Порекло становништва села Салаш Црнобарски, општина Богатић. Стање од 18. века до прве половине 20. века
Досељени у 18. веку
Из Херцеговине: СИМИЋИ (Ђурђевдан, 14-2 к) пре се звали Мирковићи; један су род са Бељићима, Јуришићима и Тадићима у Црној Бари, и Будимировићима у Босуту (Срем).
ПЕЈОВИЋИ (Ђурђевдан, 4 к), од рода Перовића, насељеног прво у селу Дворска, у Рађевини, а затим – у Салаш Црнобарски и Црна Бара; један су род са Пејовићима у Црној Бари, Јадранским у Салашу Ноћајском, Вићентићима у Засавици, Васиљевићима и Ђорђевићима у Дубљу, Крсманићима у Слепчевићу, и Гајићима (Пејдићи) у Богатићу.
Из Црне Горе: ОСТОЈИЋИ (Никољдан, 42-13 к); један су род са Остојићима у Клењу и Црној Бари.
ДОБРИЛОВИЋИ (Јовањдан, 9-1 к), и од њих ТОДИЋИ (1-2 к); прво су били у Тршићу, а затим долазе у Салаш и у Слепчевић (исти род); од Добриловића је Стојан Чупић, војвода мачвански.
Из Семберије су прешли: НОСОВИЋИ (Никољдан, 3-1 к), од рода Качаревића, из Балатума, и један су род са Качаревићима у Слепчевићу.
ДРАГИЋЕВИЋИ (Трифундан, 4 к) и ЈАНКОВИЋИ (14 к), један су род; потичу из Дворова, И исти су са Лопандићима у Дворовима, и Граовчевићима (Антонићи, Лукићи) у Глушцима.
ПЕЛИЋИ (Лучиндан, 13 к), од рода Црногорчевића; пре се звали Петровићи, и исти су род са Аничићима у Бадовинцима, Милосављевићима и Милановићима у Глоговцу, те Голубовићима и Павловићима у Совљаку.
Од Јадра, дошли су МАКСИМОВИЋИ (Степањдан, 1 к), и од њих ВАСИЉЕВИЋИ (6-2 к), – који су исти са Максимовићима у Дреновцу.
ВЕСЕЛИНОВИЋИ (Ђурђиц, 6-1 к), из Јошеве; досељена браћа Љубинко и Милинко, чији је отац – Веселин, погинуо на Жичком Пољу; од ове је фамилије и приповедач Ј анко М. Веселиновић; један су род са Веселиновићима у Раденковићу.
ЧОЊАГИЋИ (Лучиндан, 11-1 к), од Јанковића, из Козјака; први се населио Живан Чоњага.
ДУКИЋИ (Аранђеловдан, 1 к) и од њих СТЕЈИЋИ (3-1 к), воде порекло од Дукића из Богатића.
ЈЕЗДИМИРОВИЋИ (Аранђеловдан, 19-1 к), ДРАЈИЋИ (5-1 к), МАРКОВИЋИ (8 к) и КУЗМАНОВИЋИ (13-5 к), од Шуманаца, из Црне Баре.
ЛАУШЕВИЋИ (Миољдан, 22-9 к), досељени из Босне; од њих су Лаушевићи у Равњу.
Досељени почетком 19. века – од 1 српског устанка до 1829. године
БЛАГОЈЕВИЋИ (Аранђеловдан, 1 к), ЈОШИЋИ (30 к), ВАСИЋИ (8-2 к), ВУКАШИНОВИЋИ (2-2 к), и КАЗАКОВИЋИ (1 к), један су род; дошли су из Костајника, у Рађевини.
КОЈИЋИ (Никољдан, 8 к), дошли из Срема, и исти су род са Којићима у Глоговцу и Мајуру.
СТЕВАНОВИЋИ (Ђурђевдан, 5-3 к), од Јадра; исти су са Стевановићима 1 у Црној Бари.
КОПРИЋИ (Митровдан, 11-4 к), из Босне; по предању, доселила се четворица браће, од којих су тројица остала у Салашу Црнобарском, а четврти – отишао у Салаш Ноћајски (ту су и данас његови потомци); пре су се звали Савићи.
НОВАКОВИЋИ (Степањдан, 5 к), од рода Кустурића; досељени из Међаша, у Семберији; исти су род са Дрмоњићима и Танчићима у Бадовинцима, и Вучетићима у Совљаку.
МИЈАТОВИЋИ (Игњатије, 10-2 к), из Босне.
МИЛОСАВЉЕВИЋИ (Срђевдан, 5-2 К), и ТЕОДОРОВИЋИ (20 к), један су род досељен из Костајника, у Рађевини, МИЉЕВИЋИ (Ђурђевдан, 4 к), и ЈУГОВИЋИ (4-1 к), један су род; дошли из Црне Горе.
Досељени између 1829. и 1863. године
БРДАРЕВИЋИ (Ђурђевдан, 2-4 к), не знају порекло, ГАГИЋИ (Аранђеловдан, 17-5 к), досељени из Босне, прво – у Ново Село (Јадар), а затим – у Салаш.
КАЧАВЕНДИЋИ (Никољдан, 2 к), из Адраповца, у Босанској Крајини, 1863. године; прво су били насељени у Лешници.
ПОПОВИЋИ (Ђурђевдан, 2-3 к), досељени из Беле Реке, прво – у Велико Село (Јадар), а затим – у Салаш.
ПУРЕШЕВИЋИ (Никољдан, 6-2 к), из Босне; доселила се тројица браће.
РИСТИЋИ (Степањдан, 2 к), пре се звали Безбеловићи, дошли из Липнице (Јадар).
МИЈАЈЛОВИЋИ (Никољдан, 1-2 к), од Мијајловића из Глоговца.
Досељени крајем 19. и почетком 20. века
РАЈЛИЋИ (Срђевдан, 6 к); пребегао Васа, из Палачинишга (код Приједора), 1875. године.
МИХАЈЛОВИЋИ (Никољдан, 2-1 к), не знају порекло.
МЛАДЕНОВИЋИ (Никољдан, 2-1 к); доселио се Васа, циглар, из Блата (код Ниша).
Маринко ЈЕВТИЋ (1 к), из Клења; уљез у Вуковиће.
Лазар КОРАЋ (1 к), из Ваљева; уљез у Остојиће.
Драгољуб МАШИЋ (1 к), из Дубља; уљез у Јашиће.
Досељени између два светска рата
Светозар ГРУЈИЋ (1-2 К), црепар, из Драговља (Душник).
Милутин МИЧИЋ (1 к), из Богоштице, у Рађевини; уљез у Стевановиће.
ТРИШИЋИ (1 к), из Мајура.
ПОШТИЋИ (1 к), из Бадовинаца.
Младен СУБОТИЋ (1 к), из Клења.
ИЗВОР: macva.awardspace.com
1. децембар 2023. у 08:41
Mira Adamov
Mladenovići u Salašu Crnobarski slave Aranđelovdan, a ne Nikoljdan,kako ste naveli.