Станко) СТАНКО – рођен 1898. године, убијен у логору Стара Градишка јуна 1942.г. од усташа (1*, 4а*) (рођен 1891. године, сељак, Србин. Интернирале га усташе у логор Земун 14.5.1942. године, затим у логор Јасеновац и тамо убиле 8.8.1942. (2г*)) (рођен 1891. године (7*))
80. ЕРОР (Р) МИЛЕ – рођен 1901. године, убијен у логору Стара Градишка јуна 1942.г. од усташа (1*, 4а*) (ЕРОР (Раде) МИЛЕ, 1901, ковач, Србин. Интернирале га усташе у логор Стара Градишка 1941. и тамо убиле (2г*)) (ЕРОР (Раде) МИЛЕ, 1901, убијен 1942. у логору Стара Градишка (7*))
81. ЕРОР (Драгић) МИЛИЋ – рођен 1902. године, убијен у Клокочу априла (маја) 1942.г. у директном терору (1*, 4а*) (рођен 1902. године, сељак, Србин. Ступио у НОП децембра 1941. Заклале га усташе у Кођану шуми 6.5 1942. (2г*)) (уписан 2 пута у књизи, и као погинули припадник НОП-а и као цивилна жртва фашистичког терора)
82. ЕРОР (Ђуро) ЛАЗО – рођен 1903. године, сељак, Србин. Стријељале га усташе у Крстињи 9.5.1942. (2г*)
83. ЕРОР (Симо) МИЛЕ – рођен 1903. године, ковач, Србин. Интернирали га Нијемци у логор у Њемачку 1941. и тамо убили (2г*) (можда иста особа уписана и као ЕРОР (Раде) МИЛЕ, 1901, ковач)
84. ЕРОР (Стојан) МАРИЈА – рођена 1904. године, сељанка, Српкиња. Умрла код куће 7.4.1943. (2г*)
85. ЕРОР (Н) МИЛЕВА – рођена 1909. године, умрла у Клокочу априла 1943.г. у НОБ-у (1*, 4а*) (ЕРОР (Милутин) МИЛЕВА, 1905, сељанка, Српкиња. Умрла код куће 7.5.1943. (2г*))
86. ЕРОР (Милош) РАДЕ – рођен 1909. године, погинуо код Доњег Лапца новембра 1943.г. у НОБ-у (1*, 4а*) (сељак, Србин. Ступио у НОВ 1.11.1941. Борац 3. бригаде 8. дивизије. Рањен 12.1.1943. у Личкој Јесеници и подлегао ранама у партизанској болници Бијели Потоци 20. 2. 1943. (2г*) – Ступио у одред Отмић новембра 1941. (2а*))
87. ЕРОР (Лазо) МИЛОШ – рођен 1909. године, умро у Клокочу маја 1943.г. у НОБ-у (1*, 4а*) (сељак, Србин. Ступио у НОП 10.11.1941. Умро од тифуса као члан КП-е и млинар код куће 5. 5. 1943. (2г*))
88. ЕРОР (Драгић) СОФИЈА – рођена 1912. године, убијена у Војнићу маја 1942.г. у директном терору (1*, 4а*) (ЕРОР (Драгић) СОФИЈА, 1913, сељанка, Српкиња. Интернирале је усташе у логор у Њемачку 14. 5. 1942. гдје је умрла (2г*))
89. ЕРОР (Милош) МИЛЕ – рођен 1913. (или 1927.?), убијен у немачком логору марта 1943.г. од Немаца (1*, 4а*) (ЕРОР (Милош) МИХАЈЛО, 1913, сељак, Србин. Интернирали га Нијемци у логор у Њемачку 1941. и тамо убили (2г*))
90. ЕРОР (Петар) МИЛОШ – рођен 1917. године, погинуо код Плашког јуна 1943.г. у НОБ-у (1*, 4а*) (сељак, Србин. Ступио у НОВ 8.1.1942. Борац 2. бригаде 8. дивизије. Погинуо код Дрежника 18.11.1944. (2г*), водник 2. бригаде 8. дивизије (2а*))
91. ЕРОР РАДЕ – рођен 1918. године у Клокочу, погинуо 1945. године у Илирској Бистрици као припадник Четврте банијске бригаде у НОБ-у (10в*)
92. ЕРОР (Ђурађ) РАНКА – рођена 1921. године, сељанка, Српкиња. Умрла код куће априла 1943. (2г*)
93. ЕРОР (Симо) МИЛЕ – рођен 1923. године, погинуо код Кестењака априла 1944.г. у НОБ-у (1*, 4а*) (рођен 1922. године, сељак, Србин. Ступио у НОВ 1.8.1942. Борац 2. бригаде 8. дивизије. Погинуо код Кестенка 5.6.1944. (2а*, 2г*))
94. ЕРОР (Драгић) ЂУРО – рођен 1923. године, сељак, Србин. Ступио у НОВ 1. 8. 1941. Борац 1. пролетерске чете. Погинуо код Примишља 1.6.1942. (2г*)
95. ЕРОР (Милић) ДРАГИЋ – рођен 1924. године, погинуо код Плашког новембра 1944.г. у НОБ-у (1*, 4а*) (рођен 1923. године, сељак, Србин. Ступио у НОБ 1.6.1942. Борац 2. бригаде 8. дивизије. Погинуо у Жумберку 1.7.1944. (2г*)) (рођен 1923. године. Ступио у НОБ 1.6.1942. Делегат вода 2. бригаде 8. дивизије. Погинуо у Жумберку 1.7.1944. (2а*))
96. ЕРОР (Миливој) НИКОЛА – рођен 1924. године, сељак, Србин. Ступио у НОВ 20.5.1942. Борац 1. бригаде 8. дивизије. Погинуо у Крашићу 2.1.1943. (2а*, 2г*)
97. ЕРОР (Драгић) НИКОЛА – рођен 1924. године, сељак, Србин. Стријељале га усташе у селу 15. 4. 1942. (2г*)
98. ЕРОР (Драгић) ГОЈКО – рођен 1925. године, убијен у Клокочу маја 1942.г. у директном терору (1*, 4а*) (1924, сељак, Србин. Стријељале га усташе у селу 4.5.1942 (2г*))
99. ЕРОР (Милић) ДУШАН – рођен 1933. године, умро код куће у Клокочу јуна 1943.г. од тифуса (1*, 4а*) (дијете, Србин. Умро код куће 11.5.1943. (2г*))

Крстињска Свиница (Војнић):
100. ЕРОР (Никола) МИЛИЦА, 1882, сељанка, Српкиња. Интернирале је усташе у логор Стара Градишка 14. 5. 1942. и тамо убиле (2г*, 7*)
101. ЕРОР (Стеван) МИЛИЦА – рођена 1887. године, убијена у логору Стара Градишка маја 1942.г. од усташа (1*, 4а*) (највероватније иста особа као претходна)
102. ЕРОР (Милош) ДАМЈАН, 1888. сељак, Србин. Интернирале га усташе у логор Земун 14. 5. 1942. и тамо убиле (2г*)
103. ЕРОР (Дамјан) МИЛОШ – рођен 1898. године, убијен у логору Стара Градишка маја 1942.г. од усташа (1*, 4а*, 7*) (сељак, Србин. Интернирале га усташе у логор Стара Градишка 14.5.1942. и тамо убиле (2г*))
104. ЕРОР (Дамјан) АДАМ – рођен 1911. године, погинуо у Црној Гори априла 1943.г. у НОБ-у (1*, 4а*) (сељак, Србин. Ступио у НОВ 1941. Борац 7. дивизије. Погинуо у Црној Гори априла 1943. (2г*))
105. ЕРОР (Милош) ЉУБИЦА – рођена 1926. године, убијена код куће у Свиници марта 1942.г. (1*, 4а*) (ђак, Српкиња. Убиле је усташе у селу 10.8.1941. (2г*))
106. ЕРОР (Дамјан) СОФИЈА – рођена 1927. године, убијена у логору Стара Градишка јуна 1942.г. од усташа (1*, 4а*, 7*) (ђак, Српкиња. Интернирале је усташе у логор Стара Градишка 14.5.1942. и тамо убиле (2г*))
107. ЕРОР (Милош) РАДЕ – рођен 1932. године, убијен у логору Стара Градишка јуна 1942.г. од усташа (1*, 4а*, 7*) (ђак, Србин. Интернирале га усташе у логор Стара Градишка 14.5.1942. и тамо убиле (2г*))
108. ЕРОР (Милош) СТАНА – рођена 1934. године, убијена у логору Стара Градишка, јуна 1942.г. од усташа (1*, 4а*, 7*) (ђак, Српкиња. Интернирале је усташе у логор Стара Градишка 14.5.1942. и тамо убиле (2г*))
109. ЕРОР (Милош) ЗОРКА – рођена 1935. године, убијена у логору Стара Градишка, јуна 1942.г. од усташа (1*, 4а*, 7*) (ђак, Српкиња. Интернирале је усташе у логор Стара Градишка 14.5.1942. и тамо убиле (2г*))
110. ЕРОР (Милош) ЉУБАН – рођен 1940. године, убијен у логору Стара Градишка, јуна 1942.г. од усташа (1*, 4а*, 7*) (дијете, Србин. Интернирале га усташе у логор Стара Градишка 14.5.1942. и тамо исте године убиле (2г*))
111. ЕРОР (Милош) МИЛЕ – рођен 1941. године, убијен у логору Стара Градишка, јуна 1942.г. од усташа (1*, 4а*, 7*) (дијете, Србин. Интернирале га усташе у логор Стара Градишка 14.5.1942. и тамо убиле (2г*))
112. ЕРОР (Адам) БОГДАН – рођен 1941. године, убијен у збјегу на Петровој гори маја 1942. године од усташа (1*, 4а*) (дијете, Србин. Убиле га усташе у Петровој гори 14.5.1942. (2г*))
113. ЕРОР (Адам) ЉУБАН – рођен 1941. године, убијен у збјегу на Петровој гори маја 1942. године од усташа (1*, 4а*) (можда исто дете као ЕРОР (Адам) Богдан или ЕРОР (Милош) Љубан рођен 1940. године)

Крстиња (Војнић):
114. ЕРОР (Јура) МАРИЈА – рођена 1881. године, заклале је усташе у селу 02.08.1941.г. (2г*)
115. ЕРОР (Ђуро) МИХАЈЛО – рођен 1896. године, убијен у Крстињи августа 1941.г. у директном терору (1*, 4а*)
116. ЕРОР (Дамјан) ДУШАН – рођен 1904. године, погинуо код Будачке Ријеке новембра 1943.г. у НОБ-у (1*, 4а*)
117. ЕРОР (Ђура) МИХАЈЛО – рођен 1909. године, убијен у Војнићу августа 1942.г. у директном терору (1*, 4а*) (могуће иста особа као и уписани ЕРОР (Ђуро) МИХАЈЛО, рођен 1896, године)
118. ЕРОР (Михајло) МИЛОШ – рођен 1921. године, погинуо на Кордуну септембра 1943.г. у НОБ-у (1*, 4а*)
119. ЕРОР (М) МИЛАН – рођен 1923. године, убијен у логору Дахау марта 1943.г. од Немаца (1*, 4а*) (могуће да је то особа уписана као ЕРОР МИЛАН из Клокоча, на списку погинулих и страдалих југословенских интернираца у логор у Осену у Норвешкој 1942-1945.)
120. ЕРОР (М) ДУШАН – рођен 1925. године, погинуо на Банији априла 1944.г. у НОБ-у (1*, 4а*)
121. ЕРОР (Михајло) МИЛАН – рођен 1925. године, погинуо на Сремском фронту децембра 1944.г. у НОБ-у (1*, 4а*) (могуће иста особа уписана и као ЕРОР (М) МИЛАН, рођен 1923. године)
122. ЕРОР (М) ЉУБИЦА – рођена 1927. године, убијена у логору Стара Градишка новембра 1943.г. од усташа (1*, 4а*, 7*)
123. ЕРОР (Михајло) МИЛОШ – рођен 1927. године, убијен у логору Аушвиц маја 1943.г. од Немаца (1*, 4а*) (могуће да је то особа уписана као ЕРОР МИЛОШ из Клокоча, на списку погинулих и страдалих југословенских интернираца у логор у Осену у Норвешкој 1942-1945.) (могуће иста особа уписана и као ЕРОР (Михајло) МИЛОШ, рођен 1921. године)
124. ЕРОР (Михајло) ДУШАН – рођен 1929. године, погинуо на Сремском фронту марта 1945.г. у НОБ-у (1*, 4а*) (могуће иста особа уписана и као ЕРОР (М) ДУШАН, рођен 1925. године)
125. ЕРОР (Михајло) ЗОРА – рођена 1929. године, убијена у логору Јасеновац фебруара 1943.г. од усташа (1*, 4а*, 7*)
126. ЕРОР (Михајло) ЉУБИЦА – рођена 1935. године, убијена у логору Ђаково априла 1942.г. од усташа (1*, 4а*) (највероватније исто дете уписано и као ЕРОР (М) ЉУБИЦА, рођена 1927. године)
127. ЕРОР (Михајло) ЗОРИЦА – рођена 1937. године, убијена у логору Ђаково априла 1942.г. од усташа (1*, 4а*) (највероватније исто дете уписано и као ЕРОР (Михајло) ЗОРА, рођена 1929. године)

Доња Брусовача (Војнић):
128. ЕРОР (Ђуран) МИЛЕ – рођен 1894. године, убијен код куће у Д. Брусовачи августа 1941.г. од усташа (1*, 4а*) (ЕРОР (Ђуро) МИЛЕ, 1893, сељак, Србин. Убиле га усташе у селу 19.8.1941. (2г*))
129. ЕРОР МАРИЈА – рођена 1896. године, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Петровој гори 12.5.1942. (2г*)
130. ЕРОР (Милић) МИЛОШ – рођен 1910. године, убијен код куће у Д. Брусовачи августа 1941.г. (1*, 4а*) (највероватније иста особа уписана у истом извору међу жртвама рођеним у Горњој Брусовачи као ЕРОР (Милић) МИЛОШ – рођен 1909. године, стрељан у Брусовачи августа 1941.г. у директном терору) (Убиле га усташе у селу 19.8.1941. (2г*))
131. ЕРОР (Миле) МИЛАН – рођен 1922. године, убијен код куће у Д. Брусовачи јуна 1942.г. од усташа (1*, 4а*) (Ступио у НОВ 01.09.1941.г. Борац 12. славонске бригаде. Погинуо код Славонске Пожеге 1943. (2г*))
132. ЕРОР (Миле) ДУШАН – рођен 1924. године, убијен код куће у Д. Брусовачи јуна 1942.г. од усташа (1*, 4а*)
133. ЕРОР (Миле) МИЛОШ – рођен 1925. године, убијен у логору у Норвешкој јуна 1943.г. од Немаца (1*, 4а*) (највероватније иста особа у извору (2г*) уписана као ЕРОР (Миле) МИШО, 1926, сељак, Србин. Интернирале га усташе у логор Земун априла 1942 и тамо убиле)
134. ЕРОР (Миле) ДУЈО – рођен 1928. године, убијен у логору Стара Градишка јуна 1942.г. од усташа (1*, 4а*, 7*) (Интернирале га усташе у логор Стара Градишка априла 1942. и тамо убиле (2г*)) (могуће иста особа уписана и као ЕРОР (Миле) ДУШАН, рођен 1924. године)
135. ЕРОР (Миле) ЉУБИЦА – рођена 1935. године, убијена у збјегу на Петровој гори јуна 1943.г. од усташа (1*, 4а*) (Убиле је усташе у Петровој гори 12.05.1942. (2г*)) (могуће иста особа уписана и у жртве села Крстиња као ЕРОР (Михајло) ЉУБИЦА, рођена 1935. године)
136. ЕРОР (Миле) ЗОРКА – рођена 1937. године, убијена у збјегу на Петровој гори маја 1942.г. од усташа (1*, 4а*) (Убиле је усташе у Петровој гори 12.05.1942. (2г*))(могуће иста особа уписана и у жртве села Крстиња као ЕРОР (Михајло) ЗОРИЦА, рођена 1937. године)

Дуњак (Војнић):
137. ЕРОР (нн) МАРИЈА – рођена 1893. године, убијена у логору Јасеновац октобра 1943.г. од усташа (1*, 7*) (иста особа у извору (4а*) уписана у жртве села Доња Крстиња – вероватно тамо било пребивалиште, а овде место рођења)
138. ЕРОР (Илија) МИЛКА – рођена 1903. године, умрла код куће у Дуњаку 10.05.1943. године – умрли од тифуса (2г*)
139. ЕРОР (Мане) МАРИЈА – рођена 1908. године, убијена у логору Ђаково априла 1945.г. (1*) (иста особа у извору (4а*) уписана у жртве села Крстиња – вероватно тамо било пребивалиште, а овде место рођења) (могуће иста особа уписана и као ЕРОР (нн) МАРИЈА)
140. ЕРОР (Ђуро) ДРАГИЦА – рођена 1928. године, умрла код куће у Дуњаку јуна 1943. године од тифуса (1*, 4а*) (Умрла код куће 16.05.1943. – умрли од тифуса (2г*))

Кестеновац (Војнић):
141. ЕРОР (Миле) МАРИЈА – рођена 1893. године, убијена у логору Ђаково јуна 1943.г. од усташа (1*) (иста особа у извору (4а*) уписана у жртве села Доња Брусовача – вероватно тамо било пребивалиште, а овде место рођења) (највероватније иста особа уписана међу жртвама рођеним у Дуњаку као МАРИЈА (нн) ЕРОР)

Рајић Брдо (Војнић):
142. ЕРОР (Петар) ДРАГИЋ – рођен 1883. године, сељак, Србин. Умро код куће у Рајић Брду 07.04.1943. године (2г*)
143. ЕРОР (нн) ГОЈКО – рођен 1919. године, погинуо на Петровој гори марта 1943.г. у НОБ-у (1*, 4а*)
144. ЕРОР (Драгић) ГОЈКО – рођен 1921. године, погинуо код Крњака септембра 1944.г. у НОБ-у (1*, 4а*) (Ступио у НОВ 20.01.1942. Борац-стражар при ОК КПХ Карловац. Умро у селу Клупица 10.12.1943. (2г*))
145. ЕРОР (Драгић) ГОЈКО – рођен 1924. године, погинуо код Бурић Села децембра 1943.г. у НОБ-у (1*, 4а*) (највероватније је реч о једној истој особи уписаној 3 пута)
146. ЕРОР (Душан) ДРАГИЦА – рођена 1924. године, сељанка, Српкиња. Члан СКОЈ-а од 1942. Ступила у НОВ 22.01.1943. Борац 16. бригаде 7. дивизије. Погинула код Сутјеске јуна 1943. (2г*)

Глиница (Цетинград):
147. ЕРОР (Марко) МИЛИЦА, 1883, сељанка, Српкиња. Умрла у Кестеновцу 24.5.1943. (2в*)
148. ЕРОР (Ђуро) МАРКО – рођен 1885. године, сељак, Србин. Умро у Кестеновцу 7.6.1943. (2в*)

Жрвница (Цетинград):
149. ЕРОР (Милић) МИЛАН – рођен 1940. године, дете, Србин. Умро у јесен 1941. године.

Кук (Цетинград):
150. БРКОВИЋ (Лазo) АЛЕКСАНДЕРКА-Лекса – рођена 1917. године, сељанка, Српкиња. Убијена 3.4.1942. г. у Беговом Брду у масовном покољу (ћерка Eрор Лазе) (2в*)
151. БРКОВИЋ (Милан) РАДЕ – рођен 1941. године, дете, Србин. Убијен 3.4.1942. г. у Беговом Брду у масовном покољу (унук Ерор Лазе) (2в*)

Чремушница (Вргинмост):
152. ЕРОР (Ђуро) САВО – рођен 1880. године, убијен у директном терору код Кирина маја 1942.г. од усташа (1*, 4а*) (рођен 1878. године, Србин, земљорадник. Убијен од усташа 18.4.1942. у Кирину (3*))
153. ЕРОР (Смиљко) СТАНА – рођена 1880. године, умрла у Чремушници маја 1943. године од тифуса (1*, 4а*) (ЕРОР СТАНА, умрла 7.5.1943. у Чремушници – умрли од тифуса (3*))
154. ЕРОР (Дмитра) ЈЕЛИЦА – рођена 1890. године, умрла 2.4.1943. у Чремушници – умрли од тифуса (3*)
155. ЕРОР (Миле) МИЛКА – рођена 1983. године, умрла 10.4.1943. у Чремушници – умрли од тифуса (3*)
156. ЕРОР (Ђуро) САВО – рођен 1900. године, умро марта 1943.г. у НОБ-у (1*, 4а*) (могуће иста особа као и уписани ЕРОР (Ђуро) САВО, рођен 1880. године)
157. ЕРОР (Саво) МИЛЕ – рођен 1904. године, погинуо код Карловца марта 1945.г. у НОБ-у (1*, 4а*) (Ступио у НОВ 20.2.1943. године, борац 1. бригаде 8. дивизије, погинуо 20.4.1945. код Перјасице (2а*, 3*))
158. ЕРОР (Саво) НИКОЛА – рођен 1913. године, убијен у логору у Аустрији као заробљени припадник бивше Југословенске војске јула 1943.г. од Немаца (1*, 4а*) (као заробљеник бивше југословенске војске априла 1941. умро у логору за ратне заробљенике код Беча у Аустрији (3*))
159. ЕРОР (Саво) МИЛКА – рођена 1918. године, умрла 4.7.1943. Чремушници – умрли од тифуса (3*) (ЕРОР (Саво) МИЉКА, умрла јула 1943.г. у НОБ-у од тифуса (1*, 4а*))

Дуго Село Ласињско (Вргинмост):
160. ЕРОР (Петар) ДРАГИЦА – рођена 1905. године, умрла у Чремушници јула 1943.г. у НОБ-у (1*) (иста особа у изворима (3*, 4а*) уписана у жртве села Чремушница – вероватно тамо било пребивалиште, а овде место рођења) (умрла 28.7.1943. године – умрли од тифуса (3*))

Непознато место рођења, вероватно на Кордуну:
161. ЕРОР МИХАИЛО – стрељан 03.11.1944. године од стране партизана као народни непријатељ, наредник Српске државне страже тј. Недићевац (6*) (према подацима потомака могуће да је реч о ЕРОР МИХАИЛУ са пребивалиштем у Банатском Новом Селу, коме се 1943. године губи траг у логору у Бањици, па се претпоставља да је извучен из логора, под условом да приступи Недићевим оружаним снагама)


Банија:

Драготина (Глина):
162. ЕРОР (Марко) СТОЈАН – рођен 1893. године, убијен у Г. Класнићу јуна 1943.г. од усташа (1*, 4а*)
163. ЕРОР (Марко) ИЛИЈА – рођен 1896. године, убијен у логору Јадовно 1941.г. од усташа (1*, 4а*) (иста особа у извору (1*) уписана и са погрешним презименом ЕРАР, стрељан у затвору у Загребу септембра 1941.г.)
164. ЕРОР (нн) ИЛИЈА – рођен 1898. године, убијен у логору у Загребу јуна 1942.г. (1*) (највероватније иста особа као претходно уписани ЕРОР (Марко) ИЛИЈА) (у извору (4а*) иста особа уписана међу жртве града Загреба)
165. ЕРОР (Петар) НИКОЛА – рођен 1923. године, убијен у затвору у Загребу априла 1941.г. (1*) (иста особа у истом извору уписана и са презименом ЕРАР, убијен у затвору у Загребу августа 1941. године) (у извору (4а*) иста особа уписана међу жртве града Загреба)

Бузета (Глина):
166. ЕРОР (Ђуро) БОРО – рођен 1941. године, убијен у Бузети јуна 1941.г. од усташа (1*, 4а*)

Замлача (Двор):
167. ЕРОР (Симо) АНЂА – рођена 1862. године, убијена у логору Јасеновац 1944. године од усташа (7*)
168. ЕРОР (Остоја) ЈАЊА – рођена 1885. године, убијена у логору Јасеновац 1944. године од усташа (7*)
169. ЕРОР (Теодор) БОЖИЦА – рођена 1887. године, убијена у логору Јасеновац октобра 1944.г. од усташа (1*, 4а*) (у извору (7*) рођена 1881. године)
170. ЕРОР (Теодор) ТИМКА – рођена 1892. године, убијена у логору Јасеновац октобра 1944.г. од усташа (1*, 4а*) (у извору (7*) име ТИНКА, рођена 1900. године)
171. ЕРОР (Никола) САВО – рођен 1896. године, нестао јуна 1942.г. (1*, 4а*)
172. ЕРОР (Никола) СТЕВАН – рођен 1903. године, погинуо код Главичана марта 1943.г. у НОБ-у (у истом извору уписан и као ЕРОР (Никола) СТЕВО – рођен 1904. године, умро у Лици априла 1943.г. у НОБ-у) (1*) (у извору (4а*) ЕРОР (Никола) Стеван, 1903, уписан међу жртве села Тргови, општина Двор, а ЕРОР (Никола) СТЕВО, 1904, уписан међу жртве града Загреба)
173. ЕРОР (Петар) ЈОВАН – рођен 1905. године, убијен у логору Јасеновац марта 1945.г. од усташа (1*, 4а*) (у извору (7*) рођен 1904. године, од оца Илије)
174. ЕРОР (Кајо?) ЈОВАН – рођен 1907. године, убијен у логору Јасеновац новембра 1944.г. од усташа (1*, 4а*) (највероватније иста особа као и претходни, јер име оца није са сигурношћу потврђено)
175. ЕРОР (Павле) ЈАЊА – рођена 1908. године, убијена у логору Јасеновац 1944. године од усташа (7*) (могуће иста особа као ЕРОР (Остоја) ЈАЊА, рођена 1985.)
176. ЕРОР (Илија) ДУШАН – рођен 1909. године, убијен у логору Јасеновац новембра 1944.г. од усташа (1*, 4а*)
177. ЕРОР (Стеван) НАДА – рођена 1926. године, убијена у логору Јасеновац новембра 1944.г. од усташа (1*, 4а*) (у извору (7*) рођена 1929. године)
178. ЕРОР (Милош) ТОМО – рођен 1927. године, погинуо код куће од заостале мине јуна 1942.г (1*, 4а*) (иста особа у истим изворима погрешно уписана и са презименом ЕРАР, погинуо код Замлаче септембра 1942.г. у НОБ-у)
179. ЕРОР (Душан) ИЛИЈА – рођен 1928. године, убијен у логору Јасеновац марта 1944.г. од усташа (1*, 4а*) (у извору (7*) рођена 1927. године)
180. ЕРОР (Петар) КАЈО? – рођен 1928. године, убијен у логору Јасеновац марта 1945.г. од усташа (1*, 4а*) (у извору (7*) име КОЈО)
181. ЕРОР (Стеван) ДРАГАН – рођен 1929. године, убијен у логору Јасеновац новембра 1944.г. од усташа (1*, 4а*) (у извору (7*) рођен 1932. године)
182. ЕРОР (Никола) ЂУРО – рођен 1929. године, нестао јуна 1941.г. (1*, 4а*)

Двор на Уни:
183. ЕРОР (Алекса) ПЕТАР/ПЕТРА – рођен/а 1910. године, убијен/а у логору Јасеновац маја 1945.г. од усташа (1*) (иста особа у изворима (4а*, 7*) уписана у жртве села Замлача – вероватно тамо било пребивалиште, а Двор место рођења) (ЕРОР (Алекса) ПЕТРА, рођена 1915. године (7*))

Комора (Двор):
184. ЕРОР (Петар) ПЕТРА – рођена 1912. године, убијена у логору Јасеновац новембра 1944.г. од усташа (1*) (иста особа у извору (4а*) уписана у жртве села Замлача – вероватно тамо било пребивалиште, а овде место рођења)

Горња Ступница (Двор):
185. ЕРОР (Адем?) РУЖИЦА – рођена 1918. године, убијена у логору Јасеновац октобра 1944.г. од усташа (1*) (име оца  није поуздано утврђено, иста особа у изворима (4а*, 7*) уписана у жртве села Замлача – вероватно тамо било пребивалиште, а овде место рођења) (у извору (7*) ЕРОР (Васо) РУЖИЦА, рођена 1921. године, име оца није са сигурношћу потврђено)

Горња Ораовица (Двор):
186. ЕРОР (Ђуро) АНЂА – рођена 1877. године, убијена у логору Јасеновац септембра 1944.г. од усташа (1*) (иста особа у изворима (4а*, 7*) уписана у жртве села Замлача – вероватно тамо било пребивалиште, а овде место рођења, у извору (7*) рођена 1890. године)

Шегестин (Двор):
187. ЕРОР (Павле) МАЦА – рођена 1905. године, убијена у логору Јасеновац новембра 1944.г. од усташа (1*, 7*) (иста особа у извору (4а*) уписана у жртве села Замлача – вероватно тамо било пребивалиште, а овде место рођења)
188. ЕРОР (нн) ЈАЊА – рођена 1905. године, убијена у логору Јасеновац јула 1944.г. од усташа (1*) (иста особа у извору (4а*) уписана у жртве села Замлача – вероватно тамо било пребивалиште, а овде место рођења) (највероватније иста особа која је уписана у жртве села Замлача као ЕРОР (Павле) ЈАЊА)


Славонија:

Велико Набрђе (Ђаково):
189. ЕРОР (Перо) ЈЕЛЕНА – рођена 1904. године, убијена у логору Стара Градишка марта 1945.г. од усташа (1*, 4а*) (могуће иста особа уписана и као ЕРОР (нн) ЈЕЛЕНА, рођена 1905. године у Дебелом Брду, убијена 1942. у Јасеновцу, а која је имала пребивалиште у Великом Набрђу) (ЕРОР (Петар) ЈЕЛЕНА, рођена 1908. године (7*))
190. ЕРОР (Будимир) ДАНИЛО – рођен 1908. године, убијен у логору Јасеновац септембра 1941.г. од усташа (1*, 4а*) (у извору (7*) рођен 1912. године)
191. ЕРОР (Данило) ИЛИЈА – рођен 1939. године, умро у дечијем прихватилишту у Загребу марта 1945. (1*, 4а*) (у истим изворима вероватно исто дете уписано још једном и као ЕРОР (Дане) ИЛИЈА – рођен 1940. године, умро у дечијем прихватилишту у Загребу јуна 1943.)
192. ЕРОР (нн) ЈОВАНКА – рођена 1939. године, убијена у логору Јасеновац јуна 1942.г. од усташа (1*, 4а*) (у извору (7*) име оца Будо, док се у књизи „Путевима смрти козарске дјеце“, Душка Томића, на основу евиденције градске болнице за заразне болести Загреб, Мирогојска 8, међу именима деце покопане на парцели 142 на гробљу Мирогој у Загребу, наводи следећи податак: Ерор (?) Јованка, из Завода за глухонијеме, Стара 2 године. Умрла 25. IX 1942. у 0,30 сати од Dysenterie ac. Покопана 28. IX 1942. у 10 сати)

Левањска Варош (Ђаково):
193. ЕРОР (Ђуро) ДРАГИЊА – рођена 1900. године, убијена у логору Јасеновац октобра 1942.г. од усташа (1*, 4б*, 5*, 7*) (највероватније иста особа уписана 2 пута у извору (7*) и са подацима – рођена 1908. године у Трнави, општина Горњи Богићевци, убијена у Јасеновцу 1943. године)
194. ЕРОР (Ђуро) НИКОЛА – рођен 1912. године, погинуо код Умчара октобра 1942.г. у НОБ-у (1*, 4б*)

Нашице:
195. ЕРОР (Дане) МИЛАН – рођен 1940. године, умро у депортацији фебруара 1942.г. (1*) (иста особа у извору (4а*) уписана у жртве села Луг Суботички, општина Нашице – вероватно тамо било пребивалиште, а овде место рођења)

Доња Рашеница (Грубишно Поље):
196. ЕРОР (Симо) САВА – рођена 1880. године, убијена у логору Јасеновац децембра 1942.г. од усташа (1*, 7*) (иста особа у извору (4а*) уписана у жртве села Горња Ковачица – вероватно тамо било пребивалиште, а овде место рођења)

Горња Ковачица (Грубишно Поље):
197. ЕРОР (Лазо) САВА – рођен 1874. године, убијен у логору Јасеновац децембра 1942.г. од усташа (1*, 4а*, 7*)


Босна:

Јаруге (Приједор):
198. ЕРОР (Ђукан) ЈОВАН – рођен 1883. године, убијен код куће у Јаругама јуна 1942.г. (1*) (у истом извору уписан и као ЕРОР (Ђурађ) ЈОВО – рођен 1884. године, убијен у Јаругама јула 1941.г. у директном терору)
199. ЕРОР (Ђукан) ВОЈО – рођен 1888. године, убијен код куће у Јаругама јуна 1942.г. од усташа (1*) (име ВАЈО – према зборнику сјећања „Козара“)
200. ЕРОР (Ђурађ) МАНИША – рођен 1896. године, убијен у логору Јасеновац септембра 1942.г. од усташа (1*, 7*)
201. ЕРОР (Стево) ДРАГИША – рођен 1920. године, убијен у директном терору у Г. Гаревцима августа 1941.г. од усташа (1*)

Велика Кладуша:
202. ЕРОР (нн) МИЋА – рођен 1870. године (1*) (столар МИЋА ЕРОР из Велике Кладуше и четворо чланова његове породице убијени на стратишту Мехино стање 30.07.1941. године (2г*)) (ЕРОР МИЋО, стар 71 годину, бачен у јаму Дулиба код Јадовна у августу 1941. године (9*))
203. ЕРОР (нн) САВА – рођен 1885. године (1*)


Војводина:

Шашинци (С. Митровица):
204. ЕРОР (Душан) МИЛЕ – рођен 1927. године, погинуо код Чађавице јануара 1945.г. у НОБ-у (1*, 4б*, 8*)

Сремска Митровица:
205. ЕРОР (Матија) ФРАЊА – рођен нн године, Јевреј, нестао марта 1945.г. (1*, 4б*) (у извору (5*) уписан 2 пута: ЕРОР ФРАЊО, Јевреј, убијен 1944. године, жртва фашистичког терора, подаци на основу приватног архива Павла Шосбергера и ЕРОР (Матија) ФРАЊО, Хрват, стрељан 1944. године, жртва фашистичког терора, подаци на основу издања „Жртве 2. Светског рата из Сремске Митровице“ аутора Јована Удицког )

Војка (Стара Пазова):
206. ХЕРОР (Стеван) КАТИЦА – Српкиња, рођена 1901. године, убијена 1944. године у Белегишу, у директном терору – погрешно уписано презиме ХЕКОР (1*, 4б*) (ЕРОР Стевана КАТИЦА, рођена 1901. у Војци, са пребивалиштем у Белегишу, убијена 11.10.1944. године у Белегишу, жртва окупатора – уписана као Хрватица (5*))

Карађорђево (Бачка Топола):
207. ЕРОР (Дане) ДУШАН – рођен 1922. године, погинуо код Старе Раче марта 1945.г. у НОБ-у (1*, 4б*)
208. ЕРОР (Дане) АНКА – рођена 1925. године, убијена у мађарском логору маја 1942.г. од Мађара (1*, 4б*)
209. ЕРОР (Гојко) САВКА – рођена 1940. године, страдала у мађарском логору Шарвар 13.04.1942. (5*) (погрешно уписано презиме ЕРОЛ (1*, 4б*))
210. ЕРОР (Гојко) МИРА – рођена 1941. године, страдала у мађарском логору Шарвар 11.03.1942. (5*) (погрешно уписано презиме ЕРОЛ (1*, 4б*))

XII   Ерори у колонизацији Војводине након Другог Светског рата

У списку 1070 породица колонизованих у место Кљајићево код Сомбора (пре рата место се звало Крњаја), забележена је једна породица Ерор:

Ерор Миле Ђуро, 4 члана, из Чремушнице, котар Вргинмост

Подаци из књиге Кордунски реквијем“, Светозар Ливада(2008):

Породице колонизоване после Другог Светског рата са подручја Кордуна у Чонопљу код Сомбора:

108. Ерор Петра Миладин, 4 члана, из села Клокоч, котар Војнић

410. Ерор Драгића Раде, 7 чланова, из села Клокоч, котар Војнић*

422. Ерор Милића Милан, 5 чланова, из села Клокоч, котар Војнић

*Ерор Драгића Раде био је носилац партизанске споменице. „Рођен је у земљорадничкој породици 4.10.1915. године у Клокочу, Војнић. Прије рата се бавио земљорадњом, а повремено је био и радник. Постао је прије рата члан КПЈ у сеоској партијској ћелији у Клокочу.“

У списку 390 породица, колонизованих највећим делом из Лике у село Колут код Сомбора у периоду 1946-1948. године, забележена је једна породица Ерор:

Ерор Дамјана Милан, 4 члана породице.

Коментар: Највише породица Ерор, као и других крајишких породица, насељено је колонизацијом у Руму и Инђију (Срем), Чонопљу и Апатин (Бачка), као и у друга насеља у Војводини која су пре рата имала велики број немачког становништва које је протерано у одмазди после рата. Колонисти су махом насељавани у напуштене „швапске“ куће, добијали су њихову земљу и имања.

XIII   Ерори у Републици Хрватској према пописима становништва из 1948. и 2001. године

На интернет страници www.imehrvatsko.net о презимену Ерор пише: „Podrijetlo: Erori su podjednako Srbi (podrijetlom iz okolice Duge Rese) i Hrvati (iz Otočca). Razmjerno najviše Erora u proteklih sto godina rođeno je u Klokoču kraj Slunja, gdje se svaki osmi stanovnik prezivao Eror. U Hrvatskoj danas živi oko dvjesto Erora u više od osamdesetpet domaćinstava.

Sredinom prošlog stoljeća bilo ih je približno tristo, pa se njihov broj do danas smanjio čak za jednu petinu.“

Ерори по насељима 2001. године: Загреб – 47, Карловац – 30, Осијек – 18, Бунић – 15, Војнић – 12, Оточац – 10… (укупно 247)

Hrvatska2001Слика 27. Ерори у Хрватској 2001. године

Ерори по насељима 1948. године: Доњи Бабин Поток (код Врховина) – 29, Замлача (код Двора на Уни) – 27, Велико Набрђе (код Ђакова) – 20, Прозор (код Оточца) – 19, Црна Власт (код Врховина) – 16… (укупно 190)

Hrvatska1948Слика 28. Ерори у Хрватској 1948. године

Коментар: Места Клокоч, Бунић и Дебело Брдо нису приказана на мапи пописа из 1948. године, па се сама мапа не може сматрати потпуном, поготово што пише да је највећи број Ерора у прошлом веку рођен управо у Клокочу. Такође, није тачно да су Ерори Срби пореклом са подручја Дуге Ресе, а Хрвати пореклом са подручја Оточца. Сви Ерори су пореклом Срби са подручја Бунића и Врховина у Лици, а Ерори Хрвати су само један мали огранак ове скупине. Остали Ерори који су данас Хрвати у Хрватској постали су Хрватима асимилацијом у скорије време – мешани бракови.

Право стање на попису становништва СР Хрватске из 1948. године може се наћи у књизи Лексик презимена СР Хрватске аутора Шимуновић Петра и Путанец Валентина, где су Ерори били настањени у следећим местима:

Клокоч (Војнић) – 20 кућа, 102 особе + 2 особе без своје куће

Бунић (Т. Кореница) – 9 кућа, 40 особа + 1 особа без своје куће (+1 уписан као Ерар)

Доњи Бабин Поток (Оточац) – 8 кућа, 29 особа + 1 особа без своје куће

Замлача (Двор) – 8 кућа, 27 особа

Дебело Брдо (Т. Кореница) – 6 кућа, 25 особа

Рајић Брдо (Војнић) – 4 куће, 20 особа

Велико Набрђе (Ђаково) – 4 куће, 20 особа

Прозор (Оточац) – 5 кућа, 19 особа

Црна Власт (Оточац) – 5 кућа, 16 особа

Доња Цремушница (Вргинмост) – 3 куће, 11 особа

Глиница Хрватска (Слуњ) – 1 кућа, 9 особа

Гарешница – 1 кућа, 8 особа

Свиница Крстињска (Војнић) – 2 куће, 8 особа

Канижа (Сл.Брод) – 2 куће, 8 особа

Двор – 3 куће, 8 особа

Брусовача Доња (Војнић) – 2 куће, 7 особа

Илача (Винковци) – 1 кућа, 6 особа

Берак (Вуковар) – 1 кућа, 5 особа

Драготина (Глина) – 2 куће, 5 особа

Сл.Брод – 1 кућа, 4 особе

Дијелка (Вировитица) – 2 куће, 4 особе

Жрвница Горња (Слуњ) – 1 кућа, 3 особе

Осијек – 1 кућа, 3 особе

Љештани (Пакрац) – 1 кућа, 3 особе

Мајар (Ђаково) – 1 кућа, 3 особе

Загреб – 1 кућа, 2 особе + 2 особе без своје куће

Цремушница (Вргинмост) – 1 кућа, 2 особе

Греда (Петриња) – 1 кућа, 2 особе

Костајница – 1 кућа, 2 особе

Мариндвор (Сл.Пожега) – 1 кућа, 2 особе

Велишковци (Валпово) – 1 кућа, 2 особе

Карловац – 1 кућа, 1 особа

Војнић – 1 кућа, 1 особа

Дуњак (Војнић) – 1 кућа, 1 особа

Горњи Бабин Поток (Оточац) – 1 кућа, 1 особа

Т. Кореница – 1 кућа, 1 особа

Оточац – 1 кућа, 1 особа

Белишће (Валпово) – 1 кућа, 1 особа

Ријека – 1 кућа, 1 особа

Змајевац (Б. Манастир) – 2 особе без своје куће? Уписано Ерос – постоји мађарско презиме

Петрова Пољана (Војнић) – 1 особа без своје куће

Врховине (Оточац) – 1 особа без своје куће

Оравац (Т. Кореница) – 1 особа без своје куће

Ведашић (Т. Кореница) – 1 особа без своје куће

Берек (Гарешница) – 1 особа без своје куће

Укупно је 1948. године у СР Хрватској живело 425 Ерора у 108 домаћинстава.

Према последњем попису становништва Републике Хрватске, одржаном 2011. године, а чији резултати су представљени на интернет страници државног завода за статистику www.dzs.hr, у Хрватској је у време пописа живело 207 особа са презименом Ерор.

XIV   Eрори у свету

Ерори данас живе у многим државама света: Аустрија, Немачка, Француска, Финска, Норвешка, Канада, САД, Аустралија…

У Француској живe 2-3 породице Ерор, а једна од њих потврђено води порекло из Лике. Ромул Ерор (Romuald Eror) из Лиможа у Француској каже да се његов деда звао Милан Ерор и да је дошао из Бунића у Лици. За време Другог Светског рата прешао у Француску, по Ромуловим речима да се бори за слободу Француске, али ипак највероватније да би избегао трагичну судбину српског народа Лике, што опет не искључује могућност да је био мобилисан у француске снаге отпора фашизму.

У Турској такође живе 2-3 породице Ерор, у Истамбулу и Анкари. Селин Ерор из Истамбула каже да су њени преци Турци, пореклом са острва Мидили које од 1912. године припада Грчкој (уствари је реч о острву Лезбос које због највећег града Митилене Грци називају и Митилини, а Турци Мидили). Селин нема сазнања да су њени даљи преци имали било какве везе са Ликом или Србима.

У Канади има 10-ак породица Ерора и они такође воде порекло из Лике и наших крајева. Предак једне од ових канадских породица био је Јово Ерор од оца Стевана, рођен у Црној Власти код Врховина 1890. године. Његови рођаци су били Константин и Манојло Ерор, од којих је један отишао у Канаду, а други је радио у београдској полицији. Податке сам добио од Пат Ерор из Канаде.

Једна породица Ерор живела је у Бугарској, пошто се њихов предак оженио у место Марулево код Благоевграда женом коју је упознао за време Другог Светског рата.

Ерора у иностранству највише има у Сједињеним Америчким Државама – неколико десетина породица. Тачан број је тешко утврдити пошто је потврђено да има и оних који су променили презиме у Error, а воде порекло од наших Ерора, али није сигурно да ли су баш сви који имају овај облик презимена у вези са нашим Ерорима. Једна породица Ерора се захваљујући великом броју деце доста раширила по многим државама САД-а. Реч је о потомцима Ђорђа и Данице Ерор, као и потомцима Ђорђетове браће. Наиме, Ђорђе Ерор из Доњег Бабиног Потока ожењен Даницом Дивјак из Турјанског, одселио се крајем 19. или почетком 20. века трбухом за крухом, са већом групом Личана, да ради у једном руднику у близини Солт Лејк Ситија, држава Јута (САД). Имао је седморо деце. Неки од његових потомака данас живе у Солт Лејк Ситију (по вероисповести су Мормони), неки у Бостону, у Питсбургу, на Хавајима…

EroriUSA
Слика 29. Ерор Ђорђе и Даница са децом у САД-у: Никола, Милка, Михајло, Дане, Раде, Јован и Душан

BinghamСлика 30. Надгробни споменици Ерор Ђорђа и Данице на гробљу у Бингам Ситију (држава Јута, САД)

Занимљиво је да су на споменику Данице Ерор кориштена ћирилична слова, пошто она за живота није научила енглески језик и према њеној последњој жељи на споменику је исписан текст ћирилицом на српском језику.

Списак Ерора са интернет странице Ellis Island – имигранти у САД:

1. Ерор Буде, допутовао 1906.г. са 18 година

2. Ерор Дамјан, допутовао 1920.г. са 33 године, адреса Masautown – САД

3. Ерор Дане, допутовао 1911.г. са 26 година, из Врховина – Хрватска

4. Ерор Данило, допутовао 1907.г. са 26 година, Мартинаца

5. Ерор Дано, допутовао 1906.г. са 18 година, из Врховина

6. Ерор Федор, допутовао 1913.г. са 16 година, из Клокоча – Мађарска

7. Ерор Георг?, допутовао 1922.г. са 45 година, из Глине – Југославија

8. Ерор Гјоро?, допутовао 1922.г. са 16 година, из Драготине – Југосл.

9. Ерор Ђуро, допутовао 1909.г. са 38 година, из Чремушнице – Хрватска

10. Ерор Гјуто?, допутовао 1903.г. са 22 године, из „Очовзина“ – Мађарска

11. Ерор Илија, допутовао 1906.г. са 37 година, из Двора

12. Ерор Јован, допутовао 1909.г. са 25 година, из Црне Власти – Аустрија

13. Ерор Јулка, допутовала 1909.г. са 48 година, из Мартинаца – Мађарска

14. Ерор Лава?, допутовао 1913.г. са 19 година, из Брлога – Хрватска

15. Ерор Лука, допутовао 1902.г. са 18 година, из Бунића

16. Ерор Максим, допутовао 1910.г. са 18 година, из Бунића – Мађарска

17. Ерор Марија, допутовала 1922.г. са 18 година, из Драготине – Југосл.

18. Ерор Марко, допутовао 1909.г. са 40 година, из Малог Градца – Мађарска

19. Ерор Марко, допутовао 1909.г. са 45 година, из Малог Градца – Мађарска

20. Еror Маrу А., допутовала 1911.г. са 30 година, адреса Њујорк

21. Ерор Мица?, допутовала 1902.г. са 20 година, из Бунића

22. Ерор Микос?, допутовао 1914.г. са 33 године, из Клокоча – Мађарска

23. Ерор Милан, допутовао 1914.г. са 2 године, из Дуњака – Мађарска

24. Ерор Милан, допутовао 1924.г. са 43 године, из Вељуна – Хрватска

25. Ерор Миле, допутовао 1906.г. са 17 година, из Црне Власти

26. Ерор Миле, допутовао 1909.г. са 42 године, из Црне Власти – Мађарска

27. Ерор Миле, допутовао 1903.г. са 33 године, из „Очовзина“

28. Ерор Миле, допутовао 1906.г. са 29 година, из Врховина

29. Ерор Милка, допутовала 1906.г. са 26 година, из Клокоча

30. Ерор Никола, допутовао 1906.г. са 45 година

31. Ерор Никола, допутовао 1906.г. са 45 година, из Врховина

32. Ерор Никола, допутовао 1906.г. са 17 година, из Бабиног Потока

33. Ерор Никола, допутовао 1910.г. са 18 година, из Црне Власти – Ауст.

34. Ерор Пера, допутовао 1908.г. са 43 године, из Мартинаца – Мађарска

35. Ерор Петар, допутовао 1913.г. са 36 година, из „Крбунја“ – Мађарска

36. Еror Ralph D, допутовао 1911.г. са 35 година, адреса Њујорк

37. Ерор Симо, допутовао 1905.г. са 32 година, из Клокоча

38. Ерор Сока, допутовала 1914.г. са 27 година, из Дуњака – Мађарска

39. Ерор Станка, допутовала 1906.г. са 2 године, из Клокоча

40. Ерор Станко, допутовао 1909.г. са 44 године

41. Ерор Стефан, допутовао 1906.г. са 25 година

42. Ерор Стефан, допутовао 1906.г. са 25 година, из Врховина

43. Ерор Стеван, допутовао 1905.г. са 19 година, из Бунића

44. Ерор Стојан, допутовао 1909.г. са 43 године, из Бабиног Потока – Ауст.

45. Ерор Стојан, допутовао 1911.г. са 52 године, из Бунића – Мађарска

46. Херор Дамјан, допутовао 1909.г. са 34 године, из Свинице – Аустрија

47. Херор Ђуро, допутовао 1899.г. са 30 година, из Клокоча

48. Херор Миле, допутовао 1905.г. са 26 година из Клокоча

49. Херор Петар, допутовао 1900.г. са 23 године

 

XV   Последња велика сеоба – ратови од 1991. до 1995. године

Ратови на просторима бивше Југославије у последњој деценији двадесетог века донели су нове сеобе за многе становнике Републике Хрватске, без обзира на националност, а окончани су 1995. године трагичним егзодусом српског народа са простора некадашње Војне Крајине. У операцији хрватске војске и полиције названој „Олуја“ од 4. августа 1995. године, па у наредних неколико дана, просторе северне Далмације, Лике, Кордуна и Баније напустило је готово целокупно српско становништво. Међу 200-250 хиљада избеглих Срба који су у страху пред хрватским снагама, а старији и са живим сећањима на монструозне догађаје из периода 1941-1945, уточиште нашли у Републици Српској и СР Југославији, било је и неколико десетина породица Ерора. Већина избеглих прво уточиште је нашла код родбине у војвођанским местима која су колонизована након Другог Светског рата. Многи су се трајно настанили у тим местима, један мањи део се пар година након рата вратио да обнавља порушене домове у Хрватској, а један део је отишао да живи у иностранство.

OlujaСлика 31. Колона ’95. – Егзодус Срба из Крајине

Према подацима Информационо-документационог центра „Веритас“, међу погинулим и несталим особама Републике Српске Крајине налази се војник Ерор Саве Драган рођен 3.12.1962. године у Дебелом Брду. Страдао је 7.12.1991. године у Удбини и дуже време се водио у списку несталих особа.

У Посебној јединици милиције – ПЈМ Кореница МУП-а Републике Српске Крајине, међу 76 припадника који су учествовали у операцији „Коридор 92“ у Босни и Херцеговини, учествовао је иЈован Ерор који је рањен у операцији. Ова операција се сматра једном од најзначајнијих операција за опстанак и територијалну целовитост Републике Српске, пошто је њом пробијена блокада уског грла Републике Српске у Посавини и територијално су спојени источни и западни део републике.

Хронологија рата у Хрватској бележи и да је 17. јануара 1993. године у Војнићу убијен Ђуро Ђукица Ерор. О овом догађају нема детаљнијих података, а овог имена нема на списку жртава рата који је начинио информационо-документациони центар „Веритас“. Пошто је Војнић 1993. године био под контролом војске Републике Српске Крајине, а и пре рата је био насељен готово 100% српским становништвом, са сигурношћу се може рећи да Ђуро Ерор није жртва хрватских војних снага, већ да је убијен од српске стране, поготово ако се има у виду да убиство није истражено и да се Ђуро залагао за мир. На Кордуну је био познат фудбалер.

Неки Ерори се и данас налазе на оптужницама и потерницама за ратне злочине Републике Хрватске, а неки су амнестирани за оружану побуну против Републике Хрватске и учествовање у оружаним снагама Републике Српске Крајине. Неке од ових оптужница спадају у велики број исфабрикованих оптужница како би се Србима онемогућио повратак у места становања пре рата.

Ерори „на другој страни“ – братоубилачки рат:

У редовима хрватске војске за време ратних сукоба 1991-1995, такође је било Ерора, како Хрвата, тако и Срба. На списку хрватских „бранитеља“ објављеном крајем 2012. године на интернет страници Министарства бранитеља Републике Хрватске налазе се имена 15 Ерора који су краћи или дужи период рата провели у хрватској војсци. Веза за списак хрватских бранитеља Регистар бранитеља

Спречавање повратка:

БУНИЋ:

„14. листопада/октобра 1998: Мином изненађења тешко је рањен Будимир (Драге) Ерор (м), Србин, стар око 40 година. Мину је активирао трактором на њиви. Трактор је потпуно уништен.“ (извор –  Хрватски Хелсиншки Одбор)

Повратак Срба у Хрватску након 1995. године био је праћен бројним проблемима, а нарочито су застрашујући били терористички напади на цивиле који су се враћали у Лику у периоду 1995-2000. године. У овом периоду на територији целе Хрватске неколико десетина српских цивила смртно је страдало од последица активирања разних експлозивних направа која су подметана у њихове куће, дворишта, баште и њиве, а до данас за ове злочине готово да нико није одговарао. Поред свих других проблема имовинске природе, стамбеног збрињавања и обнове кућа, највећи утицај на спречавање повратка Срба у Хрватску имали су ови терористички акти застрашивања и многобројне исфабриковане оптужнице за ратне злочине које су поред тога што су спречавале повратак правих ратних злочинаца, спречавале и повратак великог броја невиних људи који нису знали чак ни да ли се налазе на тим оптужницама пошто су биле тајне, а  они нису имали поверења у непристрасност хрватског правосуђа. У крајишка села у којима су живели вековима пре рата, након 1995. године вратило се свега неколико, углавном старачких домаћинстава Ерора.

XVI   Ерори данас у Србији

У Србији највише Ерора данас живи у Београду и његовим предграђима – 50ак породица. Између 5 и 10 породица Ерор живи у следећим градовима Војводине: Суботица, Рума, Чонопља, Нови Сад, Инђија и Апатин. У осталим местима у Србији има још укупно 40ак породица Ерор, тако да по слободној процени данас у Србији живи око 500 Ерора.

SrbijaСлика 32. Ерори у Србији

XVII   Текстови из медија

Народне новине (Загреб) 19.07.1866.

Натпоручник Стојан Ерор

Наставак извиештја о губитку сиеверне војске у битци код Краљева градца* дне 3. серпња 1866.

Од пиешачке пуковније војводе од Sachsen-Meiningena бр. 46. Погинули: …, Рањени: …, Нестало је: …, надпоручника Стојана Ерора, …Заробљени су: …“

 * Средином 19. века Аустрија је морала да се суочи са стварањем две нове велике државе – Италије и Немачке. Настанак ових држава угрожавао је територију Аустрије што је довело до ратова. Кључна је била 1866. година када је дошло до сукоба између Италије и Пруске на једној страни са Аустријом на другој. Прво је 24.06.1866. Аустрија савладала Италију у бици код Custozzi-ja, и тиме стабилизовала ситуацију на југу, али је 3. јула 1866. доживела катастрофалан пораз у бици против Пруса у Краљевом градцу у Чешкој.

© Портал Старе хрватске новине, Национална и свеучилишна књижница у Загребу, 2009.

Текст пронађен на интернету (непознато време настанка и аутор) :

“По казивању Тиме Прелића сриемскога гуслара потекоше из ирижке школе гуслари Томо од Каћа и Недељко из Лота, оба већ умрла. Изврстни имени познати гуслари јесу: Кузман Бранковић из Будимаца (у Славонији), Томо Пилић из Тејна (у Слав.), Андрија Мартинић Јакша из Кумана (у Сриему), Мујо Барић из Ћајићи (у Босни) Тимо Прелић из Сланкамена (у Сриему), Јован Вучковић из Острове (у Сриему), Тошо Огризовић (србски нар. учитељ у Сриему), Кузман Остојић из Прве (у Сриему), Васиљ Ерор из Петриње (у Хрватској), Стево Грковић из Крстиње (у слуњској пуковнији), Шимун Грубач из Биочића (у Далмацији, котар Дрнишки), Стајко Попов из Татари (у Бугарској, Свиштовско окружје).”

Народне новине (Загреб), 9.4.1887.

Прослава 100 година рођења Вука Караџића:

„(Стогодишња прослава Вука Караџића и Филипа Вишњића срб. гуслара.) Како нас обавјешћује одбор срб. пјев. дружтва у Загребу, чине се живо припреме, да 
се што сјајније прослави спомен стогодишњице Вука Караџића 
и Филипа Вишњића од њихова порода. Молби одборовој одазвале су се и обећале своје судјеловање госпођа Leonija Brückl из Карловца, која је позната нашему обћинству као
 врстна умјетница у пјевању, и гђица Даринка Бандобранска,
 глумица нар. зем. казалишта, надаље гг. Теrcuzzi, први басиста 
хрв. опере, Милан Крешић, тајник трг. обртничке коморе, Славољуб Шмид, кр. надинжинир, Gjuro Eisenhuth и Оertl, професори нар. зем. гласбеног завода. Надаље се одбор побринуо,
 те ће при тој светчаности бити заступана и народна свирка:
 гајде и гусле. Први и припознати срб. нар. гајдаш Милић из Шида, те познати србски сљепац гуслар Васо Ерор из Баније судјеловат ће при светчаности. Програм ће бити обилат и
 разноврстан, те ће се ових данах разаслати позивнице са подпуним програмом.“

© Портал Старе хрватске новине, Национална и свеучилишна књижница у Загребу, 2009.

Народне новине (Загреб) – 18.4.1887.

Књижевност и умјетност

„— (Бесједа с игранком.) У прославу стогодишњице
 Вука Стефановића Караџића и спомен народног
 гуслара Филипа Вишњића приређује србско пјевачко дружтво
у Загребу, како је већ навиештено, на дан св. Гјургја 23. 
априла (5. маја) т. г. бесједу с игранком у просторијама грађанскога стрељачкога дружтва уз војничку гласбу ц.
кр. пуковније надвојводе Леополда бр. 53. Улазне циене: за
 особу 2 фор., за обитељ 4 фор., чланови плаћају половицу. Преплате примају се највећом захвалношћу, јер је половица чистог 
доходка намјењена у сврху подигнућа споменика Вуку Стефановићу Караџићу. Улазнице продават ће се од 1. до 5. маја 
т. г. у свратишту „к цару аустријанскому“, а уз позивницу већ
и прије у дућану г.  И. Гутеше у горњем граду и г. М. Бастаића на Јелачићеву тргу, а на дан бесједе и код касе. Исто
 тако ставља одбор п. н. обћинству на знање, да ће се продавати и сједала на галерији и то : сједала у I. реду по 2 фор.
 у осталих редових по 1 фор. П. н. дароватељи, који би извољели
 припослати дружтву за ову добротворну светчаност новчани принос, умољавају се, да га шаљу на адресу „Србског пјевачког
 дружтва“. Почетак је забаве у 8 сатих, а програм слиедећи:
 1. О животу и заслугама Вука Стефановића Караџића и Филипа Вишњића, говори тајник дружтва. 2. Србска народна пјесма, 
пјева Васо Ерор, слиепи гуслар из Глине. 3. Havlasse : „Сад је вриеме“, пјева мужки сбор. 4. „Гусларева смрт“ од Змаја 
Јована Јовановића, декламује гђица. Даринка Бандобранска.
 5. Wаgner: „Entréе арија“ из опере Tanhäuser, пјева уз пратњу гласовира гђа. Leonija Brückl. 6. Mendelsohn: Четверогуђе ,,Е-мол“ за двије гусле, виолу и чело. Извађају гг. Gj.
 Eisenhuth, Милан Крешић, Eduš Schmidt и Ivan Oertl. 7. Димић: „Срећин стан“, пјева мужки сбор. 8. Маyеrbeer: Двопјев 
за сопран и бас из опере Hugehotti, пјевају уз пратњу гласовира гђа. Leonija Brückl и г. Fernando Tercuzzi. 9. Це:
„Домовина“, пјева мјешовити сбор.“

© Портал Старе хрватске новине, Национална и свеучилишна књижница у Загребу, 2009.

Народне новине (Загреб) – 6.5.1887.

Књижевност и умјетност

„- (Концерат србског пјевачког дружтва.)

У прославу стогодишњице неумрлог Вука Ст. К а р а џ и ћ а  и у спомен народног пјевача Филипа В и ш њ и ћ а дало је овдјешње србско пјевачко дружтво синоћ у просторијах грађанске стриељане светчани концерт, којему се је одазвало одлично и ако не онако многобројно обћинство, како се је морало очекивати.

Концерат је започет светчаним говором дружтвеног тајника г. Р а ј о в и ћ а  о животу и заслугама Вуковим и Вишњићевим. Говорник је у кратко али темељито изтакао праву вриедност филоложкога рада Вукова, те је с правом нагласио, да је његов рјечник препородио наш језик. И карактеристика народне
 појезије, сачуване Вуком, била је сасвим темељита и уз то стилистички лиепа. Напомињући у појединостих Вуков рад, говорник је описивао и његов живот, који је под крај виека сбог
жртавах за нар. књижевност био тако биедан, да је Вук морао 
продати бриљантни прстен, што га је добио од пок. краља Фердинанда, те да ни на божић није могао купити меса. Сгодним
 приелазом прешао је говорник на пјевача Вишњића, одавши и
 њему заслужену пошту. Обћинство је послије говора клицало: 
Слава Вуку! Слава Вишњићу! А и говорнику био је труд по
праву признат.

За тием је народни пјевач, слиепац гуслар из Глине, Васо
 Е р о р, одпјевао једну од косовских пјесамах из Вукове сбирке 
уз пратњу својих звучних јавор-гусалах. Онај дио обћинства,
 који још није нигдје чуо гуслара слиепца, био је очевидно ганут,
 те је с највећим интересом пратио пјевачево гудање и пјевање, а и други дио био је с Ерором посве задовољан, јер он
 сигурно спада међу најбоље наше данашње слиепце пјеваче,
 којих сваким даном све то мање бива.

Сбор србског пјевачког дружтва одпјевао је двие пјесме,
 Хавласову „Сад је вриеме“ и Димићеву „Срећан сан“, под 
равнањем г. Jos. E i s e n h u t h а  на обће задовољство, које 
је — сасвим наравно — још веће било иза мјешовитог сбора 
„Домовина“, јер је синоћ виенац госпођицах и госпођах србског пјевачког дружтва први пут пред обћинством полагао изпит 
зрелости за јавне концерте — и положио га с врло добрим успјехом.
— И једну декламацију имали смо прилике чути. Гђица. Даринка 
Б а н д о б р а н с к а декламовала је Змај-Јовановићеву 
пјесму „Гусларева смрт“, која никако није удесна да ју декламује члан „краснога спола“. Уз то је госпођица не само
 хтјела декламовати него и приказивати, па с тога нам је врло
 жао да можемо само добра вољу похвалити…

Гг. Gjuro E i s e n h u t h , Мил. К р е ш и ћ, Едо Ш м и д
  и проф. Oertl већ су тако познати нашем обћинству, да би
 сувишно било разлагати, како су се показали достојни интерпрети
 Mendelssohnova Е-мол-четверогуђа, што им је и слушатељство 
живо посвједочило.

Кад човјек има право да ужива више тога што је лиепо,
 онда редовито за задње остави оно што је најљеше, најбоље.
 По том сасвим разложном правилу спомињемо под конац гђу. 
Brückl, која је синоћ славила триумфе, какве само умјетност
највишега ступња може славити. Пјевала је најприје Еntréе-арију
 из W а g n е r о v а „Tannhäusera“, којој је додала, кад се 
бура одушевљења није хтјела да стиша, једну народну њежну 
пјесмицу, при чем се је сама пратила на гласовиру (клавиру). Под конац
 концерта пјевала је с госп. Т е r c u z z i е m дует из 3. чина
 М е y е r b е е r о v i h „Hugenottah“ с толиком савршеношћу,
толиком лакоћом, таквим чаром, да таквог дуетта јоште нијесмо 
у Загребу чули. Г. Теrcuzzi осјећао је тај чар сигурно најдубље, он је на њега тако дјеловао, да и он сигурно још никад
 није своје арије с оноликим жаром, оноликим заносом пјевао.
 Електризовано, одушевљено обћинство кано да је било пренесено
у други свиет, у свиет абсолутне красоте, и бурном одобравању 
није било краја ни конца. Необзирући се на друге точке програма, већ том једином спада јучерањи концерат у хисторију 
најдивнијих загребачких гласбених вечерих.

Циелом, у цјелини красно успјелом концерту присуствовао 
је пресвиетли госп. предстојник одјела за унутрашње послове Д.
С т а н к о в и ћ, преузвишени г. др. Л. Р а д и в о ј е в и ћ, предсједник овдашње србске православне обћине госп. М. С т а н к о в и ћ, rector magnificus г. др. В р б а н и ћ  и као извањски 
гост познати наш писац госп. прото Б е г о в и ћ.“

© Портал Старе хрватске новине, Национална и свеучилишна књижница у Загребу, 2009.

Бановац (Петриња) – лист за поуку, трговину, обрт и господарство 13.9.1890.

Писмо читаоца

„Славно уредничтво!

Читајућ уводни чланак слав. „Бановца“ бр. 31. и наишавши међу иним на приповједку од слепца Васе Ерора, не могу пропустити, а да о њему не речем једну: Васо Ерор, како речено, позна свако чељаде у дичној нама Бановини усљед његовог чешћег похађања сајмова и сборова, а нарочито у Глини, Костајници и Петрињи; но познаје слиепога сиромака Драготинца и сваки Сишћан (становник Сиска) као народног пјевача и шаљивђију, понајвише пако као човјека племенита и поштена срдца. Био сам најме присутан кадно се је Васо по прилици пред 12 година састао овдје у једној крчми са слиепцем Будимиром Јорданом из Сиска, те разговарајућ међу собом потужио се Јордан (тада још млађахни слиепац) своме колеги по прилици овако: „ Е, пријатељу, теби је лахко кад имадеш своје 
дипле и друге инструменте, па ш њима уз
 пјевање служиш своју храну и одјећу, а можда и коју крајцару приштедиш“, дочим се ја сиромак нити за хармонику, коју би радо имао и коју разумијем играти, помоћи немогу; на то ће Васо: „Па што би ти онда кад би ју имао?“ Ишао бих у свиет, одговори Будимир. Имадеш ти рода? рече Васо. Имадем отца, мајку, брата и сестру, ну што ми хасни, кад су сиромаси. — Васо мигну са обрвами као да хоће прогледати и огласи се са хм! хм! посегне међутим у џеп свога прслука, извади црвену стару новчарку и пипкајућ у њој по разних папирих извади банку од 10 форинти и поносно пружа ју слиепцу Јордану,
тер рече: „Ево ти синко 10 форинта, па купи хармонику и буди ш њом сретан!“ Почастив га уз то јелом и чашом пића, те пошто
 му је напокон и свој наук дао, опоменув 
га на поштено и уљудно понашање у народу, растао се је Васо са Будимиром добро расположен, и обојица живу и данас здрави и у најбољем задовољству. Васо свира своје дипле, тамбурицу и окарину, а Јордан хармонику и виолину.

То је цртица, којој сам био очевидац, те молим слав. уредничтво да ју у свој циењени 
лист уврстити благоизволи.

Ник. Давидовић.

*) За чланке пад овим насловом не одговара уредничтво.“

© Портал Старе хрватске новине, Национална и свеучилишна књижница у Загребу, 2009.

Бановац (Петриња) – лист за поуку, трговину, обрт и господарство, 12.8.1911.

Смрт гуслара Васе Ерора

„Прошлог мјесеца у глинској болници умро је познати народни пјевач, гуслар и „сљепац Васо Ерор“ у 80. години. Родио се је у Драготиној близу Глине. Пропутовао је цијелу Хрватску, те је био познат као врло вјешт гуслар, а особито је знао уз то још свирати окарину и ударати тамбурицу, коју је морао напустити играти ради капи у десној руци пред пар година. Пред 2-3 године почео је патити на костобољи, те је живио код свог брата у Драготини (а не у Вранограчу, како је то криво написао г. Бранко пл. Стрига у бр. 181 „Нар. Нов.“), одакле је допремљен у глинску болницу, гдје је за пар дана умро и покопан на глинском правосл. гробљу. С њиме је умро знаменити и познати сљепац бановачки. Лахка му земља хрватска, коју је много и много пута опјевао.“

© Портал Старе хрватске новине, Национална и свеучилишна књижница у Загребу, 2009.

Лист Хрват (Госпић) – 20.12.1896.

И опет отмица

И опет отмица. Лањске године у сиечњу ишли су са сбора 
из Црне Власти, обћине Врховине, неки момци из Бабина потока. Возећи се у саоницама, достигли су на путу неколико дјевојака, које су 
такођер ишле пјешице кући. Међу овима била је Сока Миљуш, коју је 
један од тих момака Миле Ерор био запросио, ну она га не хтјела.
 Они угријани нешто вином, а Миле понешто и љубави, пограбе Соку, стрпају је у саонице и одјуре брзо до куће Миле Ерора. Кад су је
 довезли кући, нећкала се она бити Милином женом, а Миле и отац рекоше јој, кад не ће добре воље да остане, да ће је возити кући, ну 
било је већ прекасно, јер у тај час дођоше оружници, те одведоше Соку
 кући. За тај чин имали су 9. ов. мј. да одговарају пред великим сенатом госпићког судбеног стола. Знајући, да су починили кажњиви чин 
те што их чека, бране се сви, да су били подпуно пијани, јер да су
 циели дан пили. Ну установљено је, да то није истина, те су осуђени
 тројица и то: Миле Ерор, Миле Вукмировић и Гјорђе Гулан сва три на
 двије године тежке тамнице. Проти осуди уложили су ништовну жаобу
 и призив. Четвртому ортаку тога дружтва — Тривуну Ерору — бит ће 
разправа напосе, јер је сад болестан. — Кад ће већ једном престати 
у нашем народа та ружна навада, да се дјевојке силом проти вољи одводе! Младожења код тога прође најгоре, остане без цуре и
 дође у — казниону.

© Портал Старе хрватске новине, Национална и свеучилишна књижница у Загребу, 2009.

Јутарњи лист (Загреб) – 31.12.1912.

Суђење – Херор Симо

„Ради раздраживања. Јучер је пред кр. судбеним столом загребачким проведена главна разправа против сељака Шиме Херора из Клокоча.
Сенату предсиедао је кр. судбени виећник г. др. Финк. Јавног тужитеља заступао је госп. Златарић, замјеник кр. државног одвјетника.
Кр. државно одвјетничтво у Загребу тужи:
Симу Херора, 29 година старог, родом и пребивалиштем из Клокоча, грчко-източне вјере, неожењеног, сељака, неписменог, ради злочинства тежке тјелесне озледе са 4 и пол мјесеца тежке тамнице већ кажњеног,
да је 13. и 14. просинца 1912. у Карловцу јавно и пред више људи опетовано клицао: „Живио краљ Петар I. Карагјоргјевић, Живила Србија, Живио краљ Петар, куд он хода, ето србског рода, само напред; да он држи само до србског грба; да га воли и да га зато носи на капи“, те настојао раздраживати на презирање и мржњу не само проти особи Његовога Величанства цара и краља, него и проти управи државној, па да је тиме починио злочинство сметања јавног мира, означ. у §. 65. сл. а) к. з. кажњиво по §. 65. к. з.
Дне 13. просинца ове године на вечер била је у гостиони Адолфа Денеберга у Карловцу кућна забава. Око полноћи дошао је у крчму сељак Симо Херор, сјео за стол и стио клицати: „Живио краљ Петар I. Карагјоргјевић, живила Србија“, машући подједно својом капом, на којој се налазио србски грб.
Херор је ишао од стола до стола непрестано кличући: „Живио краљ Петар I. Карагјоргјевић, живила Србија, куд он хода, ето србског рода!“
Редарствени агент Крунослав Росандић ухитио је Херора и допремио га на кр. редарствено повјереничтво, гдје је Херор наставио клицати. Други дан у јутро показивао је Херор осталим узницима (затвореницима) своју капу, на којој се налази србски грб, те казао, да он држи само до србског грба и да га зато носи на капи.
Након што јe обтуженом прочитана обтужница, пита га предсједник, да ли се он осјећа кривим.
Обтужени: Нисам крив. Био сам јако пијан.
Предсједник: Зашто си на капи баш србски грб носио?
Обтужени: Па такву капу носе сви у Лици. Ја сам ју купио код трговца у Војнићу.
Предсједник: Зашто си клицао читаво вриеме краљу Петру I. Карагјоргјевићу ?
Обтужени: Не, нисам. Ја не знам, што сам радио, јер сам пио ракију и пиву.
Обтужени на сва остала питања пориче своју кривњу.
Свједок Крунослав Росандић, редарствени агент, заприсегнут (под заклетвом), изказује, како је обтужени дошао у гостиону Денеберга и стао клицати краљу Србије Петру I. Карагјоргјевићу. Није био пијан. Кад је свједок дошао на стражарницу, рекоше му, да је Херор непрестано клицао познате поклике.
Свједок Мато Микец, заприсегнут, потврђује, да је обтужени дошао к Денебергу, сјео се крај њега и почео клицати краљу Петру и Србији, велећи, да од Србије живи, а не од Хрватске, па да зато и носи србску капу са србским грбом.
Државни одвјетник остаје у циелости код обтужбе и нарочито тражи, да се обтужени што строжије казни, јер његово раздраживање и мржња против особе Његовог Величанства цара и краља и против државне управе пада управо у дане, кад је између Србије и наше монаркије било ванредно напето стање, па је сваки час изгледало, да ће се ово морати риешити вањским начином.
Сими Херору проглашена је по том осуда, којом се у смислу обтужнице осуђује на једну годину дана тежке тамнице.
Симо Херор најавио је против ове осуде ништовну жаобу и призив.“

© Портал Старе хрватске новине, Национална и свеучилишна књижница у Загребу, 2009.

Вечерње новости, 9. јун 1983. на насловној страни доносе вести о трагедији која се догодила у Алексиначким рудницима 7. јуна 1983. гoдине:

Тешка рударска несрећа у јами >>Морава<< у Алексиначким рудницима

Тињало до трагедије

-У несрећи је погинуло 12 рудара, а 50 повређено

„Несрећа се догодила у уторак, око 19.30 часова у северном ревиру јаме >>Морава<< на дубини од око 800 метара, где се упалио метан. У том часу у јами је била комплетна друга смена са 132 рудара и стручном екипом рудника са директором Миланом Ерором* на челу. Они су у јаму сишли петнаестак минута после 15 часова.“

Са директором Ерором и стручњацима сишао сам у рудник. Кад смо стигли до кабине енергетског воза директор нас је послао обилазним ходником, а они су се упутили ка месту пожара. Када се из диспечерског центра чула наредба да сви рудари напусте јаму, схватио сам да нам прети опасност – прича Милан Новковић, возач.

Душан Трајчевски, копач из Суботинца, ушао је у јаму такође са спасиоцима: Нисмо могли да препознамо настрадале. Тела су им била пуна опекотина, рударски спасиоци отворени, а лампе покидане. Директора Ерора нашао сам на једној дасци. Још нисмо сазнали ко га је и како вукао покушавајући, вероватно да га спаси.“

Aleksinac

Слика 33. Почасна стража поред ковчега са посмртним остацима директора угљенокопа Милана Ерора 

*Милан Ерор, директор рудника, инжењер, рођен 1941. године.

Повратници у Лици:

11.05.2003.
БУНИЋ: УНАТОЧ УМРТВЉЕНОЈ САДАШЊОСТИ НАДЕ ЗА БОЉУ БУДУЋНОСТ ЈОШ ПОСТОЈЕ

Развоју нужна младост

Пише и снимио Младен КУКИНА

„Када се крене цестом од Личког Осика према Кореници а преко знаменитог Љубова, неизбјежно се наилази на Бунић. Међутим, мислите ли да је Бунић само оно неколико кућа што се налазе иза прометне ознаке мјеста, грдно се варате. Наиме треба кренути аутом још километар према Кореници те у оштром лијевом завоју скренути. Тим путем не треба се дуго возити до првих кућа које заправо представљају село Бунић. Крбавско поље овдје је заиста равно, а погледате ли десно, у очи вам упада Лаудонов гај и усправно дрвеће које је још у 18. стољећу дао посадити француски генерал и очито велики љубитељ природе по којем је гај и добио име. На лијевој страни нижу се брежуљци пуни аутохтоних личких шљива, густо пореданих и стручно сађених стабала немале старости но, нажалост, због тога и упитне родности. Ту се налази и мноштво кућа, одвојених стотињак метара једна од друге те двјестотињак метара од цесте тако да се свака кућа заправо налази на брежуљку с којега сеже поглед на читаво имање сваког овдашњег становника.
– Поразговарали смо с првим на кога смо наишли. Каже како му је име Милан Јеловац те да има 56 година, а кренуо је с причом о увјетима живота у овом крају.

Највише стараца

– Имам нешто оваца, краву, те шљиве које ни издалека више не роде као некад, а уз то, доста их се и посушило. Ове шљиве које видите нису старије од 35 година, а опет слабо рађају и пропадају док овдје горе имам неке старије и од 60 година које су пуно здравије и родније од ових млађих.
– Не зна зашто је тому тако, но ипак их има довољно да за себе успије испећи нешто ракије.
– Наш Бунић, наставио је Јеловац, данас има стотињак становника. Највише је стараца, јер су млади махом отишли, највише »преко баре«. Тко нема мировине овдје нема од чега живјети, јер нам је пољопривреда у никаквом стању. Сада смо у саставу Опћине Удбина с којом немамо ништа, јер смо читав досадашњи живот били упућени на Кореницу.
– С Јеловцем још живе супруга и отац. Унаточ свој неимаштини, из подрума је извадио ракију. Најприје смо одбијали пробати је, но кад смо ипак кушали није нам било жао – ракија је врхунске квалитете.
– И прије доласка у Бунић чули смо за Будимира Ерора. Познат је по производњи врхунске ракије те сурадњи с Националним парком Плитвичка језера. Ракија коју им продаје надалеко је позната. Упутили смо се к његовој кући, но нисмо га нашли. Укућани су нам објаснили како је службено отишао на Плитвичка језера. Испред куће сусрећемо Николу Ерора, десетогодишњег дјечака и његову мајку Невенку која се ближи трећем десетљећу живота.

Успјешни Ерори

– Мој Никола полази у 2. разред основне школе на Удбини, казује Невенка, а сваки га дан вози школски аутобус. Из школе се враћа тек у 15 сати, па му није ни најмање лако. Живимо, пак, од пољопривреде. Имамо краве, овце, производимо мљеко. Мљекар долази сваки други дан, а по тури испоручујемо и до 250 литара. На питање колико имају крава, Невенка каже да их имају 10, те двије јунице, а Никола поносно додаје да имају и једног бика. Добивамо премије, потицаје на овце и на краве а сијемо и дјетелину. У цијелом Бунићу Никола је једино дијете школског узраста, а у сусједству је још само двоје млађе дјеце, каже Невенка.
– Разговарали смо и с Драгом Ерор, Будимировом мајком.
– Вратили смо се из избјеглиштва 1997. године. Сваке године шљиве роде, но лани је било јако лоше. Како је кренуло, ове би их године могло бити много више. Некада су се огранци спуштали до земље од рода, данас више тако није. Мој Будимир је прије петнаестак година производио и до 20 хиљада литара ракије на годину. Пословао је одлично, па тако и с хотелом »Интерконтинентал« из Загреба. Сада, ни у најбољим увјетима више не можемо пријећи 4 хиљаде литара. Прије смо стројно (машински) досезали те количине, сада радимо претежно ручно. Будимир опет сурађује с Националним парком. Они му помажу око амбалаже, а ракија се зове »Медикал« и много се тражи. Нарочито је воле куповати странци. Ту ракију правимо тако да шљивама најприје извадимо коштице, а све се искључиво ради без икаквих додатака, само на бази природних састојака, тако да је збиља врхунске квалитете.
– Имам још двије кћерке у Србији, а нама који смо се вратили, све у свему је добро. Нисмо гладни, нисмо жедни, иако нам штошта још недостаје. Рецимо мучи нас ситуација »имаш а немаш«. На примјер – имам двије краве, али до њих свако јутро путујем километар зато што се налазе у туђој штали, јер нашу још нисмо успјели обновити. То причињава доста проблема, али се надамо како ће бити боље, каже Драга.
– Питамо Невенку како се она, као млађа жена, у селу гдје су њој сличне ријеткост која се може набројити на прсте једне руке, сналази?

Снаха злата вриједна

На то Драга упада у ријеч и истиче »толико је вриједна да захваљујући управо њој нама свима овдје некако иде. Напросто Невенка вриједи »као сухо злато«. Без ње ништа неби ваљало. Само да она каже »ја одох« све би »клекнуло«. Нисмо ми више за такове напоре које она подноси и увијек са осмијехом на лицу«, каже Драга.
– Дужна не остаје нити Невенка, па каже, свекрва »држи куће« а ја »штале« јер уз остало треба помусти свако јутро толико млијека, а да се о осталим пословима и не говори. Има ту још једна жена која је сама остала с двоје дјеце. Она сама држи још двоје старчади и ту своју дјецу. Научила се возити трактор и све сама ради. Тако да увијек има теже од тежега каже Невенка.
– Отишли смо даље, убрзо изашли из Бунића и »избили« на главну цесту која води к Удбини те отишли у опћину питати начелника Момчиловића што се чини да људи попут ових у Бунићу ипак почну боље живјети. Најприје смо сусрели његовог замјеника Ђоку Опалића.
– Наше су могућности у сваком случају ограничене чињеницом што средстава за било какову непосредну помоћ немамо. Једино што можемо је усмјеравање помоћи одређених међународних организација које дјелују на нашем подручју. Њих упућујемо да своја средства усмјеравају према подручјима или дјелатностима која посједују одређену перспективу, точније на неки начин координирамо њихов рад. Знамо да нам је задатак и отварање производних капацитете као што је, на примјер, мљекара која има добре изгледе за успјешан рад, рекао је Опалић.“

22.10.2005, 17:22
Трагедија у лову на рубу Крбавског поља

Тешко рањен талијански ловац на шљуке

Аутор Марко ЧУЉАТ

„ДЕБЕЛО БРДО – Према приопћењу полицијске управе личко-сењске, у петак око 14 сати добили су дојаву да је у ловишту у Дебелем Брду тешко рањен ловац Ф. М. (38) из Цориналда у Италији, који је с још двојицом Талијана и ловником био у лову на подручју Дебелог Брда. У петак је у главу тешко рањени ловац најприје пребачен у карловачку болницу а затим у 16 сати у Клиничку болницу Сестара милосрдница у Загребу.

Јучер му је живот био изван опасности. У томе личком селу на сјевероисточном рубу Крбавског поља талијански су ловци чести гости, а најчешће долазе у лов на дивље птице. У селу смо дознали да су прекјучер пошли у лов на шљуке које су омиљени специјалитет у талијанској кухињи. Међутим, нисмо дознали што се догодило а то је јучер око поднева почела испитивати очевидна екипа полицијске постаје из Коренице. Одмах након трагедије на обавијесном разговору у полицијској постаји у Кореници био је ловник Ђуро Божанић.

Мјештани Дебелог Брда били су изненађени кад смо им јучер рекли да истражујемо рањавање једног талијанског ловца, о чему нису знали ништа. Јучер нешто прије 11 сати на цести смо зауставили једног мјештанина. Ништа нисам чуо ни о каквом рањавању. Тек сам јутрос видио полицију. Малоприје се у полицијском ауту провезао Ђуро Божанић, ловочувар у ловишту Смиљана Рељића. Талијани често долазе и то у мањим или већим групама тијеком цијелог тједна. За ове од јучер нисам ни знао. Кад лове на Крбавском пољу, веома су пажљиви, чак се добрано одмичу од стоке која је на испаши.

Досад се ништа зло није догодило с њима – каже Раде Ерор. Никакву пуцњаву у петак није чуо ни Миле Ерор, кога смо затекли у берби кукуруза на њиви недалеко од шуме у којој су вјеројатно били ловци. То нам је потврдила и Љубица Ерор, а и други Дебелобрђани.

Талијански ловци приликом лова у Лици одсједају у неком од бројних угоститељских објеката или у приватном смјештају, а знају понекад и преспавати у селу гдје су у лову.“

УНХЦР Хрватска (2.12.2013.)
Крај дугог исељеништва за особу из Коренице

Село Бунић у општини Кореница Личко-Сењске жупаније је родно место Ерор Петра (75), старијег самца који тренутно живи у оронулој кући са погледом на прелепо Крбавско поље. Некада успешно пољопривредно место, Бунић је данас једва насељен, људима који се боре да саставе крај с крајем обрађујући земљу и узгајајући стоку. Због старости и слабијег здравственог стања Петар не живи од пољопривреде, већ од пензије коју је стекао далеко одавде, радећи у Вировитици, као дугогодишњи начелник полиције.

„Био сам начелник полиције у Вировитици до 1990. Године. Провео сам много година борећи се против криминала у том прелепом месту за које ме вежу многе лепе личне успомене и професионални успеси“, каже Петар и наставља „Са политичким променама тих година, нас тројица полицајаца српске националности у вировитичкој полицији смо враћени на ниже позиције и ја сам одлучио, јер сам већ стекао све потребне услове, да се пензионишем и наставим да живим у свом малом стану у друштвеном власништву.“

Како се политичка ситуација у Хрватској погоршавала и како није баш било пријатно за једног Србина, нарочито бившег начелника полиције, да остане у Вировитици у то време, Петар је одлучио да се повуче у родни Бунић на неко време “док се ситуација не смири“, како каже. Нажалост, ствари се нису смиривале и сукоб у Хрватској је ескалирао, тако да Петар више није могао да се врати у свој стан у Вировитици.

Нисам био добродошао у Вировитици, али ми се нису обрадовали ни у мом родном Бунићу. Знао сам ко води “ово“ у Крајини, и таквог какав сам, нису ме много симпатисали они који су ми некада били “клијенти“, за време мојих полицијских дана, али сам некако преживео“, каже овај искрени и чврсти бивши полицајац. За време хрватске војне операције “Олуја“ 1995. године, Петар Ерор и његови сумештани, напустили су Бунић и избегли у Србију.

За време боравка у Србији, Петар је прво био живео у колективном центру Зобнатица у општини Бачка Топола, али сналажљив какав јесте, нашао је посао надзорника у једној грађевинској фирми и прешао у приватан смештај. „Није ми требало много времена да схватим да је повратак једина опција за мене“, каже и заиста, 1999. године Петар се вратио у Бунић. Подржан од стране пријатеља и локалног огранка УНХЦР-овог извршног партнера, он се обратио општини Вировитица да му реши стамбено питање, пошто је тамо био носилац станарског права. Добио је одговор да је у међувремену његов стан добила друга особа која га је откупила и да је стамбено збрињавање бивших носилаца станарског права у надлежности државних органа.

Пошто је Петар одрастао у општини Кореница и ту су још увек били неки његови  пријатељи и родбина, одлучио је да стамбено решење потражи ту. Од 1999. године Петар се неколико пута пријављивао за решавање стамбеног питања у Кореници. Закони су се променили, станови који су му били нуђени, нису били у Кореници као што је захтевао, поднете су притужбе и Заштитници грађана су два пута интервенисали у његово име, али без пронађеног решења.

Данас је решење на видику са првим таласом пројекта Регионалног Стамбеног Програма. Изградња стамбене зграде са 29 станова у Кореници, с намером да се обезбеди смештај за 29 угрожених повратничких породица, треба да почне у пролеће 2014. године. Петра је препоручила и Државна канцеларија за обнову и стамбено збрињавање и УНХЦР, да буде један од корисника и одлука се очекује ускоро.

Рукометаш Петар Ерор

ПАРТИЗАН – ЦРВЕНА ЗВЕЗДА 17:16 (9:10)
2. јун 1963. године

Стадион: ЈНА. Гледалаца: 500. Судија: Блажић (Нови Сад).
ПАРТИЗАН: Арсланагић, Станковић 1, Стевановић 4, Мартинчевић 2, Ерор 2, Клисић 4, Кораћ, Вагнер 1, Баси 1, Јуришић 2, Радуловић.
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Бањанин 1, Ристић 4, Андрић 1, Фајфрић, Хојдек, Рокнић, Јапунџа 1, Бубало 3, Ћерамилац 5, Вучинић 1, Племић.

„У најави утакмице Светомир Ћерамилац је рекао “да очекује велику борбу, сматрајући да ће публика бити задовољна. Наша жеља је да победимо иако то неће бити лако, јер очекујем да ће као и до сада бити пуно неизвесности“.

Стевановић је рекао да очекује победу, јер овог пролећа његова екипа није остварила очекиване резултате.

Одлука је пала у последњој минути. Ерор се као тане пробио кроз одбрану Црвене Звезде и постигао победоносни гол за свој састав. Партизан је тако прилично срећно освојио оба бода. Срећно, јер је Црвена Звезда у другом полувремену стално била у вођству, 2 пута са 3 гола предности 14:11 и 16:13. Међутим, неопрезном игром прво је дозволила да Партизан пет минута пре краја изједначи, а онда на крају и да тријумфује.

Партизан бољи у финишу. Ерор у последњој секунди постигао победоносни гол. Лепа и драматична утакмица.“

 Радио Београд 1, 13.10.2013.
Емисија „Спортски споменар“

Гост ће нам бити рукометаш Петар Ерор. Током 50-тих и 60-тих играо је у Партизану и Црвенки. Са црно-белима је освојио Куп и Дворанско првенство Југославије, а са Црвенком је трујумфовао у шампионату државе и Купу. Био је тренер крагујевачког Радничког и више тимова на Исланду, у Шпанији и Грчкој.

Петар Ерор:

„У Лици ми је отац и рођен, и мајка. Мајка Матијевић, дође у роду оног најјачег човека на свету. Ја где сам се родио, то је Дебело Брдо. И моји родитељи. Отац ми је био самоук, занатлија и после тога отишао у рат у партизане, у артиљерију. Школовао се у Совјетском Савезу при крају рата, а мајка ми је била домаћица. Родила је петоро деце. За време рата ми смо били у избеглиштву. Ја се таман родио пред сам рат и одма’ је било у збегу, по шумама, али смо се кретали увек где су били партизани, да би нас заштитили. Било је глади, било је смрзавања, било је нехигијене. Значи, ја као беба нисам имао никакве услове. Ја се чудим како сам ја данас уопште жив. Како сам се хранио? – мајка ме дојила и није било друге хране. Била је само проја неки пут ако се нађе или неки пут кад се наиђе на бело брашно то је било као чудо. Значи, цео тај ратни период Другог Светског рата ми смо били у збегу. Све је било попаљено и тако даље.

Отац ми је био велики борац да одшколује сву децу у оном времену после рата када није било да се купе ципеле, није било ништа да се купи. И мајка која је нас хранила, прала, школовала, борила се и ми смо успели да останемо поштени људи…“

Веза за целу емисију „Спортски споменар – гост Петар Ерор“

Јаница (Костелић) једе мало и једноставно

„Људи не би могли вјеровати колико мало Јаница једе, изјавио је у загребачкој зрачној луци кухар хрватске алпске репрезентације Нено Ерор*. »Ја сам јој кухао прве дане, кад је освојила златну у комбинацији и сребро у супервелеслалому, а послије је дошла мама Марица па је она кухала«, казао је Ерор. »На менију је било углавном оно што она жели. Једе врло једноставне ствари и човјек не би вјеровао колико мало једе. Ујутро у правилу доручкује пахуљице, за ручак поједе пилетину, јуха је обавезна. Навечер поједе што се нађе, врло ријетко то је тијесто и то без ичега. Можда поједе мало више воћа, слатко скоро ништа«, казао је самозатајни кухар хрватске алпске репрезентације.“ (извор – Хина)

*Ненад Нено Ерор – портпарол Хрватске скијашке репрезентације и лични кувар Јанице Костелић на Олимпијским играма у Солт Лејк Ситију 2002. године када је Јаница освојила 3 златне и једну сребрну медаљу.

Радио Телевизија Србије
Емисија „Квадратура круга“ аутора Бранка Станковића

У емисија „Златиборске плетиље“ посвећеној женама са планине Златибор које се баве плетењем, појављује се Радина Ерор из села Сирогојно. Веза за емисију „Квадратура круга – Златиборске плетиље“

Ватрогасни Савез Града Новог Сада
Преминуо је Ерор Петар, први командант Ватрогасне бригаде Нови Сад

„Данас, 7. септембра 2013. године, на Алмашком гробљу у Новом Саду сахрањен је Петар Ерор, човек који је од мале ватрогасне јединице са тридесетак запослених створио Ватрогасну бригаду са 108 ватрогасаца. О његовом јунаштву у II Светском рату, о његовом визионарству и прегалаштву у ватрогасној служби, о његовој хуманости и о доброти којом је пленио, говорили су Бошко Пилиповић и Љубица Крњаић. За својих 90 година живота, много је рада уложио и много добрих резултата остварио. Последњу почаст одали су му његови најискренији поштоваоци. Јастуче са многобројним државним и ватрогасним одликовањима носила је Јелена Јуришић. Сахрањен је уз звуке оркестра ДВД из Бечеја.“

Петар Ерор – део снимка са прославе „100 година ватрогаства у Новом Саду (1972. година)“

XVIII   Познати и успешни Ерори

Међу Ерорима је било, а и данас има много интелигентних и образованих људи, успешних инжењера, привредника, друштвених делатника, уметника, спортиста… Они су својим радом допринели општем развоју својих заједница. Ово су само неки од њих:

Васо Ерор, (Драготина, 1831. – Глина 1911.), слепи народни певач и гуслар познат широм ондашње Хрватске. Уз гусле, свирао је тамбурицу и окарину.

Симо Ерор, 1944. године члан десеточланог председништва Земаљског антифашистичког вијећа народног ослобођења Хрватске (ЗАВНОХ) из редова Самосталне Демократске Српске Странке, рођен у селу Замлача код Двора на Уни.

Петар Лазара Ерор, (Радовица 1924. – Нови Сад 2013.), први командир Ватрогасне бригаде Нови Сад, учесник НОБ-а.

Др Стево В. Ерор, професор Саобраћајног факултета, универзитета у Београду. Рођен 1932. године у селу Јаруге код Приједора.

Др Гвозден Ерор, књижевни теоретичар, историчар књижевности, научни сарадник у Институту за књижевност и уметност у Београду.

Dr Nicholas G. Eror, професор универзитета у Питсбургу, на катедри за материјалне науке и инжењеринг. Води порекло из Доњег Бабиног Потока у Лици. Унук Ерор Ђорђа из Бабиног Потока и Дивјак Данице из Турјанског, који су отишли почетком 20. века на рад у руднику близу Солт Лејк Ситија.

Steven Eror, директор компаније ПроЛанг која се бави медицинским уређајима за брзо откривање рака плућа. Води порекло из Доњег Бабиног Потока у Лици. Унук Ерор Ђорђа из Бабиног Потока и Дивјак Данице из Турјанског.

Brett Error, бивши потпредседник компаније ADOBE. Води порекло из Доњег Бабиног Потока у Лици. Праунук Ерор Ђорђа из Бабиног Потока и Дивјак Данице из Турјанског.

Петар Ерор, бивши рукометаш Партизана и репрезентације СФР Југославије, рођен 27.10.1940. године у Дебелом Брду. За репрезентацију наступао 11 пута. Као тренер радио на Исланду, у Грчкој, Шпанији… Тренутно председник рукометног савеза града Београда.

Милан Ерор, атлетичар, дугопругаш, у једном периоду трчао и за Црвену Звезду. Два пута наступао као сениорски репрезентативац СФР Југославије у периоду 1985-1986. Ветерански првак света у полумаратону (Будимпешта 2014.) и вишеструки ветерански првак Балкана. Рођен у Славонској Пожеги 26.04.1963. године. Веза за емисију „Гост дана“ – Тренд радио Карловац

Гордана Ерор, уредник јутарњег програма Радио Београда 1.

Горан Ерор, један од водитеља емисије „Академац“ РТВ Војводине, намењене студентима Новосадског универзитета.

Будимир Ерор, један од највећих произвођача ракије шљивовице у Републици Хрватској и бившој Југославији, село Бунић, Лика.

XIX   Генетика

Према резултатима ДНК анализе Ерори припадају хаплогрупи „И“ (тј. латинично I) која је међу Србима појединачно најзаступљенија хаплогрупа. „На основу неколико генетских испитивања српског становништва имамо податак да су разне варијанте хаплогрупе I заступљене код Срба са 40-45%. Хаплогрупа I је настала у Европи пре 30 000 година. Данас су најтипичније области I хаплогрупе у Европи Скандинавија, бивша Југославија, западна Украјна и Сардинија.“ – Y ДНК хаплогрупа I најчешћа код Срба, Синиша Јерковић, сарадник портала Порекло. Хаплогрупа I се грана на подгрупе I* (веома ретка, готово непостојећа), I1 (заступљена на северу Европе, код Швеђана са 40%, Данаца, Норвежана и Исланђана 30-35%, Финаца 28%… код Срба око 7%) и I2 (заступљена у централној Европи, Украјни, Балкану – највише код Срба, Хрвата и босанских муслимана са 40-50% и на Сардинији – 40%).

„Хаплогрупа I2 је најзаступљенија варијанта хаплогрупе I. Хаплогрупа I2 се од остатка хаплогрупе издвојила пре 22 000 година, вероватно на подручју данашњег Подунавља. Хаплогрупа I2 се даље грана на подгрупе I2*, I2а, I2b и I2c. За Србе је најинтересантнија I2a1b варијанта подгрупе I2а. Три варијанте I2a1b које данас постоје генетичар Кен Нордведт именовао је на основу места данашње повећане присутности као Динарик, Дислес и Ислес. Ислес се пре неких 13 000 година одвојио од опште гране и данас је присутан углавном на британским острвима. Дислес је пре неких 5 000 година такође одвојен од опште гране са Динарик и може да се нађе скоро искључиво на британским острвима. Динарик варијанта дефинисана СНП мутацијом Л621 + Л147.2 мигрирала је у источном смеру, на просторе данашње источне Пољске, Закарпатја, Полесја, где ће нешто касније учествовати у етногенези Словена. Тај источни I2a1b познат као Динарик, данас и најмногобројнији, је генетски веома млад, тачније, предак свих данашњих припадника ове хаплогрупе живео је пре неких 2 500 година. I2a1b Динарик је један од јасних маркера словенског присуства на Балкану. Данас се хаплогрупа I2a1b Динарик дели на две основне гране, назване условно Динарик северна и Динарик јужна. Та подела је дефинисана мутацијом на маркеру DYS 448, где северни хаплотипови имају вредност 20, а јужни вредност 19. Јужна грана је млађа и издвојила се из опште Динарик групе пре 1800 година на простору данашње југоисточне Пољске, где је и данас прилично заступљена. Данас на простору Херцеговине, југозападне Србије, западне Црне Горе, јужне Далмације јужна Динарик хаплогрупа доминира са преко 70%. Данас је I2a1b Динарик заступљен код Срба укупно у проценту од око 35%, где је три четвртине јужна варијанта, а једна четвртина северна варијанта.“ – Y ДНК хаплогрупа I најчешћа код СрбаСиниша Јерковић, сарадник портала Порекло

Ерори припадају управо овој I2a1b Динарик хаплогрупи, а пошто ДНК анализа Ерора није обухватила анализу за DYS 448 маркер који дефинише да ли је реч о јужној или северној варијанти Динарик хаплогрупе, не може се са сигурношћу тврдити којој од ове две гране Динарик хаплогрупе Ерори припадају. Ипак, с обзиром на потпуну подударност свих 12 анализираних маркера за презиме Ерор и презиме Вучић пореклом из Херцеговине које припада јужној Динарик варијанти (тестирањем више маркера за презиме Вучић утврђена је вредност 19 за DYS 448 маркер што значи да ови Вучићи припадају јужној Динарик групи), може се на основу претпоставке о генетској блискости са Вучићима из Херцеговине, претпоставити да и Ерори припадају јужној Динарик хаплогрупи. Занимљива је подударност 12 маркера и са презименом Рукавина из Лике, које по предању потиче из Херцеговине, што опет доводи до претпоставке да су Ерори у Лику дошли из Херцеговине. Отуда можда и настанак самог презимена, које, све се више чини, нема никакве везе са латинском речју „error“ – грешка, заблуда… већ са херцеговачким пореклом Ерора и називом за Херцеговца – „Еро“. Постоји читав низ презимена која су по облику слична презимену Ерор: Еро/Херо, Ерак/Херак, Еровић, Ерчић, Ерцег/Херцег. Рукавине су у првим пописима Лике убележене као Буњевци, католици, а према неким предањима, воде порекло од династије Владимировића, старог херцеговачког племства из 12. века, које је имало поседе око реке Буне, по којој су највероватније Буњевци и добили назив. У војном шематизму официра Аустроугарске царевине о роду племићке породице Рукавина забележено је следеће: Име Рукавина само је надимак. Прво су се звали Владимировић, које племе потиче из Босне и имали су велика имања у околини Мостара. За време турских провала прешли су у Хрватску и преузели презиме Рукавина.

Занимљиво је и једно археолошко и историјско откриће које повезује Свете Враче и херцеговачку реку Буну, што можда може да укаже на потенцијално порекло Ерора и везу њихове славе Светих Врача са херцеговачким Буњевцима и властелом Владимировића из околине Мостара. Наиме, у листу „Ријеч Божја“ из 2012. године, који издаје жупа (парохија) Пресветога тројства Благај-Буна помиње се плоча писана „босанчицом“ тј. такозваном „хрватском“ ћирилицом, чији део је пронађен на католичком гробљу у месту Благај у Херцеговини 1955. године. Реконструкцијом са дела разбијене плоче закључено је да је натпис имао следећи садржај: Ва име оца и сина и светаго духа ја жупан Мирослав зидах црква Светаго Козме и Дамијана у своих селијах у дни велнега жупана славнаго Немане. Историчари претпостављају да је та плоча била уграђена или изнад улазних врата или унутар саме цркве Светих Козме и Дамјана која је некада постојала на локалитету који се данас назива Врачи. Претпоставља се, на основу података из Дубровачког архива, да је реч о цркви коју је дао сазидати 1194. године жупан Мирослав, брат Стефана Немање и писац Мирослављевог јеванђеља, и која је посвећена Светим Врачима. „Наиме, Немања је с браћом склопио уговор о миру с Дубровником 1186. године, и то на светковину св. Кузме и Дамјана, а то није без разлога, јер су свети врачи Кузма и Дамјан били заштитници куће Немањића, а што нам свједочи и зидање цркве св. Кузме и Дамјана у Благају.“

VračiСлика 34. Натпис са плоче пронађене код Благаја у Херцеговини

Резултате ДНК анализе и закључке изведене на основу њих треба узети са извесном резервом, пошто је тестиран ДНК узорак само једне особе са презименом Ерор, па би за поузданост самих резултата било потребно да се утврди подударање ДНК резултата више тестираних особа са презименом Ерор. Вредности добијене за карактеристичне гене који се испитују – тзв. СТР маркере су:

DYS 393       = 13

DYS 390      = 24

DYS 19         = 15

DYS 391      = 11

DYS 385a    = 14

DYS 385b     = 15

DYS 426       = 11

DYS 388       = 13

DYS 439       = 13

DYS 389i      = 13

DYS 392       = 11

DYS 389ii     = 32

Табела са резултатима Y ДНК анализе на 12 генетских маркера за презимена која имају истих 12 вредности са резултатима за презиме Ерор, или истих 11 вредности (вредност једног генетског маркера се разликује) или истих 10 вредности (вредност 2 генетска маркера се разликује). Најсличнији резултати су извучени из табеле са резултатима до сада урађенихY ДНК анализа за презимена са српско-хрватског говорног подручја, објављене на порталу Порекло – Српски ДНК пројекат:

Ерор Св. Врачи Клокоч/Кордун

13

24

15

11

14

15

11

13

13

13

11

32

Рукавина католик ХРВАТСКА

13

24

15

11

14

15

11

13

13

13

11

32

Вучић католик Мостар/БиХ

13

24

15

11

14

15

11

13

13

13

11

32

1 ген разлике
Станковић Тривуњдан Драгијевица/Ваљево

13

24

16

11

14

15

11

13

13

13

11

32

Станковић СРБИЈА

13

24

15

10

14

15

11

13

13

13

11

32

Ћирић Милошевац/В. Плана/СРБ

13

24

15

11

14

15

11

13

12

13

11

32

Радонић католик Дубровник/ХР

13

24

15

11

14

15

11

13

12

13

11

32

Ковачевић православац Доњи Богичевци/ХР

13

24

15

11

14

15

11

13

13

13

11

31

Вучковић Никољдан Полача, Книн, Далм.

13

24

15

11

14

15

13

13

11

31

Милосављевић православац Александровац/СРБ

13

24

15

11

14

15

13

13

11

31

Брборић Александровац/СРБ

13

24

15

11

14

15

13

13

11

31

Катић Александровац/СРБ

13

24

15

11

14

15

13

13

11

31

Пекић СРБИЈА

13

24

15

11

14

15

11

13

13

13

11

30

Gauss/Гаус католик Краљевица/ХР

13

24

15

11

14

15

11

13

13

13

11

30

2 гена разлике
Милићевић Херцеговина

14

24

15

11

14

15

11

13

13

13

11

31

Ерлић католик ХРВАТСКА

13

24

14

11

14

15

11

13

13

13

11

31

Краљевић католик Мокро/Широки Бријег/БиХ

13

24

14

11

14

15

11

13

13

13

11

31

Цвитковић католик Градишће/АУСТРИЈА

13

24

14

11

14

15

11

13

13

13

11

30

Мехичић муслиман БиХ

13

24

14

11

14

15

11

13

13

13

11

30

Лукић Никољдан Г. Бадања/Лозница/СРБ

13

24

14

11

14

15

11

13

13

13

11

30

Мартиновић католик ХРВАТСКА

13

24

16

11

14

15

11

13

12

13

11

32

Јовановић Куново/Владичин Хан

13

24

16

11

14

15

11

13

13

14

11

32

Марјановић католик Трогир/ХР

13

24

16

11

14

15

11

13

13

14

11

32

Петровић Александровац/СРБ

13

24

16

11

14

15

13

14

11

32

Пејовић Аранђеловдан Ораси/Љешанска нахија/ЦГ

13

24

16

11

14

15

13

14

11

32

Радуловић Аранђеловдан Комани/ЦГ

13

24

16

11

14

15

13

14

11

32

Миленковић Петковдан Неменикуће/Сопот

13

24

16

11

14

15

11

13

13

13

11

31

Божовић Митровдан Ибарски Колашин

13

24

16

11

14

15

11

13

13

13

11

31

Грачанин Аранђеловдан Вогошћа/Сарајево/БиХ

13

24

16

11

14

15

11

13

13

13

11

31

Илић Братунац/БиХ

13

24

16

11

14

15

11

13

13

13

11

31

Ивановић Аранђеловдан Д. Баљковица/Зворник

13

24

16

11

14

15

11

13

13

13

11

31

Бешлагић муслиман Добој/РС/БиХ

13

24

16

11

14

15

11

13

13

13

11

31

Докић Ђурђевдан Марковац/Книн/Далмација

13

24

16

11

14

15

11

13

13

13

11

31

Добрић Ђурђевдан Добропољци/Бенковац

13

24

16

11

14

15

11

13

13

13

11

31

Чорак католик Крбава/Лика

13

24

16

11

14

15

11

13

13

13

11

31

Тенжера католик

13

24

16

11

14

15

11

13

13

13

11

31

Стојић Лазаревдан Ћелије/Лајковац

13

24

16

11

14

15

11

13

13

13

11

31

Филиповић Аврамијевдан Узовница/Љубовија

13

24

16

11

14

15

11

13

13

13

11

31

Јаношевић Аврамијевдан Узовница/Љубовија

13

24

16

11

14

15

11

13

13

13

11

31

Авдаловић Илиндан Невесиње/Херцеговина

13

24

16

11

14

15

11

13

13

13

11

31

Франић католик Вргорац/ХР

13

24

16

11

14

15

11

13

13

13

11

31

Милошевић Београд

13

24

16

11

14

15

11

13

13

13

11

31

Хаџиахметовић муслиман Прозор/БиХ

13

24

16

11

14

15

11

13

13

13

11

31

Величковић Александровац/СРБ

13

24

16

11

14

15

13

13

11

31

Вујчић Ђурђиц Смедеревска Паланка

13

24

16

11

14

15

13

13

11

31

Ненадић св. Врачи Ужице

13

24

16

11

14

15

13

13

11

31

Милојковић Томиндан Сикирица/Параћин

13

24

16

11

14

15

13

13

11

31

Мојсиловић Томиндан Гола Глава/Ваљево

13

24

16

11

14

15

13

13

11

31

Девић Ђурђевдан Беране/ЦГ

13

24

16

11

14

15

13

13

11

31

Слијепчевић православац Ровишка/Банија

13

24

16

11

14

15

11

13

13

13

11

30

Авдаловић Илиндан Невесиње/Херцеговина

13

24

16

11

14

15

11

13

13

13

11

30

Тасић-Митровић Митровдан Ниш

13

24

16

11

14

15

13

13

13

11

30

Сијерчић Томиндан Хан Пијесак/РС

13

24

16

11

14

15

13

13

11

30

Дукић Стевањдан Дерингај, Грачац, Лика

13

24

16

11

14

15

13

13

11

30

Сремчевић Ђурђиц Буђановци/Срем/СРБ

13

24

16

11

14

15

13

13

11

30

Смоје католик ХРВАТСКА

13

24

17

11

14

15

11

13

13

13

11

31

Милићевић Аврамијевдан М. Бошњак/Коцељева

13

24

17

11

14

15

11

13

13

13

11

31

Ђорђевић Лесковац

13

24

17

11

14

15

11

13

13

13

11

31

Кљајић Лучиндан Кореница/ХРВАТСКА

13

24

17

11

14

15

11

13

13

13

11

31

Вујасиновић Стевањдан Ивошевци/Книн/ХРВАТСКА

13

24

17

11

14

15

13

13

11

31

Ковачевић Ђурђевдан Вилуси/ЦГ

13

24

17

11

14

15

13

13

11

31

Јовановић Александровац/СРБ

13

24

17

11

14

15

13

13

11

31

Шуљагић Томиндан Драглица/Златибор

13

24

17

11

14

15

13

13

11

30

Шишаковић Томиндан Драглица/Златибор

13

24

17

11

14

15

13

13

11

30

Милићевић Јовањдан Рача Крагујевачка

13

24

15

10

14

15

13

13

11

31

Цонић Никољдан Банцарево/Нишка Бања

13

24

15

11

14

14

13

13

11

31

Васиљевић Ђурђевдан Правошево/Пријепоље

13

24

15

11

14

15

12

14

11

32

Зовко католик Узарићи/Широки Бријег/БиХ

13

24

15

11

14

15

11

13

12

13

11

31

Будисалић католик Мркопаљ/Горски Котар/ХР

13

24

15

11

14

15

11

13

12

13

11

31

Шљивић Александровац/СРБ

13

24

15

11

14

15

12

13

11

31

Стојановић Стевањдан Велишевци/Љиг

13

24

15

11

14

15

12

13

11

31

Кубат Лаз. Субота Жегар/Далмација

13

24

15

11

14

15

11

13

12

13

11

30

Ђорђевић Александровац/СРБ

13

24

15

11

14

15

14

13

11

31

Превендар католик ХРВАТСКА

13

24

15

11

14

15

11

13

11

13

11

31

Ћустић Игњатијевдан Осиња/Модрича/БиХ

13

24

15

11

14

15

11

13

13

12

11

30

Од познатијих српских презимена тј. личности јужној динарској варијанти I2 хаплогупе припадали су научник Никола Тесла, војвода Живојин Мишић, сердар Јанко Вукотић и генерал Пеко Дапчевић. Занимљиво је да је Миклош Хорти, регент мађарског краљевства и владар фашистичке Мађарске за време Другог Светског рата, такође припадао јужној динарској варијанти I2 хаплогупе, најзаступљенијој код Јужних Словена и да се резултати ДНК анализе 12 генетских маркера његових мушких потомака  разликују само за једну вредност у односу на резултате 12 тестираних маркера за презиме Ерор.

Табела са статистиком подударања резултата ДНК анализе за презиме Ерор (истих свих 12 тестираних генетских маркера) са резултатима особа у иностранству чији резултати се налазе у бази података ФТДНА лабораторије у Хјустону:

Земља

Број особа са истим резултатима

Укупно испитаних особа у земљи

Проценат

Пољска

4

5178

0.1%

Мађарска

2

1633

0.1%

Русија

2

5595

<0.1%

Бих

1

153

0.7%

Летонија

1

350

0.3%

Белорусија

1

1029

0.1%

Грчка

1

855

0.1%

Румунија

1

737

0.1%

Табела са статистиком резултата ДНК анализе особа у свету чијих 12 тестираних генетских маркера се разликују од резултата за презиме Ерор за само једну вредност (истих 11 од 12 вредности тестираних генетских маркера):

Земља

Број особа са 1 геном разлике

Укупно испитаних особа у земљи

Проценат

Напомена

Пољска

24

5178

0.5%

1 Галиција, 1 Пруска

Русија

15

5595

0.3%

1 Ашкенази – Јеврејин

Украјна

15

2364

0.6%

Грчка

8

855

0.9%

Бугарска

6

311

1.9%

Србија

5

154

3.2%

Румунија

5

737

0.7%

Белорусија

5

1029

0.5%

  1 Ашкенази – Јеврејин
Мађарска

5

1633

0.3%

Немачка

5

16619

<0.1%

Словенија

4

215

1.9%

Хрватска

4

312

1.3%

Словачка

4

682

0.6%

Италија

4

4475

0.1%

Аустрија

3

920

0.3%

Чешка

2

934

0.2%

Македонија

2

92

Н/А
БиХ

1

153

0.7%
Казахстан

1

466

0.2%

Финска

1

3207

<0.1%

Норвешка

1

2330

<0.1%

Последња табела најјасније показује да је највећи проценат подударања резултата за презиме Ерор са тестираним особама из Србије, чак 3.2%, Словеније 1.9%, Бугарске 1.9% и Хрватске 1.3%, тј. из јужнословенских земаља.

dnkСлика 35. Мапа са местима у свету из којих су пореклом особе са истих свих 12 (црвена боја) или 11 (наранџаста боја) тестираних генетских маркера као за презиме Ерор

dnk1Слика 36. Мапа са местима у Европи из којих су пореклом особе са истих свих 12 (црвена боја) или 11 (наранџаста боја) тестираних генетских маркера као за презиме Ерор

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (17)

Одговорите

17 коментара

  1. мирјана мартиновић

    Поштовани Јоване, Хвала вам на труду. По мајци водим порекло од Ерора из Доње Брусоваче. Нажалост не знам много породичну историјуи ваш рад ми је врло користио . Оно ради чега вам се јављам је оно што са сигурношћу добро знам, а то је да се усташки погром у селу Доња Брусовача догодио 04.08. 1941. године када је и мученички страдао мој деда Милош Ерор (130) и остали Ерори из Доње Брусоваче.
    Верујем да ваш рад није закључен и да ће те га допунити и са страдањем Ерора у усташким логорима: Јасеновац; Стара градишка, Јастребарско, Сајмиште, Немачка……
    ….И једна мала допуна, Брусовача кућни бр 57 – Мила је преминула 1981. у Београду, а Милић крајем педесетих или почетком шездесетих, сахрањен је у Доњој Брусовачи. (проверићу)
    Много среће и успеха у даљем раду.
    ММ

  2. А.В.

    Поштовани Ерор Јоване,
    Упућујем вас на једну занимљиву реч у српском језику која може дати кључан етимолошки аспект презимену Ерор. Та реч и данас опстаје у српском језику: ”нахерити се”, ”нахерен”, ”на еро”. Значење је: укриво, укосо. Некада се та реч користила нпр. приликом ношења капе укосо: ”носи капу на еро”. Само порекло те речи је турско. У турском језику та реч је ”eğri, eğr” – а изговара се ”ери, ер”, у значењу такође ”криво, косо”.
    Стога можемо узети као једну могућност да презиме Ерор / Херор долази од ове речи, као надимак наденут од турских власти (или просто народски ”шпицнамет”), који касније прераста у презиме, као што је случај са многим крајишким презименима. Наравно, ово не можемо знати са сигурношћу, али свакако по мени врло могуће.
    Велики поздрав и поштовање!