Преподобна мати Параскева – Света Петка Reviewed by Momizat on . Српска православна црква и верници 27. октобра (14. октобра по јулијанском календару) прослављају Препободну мати Параскеву - Свету Петку. Портал Порекло жели с Српска православна црква и верници 27. октобра (14. октобра по јулијанском календару) прослављају Препободну мати Параскеву - Свету Петку. Портал Порекло жели с Rating: 0
You Are Here: Home » Крсне Славе » Преподобна мати Параскева – Света Петка

Преподобна мати Параскева – Света Петка

Српска православна црква и верници 27. октобра (14. октобра по јулијанском календару) прослављају Препободну мати Параскеву – Свету Петку. Портал Порекло жели срећну славу свима који славе ову велику светитељку српског порекла. Свети Петку, као крсну славу, прославља и Друштво српских родословаца „Порекло“, оснивач портала poreklo.rs.

Sveta Petka

Света Петка или Параскева (грч. Παρασκευή – петак) је била хришћанска подвижница из 11. века.

Родила се у граду Епивату (Пиват – на турском Бојадис), који се налазише између Силимврије и Цариграда у Тракији половином десетог столећа. Она беше српског порекла, из имућне и веома побожне породице. Имала је брата, који се звао Јевтимије, и који се замонашио веома млад, а касније би изабран за епископа Мадитског (989-996).

Још као девојчица, док је са мајком одлазила у цркву и чула речи Божанског Јеванђеља: „Ко хоће за мном да иде, нека се одрече себе и узме крст свој, и за мном да иде“ (Мк. 8,34), она свим срцем припаде Господу и када одрасте придружи се плејади благочестивих угодника Божијих. Након смрти својих родитеља, жељна подвижничког живота она напусти родитељски дом и оде у Цариград, а затим се запути у пустињу Јорданску, живећи строгим отшеличким животом, где се Христа ради подвизавала све до старости своје. У доба позне старости послуша глас Анђела Божијег, остави пустињу и врати се у свој родни град, Епиват. Ту она поживе још две године у непрестаном посту и молитви, па се представи Богу у 11. столећу. Њено тело би од стране верних сахрањено по хришћанским обичајима, али не на градском гробљу већ издвојено од других.

Богоугодни хришћани из тог места после јављања светитељке у сну неком Георгију и Јефимији пронашли су место где су биле закопане њене мошти, извадили су их из земље и положили у храм светог Петра и Павла у Епивату.

Њене чудотворне мошти преношене су у току времена много пута. Најпре у Цариград, па одатле их бугарски цар Јован Асен 1238. године пренесе у Трново, да би биле пренете у Влашку након пада Бугарске под Турке. Када је и Влашка постала угрожена турским упадима, а на молбу српске кнегиње Милице мошти су пренете у Београд. Када султан Сулејман I 1521. године осваја Београд, он уз остале драгоцености преноси у Цариград и мошти св. Петке. На молбу молдавског господара Василија 1641. године мошти су пренете у град Јаши, где се и данас налазе (осим два прста шаке, који су у капели свете Петке на Калемегдану).

Широм наше земље налази се и велики број лековитих извора, који су посвећени св. Петки. Један од њих је извор св. Петке у Калемегданској тврђави у Београду где су њене мошти дуго времена почивале.

Света Петка ужива велико поштовање код Срба, а по броју оних који су је узели за своју славу ова светица заузима пето место – иза Св. Николе, Св. Јована, Св. Ђорђа и Св. Арханђела Михаила.

ИЗВОР: Званични сајт СПЦ, Википедија


Коментари (3)

  • Војислав Ананић

    СВЕТА ПЕТКА

    http://www.sedmica.me/sveta-petka-zastitnica-zena-siffromasnih-bolesnih/

    Извор: МАГАЗИН СЕДМИЦА

    Одговори
  • Војислав Ананић

    DANAS JE SVETA PETKA!

    Evo koje običaje treba da ispoštujete na ovaj sveti praznik! Ko ovo bude radio, trnuće mu ruke cele godine!

    AUTOR: Alo.rs/D.S. DATUM I VREME: 27.10.2019. 07:25

    Njene mošti su prenošene mnogo putа.
    Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Svetu Petku, praznik posvećen Prepodobnoj mati Paraskevi. Sveta Petka je kod Srba veoma poštovana i slavna svetiteljka koja se smatra zaštitnicom žena, kao i čuvarkom siromašnih i bolesnih. Vernici joj se obraćaju za pomoć kroz molitvu, posebno na današnji dan, tražeći spas od bolesti i drugih životnih nevolja.
    Smatra se da je Sveta Petka ženski praznik, pa se ovoj svetici obraćaju žene svih vera i nacija.
    Prema narodnim običajima, danas žene ne bi trebalo da mese, kuvaju, šiju, peru veš ili rade bilo koji posao u kući kako ne bi navukle gnev svetiteljke i da im tokom godine ne bi trnule ruke.
    Mlade devojke treba da beru cveće i njime ukrase svoj dom kako bi u njima cele godine vladala sloga i mir, dok se devojčicama oblače nove haljinice kako bi ih u narednoj godini pratila sreća.
    Devojke bi trebalo da pojedu parče slavskog kolača i da sačuvaju mrvice, pa će te noći u snu videti svoju sudbinu i budućeg muža.
    Uobičajeno je da se na Svetu Petku, 27. oktobra, ode u crkvu Ružica na Kalemegdanu gde se pokraj kapele Svete Petke uzima čudotvorna voda za koju se veruje da leči mnoge bolesti, a naročito probleme sa vidom.
    Sveta Petka je rođena u grad u Epivatu, kod Kalitrakije u Maloj Aziji krajem 10. veka, poticala je iz imućne i pobožne porodice, a prema nekim izvorima poreklom je Srpkinja. Zamonašila se posle smrti roditelja u crkvi Svete Sofije u Carigradu, a posle toga je provela godine u pustinji u postu, molitvi i usamljeničkom životu. prema predanju, u snu joj se javio anđeo i uputio je u otadžbinu da širi veru Hristovu.
    Njene mošti su prenošene mnogo puta, a na molbu kneginje Milice, počivale su i u Beogradu. Danas se u kapeli Svete Petke nalazi samo njen mali prst.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top