Максимовић

Портал Порекло објављује фељтон Миодрага Недељковића „Ко су Шумадинци“, који је први пут публикован 2001. године у дневном листу „Глас јавности“   Књига Петра попа земунског Шумадија је крајем 18. века била средиште побуна У борачком кршу (у месту званом Борач), за владе „краља Стефана (Душана) и сина му краља…

Порекло становништва села Копљаре, општина Аранђеловац. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године.   Топографске прилике. Сеоске куће се налазе на рипањској површи; њу су дубоко усекли потоци Липар и Дубоки Поток, који се у атару овога села састају и чине Суморину. Површ је јако рашчлањена…

Порекло становништва села Рабровац, општина Младеновац. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године.   Топографске прилике. Сеоске куће се налазе на таласастом земљишту пиносавске површи, чије се стране благо спуштају у долину Великог Луга и Кубршнице. Кроз село протиче поток Трстена, притока Кубршнице. Село се служи изворима:…

Велика Крсна, општина Младеновац, стање из 1925. године (Јасеница). Порекло породица и старине. Прве куће били су у Геци, где су се настанили најстарији досељеници Влајићи. Влајићи (Николићи) 133 к., славе св. Ђурђиц. Њихови чукундедови Владислав (Влаја), Владимир и Радисав дошли из Црне Горе. За овима су дошли преци данашњих…

Села општине Уб, Кожухар, до недавно Кожуар а од 2007. године Кожур. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“ Кожухар, Кожуар-Кожур је на Вукодражи, на запад од Бањана, неравно, али не и брдовито село, раздељено непресушном речицом Кожухарицом на два поовећа дела. Куће су при врху речице по…

Порекло становништва села Бегаљица код Гроцке, стање из 1903. године Најстарије породице у селу, за чије се порекло не зна, су: Антонијевићи, Цвејићи, Максимовићи, Обреновићи и Савковићи. Сви славе св. Арханђела, има их око 100 кућа. Осталим је породицама познато порекло: Бисенићи (11 к., св. Јован), старији досељеници од Каблара…

Порекло становништва села Коњевићи, стање из 1903. године По типу Коњевићи унеколико одступају од околних села. Куће су у њима више збијене, нарочито у оном делу села који је у равници. Коњевићи су подељени у два краја: Греду и Доњокрајке. ГРЕДА – Радуловићи (1 к.), Раденковићи (2 к.), Вујадиновићи (3 к.),…

Порекло становништва села Мајур код Шапца Досељени у 18. веку: БЕЉИЋИ (Аранђеловдан, 10-5 к), из Херцеговине. ИСКИЋИ (Јовањ­ дан, 10-2 к), из Босанске Крајине; пред сам устанак, доселили у Стражу (Јадар), и Мајур. МАРКОВИЋИ II (Никољдан, 3 к), раније се звали Секулићи; дошли из Херцеговине у Семберију, а затим –…

Порекло становништва села Чумић, општина Аеродром (Крагујевац), стање из 1903. године Божићи (36 к., Св. Јован Крститељ-Усековање), досељени између 1690 – 1736. године са Косова из села Студенице. Имају крвне сроднике у Бадњевцу (6 кућа Божића), у Ботоњу (1 кућа Божића), у Губерчевцу се презивају Матејашевић (23 домова) и у…

Порекло презимена насеља Доња Биоча – Илијаш. Према књизи Миленка С. Филиповића „Вогошћа и Биоче у Босни“. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај насеља и воде. С обје стране доњег тока потока Биоче раштркане су куће села Доње Биоче, која је косом Рабушом oдијељена од Малешића, а Грабовиком од Кадарића и…