Тодоровић
Хаплогрупа: R1a M458 L1029 кластер
Порекло: Вољевци, Велика Река, Мали Зворник, Србија
Старином из прекодринског села Поповић, ”предак дошао цури у кућу, између два српска устанка”, тестирани Тодоровић не слави очеву славу Ђурђевдан него св. Василија Острошког”
Крсна слава: Ђурђевдан / св. Василија Острошки
Контакт:
_________________________
Тодоровић Дугић
Хаплогрупа: I1 P109 FGC 22045
Порекло: Грапска Доња, Добој, Република Српска / старином из Херцеговине
Крсна слава: Ђурђевдан
Контакт:
_________________________
КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]
Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’
ТОДОРОВИЋИ
(на Малинску)
Поријеклом су из Липове равни код Никшића, а ту су се доселили из околине Чева, гдје су се раније презивали Ракојевићи. У Малинско су око 1830. године ускочили Драго, Филип и Лазар. Од Лазара и Филипа нема потомства, а од Драга су Тодоровићи на Малинску. Драго је био познати јунак. Опјеван је у народним пјесмама. Јанко Тодоровић је био у комитском покрету 1916-1918. године. Војин Тодоровић је био истакнути родољуб и припадник НОП-а од првих устаничких дана, стријељан је од стране непријатеља августа 1942. године на Боану; Стеван је био борац НОР-а који је погинуо код Бијелог Поља 1941. године; Радивоје Радов је био борац 7. црногорске омладинске бригаде од њеног формирања у којој је и рањаван.
Славе Аћимовдан.
ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић
____________________
Љубомир Љуба Павловић: „Соколска нахија“
ТОДОРОВИЋИ
(Вољевци, Велика Река, Мали Зворник)
Из доба Првог и Другог српског устанка (раздобље од 1804 до 1817), Тодоровићи су старином из прекодринског Поповића. Предак им ушао девојци у кућу, и славу променио (5 к.).
Славa Ђурђевдан, један кућа слави и св. Василија Острошког.
ИЗВОР: Љубомир Љуба Павловић: „Соколска нахија“
____________________
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:
14. април 2016. у 22:49
David
I ja sam Todorović.
Ćale mi je pričao da je neki naš čukundjed sa porodicom izbjegao iz Crne Gore (ne znam trenutno iz kog mjesta) za vrijeme Osmanske vlasti. Nastanili su se u sada Zeničko-Dobojskoj regiji, tačnije u jednom selu, Brezovi Dani u Maglajskoj opštini.
Slavimo Svetog Jovana Krstitelja, 20. Januara.
4. децембар 2022. у 00:45
Јована
Слична прича. Моји су такође живјели у општини Маглај, село Ошве, до овог задњег рата. Отац ми је недавно рекао да наводно потичемо из Црне Горе. Једина разлика је што славимо Светог Симеуна Богопримца, 16. фебруара.
22. јул 2016. у 13:01
Danilo
Todorovici su porijeklom iz Crne Gore. Sa Markovine (Cevo-Cetinje-Crna Gora). Sada zive u Jasenovom Polju ( Niksic). Slava je Arandjelovdan, a prislava Ilindan.
5. октобар 2016. у 06:17
Иван Карличић
Тодоровића је 1912.године било у мом селу Штављу код Сјенице, али су се иселили између првог и другог светског рата. Позната је породица Тодоровић у граду Сјеници која је још увек ту живела седамдесетих година, а сада их нема, последњи припадници су поумирали између 2005. и 2010.године (сећам се Јеле Тодоровић), а млађи су некуда отишли. Није ми познато у каквом су сродству Тодоровићи из Сјенице и Штавља са Тодоровићима у Крагујевцу, који су врло бројни – али је сродство веома могуће – јер већина такозваних “староседелаца” Шумадије потичу 150 до 250 година уназад из сјеничког краја, уопште Рашке области и Црне Горе са Брдима.
Добро је рекао писац и књижевни критичар Јован Скерлић (1877-1914), да парафразирано цитирам:”Ма где били, ма куда отишли, ми увек у души остајемо Сјеничани и Херцеговци”.
Нико овде од знаменитих људи не помену глумца Марка Тодоровића (1929-2000) познатог по улози Милана Тодоровића у филмском серијалу “Луде године” и по улози Тита у неколико партизанских филмова, посебно истакнутог у тој улози у телевизијској серији “Одлазак ратника, повратак маршала”, снимљеној 1986.године, коју добро памтим као дете.
Од глумаца треба истаћи недавно преминулу Миру Тодоровић удату Ступица (1923-2016) и њеног млађег брата Бору Тодоровића (1929-2014). Они слове за “београдске” глумце јер су се рано доселили у Београд, а заправо им је отац из Орашца код Аранђеловца, а мајка из Ливна у западној српској покрајини Босни.
Нико се овде не усуђује да помене комунистичког властодршца Мијалка Тодоровића Плавог (1913-1999) из Драгушице код Крагујевца, који је био председник Савезне скупштине СФРЈ од 1971. до 1974, био је проглашен за народног хероја, а сматра се да је прогурао у каријери популарног водитеља и хумористу Милована Илића Минимакса (1938-2005) из Липнице код Крагујевца.
Желим да о овом некада чувеном државном главешини Мијалку испричам понеку анегдоту уз неке своје оцене и запажања. Пошто се у текстовима о презимену Тодоровић наводе повремено појединци и њихови лични биографски детаљи, неће бити сувишно и о њему нешто написати јер у том презимену није познато да је ико икада имао већу власт од њега, барем у доступној историји.
Мијалку Тодоровићу је 1974. замерио Борисав Јовић (1928-) на доношењу против-српског католичког “устава” дробљења Србије и српске државне тековине Југославије пошто је Мијалко био председник уставне комисије. “Друг Плави” је одговорио Јовићу:”Немој мене да питаш ништа о томе, питај Кардеља”. Јовић му зачуђено рече:”Па како да те не питам? Ти си читао експозе за тај устав!” Тодоровић узврати горко:”Тај експозе ја нисам писао. Написали су га Кардељ и његови људи, а мени су само дали да га прочитам!”
Пошто се и самом Мијалку смучио такав диктаторски против-српски поступак католичког руководства око Тита, Кардеља и Крајачића – католичке врхушке наметнуте спољним притисцима српској држави Југославији – “друг Плави” (Мијалко) је ускоро нешто зуцнуо против злогласног “устава” па је смењен и отеран у пензију. Но и он сам заједно са Марком Никезићем и Латинком Перовић, спадао је у Титове технократе, повлашћену обогаћену “нову класу” комунистичких властодржаца који су се превише повезивали са западним капиталом и себично газили права радничке класе, одричући се у пракси својих раније развиканих левичарских идеала којима су обесправљеном народу у почетку пружили наду.
Ови такозвани “либерали” су преци Ђинђићевих “демократа” и већ тада су показивали себичност према српској провинцији и Србима удаљеним од Београда, спремни већ и тада, слично Ђинђићу и Тадићу почетком 21.века, да се нагоде са Хрватима и са западом на штету српског народа. Зато је погрешан став данашње “демократске јавности” у Београду да треба “жалити” што су смењени Никезић и Латинка 1972, а за њима и њихов тиши присталица Мијалко Тодоровић Плави 1974. Занимљиво је да се прозападна настројеност Мијалка Тодоровића види чак и у томе да му је надгробни споменик на латиници исписан.
Већина медија данас бежи од помињања комуниста као од куге, под притиском западне капиталистичке цензуре, па се тако комунистички властодршци приказују бледо и површно као злочинци које треба заборавити и РТС као гласило “новог светског поретка” не саопштава вести о њиховој смрти, што је нарочито чињено за време квислиншке управе Зорана Ђинђића и Бориса Тадића. Тако на пример на РТС-у нису јављене вести о смрти Светозара Вукмановића Темпа децембра 2000.године и Петра Стамболића септембра 2007.године, док је, парадоксално, у исто време медијски експлоатисано страдање Петровог сестрића Ивана Стамболића (1936-2000).
Права истина је да су и капиталистичке и комунистичке вође огрезли у крв до лаката – сетимо се најскоријих ратова лидера земаља НАТО пакта – и да зато зарад историје морамо проучавати равномерно и једне и друге, а не да се потискује причање о комунистима “за љубав” западног капитализма.
6. октобар 2016. у 11:47
Иван Карличић
Пропустих да кажем: познати глумац Марко Тодоровић (1929-2000) је из Прњавора у западној српској покрајини Босни. Пишући дужи текст случајно сам испустио да нагласим место из којег је он.
30. новембар 2016. у 03:00
Иван Карличић
Да се исправим, рекао сам да су Тодоровићи у Сјеници изумрли, али пре десетак дана сам сазнао да Тодоровића у Сјеници још увек има у насељу испод Радишића брда.
21. децембар 2016. у 23:36
SAŠA TODOROVIČ
JA SAM ROĐEN U NOVOM SADU 1971,MOJ OTAC 1946 SELO VRANDOL OPŠTINA BELA PALANKA,DEDA MILAN ROĐEN 1901 SELO VRANDOL OPŠTINA BELA PALANKA.PRADEDA IGA NEZNAM GODINU,POGINUO NA SOLUNSKOM FRONTU I SAHRANJEN JE NA SOLUNSKOM GROBLJU.KAKO SAM JA SVATIO ZNAČENJA NAŠEG PREZIMENA JE BOŽIJI DAR.VELIKI POZDRAV SVIM TODOROVIČIMA
4. октобар 2023. у 17:49
Никола
ТЕОДОР би у преводу са грчког значило БОЖИДАР, у нашем народу се уместо имена Теодор давало име ТОДОР
21. децембар 2016. у 23:38
SAŠA TODOROVIČ
SLUČAJNO SAM OTKUCAO Č UMESTO Ć
20. јун 2017. у 15:35
Radica Todorović
Poštovani Todorovići,
Moja porodica je iz Raške gde u zaseoku Kućani postoji (postojalo je pre nego što je selo napušteno) oko 10 kuća Todorovića, potomaka Djordja Todorovića, sinovi (moj deda) Radomir,Božidar, Milun i Dragoslav.Niko od mojih rodjaka ne zna odakle vodi poreklo prezimena Todorović jer je pradeda Djordje umro jako mlad verovatno se niko kod njega nije raspitivao(ili nikog nije interesovalo) ko smo i odakle smo.Ja trenutno pravim porodično stablo pa imam poteškoće da pre pradede Djordja pronadjem imena rodjaka tj njegovih roditelja.Stariji koji bi mi išta mogli pomoći su na žalost pokojni,a od mladjih (mislim na mog oca, strica itd),niko ne zna.Dosta bi mi značila bilo kakva pomoć, jednom je neko pomenuo da nam je poreklo iz Crne Gore ali niko sa sigurnošću ne zna.Inače, moja porodica kao i svi Todorovići koji su naseljeni u Raški slave Djurdjic.
Pozdrav svima.
27. март 2021. у 13:32
Dalibor Todorović
Poštovana Radice,
Mi smo rođaci, javite se Daliboru Todoroviću (Zekovom sinu). Napravio sam porodično stablo do devetog kolena.
Pozdrav!
Dalibor Todorović
[email protected]
20. јун 2017. у 16:08
Radica Todorović
Da dodam,deda Radomir je rodjen 1920 a umro je 1982 godine,moj otac Dragoljub je rodjen 1950.godine,a ja 1971.
25. јул 2017. у 07:38
Nikola
Moji Todorovići žive u Selu Mlanča pored Manastira Studenice. Po predanju smo tu doseljeni, odakle tačno ne znam. Slavimo Nikoljdan i prekađujemo letnji.
Antropološka odlika koja se izdvaja kroz generacije i koja mozda može da bude od pomoći je nos orlovskog oblika koji se vremenom javlja kod pojedinih članova familije (muskih i zenskih), izuzetno veliki zalisci kose na glavi kod muških clanova familije. Muški članovi su visoki krupni ljudi kojima veoma sporo sedi kosa (tek posle 55-60god) , a kada posede kosa im pobeli kao mleko da nemaju ama baš ni jednu tamnu dlaku. Karakterna crta koja je dominantna je teranje inata i velika svadljivost i niski stepen tolerancije.Muški članovi su dugovečniji od ženskih i nadmašuju 90. Mada u suštini to je karakteristično za sve planinske ljude.
Poreklo vodimo od Save (sa akcentom na drugom i cetvrtom slovu) koji je po predanju donet u Mlanču u nekom periodu oko 1830 godine. Donela ga je majka sa ostalom decom kojoj ne znam imena.Majka mu se zvala Ana (Janja) i došla je sa decom bez muža i naselila se na obroncima planine Radočelo. Pretpostavljam da joj je muž ubijen pa je pobegla, samo ne znam odakle.
Ana (Janja) rodjenja 1800 i ranije
Sava rodjen oko 1830
Miloš rodjen oko 1860
Cvetko Rodjen oko 1890
Nikola rodjen 1925 itd.
Ono što jos znam (pretpostavljam) je da familije Todorović, Borisavljević i Antonijević u tom selu imaju istog zajedničkog pretka posle koga se granaju. Sasvim je moguće da se ranije pre 1830 nisu prezivali Todorovici. Ako neko nešto zna ili se prepozna neka piše na [email protected]
11. јануар 2020. у 20:45
Stefan Todorovic
Pozdrav Nikola,
Moja porodica se u Kraljevo doselila 1975. sa Kosova, koliko mi je receno korene vucemo iz Crne Gore. Slavimo Arandjelovdan.
“Antropološka odlika koja se izdvaja kroz generacije i koja mozda može da bude od pomoći je nos orlovskog oblika koji se vremenom javlja kod pojedinih članova familije (muskih i zenskih), izuzetno veliki zalisci kose na glavi kod muških clanova familije.”
Ovo je opis mog fizickog izgleda 1/1. 🙂
“Muški članovi su visoki krupni ljudi kojima veoma sporo sedi kosa (tek posle 55-60god)”
Takodje tacno, primer je moj otac koji i dalje ima pretezno crnu kosu, a ima 60 godina.
“…, a kada posede kosa im pobeli kao mleko da nemaju ama baš ni jednu tamnu dlaku.”
Pretacno, pokojni deda je imao srebrnu kosu doslovno, kao i baka.
“Karakterna crta koja je dominantna je teranje inata i velika svadljivost i niski stepen tolerancije.”
Ja bih mozda ovo pripisao mom bipolarnom poremecaju, ali svakako je pretacno, barem za mene.