Y-ДНК хаплогрупа J – најзаступљенија код Арапа, Турака, Грка и Јевреја Reviewed by Momizat on . Сарадник портала Порекло Синиша Јерковић из Бањалуке даје вам објашњење појединачних Y-ДНК хаплогрупа. У новом прилогу пише о  хаплогрупи Ј , која је данас веом Сарадник портала Порекло Синиша Јерковић из Бањалуке даје вам објашњење појединачних Y-ДНК хаплогрупа. У новом прилогу пише о  хаплогрупи Ј , која је данас веом Rating: 0
You Are Here: Home » днк архивирано » Y-ДНК хаплогрупа J – најзаступљенија код Арапа, Турака, Грка и Јевреја

Y-ДНК хаплогрупа J – најзаступљенија код Арапа, Турака, Грка и Јевреја

Сарадник портала Порекло Синиша Јерковић из Бањалуке даје вам објашњење појединачних Y-ДНК хаплогрупа. У новом прилогу пише о  хаплогрупи Ј , која је данас веома присутна код Арапа, Турака, критских и кипарских Грка и Јевреја, а има је и код Срба

 

ОПШТЕ НАПОМЕНЕ:  Хаплогрупа Ј проистекла је из парагрупа IJK и IJ. У том смислу најближа јој је хаплогрупа I. Иако блиске у филогенетском стаблу, ове двије хаплогрупе показују прилично другачију територијалну заступљеност. Док је хаплогрупа I углавном ограничена на Европу, хаплогрупа Ј је најдоминантнија хаплогрупа Блиског Истока. Многи је повезују са семитским народима, али такво схватање је прилично поједностављено, јер хаплогрупа Ј обухвата, поготово на Кавказу, многе народе који нису семитског поријекла. Она би могла бити и хаплогрупа старих месопотамских, малоазијских и левантских народа као што су Хурити, Хети, Феничани. Данас је хаплогрупа Ј веома присутна код источнокавкаских народа, код Арапа, Турака, критских и кипарских Грка и Јевреја. У српској популацији најдоминантнија грана хаплогрупе Ј је Ј2b М12 коју посједујуе око 6% Срба.

ПОРИЈЕКЛО И МИГРАЦИЈЕ: Претпоставља се да се хаплогрупа Ј издвојила из парагрупе IJ негдје на Блиском Истоку прије 30.000 година. Углавном је раширена кроз своје подгрупе Ј1 и Ј2 иако на острву Сокотри на југу Арабије живи популација која не припада ни једној од ових варијанти већ основној хаплогрупи Ј* P209. Тешко је утврдити да ли је оригинална Ј популација живјела на југу Арабије или источном Кавказу гдје срећемо данас највише фреквенције ове хаплогрупе. Чини се да је Ј2 учествовала и у миграцијама Аријеваца у Индију, јер највише индијске касте имају значајан проценат ове хаплогрупе. У Сјеверну Африку су ову хаплогрупу донијели прво Феничани, а потом и Арапи. Присуство ове хаплогрупе у Европи би моглo бити повезано са миграцијама земљорадника са Блиског истока још у неолиту, мада нема директних генетских потврда за то. Велики број европских Јевреја посједује ову хаплогрупу.

СНП МУТАЦИЈЕ : P209

МАПА РАСПРОСТРАЊЕНОСТИ:

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

СТАБЛО:

 

 

 

ПОДГРУПЕ И ЗАСТУПЉЕНОСТ:

 

Двије главне подгрупе хаплогрупе Ј су Ј1 и Ј2.

 

Ј1 M267 хаплогрупа

Ова подгрупа најприсутнија је на Арабијском Полуострву, али и међу Дагестанцима на Кавказу.

 

Ј2 M172 хаплогрупа

Ј2 M172 је раширенија подгрупа хаплогрупе Ј јер се налази у широком појасу од Европе до Индије, са највећим фреквенцијама на подручју источног Кавказа, Ирака, Турске и Палестине. То је типична левантинска хаплогрупа.

 

СТАРИ НАРОДИ:

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Сфинга из Урарту краљевства, 7.вијек пнe

Веома је тешко ући у анализу припадности одређених хаплогрупа старим народима или језичким породицама. Такав је случај поготово са хаплогрупом Ј. Данас ова хаплогрупа веома добро кореспондира са семитским народима и на први поглед изгледа да би се могла ставити једнакост између Семита и Ј хаплогрупе. Међутим када се у анализу уђе мало дубље види се да поједине гране хаплогрупе Ј, поготово Ј2 стоје далеко од семитске језичке породице. Семитски језици припадају афроазијатској групи језика, блиски су кушитским и хамитским језицима Африке и по свој прилици и поријекло семитског језика је афричко. Раније смо видјели да хаплогрупа Е која доминира у свим народима афроазијатске групе језика има значајно присуство и међу семитским народима, поготово Јеврејима. С друге стране, највише фреквенције хаплогрупа Ј достиже у неким несемитским народима: Чеченима и Дагестанцима. Већина научника се слаже да источнокавкаски језици, којима припадају и чеченски и дагестански, показују јасну везу са изумрлом хуро-урартском групом језика. То су језици старосједиоца Блиског истока, Мале Азије и Палестине. Нису припадали нити индоевропским нити семитским језицима. Могло би се веома основано претпоставити да је хаплогрупа Ј управо оригинална хаплогрупа ових народа у које бисмо могли убројити: Хурити, Хете, а можда и балканске Пеласте. Семитски језици Блиског Истока су могли настати као јединствен спој дошљака из Африке (Е) и старосједилаца (Ј).

 

Y-ДНК ХАПЛОГРУПA J1

 

ОПШТЕ НАПОМЕНЕ:  Хаплогрупа Ј1 M267 заступљена је у високом проценту међу арапским становништвом (највише фреквенције преко 70% у Јемену), па самим тим и у миграцијама Арапа ка сјеверној Африци, поготово сјеверном Судану. Не може се сва Ј1 у сјеверној Африци подвести под арапску миграцију већ је нешто посљедица и ранијег кретања становништва. Друга зона повећане фрeквенције ове хаплогрупе је Дагестан гдје одређене популације (Даргинци, Авари) имају и преко 80% ове хаплогрупе. Ово упућује да је  хаплогрупе Ј1 била присутна на широком простору Блиског Истока од најранијих времена. Чини се као да је Ј1 више карактерисала сточарско, пастирско и пустињско насеље Блиског Истока, а хаплогрупа Ј2 земљорадничко, што присуство хаплогрупе Ј1 међу бедуинима од преко 60% и доказује.

ПОРИЈЕКЛО И МИГРАЦИЈЕСматра се да је хаплогрупа Ј1 настала на Блиском истоку прије најмање 20.000 година. Велико је питање да ли је настала на Кавказу или у јужној Арабији. У Европи највећи проценти ове хаплогрупе забиљежени су на Криту и јужном Португалу, али ни ту не прелазе 10%. Уопште присуство ове хаплогрупе у Европи је безначајно.

СНП МУТАЦИЈЕ : М267

МАПА РАСПРОСТРАЊЕНОСТИ:

 

 

 

 

 

 

 

 

 

СТАБЛО:

 

 

 

 

 

 

ПОДГРУПЕ И ЗАСТУПЉЕНОСТ:

 

Ј1* М267

Основна хаплогрупа Ј1* без пронађених СНП мутација налази се у високим процентима међу народима Кавказа: Кубачи 99%, Кајтаки 85% , Даргинци 70%, Авари 58% и Лезгинци 44%.

 

Ј1а М365.1

Налази се у малим фреквенцијама у источној Анадолији, Ирану и Европи.

 

Ј1b2 P58

 

Ј1b2b L147.1

Ово је најшире распрострањена подгрупа хаплогрупе Ј1. То је типична хаплогрупа семитских народа Блиског Истока, првенствено Арапа.  Народи са највећем фреквенцијом су : Јеменски Арапи 70%, Бедуини из Негева 63%, Катар 58%,  Коен Јевреји 46%, Сиријски Сунити 44%, Тунижани 43%. Као што видимо у ову подгрупу спада и модални хаплотип Коен Јевреја, о коме ћемо рећи нешто више касније.

 

СТАРИ НАРОДИ:

Народи које можемо сасвим сигурно повезати са овом хаплогрупом данас су семитски народи: Арапи и Јевреји, али то можемо рећи само за подгрупу Ј1b2 P58. Као најтипичнију Ј1 популацију бисмо могли посматрати Бедуине. Као што смо рекли у уводу, ради се о старој популацији Блиског Истока која је више била везана за номадски, сточарски начин живота. Кавкаска грана ове хаплогрупе припада Дагестанској групи Источнокавкаске породице језика коју чине народи: Авари, Даргинци и Лезгини.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Бедуини са гуслама, 19. вијек

 

ЗАНИМЉИВОСТИ: Већ са самим почецима истраживања у генетичкој генеаологији појавила се студија која је тврдила да постоји нешто што би се могло назвати Коен модални хаплотип. Наиме, Јевреји са презименом Коен су класа свештеника по насљедству и воде поријекло од Арона, Мојсијевог брата. Иако је првобитни модални хаплотип на само 6 СТР маркера показао генетску блискост и ашкенаских и сефардских Коена, утврдило се касније да тај модални хаплотип посједују многи припадници Ј хаплогрупе. Касније се број тестираних маркера повећао на 37 и нови резултати су показали да заиста постоји специфичан модални Коен хаплотип унутар хаплогрупе Ј1 P58. Поред овог јасног кластера унутар хаплогрупе Ј1, појављује се још један кластер у хаплогрупи Ј2. Који од та два кластера је потенцијално кластер Аронових потомака, остаје да се види у времену које је пред нама.

 

ХАПЛОГРУПА Ј2

 

ОПШТЕ НАПОМЕНЕ:  Хаплогрупа Ј2 се сматра типичном хаплогрупом Леванта или источног Медитерана, Мале Азије и Месопотамије. Присутна је и на Кавказу, а миграцијама и у Европи, Индији и Ирану. За разлику од хаплогрупе Ј1 није значајније заступљена у сјеверној Африци. Генетичари смарају да је то хаплогрупа првих земљорадника региона Плодног полумјесеца, али је интересантно да хаплогрупа Ј није нађена на неолитским налазиштима у Европи и генерално нити у једној досад познатој археогенетичкој студији, па се поставља питање да ли су миграције Ј2 хаплогрупе у плодни регион услиједиле у каснијим временским периодима. У Индију је ова хаплогрупа стизала Аријевским инвазијама у Жељезном добу.

 

ПОРИЈЕКЛО И МИГРАЦИЈЕСматра се да је Ј2 хаплогрупа настала на Блиском истоку прије 20 000 година. Одатле се ширила по читавом источном Медитерану. С обзиром на високе фреквенције и хаплогрупе Ј1 и хаплогрупе Ј2 у источном Кавказу, као и велику старост и разноврсност хаплотипова могло би се претпоставити и кавкаско поријекло ове хаплогрупе.

 

СНП МУТАЦИЈЕ : М172

 

МАПА РАСПРОСТРАЊЕНОСТИ:

 

 

 

 

 

 

 

 

 

СТАБЛО:

 

ПОДГРУПЕ И ЗАСТУПЉЕНОСТ:

 

Ј2а М410

Присутна је код народа Блиског Истока, југоисточне Европе и источног Медитерана и Кавказа.

У Европи најзаступљенија је на Криту 35%, јужној Италији и Сицилији 20-30%, Јеврејима у Португалу 25%.

 

Ј2а1a М47

Налази се у малим фреквенцијама у Грузији, јужном Ирану, Саудијској Арабији, сирији, Тунису.

 

Ј2а1b М67

Типична подгрупа кавкаских Накх народа: Чечена и Ингуша. Код Ингуша ова хаплогрупа заступљена са 88%, а код Чечена 58%. У мањим фреквенцијама налази се и код осталих народа Кавказа, а присутна је и на Балкану и јужној Италији.

 

Ј2а1d М319

Налази се у умјереним фреквенцијама међу критским Грцима, ирачким и мароканским Јеврејима.

 

Ј2а1h2a1 М158

Налази се у малим фреквенцијама у Турској, јужној Азији, Индокини.

 

Ј2b М102

Ова варијанта хаплогрупе Ј2 има највеће присуство на Балкану. У малим процентима има је у цијелој Европи, али и Блиском Истоку. Код Срба је ова хаплогрупа присутна у проценту од око 6%. Има двије главне подгрупе:

Ј2b1 М205

Ова подгрупа нигдје није присутна у неком већем проценту. Има је у цијелој Европи, Блиском Истоку у мањим процентима. Могла би бити повезана са неолитским земљорадницима.

Ј2b2 М241

Најприсутнија у Европи међу Албанцима у проценту од око 16%, али је има у мањим процентима и код других народа у Европи. Присутна је у нешто већем проценту међу Маронитима у Сирији и Либану, као и код неких племенских скупина у Индији.

 

СТАРИ НАРОДИ:

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ингушка дјевојка, 19. вијек

 

Неколико је старих народа који се могу сматрати прецима Ј2 популације. На Кавказу је то Накх народ од којих су настали Ингуши и Чечени. На Медитерану су то по свој прилици стари Крићани који су створили Минојску цивилизацију. Интересантно је да се у грчким изворима становници Крита изједначавају са старим народом Пеластима, а Пеласти са Филистејцима, могућим прецима данашњих Палестинаца. Говорило се много и о античким Феничанима као типичној Ј2 популацији. Судећи по високој присутности Ј2 хаплогрупе око Босфора вјероватно су и стари Бизантинци били претежно Ј2а.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

фреска из Кнососа, Минојска цивилизација

 

ПОЗНАТЕ ЛИЧНОСТИ:

Мало је познатих појединаца за које сада можемо рећи са сигурношћу да припадају хаплогрупи Ј2. По свој прилици хаплогрупи Ј2а припада позната јеврејска породица Ротшилд.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Мayer Amschel Rotschield 1744-1812, родоначелник породице

 

АУТОР: Сарадник портала Порекло Синиша Јерковић

 

 

 

 

 


Коментари (3)

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top