Y-ДНК хаплогрупа I – најчешћа код Срба Reviewed by Momizat on . Сарадник портала Порекло Синиша Јерковић из Бањалуке даје вам објашњење појединачних Y-ДНК хаплогрупа. У новом прилогу пише о  хаплогрупи I (латинично И), проце Сарадник портала Порекло Синиша Јерковић из Бањалуке даје вам објашњење појединачних Y-ДНК хаплогрупа. У новом прилогу пише о  хаплогрупи I (латинично И), проце Rating: 0
You Are Here: Home » днк архивирано » Y-ДНК хаплогрупа I – најчешћа код Срба

Y-ДНК хаплогрупа I – најчешћа код Срба

Сарадник портала Порекло Синиша Јерковић из Бањалуке даје вам објашњење појединачних Y-ДНК хаплогрупа. У новом прилогу пише о  хаплогрупи I (латинично И), процентуално најзаступљенијој код Срба

 

ОПШТЕ НАПОМЕНЕ:  Хаплогрупа I је међу Србима појединачно најзаступљенија хаплогрупа. На основу неколико генетских испитивања српског становништва имамо податак да су разне варијанте хаплогрупе I заступљене код Срба у проценту од 40-45%. Хаплогрупа I проистекла је из шире парагрупе IJ, а прије тога такође из заједничке парагрупе IJK. У том смислу најближа хаплогрупи I на филогенетском стаблу је хаплогрупа Ј. Хаплогрупа I представља главни маркер палеолитског човјека у Европи, тј. прве људе (homo sapiens) који су ушли у Европу прије неколико десетина хиљада година и у Европи затекли неандерталце које су потискивали. Преживјевши неколико ледених доба, хаплогрупа I је уједно и једина хаплогрупа присутна готово искључиво на европском континенту (ако не рачунамо европске колонисте у Новом Свијету). Претпоставља се да ову хаплогрупу посједује 15% данашњег европског становништва.

 

ПОРИЈЕКЛО И МИГРАЦИЈЕ: Хаплогрупа I је настала u Европи прије 30.000 година. Претпоставља се да је ширењем савременог човјека дошла у Европу са Блиског Истока док је, генетски јој блиска, хаплогрупа Ј остала на истоку. Заједничка парагрупа IJ пронађена је у малом проценту у Ирану. Хаплогрупа I  је у Европи доживјела неколико тзв. bottleneck или драматичних смањења популације услијед екстремних климатских промјена (прије свега ледених доба). По свој прилици, миграција хаплогрупе I је ишла од доњег ка горњем Дунаву, а затим сјеверним обронцима Алпа, преко Рајне у југозапaдну Француску и Иберију. Са тих основних територија које су уједно и центри палеолитске умјетности у Европи, потомци кромањонаца расељавали су се и ка сјеверу Европе пратећи топљење леда. Данас су најтипичније области I хаплогрупе у Европи: Скандинавија, бивша Југославија, западна Украјина и Сардинија.

 

СНП МУТАЦИЈЕ : М170

 

МАПА РАСПРОСТРАЊЕНОСТИ:

 

 

СТАБЛО:

 

 

ПОДГРУПЕ И ЗАСТУПЉЕНОСТ:

 

I*

Веома је ријетка, готово непостојећа, варијанта хаплогрупе I која није или I2 или  I1.

 

I1 M253

Сјеверноевропска варијанта хаплогрупе I, заступљена код Швеђана 40%, Данаца, Норвежана и Исланђана 30-35%, Финаца 28%, Енглеза 15%, сјеверних Њемаца и Холанђана 18% , Естонији 15%. Код Срба ова хаплогрупа је заступљена са 7%.

 

I2 M438

Ова варијанте хаплогрупе I мање је присутна на сјеверу Европе, али је зато широко заступљена у Централној Европи, Украјини, Балкану, Сардинији, док је на западу Европе веома разграната, али малобројна. Највиши проценти ове хаплогрупе присутни су код Срба, Хрвата и босанских муслимана са 40-50%. Сардинија је други хотспот хаплогрупе са 40%.

 

СТАРИ НАРОДИ: Уз хаплогрупу I најчешће se веже кромањонски расни тип у својим варијантама Brunn и Boreby присутан и данас у сјеверној и западној Европи, којег одликује висок раст, крупна глава, веће пропорције у тјелесној маси него што је то  случај код медитеранске расе. Сличне расне карактеристике појављују се и у планинским областима Херцеговине и Црне Горе гдје Boreby расни тип налази и антрополог Coon и гдје је такође повећано присуство хаплогрупе I. Овом расном типу припадало је и становништво из најстаријих мезолитских слојева Лепенског Вира и граветијанско становништво централне Европе. Припадници хаплогрупе I су по свој прилици у прошлости говорили неком варијантом неиндоевропског језика, који се вјероватно сачувао у данашњем баскијском језику. Баскијски језик има даљу везу са источнокавкаским језицима (чеченски и дагестански) који су припадали изумрлој хуро-урартској групи језика, а гдје преовладава хаплогрупи I сродна хаплогрупа Ј. Припаднике I хаплогрупе у научним радовима обично означавају као Палеоевропљане, Староевропљане, Кромањонце и сл.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Кромањонац-предак хаплогрупе I

 

СТАРА ДНК:

Хаплогрупа I M170 је пронађена на доста старих археолошких налазишта, углавном у Европи:

 

  1. 1.      Урођеници са Канарских острва, период 0-500 гне прије доласка Европљана, нађена I М170 хаплогрупа у проценту од 6% анализираних скелета
  2. 2.      Касноантички Баски, Алдајета гробље, Шпанија, 6-7 вијек наше ере, нађена 4 примјера I М170

 

Хаплогрупа I M170 се дијели на двије главне гране : I1 M253 и I2 M438 које ћемо, због широке заступљености и велике разноврсности посебно обрадити.

 

ХАПЛОГРУПА I1 M253

ОПШТЕ НАПОМЕНЕ: Иако велике старости, у смислу одвајања од остатка хаплогрупе I, сви данашњи припадници хаплогрупе I1 М253 потичу од претка који је живио прије неких 5000 година, вјероватно на сјеверу Европе, што значи да се развила из неке мале заједнице људи која се дуги низ година борила за опстанак и само је мало број истих преживио и оставио потомство до данас. Ово је типична скандинавска хаплогрупа која је учествовала у етногенези германских народа и коју су они потом својим миграцијама ширили. Хаплогрупа I1 код Срба је заступљена у проценту од око 7%.

 

ПОРИЈЕКЛО И МИГРАЦИЈЕ: Хаплогрупа I1 М253 је грана хаплогрупе I велике старости која се од осталих грана хаплогрупе I одвојила прије 20-25.000 година. Сасвим је вјероватно да је поменута хаплогрупа на неки начин била и територијално изолована на сјеверу Европе ( негдје на територији данашње Њемачке) у односу на остале подгрупе. Ова изолованост би се могла повезати са последњим глацијалним максимумом око 20.000 година пне.

 

СНП МУТАЦИЈЕ: М253

 

МАПА РАСПРОСТРАЊЕНОСТИ:

 

 

СТАБЛО:

 

 

 

 

 

ПОДГРУПЕ И ЗАСТУПЉЕНОСТ:

 

I1а1 М227

Ова подгрупа има центар у источној Пруској, Померанији и сјеверној Пољској у проценту од око 10%. Има тежиште у источној Европи и могуће је да је повезана са готским миграцијама.

 

I1а2 L22

Ово је типична нордијска подгрупа која је настала вјероватно у Јитланду, југу Данске и скрајњем сјеверу Њемачке. Одатле су је германски народи ширили по Скандинавији, Финској, британским острвима, а једна варијанта ове хаплогрупе са мутацијом P109 присутна је и код Срба у проценту од око 4-5%. Сасвим је вјероватно да је ова варијанта хаплогрупе I1 стигла у Србију преко норманских насеобина у јужној Италији. Ово је најтипичнија викиншка хаплогрупа.

 

I1а3 Z58

Варијанта хаплогрупе I1 најприсутнија на британским острвима, земљама Бенелукса. Може да се повеже са миграцијама Саксонаца.

 

I3 Z63

Ова варијанта хаплогрупе I1 има нешто ширу територијалну распрострањеност и може се наћи у Пољској, Великој Британији, али и у Шпанији. Присутна је и код Срба и посједује је род Мацура из Далмације који је даљим поријеклом из Црне Горе. Мацуре су старо становништво у Васојевићима вјероватно давно пословењено германско племе са простора пољске Мазурије гдје се и данас налазе њихови генетски рођаци. Тешко је одредити које би германско племе могло да буде носилац ове хаплогрупе, веома лако би то могли да буду Вандали или Свеви.

 

СТАРИ НАРОДИ: Хаплогрупа I1 се и данас најчешће повезује са Викинзима и Норманима, али је сасвим сигурно да је веома рано учествовала у етногенези Германа поготово скандинавске гране германских народа. У том смислу један дио I1 хаплогрупе је присутан у источној Европи и на Балкану, највише кроз готске, варјашке и балтословенске сеобе. У периоду прије стварања германских народа неколико је археолошких култура које се могу уско повезати са овом хаплогрупом, а то су прије свега Funelbeaker култура Скандинавије и сјеверне Европе 3500 година пне. У  Енглеској, Ирској и Шкотској се преко хаплогрупе I1 могу пратити зоне викиншког насељавања.

 

 

 

 

 

 

 

 

Викинзи-хаплогрупа I1

 

СТАРА ДНК:  Хаплогрупа I1 је досад пронађена на двије археолошке локације:

 

  1. Касноантичко римско гробље у Ердингу у горњој Баварској на прелазу из 4. у 5. вијек наше ере (римска провинција Реција), поред осталих пронађене двије особе које су припадале I1 хаплогрупи
  2. Шведска гробница из 13. вијека, утемељивач Штокхолма и шведски краљ Биргер Магнусон и његов син припадали су I1 хаплогрупи

 

ПОЗНАТЕ ЛИЧНОСТИ:

Много је познатих личности које су припадале I1 хаплогрупи. Поменућемо неке:

 

1. Биргер Јарл или Биргер Магнусон, шведски краљ из 13.вијека

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Споменик шведском краљу Биргер Јарлу

 

2. Александар Хамилтон (1757-1804) један од америчких очева нације, писац, правник и економиста, први чувар Трезора САД-а

3. Лав Николајевич Толстој (1828-1910), познати руски писац

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Л.Н. Толстој I1

4. Кен Нордтведт, амерички физичар и један од најпознатијих генетичких генеаолога данас

 

ХАПЛОГРУПА I2 M438

ОПШТЕ НАПОМЕНЕ: Хаплогрупа I2 је најзаступљенија варијанта хаплогрупе I. Присутна у широком појасу од Источне Европе до западног Медитерана, обухвата велики број разнородних популација Европе, тако да је учествовала у етногенези германских, словенских, али и келтских народа. Насљедник неиндоевропског старосједилачког становништва Европе које је временом индоевропеизирано, хаплогрупа I2 је оставила свој траг у пећинској палеолитској умјетности, мегалитској умјетности неолита и бронзаног доба.

 

ПОРИЈЕКЛО И МИГРАЦИЈЕ: Хаплогрупа I2 се од остатка хаплогрупе издвојила пријe  22.000 година, вјероватно на подручју данашњег Подунавља. Даља миграција хаплогрупе I2 ишла је према горњем Дунаву, са сјеверне стране Алпе, одакле је преко Рајне једна група I2 прешла у југозападну Француску и сјеверну Шпанију. Са тог подручја ће се раширити по западном Медитерану, Сардинији и атлантској Европи. Друга варијанта хаплогрупе I2 пребивала је дужи период у подручју горњег Дунава, на простору Баварске, Чешке, Моравске, Аустрије. Одатле ће их донекле потиснути неолитски земљорадници са Блиског Истока (хаплогрупа G2а)  у периоду прије 8000 година, а припадници хаплогрупе I2 мигрираће и према истоку и према сјеверу Европе. Највeћа разноврсност хаплотипова I2 у Европи је у региону горњег Дунава, тако да је претпоставка да је то била њихова базна територија у Европи дужи период.

 

СНП МУТАЦИЈЕ: М438

 

МАПА РАСПРОСТРАЊЕНОСТИ:

Мапа I2а1 P37.2

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Мапа I2a2a M223

 

 

 

 

 

 

 

 

СТАБЛО:

 

 

 

ПОДГРУПЕ И ЗАСТУПЉЕНОСТ:

 

I2a L460

 

I2a1 P37.2

Ово је једна од раширенијих варијанти хаплогрупе I2а. Заступљена је у западној, централној, источној Европи, Балкану и западном Медитерану. Детаљније ће бити описана кроз своје подгрупе. Oво је главна хаплогрупа граветијанског палеолитског човјека у Европи. Пећински цртежи у Алтамири и Ласкоу, као и средњеевропске фигурине Венера попут оних у Вилендорфу, њихово су дјело.

 

I2a1a M26

Ову варијанту хаплогрупе I2 често називају и сардинијском граном (највише због високог процента присутности на Сардинији, око 40%) иако је ова варијанта хаплогрупе I2а на Сардинију по свој прилици дошла из јужне Француске и Шпаније, гдје се задржала још од палеолита. Захваљујући једном налазу М26 са налазишта мегалитске кулутуре у Француској, сасвим је јасно да је ова варијанта била главни носилац старосједилачке културе Мегалита у западној Европи, па самим тим и оне на британским острвима, укључујући и Стоунхенџ. Ова варијанта хаплогрупе I2 присутна је код Баска у проценту од око 10%. Планинска област централне Сардиније позната као Нуоро најтипичнија је област за ову варијанту данас у Европи. Палеосардинијски језик који је утицао на формирање данашњег сардинијског језика и који је био неиндоевропски језик , близак баскијским вјероватно је био оригинални језик ове хаплогрупе.

 

I2а1b М423

За Србе најинтересантнија варијанта хаплогрупе I. Тешко је рећи гдје је настала, али је то свакако било негдје на сјеверу, могуће у горњем току Дунава, на простору данашње Аустрије, Баварске и Чешке. То су по свој прилици били палеолитски старосједиоци региона који су се одржали након неколико инвазија досељеника са истока и запада. Интересантно је да данас постоје три различите варијанте ове хаплогрупе прилично територијално удаљене. Кен Нордведт их је именовао на основу мјеста данашње повећане присутности као: Dinaric, Disles и Isles. Isles се прије неких 13.000 година одвојио од опште гране и данас је присутан углавном на британским острвима. Disles је прије неких 5.000 година такође одвојен од опште гране са Dinaric и може да се нађе скоро искључиво на британским острвима. Dinaric варијанта дефинисана СНП мутацијом L621+ Л147.2 + мигрирала je у источном смјеру, на просторе данашње источне Пољске, Закарпатја, Полесја гдје ће нешто касније учествовати у етногенези Словена. Тај источни М423, познат као Dinaric, данас и најмногобројнији, је генетски веома млад, тачније предак свих данашњих припадника ове хаплогрупе живио је прије неких 2.500 година. Управо та генетска младост, изненадна демографска експлозија, већа разноврсност хаплотипова у Закарпатју него на Балкану, оборила је хипотезу да је I2а М423 Dinaric старосједилачки на Балкану, што је испрва тврђено, и означила I2а М423 Dinaric као један од јасних маркера словенског присуства и експанзије у Европи. Тако I2а М423 Dinaric не налазимо западно од Рајне гдје Словени нису продирали, али је имамо на Пелопонезу гдје су живјела словенска племена Милинга и Језераца. Прашкокорчаковска археолошка култура 5. вијека н.е. је јасно препoзнатљива култура у ком је доминирао I2а М423 Dinaric. Племенске скупине које се повезују са овом културом су Срби, Дуљеби, Лемузи, Ленђани, Бужани, Волињани, Дреговичи и Древљани. Прашкокорчаковска култура је проистекла из нешто старије Зарубињецке културе источне Европе из првих година наше ере, а од скупина које су могле донијети балканско-панонске келтске латенске елементе на исток спомињу се Бастарни, могуће и келтизовано племе Боја са горњег Дунава. И Бастарни и Боји су добри кандидати за носиоце I2а М423 Dinaric и припаднике Зарубињецке културе. Данас се хаплогрупа I2а М423 Dinaric дијели на двије основне гране, назване условно: Dinaric North и Dinaric South . Та подјела није дефинисана СНП мутацијом већ мутацијом на STR маркеру DYS 448, гдје North хаплотипови имају вриједност 20, а South вриједност 19. South група је млађа и издвојила се из општег Dinaric прије 1800 година, на простору данашње југоисточне Пољске, гдје је и данас прилично заступљена. Одатле је пратила миграцију словенских племена на запад преко јужне Пољске до Чешке, доње Аустрије, источне Баварске и Саксоније. Претпоставка је да су стари Срби који су први пут као народ поменути код Фредегара у 7. вијеку на простору данашње Саксоније носили између осталих ову хаплогрупу. Не само да је крај у југоисточној Пољској одакле су кренули познат као Бојковшчина, већ су се населили управо на подручју Бохемије и Баварске које су биле територије старог народа Боја по коме су добиле име.  Онда нам постаје јасан и податак из дјела DAI Константина Порфирогенита о доласку Срба на просторе Далмације из земље Боики у којој Срби живе од давнина. Простор западне Чешке и источне Баварске је по свој прилици простор Порфирогенитове Бијеле Србије у сусједству Франачке. Одатле су у Срби у 7. вијеку на позив византијског цара Ираклија доселили на подручје Паганије, Захумља, Конавала и Требиња и загорске Србије, а то је отприлике простор језгра српске средњевјековне државе. И данас на том простору, Херцеговине, југозападне Србије и западне Црне Горе, јужне Далмацијe хаплогрупа I2а М423 Dinaric South доминира са преко 70%. Друга варијанта Dinaric North мигрирала је више у источном правцу, спуштајући се из прапостојбине у западној Украјини према југу, области доњег Дунава, мјешајући се тамо са антским племенима и заједно са њима и Аварима, прешла је Дунав и насељавала се више у источним и централним крајевима Балкана све до Пелопонеза. На овај начин учествовалa je у етногенези бугарског, македонског, али и грчког народа највише преко словенских племена Дреговића, Смољана, Велегезита, Берзита, Вајунита, Милинга и Језераца.  Ова варијанта такође значајно је заступљена код Румуна и Молдаваца и претставља словенски елемент у њиховој етногенези што бројни словенски топоними у Молдавији и Влашкој доказују. Данас је I2 М423  Dinaric заступљен код Срба укупно у проценту од око 35% гдје је три четвртине South варијанта, а једна четвртина North варијанта. Католички Буњевци су још једна типична Dinaric South  популација, генетски много ближа Србима него Хрватима Истре, Покупља, Загорја и Славоније. На простору Црне Горе и Херцеговине може се пратити словенско присуство управо преко ове хаплогрупе. Становништво долина, које су планинци попут Васојевића (E1b) називали Србљацима, Бјелопавлићи (E1b) Лужанима и Матаругама, по свој прилици су припадали хаплогрупи I2а М423 Dinaric. Ова експанзивнија Е1b влашка племена која су долазила са граничног појаса са Албанијом потискивала су их према западној Херцеговини, Далмацији, Лици, али и према сјеверној Србији, Срему.  Ипак и у Црној Гори нека јака братства као Вукотићи са Чева или Боројевићи са Цетиња припадали су овој хаплогрупи, а по свој прилици и цјелокупно племе Братоножића као и дијелови Пиперског племена (Лутовци).

 

I2а1c L233

Ова грана хаплогрупе I2а P37.2 има назив Western и присутна је скоро искључиво у западној Европи, сјеверној Француској и британским острвима.

 

I2а2 P214

Ова хаплогрупа је данас најприсутнија у сјеверозападној Европи, земљама Бенелукса и сјеверној и централној Њемачкој. То је старосједилачко мегалитско становништво тог дијела Европе које је касније учествовало у етногенези Келта и Германа. Представљено је кроз двије главне варијанте :

 

I2а2а М223

Ово подгрупа представља скоро сву I2а2 хаплогрупу. Присутна је у сјеверној Њемачкој и Холандији са Фландријом у проценту од 15% као и у источној Енглеској, Данској и сјеверној Француској са 10%.  Има неколико варијанти:

Старобританску М284 присутну скоро искључиво у Британији гдје је и настала.

Централноевропску L701, присутну у цијелој Европи од Шпаније до Украјине, Њемачке. Могуће је да су је разнослили Готи или неко друго германско племе.

Норманску Z161 присутну у Данској, Нормандији, Енглеској, Сицилији. Траг норманских сеоба.

Англосаксонска L1229 присутна у сјеверној Њемачкој, Енглеској и код Енглеза у Ирској. Посљедица сеоба Англа и Саса у Британију.

 

I2а2b L38

Њено присуство данас је ограничено на Рајнску област и планину Харз у Њемачкој, земље Бенелукса и Британију. Ова хаплогрупа нађена је на старим костима у пећини Лихтенштајн у централној Њемачкој  које су припадале Урнфилд култури 1000 г. пне. Претпоставља се да су је разносили Келти носиоци Латенске културе који су у Жељезном добу мигрирали долином Рајне према Британији.

 

I2b L415

Веома давно одвојена грана хаплогрупе I2. Могуће остатак палеолитског човјека у региону Јадранског мора и Италије. Веома малобројна група.

 

I2c L596

Ради се о веома старој грани хаплогрупе I2, али тек недавно SNP дефинисаној. Ово је уједно и једина грана хаплогрупе I која се налази у региону Кавказа и Мале Азије. Унутар ње постоји неколико давно раздвојених грана. Постоје гране типичне за кавкаски простор, Јерменију и Иран, али и гране које су карактеристичне за Грчку и западну Европу од који је најпрепознатљивији подгрупа хаплогрупе I2c карактеристична за шкотски клан Wallace, као и ашкенаски јеврејски кластер у Украјини. С обзиром на источну дистрибуцију ове подгрупе као и на давну одвојеност од остатка стабла I2 могло би се претпоставити да је она била дио миграције тзв. источног Гравета на просторе сјеверно од Црног Мора, када су палеолитски ловци сакупљачи из Европе у потрази за ловиштима мигрирали у правцу источних степа и даље према Кавказу. Иначе је и ова хаплогрупа малобројна, слично хаплогрупи I2b.

 

СТАРИ НАРОДИ: Хаплогрупа I2 је заступљена кроз више различитих, међусобно не блиско повезаних грана. Поједине гране хаплогрупе I2 могу да се повежу са неким старим народима:

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Динарски Срби-I2а М423

 

Хаплогрупа I2a1b М423 L147.2 коју најчешће означавају као Dinaric представља подгрупу хаплогрупе I која је учествовала у етногенези Словена заједно са Р1а хаплогрупом којима су припадали Венеди и Анти. При томе је хаплогрупа I2 М423 L147.2 била доминантна код оне скупине Словена која се у античким изворима спомиње под именом Склавина и која је у највећој мјери учествовала у насељавању Балкана. Археолошка култура по којој су Склавини препознатљиви је Прашко-Корчаковска култура 5. вијека не која се распростирала од Полесја у Белорусији, преко западне Украјине, јужне Пољске, доње Аустрије, Чешке и источних дијелова Баварске. Из ове групе склавинских племена проистекао је народ Срба који се код Ајнхарда и помиње као „народ Срба који припада Склавинима“ на простору данашње Саксоније, али и у Далмацији. Посебан маркер хаплогрупе I2 М423 L147.2 под називом South типичан је за српску динарску популацију југозападне Србије, западне Црне Горе, Херцеговине и Крајине, али и за католичко буњевачко становништво западне Херцеговине, Далмације, Лике. Исти маркер је и данас присутан међу Чесима (поготово област на западу чешке позната као Ходско), Њемцима, Бојко популацијом Словачке, Пољске и Украјине што показује сјеверно поријекло данашње српске I2 популације.

 

Хаплогрупа I1a М26 једна је од старијих варијанти хаплогрупе и и нађена је на доста неолитских археолошких налазишта у Западној Европи. Данас је најзаступљенија на Сардинији међу планинским становништвом средишње области острва. Има је у мањем проценту код Баска, Шпанаца, Француза. Ово становништво је директно потекло од палеолитских центара западне Европе (Ласко, Алтамира).

 

Сардињани у фолклорним маскама I2а- М26

 

Хаплогрупа I2а2 М223 је још једна германска варијанта хаплогрупе I. Она јасно одражава смјерове миграција англосаксонских, фризијских и других њима сродних германских племена и народа.

 

СТАРА ДНК:

Хаплогрупа I2 нађена је на сљедећим археолошким локалитетима:

 

  1. Неолитско мегалитско налазиште у Француској La Pierre Fritte недалеко од Париза. Пронађена два I2а М26 скелета, мегалитска култура западне Европе 2700 пне
  2. Неолитско налазиште Treilles  у јужној Фрцуској, 3000 пне, нађени I2а  P37.2,
  3. Лихтештајнска пећина , Саксонија, Њемачка, Urnfield култура бронзаног доба 1000 пне, четири  I2 L38 хаплотипа

 

ПОЗНАТЕ ЛИЧНОСТИ:

 

  1. Миклош Хорти 1868-1957,регент мађарског краљевства и фашиста припадао је хаплогрупи I2а М423 Динарик Соутх
  2. Сер Хенри Клинтон 1730-1795, британски генерал, један од главних учесника рата за америчку независност са британске стране, припадао је хаплогрупи I2а2 М223  L1193
  3. Дејви Крокет 1786-1836, амерички авантуриста и политичар са Дивљег Запада припадао је хаплогрупи М223  Z76

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Дејви Крокет

4. Виљем Валас (?-1305), шкотски борац за независност, као припадник клана Валас вјероватно је припадао хаплогрупи I2c L59

5. Оливер Винчестер 1810-1880, амерички бизнисмен и политичар, произвођач чувене пушке Винчестерке припадао је Хаплогрупи I2а М423 L161 Ислес

6. Војвода Живојин Мишић 1855-1921, чувени српски војсковођа из Првог свјетског рата, као потомак племена Лутоваца припадао је хаплогрупи I2а М423 Dinaric South

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Војвода Живојин Мишић

 

7. Сердар Јанко Вукотић, 1866-1927 српски и црногорски војсковођа са Чева  у Црној Гори припадао је хаплогрупи I2а М423 Dinaric South

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Сердар Јанко Вукотић

 

8. Пеко Дапчевић, 1913-1999, партизански генерал из Другог свјетског рата припадао је хаплогрупи I2а М423 Dinaric South

 

 АУТОР: Сарадник портала Порекло Синиша Јерковић

 

 ДНК

 

 


Коментари (46)

  • nemanja

    Svaka čast za članak.

    Одговори
  • Zoran Marinkovic

    Постоји на Еупедији једна нова -проширена мапа са халпогрупом I2а где се јасно види да овој групи припада и етнички простор данашњих Курда.

    Одговори
  • Драган Н. Ћосић

    Одличан чланак.
    Многи од нас појма немају за ово!

    Одговори
  • Mile T.Blažević

    Čestitam gospodinu Siniši Jerkoviću i ostalim što su publikovali ovako dragocjen tekst.Zahvaljujem

    Одговори
  • Uros Bobic

    Molim administratora ako moze nesto da mi kaze nesto o prezimenu Bobic.Moji su iz Like iz sela Turjanski ,a krsna slava mi je Sv.Jovan.

    Одговори
  • marko Vidić

    Iliri, Vlasi, Dačani i Tračani po naučnom istraživanju Jerkovića su došli sa s Slavenima i glume njihove dvojnike bit će kaskadere. Zašto je dva plus dva kod Srba pet a kod posrbica dvadeset.

    Одговори
  • Rasho Adzic

    Tvoji su Vidicu pretpostavljam dosli sa Crvenim Hrvatima za koje bi ti volio da su Gotskog porijekla mada bi se pomirio i sa Vlaskim. Podji u Bratonozice odakle su ti preci pa ih pitaj sto su, oni ce ti sve lijepo objasniti.

    Одговори
  • Београђанин

    AMEN / АМИН.

    Одговори
  • Милан

    Илири, Трачани, Трибали, Етрурци, Далмати, Дачани, Македонци су стара Србска племена… Све је лепо само сад Винча и Лепенски вир показују да никаквог досељавна наводних словена није било већ да смо ми то доминантно становништво како на Хелму тако и на Балтику…

    Одговори
  • Slavoljub

    Одличан чланак. Крајње је време да се народу објави и објасни да Балкански Срби нису Словенског порекла ( тачније ради се о “ словенизованим “ Балканцима ). Најзаступљенија хаплогрупа код Словенских народа је Р1А1 ( код Лужичких Срба више од 65 % ) , која има потпуно другачије порекло и развој од И хаплогрупе. Што се Винче тиче , њено оснивачи јесу Словени исто као што су оснивачи “ Кордед Варе “ културе “ Вучедолске Културе “ итд .. итд …

    Одговори
  • ilija stupar

    kazu da je Aleksandar Veliki kad je dosao do indije dao tamosnjim srbima povelju gde im daje zemlje od balkana do baltika da nasele i da se ta njegova knjiga cuva u Pragu.Verovatno ce 100 miliona indijskih srba da se vrati u Evropu do kraja 21-og veka….:))))

    Одговори
  • ilija stupar

    NEMA SEKIRACIJE!2029.GODINE STIZU SRBI IZ SVEMIRA.KRENULI SU JOS DOK JE TESLA BIO ZIV,ALI IM TREBA NESTO PREKO 100 SVETLOSNIH GODINA.TAD CE SVE BITI ONAKO KAKO MI ZELIMO!

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Врло, врло мудро, рече овај ЛАТИНичар.
      Небрини се ти за Србе, нити Срби о таквим као ви.

      Одговори
    • Србин Физичар

      @Ilija Stupar. Да не улазим у другу проблематику пошто си бот. Желим само да кажем да је светлосна година мера за даљину, односно растојање а не за временски интервал као што си напоменуо. Толико о твом познавању материје и покушају да обезвредиш овај озбиљан чланак и дискусију.

      Одговори
  • marko

    Kako bi bilo ovaj projekt profesionalizirate.Glupo je što manipulirate podacima radi prikrivanja stvarnog stanja DNK Srba ubacujući hg. ljudi koji Srbima ne pripadaju. Nije mi jasno zašto ne odvojite i analizirate Srbe po regijama. Zašto ne pokušate analizirati hg pojedinih povjesnih skupina.Vlaha,Morlaka,Cincara,Židoiva,Zašto uopće Din S,pripisujete Srbima,Zašto genetikom ne pokušate utvrditi tko su temeljni Srbi jesu li to slaveni i kojoj hg pripadaju. Ne mogu vjerovati da Ilire proglašavate Vlasima a Vlahe turbo srbima.Jeli vi stvarno mislite da možete pobiti spise iz kojih je vidljivo tko su vlasi u cg. itd, itd. Ne mogu vjerovati da vi i dalje mislite da u današnjem svijetu možete nešto postići lažima i manipulacijama.

    Одговори
    • administrator

      Поштовани Марко Видићу, драго нам је да тако приљежно и упорно пратите наш рад. С вашим ставовима не вреди полемисати, али добро их је знати јер не одсликавају само стање ваше (не)свести. Да сте нам живи и здрави.

      Одговори
    • Stephen

      Jao, sto si bre ti dosadan, hrvoje…
      Pa ko ti je kriv, da si ti iranac, sto bre toliko mrznje ovde izrazavas? Smiri se.

      Одговори
    • MAURITANAC

      Evo meni pravog sugovornika. Nakon temeljitog izučavanja raspoloživih znanstvenih uradaka neosporno se mora priznati u mom razumu istinitost neoborovnih tvrdnji fra Dominka Mandića. I zgoda se pogodila da je raspisan Popis Pučanstva 2011.
      Obogaćen neiscrpnim znanjem uzoritog fra Dominika Mandića je sam se po zagovoru Blaženika vratio istinskim korijenima i upisao sebe pod rubriku: nacionalnost = MAURITANAC.
      Nećemo se sada praviti da nismo izučili ovo djelo nenadmašnog znanstvenika. Ja sa ponosom to ističem jer znam ono što ovdje ljudi pokušavaju da saznaju – tko su im preci? A ja znam : ja sam potomak isluženog rimskog ratnog vojnog veterana iz Mauritanije – tadašnja rimska provincija u Africi – i ostarjele, odbačene, maksimalno iskorištene prostituke rimskih legija, koji su dobili pravo građanina Rimskog Carstva kroz zemlju i u takvim poznim godinama za biološku reprodukciju izrodili su genetske degenerike od kojih je daljnom rasplodnjom došlo do mutacije gena kroz rodoskvrnuće zarad očuvanja privilegija statusa građanina Rima i tako je nastala vlaška gamad i nakot.
      Sav sretan i presretan što znam svoje rodoslovlje ja sam čak za obiteljsku himnu uzeo glazbeni uradak Georga Friedricha Haendela: Marsh of Scipio, posvećen velikom rimskom vojskovođi i Rimskom konzulu Publius Cornelius Scipio Africanus – pobjedniku u ratu protiv onog pobunjenika Hanibala i časnog čovjeka koji nije zaboravio da se primjereno zahvali i oduži svojim vojnicima i mome dragom pretku, a time i mene riješi dilema o kojima vi vodite skoro pa besplodne rasprave.

      Одговори
  • nikola tesla

    NASA je upravo objavila tajna istrazivanja
    po kojim smo mi Srbi bre marsovskog porekla..
    Ostavimo sada Hrvatima i Bosnjacima ovo balkansko poreklo,ier eupedia je objavila
    najnovija istrazivanja po kome su oni najcisci evropski narod.Mi srbi imamo samo 30% ovih gena
    ali zato imamo slavenskih,africkih i anadolskih(turskih) skupa oko 70%,znaci da smo mi najgora mesavina u evropi…Idemo u novi mit, srbi su doselili sa marsa…vidi se po nama…

    Одговори
    • Драган др

      др Јован Деретић је лепо писао о историји Срба а сада се ове ДНК анализе само подударају и подупиру оно што је он писао и проналазио у забрањеним и скриваним историјским књигама широм света.

      Одговори
  • Дејан

    Веома добро објашњено.Лијепо је објашњено којој халпогрупи Срби у већини припадају,одакле су дошли.Коначно сам сазнао којој халпогпупи су припадали и Викинзи,да нису баш исти са Норманина,којој халпогрупи су припадали Вандали,Саси,Сардињани…

    Одговори
  • Dragan Vranješević

    Molba za urednike!
    Kad već toliko pišete o poreklu koje se meri prvenstveno na bazi y-dna geneaologije, a koja je kao takva posledica raznih mutacija, bio bi red da napišete nešto i o njima? Koje vrste mutacija se uzimaju u obzir prilikom y-dna analiza, kako često nastaju, šta su uzroci… Na kakvim tipovima mašina se rade testovi, kolika je statistička greška itd.
    Dalje, nešto bi trebalo reći i o nomenklaturama koje se sreću u raznoj literaturi i to posebno o haplogrupama, a posebno o haplotipovima. Koje vrste banki podataka postoje, čija je standardizacija dominantna (NIST…).
    Inače sajt je jako dobar te privlači mnoge čitaoce – čestitam! Čak sam video i citiranja u svetskim medijima uključujući i eupedia.com
    Puno hvala!

    Одговори
  • čitalac

    Vrlo interesantan članak o I2a1: http://vln.by/node/247

    Одговори
    • Дамјан

      По овом руском испада да су крвати са највећим процентом ове и2а?
      Јесам ли добро схватио?

      Одговори
  • питање

    А како је могуће да се многим моштима Немањића не могу утврдити никакви подаци а барата се са параисторијом и историјом?И зашто се чине нагађања од генетике ка историји?Било би лепо само да се дају гентески маркери и њихове миграције.

    Одговори
  • Branibor

    Zanimljiv tekst. Najzanmimljiviji mi je deo gde su tzv. Dinarci prvo svrstani u najstariju podgrupu, a potom prepravljeni u najmlađu. I toj podgrupi baš Srbi pripadaju. I baš slučajno se to slaže sa porfirogenitovim pisanijama koje su inače pod velikim znakom pitanja; pod znakom pitanja za sve ostale, osim za udbaške istoričare. Sve u svemu nije loše.

    Одговори
  • Marjan

    Jasno je da svi koji nose Haplogrupu I relativno slicno fizicki izgledaju. To su svetli (plavokosi, smedjokosi, plavooki, smedjooki, svetle puti) evropljani koje mozemo dalje grubo podeliti na one malo svetlije I1 (germane) i one malo manje svetlije I2 (slovene). Kod savremenih Srba, 7% I1 su potomci Gota, Saksonskih rudara i vojvodjanskih Nemaca. Nema tu nikakve nauke. Jasno je da Srbi vecinski pripadaju severnijem svetlo-smedjem tipu iako savremeni Srbi imaju dosta juznijih-tamnijih Vlaha, Cincara, Rimljana, Grka…

    Одговори
    • Ivan

      Fizicki izgled nema nikakve veze sa haplogrupom. on je posledica klimatskih uslova i nacina zivota koje jedna grupa praktikuje. Npr, Vizigotska plemena (pripadaju germanskoj grupi naroda, verovatno su im potomci nosioci R1b haplogrupe (ov treba proveriti)) koji su migrirali u Spaniju i severnu Afriku vise lice na Arape nego npr. na Nemce. Narano, u proseku. <I uopste, ovde vidimo gomilu gluposti. Genetsko poreklo je jedna stvar, a pripadnost narodu sasvim druga. Narodnost, to je kulturoolosko pitanje, a ne geneticko. Tako je Puskin Rus a ne Etiopljanin. Ljermontov Rus, a ne Skotlandjanin… Savremeni Srbi, Hrvati i ini Slo(a)veni, bez obzira na genetsko poreklo nasih predaka. Sasvim je normalno ocekivati da Slaveni, dosavsi na Balkan, asimiluju zateceno stanovnistvo i da ono postane potpuno slavensko. Mislim da se genetika danas yloupotrebljava na slican nacin na koji je to radjeno sa antropologijom pre nepun vek ranije (kada je stvorena tzv. nauka eugenika. Uzgred, u eugeniku su tada verovali mnogi ugledni antropolozi , kao sto to danas pocinje da biva sa genealogijom).

      Одговори
  • Zoran

    A gde su Makedonci , po vama Srbi su najstarii narod i Hrvati , i deo bosance pa zato molim vas da mi pokazete jednu kartu mapu ili jedna rec pisana od Herodot Platon Strabon itd… Narode ne manopulirajte sa narodom i ne delite SRBE OD HRVATE MAKEDONCE I BOSNJAKE JER SU SVI NASTALI NA NEKADASNO MAKEDONSKO TLO I NEKADA IM BILO CAST DA SE ZOVU KAO STO SU ZVALI SVOJU SVETU ZEMJU citate Germance koji su nas sjebali i doveli ovo sto smo danas SRAMIM SE VAKVI LJUDI KOJI PISU PROFESORSKE ANALIZE A DELE NARODE DARDANE ILIRE PAJONCE = MAKEDONCE OD VAKVIH NEPISMENIH IZDAICA PROIZLEGLA JE I SLOVENIZACIJA ODNOSNO SLOVENA KOJI IH NIJE BILO 🙂 POZDRAV

    Одговори
  • Slobodan

    Prvo ovo i nije nauka iako zvuci tako.Svaki od nas ima 23 hromozoma a y je samo jedan.Da bi imao celu sliku o migracijama i poreklu treba ispitivati celo genetsko nasledge sto podrazumeva autosomalno,mitohondrijalno i x hromozome.
    Ali ajmo o tvrdnje o y hromozomu.Gornji natpis bazira se na radu do ludosti amerikanca kena northveda koji nije uopce geneticar nego volunter da izbaci autohtonost balkanca i da ih pozicionira u Poljskoj i Ukraini.Danas on je ceo taj svoj rad potpuno izbrisao na internetuCela ova glupost bazira se na mutaciju 37 koja dokazano je da nema veze sa genetskim nsledzem.Istu mutaciju imaju japanci na ostrovima.Posto nema logike da vezuju i japonce sa zadkarpatskim narodima istu mutaciju kod jäponaca nazvali su 37.1 a u evropi 37.2.Tako da 37.2 ne moze se racunati zajednicku naslednu mutaciju i na toga graditi pricu.Autosomalni rezultati daju jasniju pricu da narodi balkana su autohtoni i da su imali mjesanje sa mediterancima,malo azijcima i sa evropskim slavjanskom populacijom normalno sa susednim populacijom.Genetski haplogrupa I prije svega je staro evropska.Ona pokazuje neindoevropsko jazicno i kulturno podrucje.Sloveni su dominantno indoevropjani i zajedno sa zapadnim evropjanima su istog porekla haplogrupe R.Milan Budimir je radio na jeziku Pelazga.Linearna keramika i masovne migracije sa Balkana u djelu Romanije kao Kukuteni i Ukraine poznäto kao Tripolje kulturu i kasnije migracije crkvenih enklava iz balkana kod Kijevskog carstva na primer u Galiciju su arholoski dokumentovane.

    Одговори
  • velebitan

    Ajmo se našaliti s prezimenom autora za početak – ovaj Jerković mi po prezimenu vuče na ime Jerko, što je možda nastalo od katoličkoga imena Jerolim-Jeronim – Jere-Jerko. Najpoznatiji Jerko je katolički sv. Jeronim koji je preveo Bibliju na latinski i rekao „Oprosti mi Bože jer sam Dalmatinac“. Znači, potomci Jere i Jerka – Jerkovići su katolici koji su nekada i negdje prešli na pravoslavlje. I neka su živi i zdravi. Ja sam Hrvat i znam barem 3 Jerka, a svi znate za hrvatske sportaše prezimena Jerković (nogomet). Onda naš autor Jerković kaže i da su katolički Bunjevci genetički bliži Srbima nego Hrvatima iz Istre i Zagorja? Jerkoviću, svi se s time slažemo, ali šta time dokazuješ? Zašto sugeriraš da Bunjevci nisu Hrvati, nego su Srbi? Imaš li ti taj kompleks? Poznato je da su dinarski Hrvati u Hrvatskoj i BiH u prosjeku genetički različiti od ostalih Hrvata – u prosjeku/postotak udjela tih genskih markera. A različiti su i od prosječnih Srba iz uže Srbije. Šta to nisi napisao? Malo te muči selektivnost? Pristran si? Katolički Bunjevci su bili nekada Dinarci pa bliski i Hrvatima i Srbima Dinarcima i Bošnjacima Dinarcima, jer je to porijeklom isto planinsko stanovništvo.

    Nego, pokušajmo pošteno, ako se ne možemo lagati: geni su stariji od nacija. Govore nam gdje se koji gen razvio i odakle se dalje proširio. A to što je u većem ili manjem postotku zašao u neke narode, može nam reći nešto o nastanku naroda, putevima širenja nekih gena i kasnije nekih naroda. Da vidimo gdje su se naši predci kretali. A nikako da smo svi mi manje-više Srbi ili Hrvati. Gore je čovjek lijepo objasnio da je pripadnost narodu kulturološko pitanje. Znači da je u nekom trenutku skupina ljudi s nekog područja s istim genima, zbog nekog razloga uzela neku vjersku tradiciju. Ili promijenila neku vjersku tradiciju i uzela novu. I to su normalni procesi pod prisilom ili pod kulturološkim utjecajem. Nekako se kulturološki posložilo da su čuvari najstarije tradicije na ključnom području – brdsko-planinskoj Bosni i Hercegovini katolici, tj. današnji Hrvati. Neki ih skoro prozivaju da su izdali Bosnu, drugi da su to pokatoličeni Srbi, umjesto da im se svi zahvale što su sačuvali toliko narodno blago i uspomene na stare bosanske vladare. Isto kao što se mi Hrvati i Bošnjaci možemo zahvaliti Srbima što su sačuvali narodne tradicije kojih smo se mi dragovoljno ili pod prisilom odrekli, a imali smo ih i mi. Npr. zna se da je katolicima ne tako davno rečeno da se odreknu narodnih imena i neka uzimaju imena svetaca. Isto tako, katolici su se odrekli i staroga kalendara. Danas se mnogi ljutimo i kad nas tjeraju da pomičemo sat naprijed ili nazad. Zamislite u staro doba – bilo ih je koji su radije ostali u staroj tradiciji i prešli su na pravoslavlje. A u doba katoličko-muslimanskog rata (Vatikan-Turci), bilo je lakše biti pravoslavac u BiH, jer je srpski patrijarh ima ovlasti djelovanja, a katolički dugo nisu smjeli primirisati. Pa jesu li sada ti katolici izdajnici jer su sačuvali uvjerenja ili vjeru odlaskom u pravoslavlje? Dosta onih koji su prihvatili islam nisu se osjećali kao izdajnici vjere, nego su isto uzeli islam kad su ga upoznali, isto kao što mladi na zapadu danas znaju odlutati u drugu vjeru. U ono je doba islam bio i progresivniji od kršćanskih praksi – socijalno osjetljiviji itd. Dalje, pod pritiskom Osmanlija, dosta dinarskih gena je otišlo u Tursku (danak u pravoslavnoj i katoličkoj djeci), iseljavanje muslimana u Tursku, a dosta turskih gena došlo je u naše krajeve (useljenici, miješani brakovi, pravo prve bračne noći). Tako ja to gledam. Zapravo smo svi braća, a tako kaže i znanost i na svoj način i vjera – da smo svi od Adama i Eve. Pa sad, nije mi jasno to što neki mrze svoju braću i žele ih silom staviti u svoj kulturološki okvir. Pa ne možeš natjerati ni vlastitu djecu da te slušaju. Hoćeš li ih ubiti, pogotovo jer su tvoji? Odgovor je da se ne ubija onoga tko je tvoj. „Svoj svoga pred jamu vodi, ali ga u jamu ne baca.“ Takve stvari radili su i rade samo bolesni neznalice. To je jedan poznati lik rekao ovim riječima: „Do istrage vaše ili naše.“ A zašto? Zašto svi moramo biti isti?

    Одговори
    • Branko

      Sve je tako tupavo,po obicaju od nas i za nas Srbe.A laprdanje pokrenuli moji Srbi radi njih samih.Nemoj te molim vas vise bilo sta pokretati jer konstantno pravimo(pravite)jos vecu stetu.Pa smeju nam se Hrvati i ostali…

      Одговори
  • Gary

    Srbi nisu I1 ili I2 haplo grupa .To su ilirske haplo grupe I svi koji imaju haplo grupu I , j K, l ili E nisu Slaveni nego potomci plemena koja su naseljavala juznu I sjevernu Evropu jos u mladjem kamenom dobu. Srpska haplo grupa je R1a ili R1b. Ne lazi da si potomak Ilirskih plemena

    Одговори
    • jovan

      ti ce da mi kazes koja sam ja halpogrupa ja sam tomic iz roda marcetica iz plemena bogunovic iz like srbin i halpogrupa mi je i2 i slavim svoju krrsnu slavu sveti jovan krstitelj i ja sam pravoslavac srbin a ko si ti gari a . . . de reci nam kosi ti i odakle su tvoji dosli dali znas kako ti se svao cukun deda ja cu da ti kazem jer ja znam ti korene nemas jer ih neznas a ja znam zadnjih 800 godina i ti ce da mi pricas sta je i kako

      Одговори
  • Znanstveno

    I 2 i sve I skupine nisu došljaci u Europu , odnosno tu su više od 25 tisuća godina . Harvati i ostali proizašli iz njihove Indo Arijske civilizacije su R 1 a , Vedska raja , gdje pripadaju i Srbi koji veze nisu imali , ka ni Harvati sa Vlasima – I 2 . Harvata ima daleko više nego li Srba realno, kako u prošlosti , tako i dan današnjega . Velika bila Harvatska i crvena , a manji daleko Serbi gornji . Lužićki Srbi imaju R 1 a 65 % i R 1 b , dok Srbi u Srbiji i BiH nemaju . R 1 a u Vojvodini imaju Hrvati i Madjari , te u Sandjaku – Srbiji – muslimani R 1 a . Dakle 19 % R 1 a u Srbiji su sve samo ne Srbi . Bilo u prošlosti , ostalo i dan danas . No , etnički milijuni tamnoputih Vlaha Srbije i pravih Turaka tamnoputih u Srbiji se zovu imenom srpskim . A pravi Srbi bi mogli biti upravo oni koji su najranije primili islam i sačuvali se u Sandjaku R 1 a muslići plavi . Ostali Srbi nisu ni nalik Srbima kakovi kroz povisne zapise ih prati i kakovi su Lužićki Serbi . Ostalo je odradila pravoslavna crkva jer je radila i za vrime turaka se širila . Kada sami realno istražite , doci će te do ovih zaključaka . Srbi su sličniji Grcima i Turcima , Rumunjima i Bugarima nego li realno drugima na Helmu . A sve to savršeno se i poklapa sa turskim okupacijama od 800 grci-makedonci , te od 500 do 365 godina Raška vlaška i sjevernije .

    Одговори
  • Dex Dexter

    Uh, molio bih sve koji citaju ovaj clanak, da vecinu stvari ne uzimaju zdravo za gotovo. Toliko proizvoljnih nagadjanja bez ikakve naucne potpore.

    Одговори
  • Željko

    Poštovani gosp. Jerković,
    molim vas da navedede naučni rad, ili istraživanje na osnovu koga tvrdite da je „raznovrsnost haplotipova u Zakarpatju veća nego na Balkanu…“
    Pozdrav.

    Одговори
  • Mali Radojica

    Ja bih postavio jedno opste pitanje. Ako neko moze da mi objasni na osnovu cega se jasno i nedvosmisleno moze utvrditi starost neke haplogrupe? Smatram da je , sto se tice starosti istih, jedina odrednica bilo to da je sve trebalo dovesti u kontekst evolucione TEORIJE, i naglasavam TEORIJE, dakle NE naucne cinjenice, po kojoj su svi ljudi, prema evoluciji homosapiensa, potekli iz Afrike.
    Takodje primetio bih i jednu nelogicnost u vezi sa proracunima starosti zajednickog pretka pojedninih haplo tipova i grupa. Ako je tacno da su mutacije kod gena, pa tako i kod Y hromozoma, slucajne i nepredvidive, kako neko uopste moze i da pomisli da odredi starost zajednickog pretka dve haplogrupe kad je, uzimajuci u obzir pomenutu slucajnost, moguce da zajednicki predak bilo koje dve haplogrupe bude, teorecki gledano, recimo otac dva pojednica jednako koliko i predak koji je ziveo pre npr 1000 godina.

    Одговори
  • Јован

    Одличан чланак, све је лепо објашњено и слаже се са мишљењем светских генетичара. Коначно је оборена сулуда теорија о илирском пореклу Срба, коју неки квазиисторичари заступају. Само овако наставите у расветљавању нашег порекла, да се што већи број породица истражи и тако добију што прецизнији подаци и да ми, Срби, коначно поуздано знамо ко смо и одакле потичемо. Има Срба који никако не могу да прихвате своје доминантно словенско порекло, већ се радије изјашњавају као словенизовани Власи, тј. потомци Илира и Трачана, а такође има и Хрвата и Бошњака који су умислили да смо ми генетски Турци и стално о томе лупетају по коментарима. Дошло је време да се свему томе стане на пут и зато је добро што сте ову тему својим истраживањима подигли на виши ниво. Важно је искоренити све такве заблуде, које немају никакво упориште у науци и досадашња истраживања наше генетике су их оповргла. Свако добро!

    Одговори
  • Дамјан

    Види шта је хрчака изникло да побија теорију 🙂
    Не могу да схвате да су они ми, динариди, чуј народи хрвати и бошњаци, нема веће спрдачине.

    Одговори
  • Pikt

    Dajte se , ljudi, saberite! Iz komentara se vidi da mnogi sabiraju babe i žabe, da ne uočavaju vijekove i milenijume koji dijele nešto što trpaju u istu korpu…Ako si genetičar, koji se bavi analizom genetskog materijala , budi profesionalac pa piši o tome. A ne o doseljavanju Srba u 7. vijeku “ na poziv vizantijskog cara“.. Jer je evropska nauka potvrdila da „doseljavanja“ nije ni bilo, da ni tzv. „Vizantija“, n i k a d a nije postojala, a da je nad Germanskim Srbima u !1. veku učinjen genocid , a da su preživeli Srbi, koji nisu germanizovani, pobegli na jug i istok.Nemci danas zvanično slave 1168. godinu kao godinu osvajanja Germanije i Pomoranije od Srba, kada su uništeni njihovi gradovi Rujan i Arkona.( letopisi germanskog biskupa Heksta Gramatika)Uostalom, toponimi po trenutnoj nemačkoj teritoriji sve govore, više ima srbskih nego nemačkih po Pomoraniji, Lužićki Srbi koji su se naselili u današnju Srbiju, osnovali su grad Rujan( Rujno), manastir Rujno.Skrivanje istorije je od Lužićkih Srba stvorilo Užičke Srbe, a manastir Rujno je, gle slučajnosti, potopljen.Kao što se potapa cijela Srbska istorija. Jedino su zaboravili da pored Užica promene i ime rijeke Luž(n)ice u neko nesrbsko ime, pa pametnom, kad sabere 2 i 2 sve bude jasno.
    kontinuitet prevare govori da se radi o veeelikom projektu krivotvorenja istorije. Nemojte se dobrovoljno i besvjesno mobilisati u legiju neprijatelja istine i pravde. Bolje objasnite otkuda ista haplogrupa preovladava kod Srba i Paštuna-tzv Afganistanaca., koji po svom predanju, potekoše od Sarbana.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top