Максимовић

Порекло презимена, село Скрађани (Шабац, Мачва)

Порекло становништва села Скрађани, Шабац. Стање од 18. века до прве половине 20. века   Досељени у 18. веку АДАМОВИЋИ (Томиндан, 2 к), из Црне Горе. ЈАЦАНОВИЋИ (Ђур ђевдан, 5-3 к), из Ј ошеве, у Јадру, од рода Павловића (Петровићи и Јеремићи; старином су из Херцеговине. ПАВЛОВИЋИ (Никољдан, 5-5 к),…

› више информација

Порекло презимена, село Салаш Црнобарски (Богатић, Мачва)

Порекло становништва села Салаш Црнобарски, општина Богатић. Стање од 18. века до прве половине 20. века   Досељени у 18. веку Из Херцеговине: СИМИЋИ (Ђурђевдан, 14-2 к) пре се звали Мирковићи; један су род са Бељићима, Јуришићима и Тадићима у Црној Бари, и Будимировићима у Босуту (Срем). ПЕЈОВИЋИ (Ђурђевдан, 4…

› више информација

Порекло презимена, село Прњавор (Шабац)

Порекло становништва села Прњавор, град Шабац. Стање од 18. века до прве половине 20. века   Досељени у 18. веку Из Црне Горе, досељени су: ВЕСЕЛИНОВИЋИ (Степањдан, 14-1 к); има их и у Рибарима. ГВОЗДЕНОВИЋИ (Лучиндан, 12-5 к). КАЛАБИЋИ (Ђурђевдан, 8 к), од Дробњака. КАНДИЋИ (Никољдан, 7-2 к), ПЕРИЋИ (7-2…

› више информација

Порекло презимена, село Петловача (Шабац)

Порекло становништва села Петловача, град Шабац. Стање од 18. века до прве половине 20. века   Досељени у 18. веку АЛЕКСИЋИ (Ђурђевдан, 19-8 к); пребегли из Херцеговине стриц и синовац, због крвне освете. ЈЕЛИЋИ (Мрата 3 к), из Херцеговине. ЛАЗИЋИ (Аранђеловдан, 8-1к), од рода Гавриловића, из Брадића, у Јадру. ИЛИЋИ, звани Швабићи…

› више информација

12. октобар 2012.

2

Нова презимена на Српском ДНК пројекту

Табела Српског ДНК пројекта, са подацима особа које су досад урадиле Y-ДНК анализу, допуњена је подацима преузетим из студије Родови који славе Св. Тому” (аутори Александар Бачко и Драгиша Максимовић, Генетичка и етнографска истраживања, Зборник за српску историју и етнографију, Књига 5, Београд 2010.) Наведена књига, заједно са интернтет презентацијом…

› више информација

Порекло презимена, село Глоговац (Богатић, Мачва)

Порекло становништва села Глоговац, општина Богатић. Стање од 18. века до прве половине 20. века    Досељени у 18. веку Из Херцеговине су: ДАНОЈЛИЋИ (Никољдан, 30-5 к); по предању, доселила се баба Данојла, са сином и синовцем. ПАНИЋИ (Мрата, 9-4 К), из околине Гацка; исти су род са Пантелићима у Црној Бари. ПЕТРОВИЋИ…

› више информација

Порекло презимена, село Дреновац (Шабац, Мачва)

Порекло становништва села Дреновац, општина Шабац (Мачва). Стање од почетка 18. века, па до прве половине 20. века   Досељени у 18. веку Из Херцеговине су: ГЕРАТОВИЋИ (Никољдан, 30-10 к). МАКЕВИЋИ (Никољдан, 62 к); од њих су СТОКИЋИ (4 к). ШОБИЋИ (Ђурђевдан, 62 к); име добили по Шоби, оборкнезу; од њих су…

› више информација

19. јул 2012.

2

Фељтон: Ко су Шумадинци (50)

Портал Порекло објављује фељтон Миодрага Недељковића „Ко су Шумадинци“, који је први пут публикован 2001. године у дневном листу „Глас јавности“   Село потомака оборкнеза Мирка Последње насељавање обављено је после Велике сеобе 1690. Село Шуме је старог постања. Први његов писани помен је у години 1428, у повељи којом…

› више информација

19. јул 2012.

0

Фељтон: Ко су Шумадинци (44)

Портал Порекло објављује фељтон Миодрага Недељковића „Ко су Шумадинци“, који је први пут публикован 2001. године у дневном листу „Глас јавности“   Невољне сеобе Племенско друштво битна основа у развитку српског бића Осим ових Максимовића, који са Ђурићима чине род Штављана, у Брњици су још једни Максимовићи. Ове друге Максимовиће…

› више информација

19. јул 2012.

0

Фељтон: Ко су Шумадинци (43)

Портал Порекло објављује фељтон Миодрага Недељковића „Ко су Шумадинци“, који је први пут публикован 2001. године у дневном листу „Глас јавности“   Преполовљена јабука Узмицало се у два правца: долином Ибра или преко Голије А наша прича заправо почиње овде. Са Горње Пештери, као што воде теку, сливало се и…

› више информација