Свети Козма и Дамјан – Свети Врачи

14. новембра 2013.

коментара: 35

Св. Козма и ДамјанСрпска православна црква и верници 14. новембра (1. новембра по јулијанском календару) славе Свете Козму и Дамјана, који се у народу зову и Свети Врачи. Уредништво портала Порекло жели срећу славу свима који славе ове свеце.

Свети Козма и Дамјан су били врачеви, бесребреници и чудотворци. Браћа родом негде из Азије, од оца незнабожца и мајке хришћанке. Отац је умро још док су били деца, те их је мајка узгојила у хришћанском духу. Од Господа су добили дар за исцељење разних болести, како су то добили бесплатно, бесплатно су и лечили именом Господа Исуса Христа, те су им људи дали име још бесребреници што значи бесплатни лекари.

Бог им је дао заповест која гласи: „Забадава сте добили, забадава и дајте”. Толико су били опрезни у бесплатном лечењу људи, да се Козма једном истински наљутио на Дамјана што је узео три јаја од жене коју су излечили по имену Паладија. Толико се Козма наљутио да је наредио да га после смрти не сахране крај брата Дамјана. Али Дамјан је узео та три јајета не као награду, него због тога што га је Паладија заклела Светом Тројицом. Ипак по смрти њиховој у месту Фереману били су заједно сахрањени. И после смрти су исцеливали, када је једном човеку док је спавао ушла змија кроз уста, човек се патио све док пред сам крај живота не позове Свете Врачеве да га исцеле, те га и исцелише.

Празник Светог Козме и Дамјана-Врачеви Српска православна црква молитвено слави 14. новембра по новом, а 1. новембра по старом календару.

 

ИЗВОР: Википедија

Коментари (35)

Одговорите

35 коментара

  1. goran

    Pozdrav svima ja sam Goran Nesic zivim u Kragujevcu moji su ziveli u selu slivovica 13 km od vucitrna na kopaoniku slavimo svete vrace a u sljivovicu smo dosli 1820 iz sela kovacica bajgora ali dosli smo kao lazici sve pise u knjizi anastasija urosevica kosovo pise da su u kovacicu dosli iz kolasina crnogorskog

    • Милован

      Gorane,
      Ja sam Milovan Filimonović. potomak iseljenih Kovačana u Lešak, a zatim preseljenih u Toplicu posle Berlinskog kongresa.
      Molio bih Vas da mi se javite na privatni mejl ( [email protected] ) ukoliko ste zainteresovani za genetsko testiranje. Do sada imamo testirana tri predstavnika Kovacana, mog oca I mene, i Filipovica iz Donjeg Točana. Na putu je i treci rezultat iz Brezana kod Blaca.
      Pozdrav,
      Milovan

      • goran

        milovane zainteresovan sam javi mi se u vezi razmene informacija

        • Милован Филимоновић

          Драги Горане,

          Драге воље. На који мејл да ти се јавим?
          У међувремену смо тестирали преко десет фамилија Ковачана и закључили да Ковачани заправо нису хомоген род већ скуп родова који су се у једном треутку нашли у Ковачици, под специфичним друштвеним условима, и који су се током суживота култруролошки изједначили (између осталог, преузели култ Св. Врача) Било би заиста интересантно видети ком од идентификованих родова твоји Нешићи припадају.

          Велики поздрав,
          Милован

  2. Nesovici. Sada u Beogradu, poreklo: selo Ramaca kod Kragujevca

  3. Vanja

    Moj deda i pradeda su iz Vraceva, Leska a kasnije ( 40ih godina) su se preselili u Jarinje, slave Sv.Vraceve…prezime Djordjevic! Zanima me poreklo?

    • Милован Филимоновић

      Драга Вања,

      Ђорђевићи из Јариња, који славе Св. Враче су исти род са Кадићима и Јеленићима из Лешка. Ово су показали резултати ДНК тестирања.
      Овај бројан род у Горњем Ибру се први пут јавља у попису вучитрнског санџака с краја 16. века, у Трепчи, где су пописани Андрија и Петар Кадићи.

      Уколико Вам буду потребне додатне информације, слободно ме контактирајте на [email protected]

      Велики поздрав,
      Милован

  4. Marko

    Prezivam se Antic po Anti Nikolicu koji se doselio iz okoline Kolasina u Selovu, opstina Kursumlija. Slavimo sv. Vrace. Zna li neko nesto o tom poreklu.

    • Милован Филимоновић

      Драги Марко,

      Ако је вероватни Радославу Павловићу, који је обавио теренска испитивања средином 20. века, Антићи су се у Селову доселили из Маринаца.

      Маринчани су, поред Ковачана, друга велика група породица или родова који славе Св. Враче на јужним обронцима копаоника, које је забележио Радослав Павловић средином 20. века.

      Маринчани су заправо породице или родови који су после 1878. године исељени из села Маринци, које се налази на крајњем северу подујевске општине, у непосредној близини средњовековног рудника Беласица и данашњег села Штава, које припада куршумлијској општини.

      За разлику од Ковачана, који су се током 18. и 19. века расељавали по средишњем делу Косова, средњем и горњем Ибру и коначно, по Топлици после 1878. године, Маринчани су се искључиво расељавали по копаоничким селима блачке, бруске и куршумлијске општине.

      У периоду у коме је Павловић вршио теренска испитивања, потомци Маринчана су живели у следећим селима:

      Општина Блаце
      (1) Барбатовац (Керељи)
      (2) Гргуре (Керељи)

      Општина Брус
      (1) Блажево (Нешковићи)
      (2) Градац (Маринчани, Симићи)

      Општина Куршумлија
      (1) Селова (Алексићи – Белостенци, Антићи, Богдановићи, Јевтићи, Митровићи, Ракићи)
      (2) Игриште (Арсићи, Владисављевићи, Ђокићи, Јевремовићи, Петровићи, Урошевићи, Цветковићи)
      (3) Данковиће (Јевремовићи)
      (4) Перуника (Керељи)

      Исељене Маринчане из Топлице је такође забележио у Милутовцу код Трстеника(Белостенци и Живадиновићи)

      Павловић не даје ближе информације о њиховом пореклу, али за све пописане породице тврди да припадају једном истом роду.

      У необјављеном спису из Етнографске збирке САНУ под називом Св. Врачи, Павловић тврди да су Маринчани сродници Ковачана и Ковачицу им одређује као место даљег порекла.

      Вечерас су објављена два резултата тестираних Милутиновића из Перуника, који је испао
      R1a-Z280>YP4278 и Владисављевића из Игриште, Куршумлија, који је испао R1a-M458>L1029. Милутиновићи се још зову “Керељи” док се Владисављевићи називају Маринчани.

      Ова два резултата показују да Мариничани нису хомоген род како је забележио Павловић, и тренутно не постоји потврда у досадашњим тестирањима Ковачана да су Маринчани и Ковачани генетски повезано, односно да су ова два рода Маринчана повезана са неким од до сада тестираним Ковачанима.

      Било би добро ако би и ти могао да се тестираш јер би то додатно појаснило генетско порекло родова исељених из Маринаца. Теоретски, ти би могао да будеш род и са једним и са другим тестираним, а исто тако би могао да припадаш неком трећем роду који је живео у Мариницима пре исељења у Селову.
      Уколико су заинтересован за тестирање, јави ми се на [email protected]

      Срдачан поздрав,
      Милован

  5. Dejan Marinković

    Zovem se Dejan Marinković,moja familija je u Beogradu,Veliki Mokri Lug još od 1806 godine . Slavimo Sv. Kozmu i Damljana od uvek( slava koja se teško menja, ili preuzme), od starina a to znači pre 1806, smo od Žitorađe Prokuplje. Postoji i takozvano kodno ili tajno ime porodice,najverovatnije korišteno kao prepoznavanje ( malo smo za vreme I srpskog ustanka švercovali barut i oružije iz Austrije za Karađorđa) , a ono glasi Bajun( postoji mitološka mačka koja govori u ruskim bajkama tog naziva) ili Bajunovi- množina.Svojim istraživanjima pronašao sam srodnike u Žitorađi,ali mnogo je konfuzije,pre 1878.Inače pre mnogo godina na ostrvu Brač upoznao sam neke Marinkoviće(ima ih mnogo) koji su neopisivo ličili na mog pokojnog dedu(svetla koža svetla kosa i plave oči) , ali mi to deluje nemoguće.
    Molim ako neko zna nešto više neka piše :

    [email protected]