Порекло презимена Тодоровић

3. фебруар 2012.

коментара: 142

Презимена

[toggle title=”ТЕСТИРАНИ ТОДОРОВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ”]

Тодоровић

Хаплогрупа: R1a M458 L1029 кластер

Порекло: Вољевци, Велика Река, Мали Зворник, Србија
Старином из прекодринског села Поповић, ”предак дошао цури у кућу, између два српска устанка”, тестирани Тодоровић не слави очеву славу Ђурђевдан него св. Василија Острошког”

Крсна слава: Ђурђевдан / св. Василија Острошки

Контакт:
_________________________

Тодоровић Дугић

Хаплогрупа: I1 P109 FGC 22045

Порекло: Грапска Доња, Добој, Република Српска / старином из Херцеговине

Крсна слава: Ђурђевдан

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

ТОДОРОВИЋИ

(на Малинску)

Поријеклом су из Липове равни код Никшића, а ту су се доселили из околине Чева, гдје су се раније презивали Ракојевићи. У Малинско су око 1830. године ускочили Драго, Филип и Лазар. Од Лазара и Филипа нема потомства, а од Драга су Тодоровићи на Малинску. Драго је био познати јунак. Опјеван је у народним пјесмама. Јанко Тодоровић је био у комитском покрету 1916-1918. године. Војин Тодоровић је био истакнути родољуб и припадник НОП-а од првих устаничких дана, стријељан је од стране непријатеља августа 1942. године на Боану; Стеван је био борац НОР-а који је погинуо код Бијелог Поља 1941. године; Радивоје Радов је био борац 7. црногорске омладинске бригаде од њеног формирања у којој је и рањаван.

Славе Аћимовдан.

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

____________________

Љубомир Љуба Павловић: „Соколска нахија“

ТОДОРОВИЋИ

(Вољевци, Велика Река, Мали Зворник)

Из доба Првог и Другог српског устанка (раздобље од 1804 до 1817), Тодоровићи су старином из прекодринског Поповића. Предак им ушао девојци у кућу, и славу променио (5 к.).

Славa Ђурђевдан, један кућа слави и св. Василија Острошког.

ИЗВОР: Љубомир Љуба Павловић: „Соколска нахија“
____________________

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (142)

Одговорите

142 коментара

  1. 11. октобар 2012. у 17:38

    lenema

    Todorovici-Rusanj selo pored Beograda,najstariji spomenik muskarac i zena sahranjeni oko 1840 na starom seoskom groblju.Zivan Todorovic -moj pradeda -tri sina i cerka.Dragoljub Tosa Todorovic moj deda i Milisav Todorovic i Radisav Dusan Todorovic- moj otac i stric.Slavio se Sveti Jovan ,u stvari potomci druga dva sina i dalje slave.Koliko znam dosli su iz Kolasina ili okoline davno u zbegu pred Turcima i postali od Todora koji se pre toga prezivao Mihailovic.

    Одговори

    • 27. август 2014. у 08:47

      petar

      Interesanto moj pra deda se prezivao Todorovic inace kako su mene ucili moji sa bratom je ubio Turskog bega ili agu i prebegao u centralnu Srbiju (okolina Cuprije). Brat je nastavio dalje kazu negde prema Vranju ili Leskovcu. Nikola Todorovic promenio je prezime zbog Turske odmazde u Nikolic . Inace naj interesantnije je da slavimo takodje Svetog Jovana krstitelja 20 januara.

      Одговори

      • 13. март 2016. у 20:42

        Dragan

        Takodje slavimo Sv. Jovana (20. januar i 7. juli), takodje iz Pomoravlja (Davidovac kod Paracina).
        Doseljeni sa Kosova, okolina Peci, u vreme vladavine Turaka. Todor Pajtic i pet sinova – po njemu Todorovici.

        Одговори

      • 19. април 2017. у 06:02

        Novica

        Identicna prica,ka sam Novica Todorovic,iz Bojnika kod Leskovca.

        Одговори

      • 21. мај 2017. у 16:56

        lenema

        Da,i moj predak je imao brata s kojim je ubio nekog turskog agu ili tako nesto jer im je silovao sestru,ali je sam dosao u Beograd,odnosno selo Rusanj koje tad nije bilo ni blizu Beograda.

        Одговори

        • 16. јануар 2023. у 12:01

          Драган

          Извињавам се, овде ћу да прокоментаришем: Интересантно да су многе фамилије, односно појединци, убили неког Турчина па мењали презимена.Имам другара из Берана који је турског имена, презимена на ић, слави Св. Николу, једе свињско и прасеће,чији су преци такође убили Турчина и променили имена и презиме.Да ли је то реално?

          Одговори

      • 28. јануар 2019. у 17:48

        Aleksandar

        Moja familija je tu blizu Leskovca, selo Licje, opstina Gadzin han, preko puta suve planine takozvano Zaplanje,slavimo Djurdjevdan,Nikoljdan,deda mi se zvao Milutin i on je bio 9-to dete od oca Petronije Jovanca Todorovic i majke Nikolija bio je 1930 god ,imao je tri brata i 5 sestre.Najstariji brat Djordje-preselio se u Obrenovac-cuveni pinter u tim krajevima,Drugi brat Nikola je ucestvovao u borbama za oslobodjenje naseg naroda, poginuo tu u krajevima blizu naseg sela tacnije u sumi nadomak sela,,treci brat Tiosav se preselio u Bg,ja sam se raspitivao nesto otkuda vodi poreklo nasih Todorovica,dosao sam do saznanja da je to Hercegovina i Crna Gora,ja zivim u Nis

        Одговори

      • 21. март 2022. у 13:19

        Душан Тодоровић

        Слична прича код мојих. Само три брата (наводно из околине Бања Луке), два наставила а моји остали у Обреновцу (ушће Колубаре у Саву, код Београда), били су трговци, кафеџије… И презиме је наводно промењено у Тодоровић, мада је наводно и раније било неко слично (Тио, Тео…). Славимо Св. Јована Крститеља.

        Одговори

  2. 27. мај 2013. у 00:07

    Милодан

    Порекло становништва села општине Љиг, Бањани* (Доњи Бањани). Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“, ЈП Службени гласник и САНУ.
    ТОДОРОВИЋ

    -Баталаге*, прва половина 18. века, Бирач, Јовањдан.
    *Тодоровићи су од Тодора, рођеног брата прадеде попа Луке Лазаревића и од њега су данашњи Баталажани: Тодоровићи, Глувчевићи и Ђурићи.
    -Љубинић, прва половина 18. века, Вршић у Азбуковици, Никољдан.
    -Дрен, друга половина 18. века, Равни Котари, Никољдан и Аранђеловдан, уљези у Илиће-1.
    -Звечка-1, друга половина 18. века, Ковин, Ђурђевдан.
    -Стублине-1, друга половина 18. века, Комирић у Рађевини, Ђурђевдан.
    -Гуњевац, после 1827. године, Сурчин у Срему, Никољдан.
    -Звечка-2, после 1827. године, Босна, Стевањдан.
    -Стублине-2, после 1827. године, Крајина, Св. Климент.

    Одговори

  3. 29. мај 2013. у 23:42

    Милодан

    Порекло становништва села општине Љиг, Бањани* (Доњи Бањани). Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“, ЈП Службени гласник и САНУ.

    Ово је грешка у претходном коментару. У наслову треба да пише:

    Порекло бројнијих фамилија-презимена ваљевске Тамнаве по књизи „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“ Љубомире Љубе Павловића, издање 1912. године.
    Место-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена.

    Моје извињење!

    Одговори

  4. 19. јул 2013. у 23:13

    goranstb

    U Čelincu pored Banjaluke, Todorovići žive u dva sela. Jedni slave Miholjdan, drugi Đurđevdan

    Одговори

  5. 20. јул 2013. у 03:11

    Nemanja

    Mi smo iz Kosovske Vitine znam do cukundede Ilija se zvao ne znam godinu rodjenja pradeda Dusan 1920 godine rodjen slavimo Svetog Alimpija.Da li jos neko slavi Svetog Alimpija da se preziva Todorovic posto svugde sam trazio niko jos nije rekao da slavi tu slavu i ako neko mozda zna vise nek napise u komentaru.Hvala

    Одговори

  6. 20. јул 2013. у 16:59

    Шарко

    Здраво Немања,

    Где ти је рођен прадед Душан? Да ли је рођен негде у околини Витине или Гњилана? Да ли имате неке везе са Церницом у околини Гњилана?

    Одговори

  7. 23. август 2013. у 16:58

    Nemanja

    Moj deda je rodjen u Cernici ali za pradedu ne znam

    Одговори

  8. 30. септембар 2013. у 23:05

    Милодан

    Фамилије-презимена Тодоровић, по местима живљења у Колубари и Подгорини. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.

    Остале податке породица Тодоровић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места.

    -Бабајић
    -Бобова
    -Бујачић
    -Дегурић
    -Кадина Лука
    -Лопатањ
    -Причевић
    -Табановић

    Одговори

  9. 3. децембар 2013. у 20:15

    Милодан

    Породице-фамилије по местима пребивалишта у Шумадијској Колубари, Тодоровић
    Према књизи Петра Ж. Петровића „Шумадијска Колубара“, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године, најновије издање 2011. године у саставу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“ – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.

    Остале податке породица Тодоровић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места.

    -Велики Борак
    -Дражевац
    -Дрен
    -Јунковац
    -Конатице
    -Крушевица
    -Лесковац
    -Степојевац
    -Шиљаковац
    -Барајево
    -Велики Црљени
    -Мељак

    Одговори

    • 24. август 2023. у 19:01

      Tatjana

      Moje poreklo je iz sela Leskovca Kolubarskog. U knjizi koju pominjete navodi se da smo starinom iz Kolašina, odakle su prvo došli u Kačer pa onda stigli u Leskovac. Znam.svoje poreklo od poč. 19. veka, u Leskovcu. Todorovići, krsna slava Aranđelovdan

      Одговори

  10. 28. децембар 2013. у 20:09

    Милодан

    Презимена-фамилије у Шумадији, Тодоровић. Према књизи „Етнолошка грађа о Шумадинцима“академика Јована Ердељановића, прво постхумно издање 1948. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“.

    -Старо село
    -Жировница
    -Крњево
    -Мраморац
    -Мала Плана

    Одговори
1 2 3 … 7