Родови који славе Свете Враче Козму и Дамјана

23. септембар 2014.

коментара: 8

ПРЕЗИМЕНА КОЈА СЛАВЕ СВЕТЕ ВРАЧЕ КОЗМУ И ДАМЈАНА

 

Sveti Vrači Kozma i Damjan

Свети Врачи Козма и Дамјан

“Свети Козма и Дамјан су били врачеви, бесребреници и чудотворци. Браћа родом негде из Азије, од оца незнабожца и мајке хришћанке. Отац је умро још док су били деца, те их је мајка узгојила у хришћанском духу. Од Господа су добили дар за исцељење разних болести, како су то добили бесплатно, бесплатно су и лечили именом Господа Исуса Христа, те су им људи дали име још бесребреници што значи бесплатни лекари. Бог им је дао заповест која гласи: „Забадава сте добили, забадава и дајте”. Толико су били опрезни у бесплатном лечењу људи , да се Козма једном истински наљутио на Дамјана што је узео 3 јаја од жене коју су излечили по имену Паладија. Толико се Козма наљутио да је наредио да га после смрти не сахране крај брата Дамјана. Али Дамјан је узео та три јајета не као награду, него због тога што га је Паладија заклела Светом Тројицом. Ипак по смрти њиховој у месту Фереману били су заједно сахрањени. И после смрти су исцеливали, када је једном човеку док је спавао ушла му је змија кроз уста, човек се патио све док пред сам крај живота непозове Свете Врачеве да га исцеле, те га и исцелише.

Празник Светог Козме и Дамјана-Врачеви Српска православна црква молитвено слави 14. новембра по новом, а 1. новембра по старом календару.

Свети Козма и Дамјан Римски – Били су лекари и како хришћани верују чудотворци. Ова двојица светитеља су били рођена браћа, родом из Рима, као деца су крштени и у хришћанском духу васпитани. У хришћанској традицији помиње се да су имали велику благодат од Бога, да лече људе и животиње од сваке болести и муке, и то обично полагањем руку. За свој труд нису тражили никакву награду, само су захтевали од болесника да верују у Исуса Христа. Наследивши велико имање, они су га милостиво раздавали беднима. У то време царовао је у Риму цар Карин. Пред њега довели су гонитељи хришћанства ову браћу, оковану у ланце. После дугог испитивања цар им је наредио да се одрекну вере у Исуса Христа и принесу жртве римским боговима. Међутим Козма и Дамјан не само што нису послушали цара него су га још и саветовали да он призна „јединога истинитога Бога“. Свети мученици Козма и Дамјан рекли су му “Наш Бог није створен, но Он је Створитељ свега, а твоји су богови измишљотине људске и дело руку уметника. И кад не би било уметника да вам направе богове, ви се не би ималикоме клањати.” У хришћанкој традицији помиње се да је, после чуда учињенога над самим царем, кад су га чудесно исцелили од тешке болести – цар и сам изјавио своју веру у Исуса Христа и пустио браћу. И они су продужили да проповедеју хришћанство и исцељују болеснике. Због тога што су се прочули позавидео им је на слави неки лекар, негдашњи учитељ њихов, и под изговором да беру лековите траве извео их у планину и побио камењем. Ови светитељи су убијени 284. године.

Српска православна црква слави их 1. јул по црквеном, а 14. јула по грегоријанском календару.

Српска православна црква још обележава 30. октобра по новом, а 17. октобра по старом календару Светог Козму и Дамјана из Арабије.” – извор Википедија

Јасно је да Српска православна црква слави три различита дана посвећена трима различитим Светим Врачима Козми и Дамјану. Већина свечара који прослављају Свете Враче Козму и Дамјана, славе Свете Враче из Азије којима је посвећен дан 1. новембар (14. новембар по новом календару). У наредном делу текста није назначено које Свете Враче прослављају набројане породице тј. презимена, пошто то ниуједном извору такође није посебно назначено, те не мора значити да све наведене породице славе Свете Враче из Азије (14. новембар). Родбинске везе између презимена која славе исту славу и која су пореклом из истог краја, веома су могуће, поготово када су у питању славе које нису честе као Никољдан, Јовандан, Аранђеловдан, Ђурђевдан, Митровдан, већ их слави мање родова и такви су примери Михољдан, Св. Врачи, Св. Тома, Св. Аврамије, Св. Мрата… ДНК анализа особа које славе Св. Аврамија, а носе различита презимена показала је да већина њих који живе у источној Босни и западној Србији припада двема генетским гранама и да су у оквиру тих грана међусобно јако блиско генетски повезани (Српски ДНК пројекат).

Извор – „Карловачко владичанство“, Милан Радека (Загреб 1975.):

(Карловачко владичанство покрива углавном подручје Кордуна, Лике, Баније, Горског котара и Жумберка)

1. Арбутина
2. Басић
3. Бероња/Беронић
4. Бијелић
5. Брасновић
6. Бућан
7. Вијук
8. Владушић
9. Војновић/Војиновић
10. Врањеш/Врањешевић
11. Врлинић
12. Вујаковић
13. Ву(ј)иновић
14. Вукојевић
15. Дејановић
16. Ерега
17. Ерор
18. Живановић
19. Жунић
20. Јелача
21. Квочка
22. Кокић
23. Корица
24. Латас
25. Личанин
26. Лукић
27. Маран
28. Марас
29. Мркшић
30. Његомир
31. Олувер – ??? не постоји, могуће грешка
32. Ољача
33. Пашић
34. Попара
35. Почуча
36. Приљева/Приљевић
37. Растовац
38. Руњајић
39. Славуљ
40. Слијепчевић
41. Стрижак
42. Тепшић
43. Тешић
44. Тинтор
45. Тојагић
46. Ћалина
47. Царић
48. Чавић
49. Шакић
50. Штула/Штулић

Српска Презимена у Далмацији:

1. Бисерко
2. Бјелан
3. Бјелановић
4. Вуковић
5. Дуброја
6. Јањић
7. Козлица
8. Новаковић
9. Павлић
10. Судар
11. Тепша
12. Тинтор
13. Ћакић
14. Штрбац

 

Извор – „Презимена Срба у Босни“, Ђорђе Јањатовић на основу Шематизма православне митрополије и архидијецезе Дабро-босанске за годину 1882.:

1. Алексић – парохија Живинице, протопрезвитерат Мркоњићки (Варцарвакуфски)
2. Анић – парохија Бањалука, протопрезвитерат Бањалучки
3. Аничић – Кључ (Кључки), Томина и Умци (Сански Мост)
4. Бјелан – Добро Село, Дубовик и Руишка (Крупски)
5. Бјелановић – Тешањ (Тешањски)
6. Блажановић – Ступари (Маглајски)
7. Богдановић – Вареш (Височки), Мокро, Пале и Сарајево (Сарајевски)
8. Богојевић – Доња Дубица (Дервентски)
9. Бојанић – Радња Доња (Тешањски)
10. Васић – Маглај (Маглајски)
11. Величковић – Ракова Нога (Сарајевски)
12. Владић – Новиград (Дервентски)
13. Владушић – Глиница, Добро Село и Руишка (Крупски), Тишковац (Лијевањски), Трнињића Брег (Уначки)
14. Врховац – Штрбци (Прњаворски)
15. Вујиновић – Пркоси (Петровачки)
16. Вуковић – Врбица (Лијевањски)
17. Вукојевић – Добро Село (Крупски)
18. Галоња – Врточе (Бихаћки), Добрлин (Дубички), Турјак (Градишки)
19. Гароња – Међеђа (Дубички)
20. Грабовац – Прибинић (Тешањски)
21. Далиновић – Вареш (Височки)
22. Дафинић – Пофалићи (Сарајевски)
23. Ђукић – Ступари (Маглајски)
24. Ђурић – Добрлин (Дубички), Порјечина и Ступари (Маглајски)
25. Живановић – Крнић-Мљечва-Брежани (Сребренички)
26. Зјаић – Доњи Вакуф (Бугојнски)
27. Зорић – Дубовик (Крупски)
28. Игњатовић – Ступари (Маглајски)
29. Јагодић – Јанузовци (Градишки)
30. Јевђенић – Јошавка (Бањалучки)
31. Јевтић – Вареш (Височки)
32. Јовелић – Јаворани (Бањалучки)
33. Јовић – Порјечина (Маглајски)
34. Јокановић – Илијаш (Височки)
35. Каурин – Слатина (Кључки)
36. Кецман – Добро Село (Крупски)
37. Клисара – Мокро (Сарајевски)
38. Ковачевић – Стрмница (Власенички)
39. Кокић – Добро Село (Крупски)
40. Крајишник – Илијаш (Височки)
41. Куђељић – Мајевац (Дервентски)
42. Кузмановић – Јанузовци (Градишки)
43. Лазаревић – Порјечина (Маглајски)
44. Лазић – Тешањ (Тешањски)
45. Лакић – Јелићи (Приједорски)
46. Лацмановић – Сарајево (Сарајевски)
47. Максимовић – Порјечина (Маглајски), Сарајево (Сарајевски) и Сребреница (Сребренички)
48. Марковић – Илијаш (Височки), Корићани (Травнички)
49. Милановић – Вареш (Височки)
50. Миливојша – Сански Мост (Сански Мост)
51. Недић – Ступари (Маглајски)
52. Орошчетовић? – Сарајево (Сарајевски)
53. Остојић – Глиница, Збориште и Ивањска (Крупски)
54. Павловић – Корићани (Травнички) и Ракова Нога (Сарајевски)
55. Панић – Кључ (Кључки)
56. Петровић – Бањалука (Бањалучки), Градишка-Ламиначка (Градишки), Дервента (Дервентски), Прњавор и Смртићи (Прњаворски) и Црни Луг (Лијевањски)
57. Пјевић – Вареш (Височки)
58. Планинац – Тешањ (Тешањски)
59. Почић – Бихаћ и Хргар (Бихаћки), могуће грешка, могуће исти као и следећи (Попуча у Лици иста слава)
60. Почућ – Бихаћ и Хргар (Бихаћки)
61. Прерад – Бањалука (Бањалучки), Бусновци, Јелићи и Ферићи (Приједорски)
62. Радишић – Ведовица (Дубички)
63. Раковић – Добрун (Вишеградски)
64. Рончевић – Тешањ (Тешањски)
65. Ружић – Сарајевско Поље (Сарајевски)
66. Савић – Дервента (Дервентски), Прњавор и Смртићи (Прњаворски) и Читлук (Дубички)
67. Сеиз – Корићани (Травнички)
68. Секулић – Дервента (Дервентски), Осиња и Тешањ (Тешањски)
69. Симић – Тешањ (Тешањски)
70. Скендерија – Кукуље (Градишки), Лакташи и Гомионица (Бањалучки)
71. Спасојевић – Ступари (Маглајски)
72. Станковић – Тешањ (Тешањски)
73. Стјепановић – Жљебац (Сребренички)
74. Стојановић – Тешањ (Тешањски)
75. Тинтор – Бастати (Уначки), Ведовица (Дубички), Врело (Бихаћки), Гашица и Бијаковац (Градишки), Глиница и Збориште (Крупски), Љубија (Приједорски), Осијек-Блажуј и Сарајево (Сарајевски)
76. Тојагић – Агићи (Дубички), Саница (Кључки)
77. Узуновић – Илијаш (Височки)
78. Царић – Ведовица и Пољавнице (Дубички)
79. Цвијановић – Ступари (Маглајски)
80. Шпона? – Стекеровци (Дервентски)
81. Шпулић – Јасеница (Крупски), вероватно грешка, а треба Штулић

Извор – обрађени прилози сарадника портала Порекло – Ананић Војислава, Милодана, Јокић М. Милана, Аксић Александра Шарка, Миличић Зорице:

Извор – студија „Косово“, Атанасије Урошевић (Београд 1965.):
Ковачани – Сибовац код Обилића, 9 кућа, пресељени из Ковачице (Копаоничка Шаља), старином из Црне Горе
Ковачани – Јанина Вода, заселак Црквене Водице код Обилића, 6 кућа
Ковачани – Главотина код Вучитрна, 1 или 11 кућа, доселили из Ковачице (Копаоничка Шаља)
Ковачани – Врница код Вучитрна, 1 кућа, доселили из Сливовице, пре Ковачица, пре Црна Гора
Ковачани – Бивољак код Вучитрна, 4 куће, пре Ковачица…
Ковачани – Бабин Мост код Обилића, 2 куће, из Ковачице
Ковачани или Пантићи – Бањска код Вучитрна, 2 куће, из Сливовице
Ковачани – Племетина код Обилића, 4 куће
Сибовац – Крушевац код Обилића, 1 кућа, пресељен из Сибовца, потиче од рода Ковачана у Јањиној Води
Aнтић – Црквена Водица код Обилића, 1 кућа, из Ковачице (Копаоничка Шаља)
Ночић – Племетина код Обилића, 6 кућа
Ночић – Прилужје код Вучитрна, 4 куће, пресељени из Племетине, старином из Бајчине у Лабу
Шљакић – Свињаре код Косовске Митровице, 3 куће, досељени из Житковца (Ибарски Колашин)
Старинци – Радево код Липљана, 2 куће, старинци
Дејановић – Крајиште код Липљана, 1 кућа, старинци у селу, Црква Светих Врача у селу
Добротинчани – Грачаница код Приштине, 2 куће, доселили из Добротина
Трлаковић – Могила код Витине, 19 кућа, раселили у околину Плане и Смедерева, променили презимена
Луларци – Божевце код К. Каменице, 1 кућа, из истог рода у Одевцу, даља старина Рајановац код К. Каменице

Извор – књига „Ужичка Црна Гора“, Љубомир Љуба Павловић (Земун 1925.):
Стевановић/Гускић – Пожега, 2 куће, из Карана
Милошевић – Пожега, из Крушевачког Александровца
Драговић – Кремна код Ужица, 1 кућа, из Шљивовице
Милосављевић (Врачевићи: Станићи, Богдановићи, Симановићи, Марковићи) – Кремна код Ужица, 39 кућа, од Морачког манастира дошли браћа

Извор – књига „Соколска нахија“, Љубомир Љуба Павловић:
Голубовић – Бесеровине код Бајине Баште, 3 куће, из Раче
Голубовић – Рача код Бајине Баште, 9 кућа у Осретку, довели калуђери из Кремана
Веселиновић и Деспотовић (Плошчари-вртели чутуре) – Пилица, 12 кућа, из Кремана
Николић – Бајина Башта, 1 кућа, из Глумча (пож.)
Радељић – Бајина Башта, 1 кућа, из Шљивовице

Извор – књига „Смедеревско Подунавље и Јасеница“, Боривоје Дробњаковић (1925.):
Маринковић – Петријево код Смедерева, из Босуте у Качеру
Савић – Кулич код Смедерева, доселили из „влашких“ крајева „од прека“
Живковић – Ландол код Смедерева, 4 куће, дошли из Малог Орашја
Станојловић – Мало Орашје код Смедерева, 5 кућа, доселили из нишке околине
Ивковић (Живковић) – Голобок код Смедеревске Паланке, 10 кућа, старином од Књажевца
Петровић – Дражањ код Гроцке, 3 куће, прадед из Гараша код Аранђеловца

Извор – књига „Космај“, Боривоје Дробњаковић (1930.):
Пешић – Ђуринци код Сопота, предак Пеша дошао из Трна

Извор – књига „Околина Београда“, Риста Т. Николић (Београд, 1903.):
Јоксимовић – Жарково (Београд), „Арнаути“ су из данашње Старе Србије, северозападно од Косова
Танасковић – Жарково (Београд), „Арнаути“ су из Бијелог Поља
Симић – Пећани (Чукарица, Београд), пореклом Личани „Рвати“
Милошевић – Раковица (Београд), доселио из Сремских Карловаца
Недељковић – Михајловац код Смедерева, најстарија породица у селу, прича се да су доселили из Јаблановца

Извор – књига „Етнолошка грађа о Шумадинцима“, Јован Ердељановић (1948.):
Станојић и Стевановић – Марковац код Велике Плане, стари досељеници
Чепурци и Јевтићи – Марковац код Велике Плане, из Чепуре код Параћина
Чалић и Димитријевић – Марковац код Велике Плане, стари досељеници
Јелић – Крњево код Велике Плане, са Селишта, има их и у Милошевцу
Рајковић и Радивојевић – Крњево код Велике Плане, са Селишта
Радосављевић – Крњево код Велике Плане, „Бугари“, прадед дошао са Косова
Љубисављевићи и Бачијанови – Крњево код Велике Плане, прадед дошао из Крајине (вероватно Тимочке)
Ћупић – Крњево код Велике Плане, из околине Врања
Манојловић – Старо Село код Велике Плане, из Купинова у Срему, једна њихова породица у Орашју
Терзић – Лозовик код Велике Плане, 14 кућа, основали место, презиме по кројачком занату, не знају одакле су
Домановић – Горње Јарушице код Крагујевца, чукундед Вучић дошао из Ерске

Извор – књига „Шумадијска Колубара“, Петар Ж. Петровић (1939.):
Степановић – Вранић код Барајева, убрајају се у старије досељенике
Крсманић (Симић) – Дражевац код Обреновца, 4 куће, доселили из Паљува у Тамнави
Ђуровић (Дамњановић, Ивановић, Кузмановић, Симеуновић) – Венчане код Аранђеловца, један род, доселили из Горњег Ибра
Вићентијевић- Трбушница код Лазаревца, дошли из Крушевице
Кузмановић – Рудовци код Лазаревца, доселио из Венчана жени у кућу
Рафаиловић (Петровић) – Чибутковица код Лазаревца, из Брђана код Чачка
Сарић (Милошевић) – Чибутковица код Лазаревца, прадед дошао однекуд као слуга
Домановић – Чибутковица код Лазаревца, са Златибора
Милосављевић – Чибутковица код Лазаревца, од Ужица
Савковић – Чибутковица код Лазаревца, од Косјерића
Петронијевић (Јаковљевић, Ђорђевић, Симић, Јеремић) – Шопић код Лазаревца, предак из Босне или из Сјенице, две породице у Месарцима у Мачви (Петровићи) и једна Петронијевићи у Соколову

Извор – књига „Јасеница“, Боривоје М. Дробњаковић (Београд 1923.):
Филиповић – Сараново код Раче, 2 куће, отац доведен као дечак из Страгара
Благојевић – Клока код Тополе, 4 куће, дошли из Сепаца
Борић (Раденковић, Тимић, Петровић, Јовановић, Костић, Алексијевић, Симић) – Влакча код Крагујевца, 53 куће, прадед Радоје Грудоња од Студенице-Сјенице, од њих Бранковићи у Божурњу
Недељковић (Петровић) – Влакча код Крагујевца, 10 кућарод са Борићима

Извор – књига „Лепеница“, Тодор Радивојевић (1903.):
Марковић – Брзан код Баточине, 2 куће, досељени са Косова
Радивојевићи (Борковићи – 2 куће, Богићевићи – 1 кућа, Јанићијевићи – 1 кућа) – Брзан код Баточине, досељени из Катуна (Темнић)

Извор – књига „Белица“, Станоје М. Мијатовић (1930):
Делић – Ковачевац код Јагодине, 10 кућа, из Рековца (левач), тамо дошли са Косова

Извор – књига „Лапово“, Драгољуб Милановић и Милан Станковић (Лапово 1991.): 
Гмитровић (Ћирић) – Лапово, непознато порекло
Гојковићи (Ђорђевићи, Гојковићи и Вуловићи) – Лапово, из Сикирице

Извор – књига „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, Љубомир Љуба Павловић (1912.):
Макунци – Каменица код Коцељеве, досељени из Босне
Пантелић – Стублине и Велико Поље код Обреновца, досељени из Каоне у Драгачеву
Јовановић – Кртинска код Обреновца, досељени из Срема
Драгачевци – Бело Поље код Обреновца, из Каоне у Драгачеву
Велимировић – Јошева код Уба, од Белопавлића
Милиновић – Јошева код Уба, из Пећи
Урошевић и Максимовић – Милорци код Уба, из Црвене Јабуке
Петровић – Лисо Поље код Уба, из Својдруга (ужички округ)
Поповић и Аћимовић – Радљево код Уба, из Нове Вароши
Радовановић – Стубленица код Уба, из Паљува
Милошевић – Паљуви код Уба, из Старе Србије

Извор – књига „Шабачка Посавина и Поцерина“, Војислав С. Радовановић:
Ковачевић – Варна код Шапца, 2 куће, из Бастава
Милинковић – Двориште код Шапца, 1 кућа и по једна у Шапцу и Омољици, непознато порекло, досељени
Стојаковић – Јевремовац код Шапца, 1 кућа и по једна у Шапцу, Скопљу и Косову, дошли из Босне
Казимировић – Бељин код Владимираца, 1 кућа, из Срема
Ковачевић (Ковачић) – Јаловик код Владимираца, 9 кућа, од Мораве из села Беле Воде
Цветковић – Јазовик код Владимираца, 3 куће, из Подгорине
Мијаиловић – Јазовик код Владимираца, 1 кућа, род са Цветковићима, од Ваљевске Подгорине
Крстић – Јазовик код Владимираца, 9 кућа, прадеда из Галиције за време Чарнојевића???
Негић – Месарци код Владимираца, 1 кућа, из Босне (вероватно код Власенице)
Блажић – Прово код Владимираца, 1 кућа, из Бољеваца у Срему

Извор – macva.awardspace.com:
Марјановић – Слепчевић код Шапца, 1 кућа, из Госпића у Лици
Максимовић – Скрађани код Шапца, 3 куће, не знају порекло
Павловић – Салаш Ноћајски код Сремске Митровице, 1 кућа, из Херцеговине
Еркановић – Салаш Ноћајски код Сремске Митровице, 1 кућа, из Херцеговине
Грујић – Салаш Ноћајски код Сремске Митровице, 7 кућа, из Босне
Јанковић – Липолист код Шапца, 2 куће, доведен Андрија Којић из Клења ???
Којић – Клење код Богатића, 61 кућа, од њих Исајловићи, Гајићи и Јанковићи у Липолисту, из Драчева у Херцеговини
Пајтић – Дреновац код Шапца, 2 куће, из Босне
Дамјановић – Дреновац код Шапца, 3 куће, не знају порекло

Извор – „Истраживања Радована М. Маринковића“ Чачански глац, 1989.: 
Јевтовић – Кукићи код Чачка, 1 кућа, из Мршинаца

Извор – портал Порекло (прилози сарадника-без објављених извора):

Радивојевић – Кушиљево код Свилајнца, 7 кућа, старином са Косова, досељени из Гложана у Ресави
Смиљанић – Кушиљево код Свилајнца, 5 кућа, непознато порекло

Веселиновић – Глобаре код Крушевца, 3 куће, из неког села под Јастрепцом
Дачић – Глобаре код Крушевца, 5 кућа, из Топлице, имају рођаке у околини Јагодине

Давидовићи – Бошњане код Варварина, 6 кућа, из Топлице, има их у Пољни и Левчу

Ђурђевић – Мијатовац код Ћуприје, 5 кућа, доселили са Малог Косова
Маринковић – Мијатовац код Ћуприје, 13 кућа, доселили из Брацна код Ражња

Дачић – Деоница код Јагодине, 5 кућа, из Топлице
Ацић/Киовци – Деоница код Јагодине, 40 кућа, из Метохије

Марковић – Чумић код Крагујевца, 1 кућа, дошли из Рамаче

Кулачин – Србобран, од Гликића из Херцеговине

Извор – Српски ДНК пројекат, портал Порекло:
Ненадић – Ужице
Вељовић – Дубница код Сјенице

 

ПРИПРЕМИО: Сарадник портала Порекло Јован Ерор

 

Коментари (8)

Одговорите

8 коментара

  1. Дарко

    Лештанин је породица која такође слави Свете Враче Азијске, пореклом смо са Косова, из места Ковачица и раније смо се презивали Радовановић па смо по месту Лешку узели друго презиме.Радовановићи из Лешка и даље славе исту славу.Породице Анисијевић, Ковачевић из Прилужја на Косову, Вилимоновић такоће славе Врачеве.Поздрав.

  2. Zafirovic Aleksandar zivim u Rakovic slavim SV Vrace. Moji su iz sela Žegra na kosovu Živkovici svi slave Vrace

  3. Aleksandar Zafirovic poreklom sa Kosova selo Žegra, starije prezime Živkovic, slavimo sv. Vrace

  4. Selo Igriste,Kursumlija
    Moji Su Đokići i Cbetkovići sa majčine strane.
    Naši preci -Srbi graničari sa Kosova, iz Peći i Prizrena.
    U tom i okolnim selima,svi gotovo listom Slave Svete Vrače sem jedne porodice Kilibarda koja Slavi Sve Petku i koja.je dosla sa danasnje teritorije Crne Gore.

  5. Mirjana Nikolić

    NIKOLIĆ SLAVI VRAČE

  6. Đorđe

    Svi Šestani su slavili sv. Vrače a sad slave pravoslavni u Dračevici i oni koji su šestanskog porekla Lekići u Seoca, Vučići u Dračevici i Vraki ,Ratkovići odseljeni iz Dračevice u Sustaš ,jedno od 12 paštrovskih plemena Tomići u Buljaricama (Midžori, Armenko…) U Dračevici (Šestani) slave Polovići, Pekići ,Unkaševići, Nikpavlovići, Savići, Malići i Lukići . Poslužbica je Trojčin dan pa gosti dolaze na poslužbicu jer je u novembru bilo hladno.Skenderije u Laktašima slave sv. Vrače a znaju da su doseljeni od Skadarskog jezera pa je moguće da su iz Šestana jer ovu slavu slave samo pravoslavni Šestani u ovom kraju , ali nije sigurno.

  7. Jelena Loncina Slijepcevic

    Familija Loncina takodje slavi Svete Vrace Azijske. Poreklom smo iz okoline Bosanskog Novog, selo Devetaci. Po porodicnom predanju ranije smo se prezivali Vladusic i poreklom smo iz Hercegovine

  8. Miljana Milanović

    Živim u Bijeljini. Otac, djed i pradjed su iz Smoluće.
    Izbjegli su ’92. po završetku operacije Smoluća.
    Slavimo Svete Vračeve Kozmu i Damjana.