Резултати претраге за: Сремчевић

Поштовани, позивамо вас на сарадњу. Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим). Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се…

  ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Алексић др Снежана VI Крајишка сатнија – седиште Купиново Године 1857. обухвата: Ашању, Бољевце, Карловчић, Купиново, Обреж, Петровчић и Прогар. Има 750 кућа са 5.460 житеља, од тога 11 римокатолика, а 5.449 источно-православне вероисповести. Свако село имало је пучку школу и посебну парохију. Попис граничарских…

Зашто је нека породица добила презиме Сремац наизглед је лако рећи: доселили су се из Срема и по пореклу су тако прозвани. Ово би било општепримењиво на све породице Сремац да није неких специфичности одређених породица. Најстарији нововековни помен презимена Сремац је у аустријским пописима становништва данашње Војводине са краја…

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић У поратној литератури и извештајима истакнуто је да је окупатор у Срезу Земун током Другог светског рата уништио сточни фонд. Током рата, Бежанија је као једно од фашистичких упоришта остала изван акција које су спроводили Партизани. Према расположивој литератури, сточни фонд Бежаније до ослобођења…

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић Концентрација војске на територији Среза Земун у вези са акцијама ослобођења од октобра 1944, те потом у вези са борбама око Сремског фронта,  до 15.5.1945. када је на простору Југославије званично окончан Други светски рат, условиле су реквирирање пољопривредних производа. Током јануара и фебруара…

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић Непосредно након Другог светског рата у Срезу Земун уз Аграрну реформу спроведена је и колонизација. Ауто колонисти су били завичајски Земунског среза, који су по неком основу из једног места пресељени у друго место истог среза. Колонисти су они људи који су као не…

За истраживање генеалогије, односно порекла једне породице или особе, може се рећи да спада у послове који се никад не могу завршити. Том истраживању можемо приступити на традиоционалан начин, коришћењем историјских извора попут матичних књига, домовних протокола, гробаља, пописа становништва итд. Други приступ је савремен, нов, још у повоју и…

У Архиву Српске академије наука и уметности у Сремским Карловцима чува се непубликована грађа о парохијама прикупљана у сврху публиковања шематизма за 1906. годину. Ова грађа је данас издвојена и представља драгоцен извор за проучавање историје српских православних породица на простору Срема и Славоније. У овој грађи, коју су писали…

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Радован Сремац Према каснијим подацима, српски православни храм у Илоку након изгона Турака саграђен је око 1703. године. Био је посвећена Св. Архистратигу Михаилу (као и садашњи). Храм је нешто касније посветио митрополит Софроније Подгоричанин (1710-1711). У храму је постојао Антиминс који је осветио митрополит Павле…

Сваког припадника српског народа вероватно занима какав је наш генетски склоп, који древни народи су оставили генетски траг код нас, колико смо заиста Словени? Колико смо слични Русима и Украјинцима, а колико околним народима? Данас постоји могућност да преко комерцијалних предузећа попут FTDNA, прилично повољно добијемо неке основне податке везане за…