Y-ДНК хаплогрупа J – најзаступљенија код Арапа, Турака, Грка и Јевреја

5. фебруар 2013.

коментара: 3

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Синиша Јерковић

Сарадник портала Порекло Синиша Јерковић из Бањалуке даје вам објашњење појединачних Y-ДНК хаплогрупа. У новом прилогу пише о  хаплогрупи Ј , која је данас веома присутна код Арапа, Турака, критских и кипарских Грка и Јевреја, а има је и код Срба

ОПШТЕ НАПОМЕНЕ:  Хаплогрупа Ј проистекла је из парагрупа IJK и IJ. У том смислу најближа јој је хаплогрупа I. Иако блиске у филогенетском стаблу, ове двије хаплогрупе показују прилично другачију територијалну заступљеност. Док је хаплогрупа I углавном ограничена на Европу, хаплогрупа Ј је најдоминантнија хаплогрупа Блиског Истока. Многи је повезују са семитским народима, али такво схватање је прилично поједностављено, јер хаплогрупа Ј обухвата, поготово на Кавказу, многе народе који нису семитског поријекла. Она би могла бити и хаплогрупа старих месопотамских, малоазијских и левантских народа као што су Хурити, Хети, Феничани. Данас је хаплогрупа Ј веома присутна код источнокавкаских народа, код Арапа, Турака, критских и кипарских Грка и Јевреја. У српској популацији најдоминантнија грана хаплогрупе Ј је Ј2b М12 коју посједујуе око 6% Срба.

ПОРИЈЕКЛО И МИГРАЦИЈЕ: Претпоставља се да се хаплогрупа Ј издвојила из парагрупе IJ негдје на Блиском Истоку прије 30.000 година. Углавном је раширена кроз своје подгрупе Ј1 и Ј2 иако на острву Сокотри на југу Арабије живи популација која не припада ни једној од ових варијанти већ основној хаплогрупи Ј* P209. Тешко је утврдити да ли је оригинална Ј популација живјела на југу Арабије или источном Кавказу гдје срећемо данас највише фреквенције ове хаплогрупе. Чини се да је Ј2 учествовала и у миграцијама Аријеваца у Индију, јер највише индијске касте имају значајан проценат ове хаплогрупе. У Сјеверну Африку су ову хаплогрупу донијели прво Феничани, а потом и Арапи. Присуство ове хаплогрупе у Европи би моглo бити повезано са миграцијама земљорадника са Блиског истока још у неолиту, мада нема директних генетских потврда за то. Велики број европских Јевреја посједује ову хаплогрупу.

СНП МУТАЦИЈЕ : P209

МАПА РАСПРОСТРАЊЕНОСТИ:

 

 

 

 

 

 

 

СТАБЛО:

ПОДГРУПЕ И ЗАСТУПЉЕНОСТ:

 Двије главне подгрупе хаплогрупе Ј су Ј1 и Ј2.

 Ј1 M267 хаплогрупа

Ова подгрупа најприсутнија је на Арабијском Полуострву, али и међу Дагестанцима на Кавказу.

Ј2 M172 хаплогрупа

Ј2 M172 је раширенија подгрупа хаплогрупе Ј јер се налази у широком појасу од Европе до Индије, са највећим фреквенцијама на подручју источног Кавказа, Ирака, Турске и Палестине. То је типична левантинска хаплогрупа.

СТАРИ НАРОДИ:

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Сфинга из Урарту краљевства, 7.вијек пнe

Веома је тешко ући у анализу припадности одређених хаплогрупа старим народима или језичким породицама. Такав је случај поготово са хаплогрупом Ј. Данас ова хаплогрупа веома добро кореспондира са семитским народима и на први поглед изгледа да би се могла ставити једнакост између Семита и Ј хаплогрупе. Међутим када се у анализу уђе мало дубље види се да поједине гране хаплогрупе Ј, поготово Ј2 стоје далеко од семитске језичке породице. Семитски језици припадају афроазијатској групи језика, блиски су кушитским и хамитским језицима Африке и по свој прилици и поријекло семитског језика је афричко. Раније смо видјели да хаплогрупа Е која доминира у свим народима афроазијатске групе језика има значајно присуство и међу семитским народима, поготово Јеврејима. С друге стране, највише фреквенције хаплогрупа Ј достиже у неким несемитским народима: Чеченима и Дагестанцима. Већина научника се слаже да источнокавкаски језици, којима припадају и чеченски и дагестански, показују јасну везу са изумрлом хуро-урартском групом језика. То су језици старосједиоца Блиског истока, Мале Азије и Палестине. Нису припадали нити индоевропским нити семитским језицима. Могло би се веома основано претпоставити да је хаплогрупа Ј управо оригинална хаплогрупа ових народа у које бисмо могли убројити: Хурити, Хете, а можда и балканске Пеласте. Семитски језици Блиског Истока су могли настати као јединствен спој дошљака из Африке (Е) и старосједилаца (Ј).

 Y-ДНК ХАПЛОГРУПA J1

 ОПШТЕ НАПОМЕНЕ:  Хаплогрупа Ј1 M267 заступљена је у високом проценту међу арапским становништвом (највише фреквенције преко 70% у Јемену), па самим тим и у миграцијама Арапа ка сјеверној Африци, поготово сјеверном Судану. Не може се сва Ј1 у сјеверној Африци подвести под арапску миграцију већ је нешто посљедица и ранијег кретања становништва. Друга зона повећане фрeквенције ове хаплогрупе је Дагестан гдје одређене популације (Даргинци, Авари) имају и преко 80% ове хаплогрупе. Ово упућује да је  хаплогрупе Ј1 била присутна на широком простору Блиског Истока од најранијих времена. Чини се као да је Ј1 више карактерисала сточарско, пастирско и пустињско насеље Блиског Истока, а хаплогрупа Ј2 земљорадничко, што присуство хаплогрупе Ј1 међу бедуинима од преко 60% и доказује.

ПОРИЈЕКЛО И МИГРАЦИЈЕСматра се да је хаплогрупа Ј1 настала на Блиском истоку прије најмање 20.000 година. Велико је питање да ли је настала на Кавказу или у јужној Арабији. У Европи највећи проценти ове хаплогрупе забиљежени су на Криту и јужном Португалу, али ни ту не прелазе 10%. Уопште присуство ове хаплогрупе у Европи је безначајно.

СНП МУТАЦИЈЕ : М267

МАПА РАСПРОСТРАЊЕНОСТИ:

 

 

 

 

 

 

СТАБЛО:

ПОДГРУПЕ И ЗАСТУПЉЕНОСТ:

 Ј1* М267

Основна хаплогрупа Ј1* без пронађених СНП мутација налази се у високим процентима међу народима Кавказа: Кубачи 99%, Кајтаки 85% , Даргинци 70%, Авари 58% и Лезгинци 44%.

Ј1а М365.1

Налази се у малим фреквенцијама у источној Анадолији, Ирану и Европи.

Ј1b2 P58

Ј1b2b L147.1

Ово је најшире распрострањена подгрупа хаплогрупе Ј1. То је типична хаплогрупа семитских народа Блиског Истока, првенствено Арапа.  Народи са највећем фреквенцијом су : Јеменски Арапи 70%, Бедуини из Негева 63%, Катар 58%,  Коен Јевреји 46%, Сиријски Сунити 44%, Тунижани 43%. Као што видимо у ову подгрупу спада и модални хаплотип Коен Јевреја, о коме ћемо рећи нешто више касније.

СТАРИ НАРОДИ:

Народи које можемо сасвим сигурно повезати са овом хаплогрупом данас су семитски народи: Арапи и Јевреји, али то можемо рећи само за подгрупу Ј1b2 P58. Као најтипичнију Ј1 популацију бисмо могли посматрати Бедуине. Као што смо рекли у уводу, ради се о старој популацији Блиског Истока која је више била везана за номадски, сточарски начин живота. Кавкаска грана ове хаплогрупе припада Дагестанској групи Источнокавкаске породице језика коју чине народи: Авари, Даргинци и Лезгини.

Бедуини са гуслама, 19. вијек

ЗАНИМЉИВОСТИ: Већ са самим почецима истраживања у генетичкој генеаологији појавила се студија која је тврдила да постоји нешто што би се могло назвати Коен модални хаплотип. Наиме, Јевреји са презименом Коен су класа свештеника по насљедству и воде поријекло од Арона, Мојсијевог брата. Иако је првобитни модални хаплотип на само 6 СТР маркера показао генетску блискост и ашкенаских и сефардских Коена, утврдило се касније да тај модални хаплотип посједују многи припадници Ј хаплогрупе. Касније се број тестираних маркера повећао на 37 и нови резултати су показали да заиста постоји специфичан модални Коен хаплотип унутар хаплогрупе Ј1 P58. Поред овог јасног кластера унутар хаплогрупе Ј1, појављује се још један кластер у хаплогрупи Ј2. Који од та два кластера је потенцијално кластер Аронових потомака, остаје да се види у времену које је пред нама.

ХАПЛОГРУПА Ј2

ОПШТЕ НАПОМЕНЕ:  Хаплогрупа Ј2 се сматра типичном хаплогрупом Леванта или источног Медитерана, Мале Азије и Месопотамије. Присутна је и на Кавказу, а миграцијама и у Европи, Индији и Ирану. За разлику од хаплогрупе Ј1 није значајније заступљена у сјеверној Африци. Генетичари смарају да је то хаплогрупа првих земљорадника региона Плодног полумјесеца, али је интересантно да хаплогрупа Ј није нађена на неолитским налазиштима у Европи и генерално нити у једној досад познатој археогенетичкој студији, па се поставља питање да ли су миграције Ј2 хаплогрупе у плодни регион услиједиле у каснијим временским периодима. У Индију је ова хаплогрупа стизала Аријевским инвазијама у Жељезном добу.

ПОРИЈЕКЛО И МИГРАЦИЈЕСматра се да је Ј2 хаплогрупа настала на Блиском истоку прије 20 000 година. Одатле се ширила по читавом источном Медитерану. С обзиром на високе фреквенције и хаплогрупе Ј1 и хаплогрупе Ј2 у источном Кавказу, као и велику старост и разноврсност хаплотипова могло би се претпоставити и кавкаско поријекло ове хаплогрупе.

СНП МУТАЦИЈЕ : М172

МАПА РАСПРОСТРАЊЕНОСТИ:

СТАБЛО: 

ПОДГРУПЕ И ЗАСТУПЉЕНОСТ:

 Ј2а М410

Присутна је код народа Блиског Истока, југоисточне Европе и источног Медитерана и Кавказа.

У Европи најзаступљенија је на Криту 35%, јужној Италији и Сицилији 20-30%, Јеврејима у Португалу 25%.

Ј2а1a М47

Налази се у малим фреквенцијама у Грузији, јужном Ирану, Саудијској Арабији, сирији, Тунису.

 Ј2а1b М67

Типична подгрупа кавкаских Накх народа: Чечена и Ингуша. Код Ингуша ова хаплогрупа заступљена са 88%, а код Чечена 58%. У мањим фреквенцијама налази се и код осталих народа Кавказа, а присутна је и на Балкану и јужној Италији.

 Ј2а1d М319

Налази се у умјереним фреквенцијама међу критским Грцима, ирачким и мароканским Јеврејима.

 Ј2а1h2a1 М158

Налази се у малим фреквенцијама у Турској, јужној Азији, Индокини.

Ј2b М102

Ова варијанта хаплогрупе Ј2 има највеће присуство на Балкану. У малим процентима има је у цијелој Европи, али и Блиском Истоку. Код Срба је ова хаплогрупа присутна у проценту од око 6%. Има двије главне подгрупе:

Ј2b1 М205

Ова подгрупа нигдје није присутна у неком већем проценту. Има је у цијелој Европи, Блиском Истоку у мањим процентима. Могла би бити повезана са неолитским земљорадницима.

Ј2b2 М241

Најприсутнија у Европи међу Албанцима у проценту од око 16%, али је има у мањим процентима и код других народа у Европи. Присутна је у нешто већем проценту међу Маронитима у Сирији и Либану, као и код неких племенских скупина у Индији.

СТАРИ НАРОДИ:

Ингушка дјевојка, 19. вијек

Неколико је старих народа који се могу сматрати прецима Ј2 популације. На Кавказу је то Накх народ од којих су настали Ингуши и Чечени. На Медитерану су то по свој прилици стари Крићани који су створили Минојску цивилизацију. Интересантно је да се у грчким изворима становници Крита изједначавају са старим народом Пеластима, а Пеласти са Филистејцима, могућим прецима данашњих Палестинаца. Говорило се много и о античким Феничанима као типичној Ј2 популацији. Судећи по високој присутности Ј2 хаплогрупе око Босфора вјероватно су и стари Бизантинци били претежно Ј2а.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

фреска из Кнососа, Минојска цивилизација

ПОЗНАТЕ ЛИЧНОСТИ:

Мало је познатих појединаца за које сада можемо рећи са сигурношћу да припадају хаплогрупи Ј2. По свој прилици хаплогрупи Ј2а припада позната јеврејска породица Ротшилд.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Мayer Amschel Rotschield 1744-1812, родоначелник породице

 

 

 

 

 

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Леп научно истраживачки труд. Али чуди ме једна ствар. Као да вам се губи једна цјела епоха. Па где вам је Македонија, где су вам древни Македонци највеќи непријатељи Хелена или грка како их ви називате. Јел су заиста постојали Царство Македонија и Македонци, или се то приповједа само у неким бајкама?!

    Са достојним поштовањем,

    Ангелко Богојев Грозданов