Ковачевић

Списак крсних слава у селу Шашинци (Сремска Митровица) 1906. године

Шашинци су први пут забележени 1477. године. Од 1718. године део су Митровачког властелинства, а од 1745. године прелазе у Војну крајину. Храм сазидан у византијском стилу 1769-1772. године посвећен је Силаску Св. Духа на апостоле. Током 1900. године у селу је било 353 куће са са 2146 становника. Од…

› више информација

Порекло презимена, село Созина (Бар)

Порекло становништва села Созина, општина Бар – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан. Положај села. Као планинско насеље на истоименој планини разграничава Глухи До и Лимљане од Спича. Размјештено на морфолошки сложеној „висоравни”, насеље…

› више информација

Порекло презимена, село Глухи До (Бар)

Порекло становништва села Глухи До, општина Бар – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан. Положај села. Ово село је највеће y Старој Црној Гори. Захвата широко улегнути простор од Црмничког поља ка Плавнику и…

› више информација

27. март 2021.

21

Генетичке везе Крајине и Црне Горе

ПОРЕКЛО И МИГРАЦИЈЕ Српско становништво Босанске Крајине (Крајине уопште) највећим делом води порекло из Херцеговине, Црне Горе, Рашке и Старог Влаха. Сеобе ка Крајини одвијале су се махом током 16. века и биле су етапног карактера. Тада је Северну Далмацију, Босанску Крајину и Лику населило српско становништво у влашком статусу….

› више информација

Порекло презимена, село Доброселица (Чајетина)

Порекло становништва села Доброселица, општина Чајетина. Према књизи Данила Станојевића “Становништво Златибора у XVIII и првој половини XIX века”. У Другој половини ХV в. помиње се као Доброселцо, припада нахији Радохна (Радоиња). Доброселица и Стубло су у саставу Рујанског среза од 1837, а од 1839. имају своју Доброселичку општину. Током…

› више информација

Порекло презимена, село Вирово (Ариље)

Порекло становништва села Вирово, општина Ариље. Одломци из радова Илије Мисаиловића и Јовише Славковића. Приредио сарадник портала Порекло Лука Јелић. Село Вирово смештено је на десној обали реке Моравице, низводно од Церове. Граничи се на северу са Лопашем, на истоку са Доњом Краварицом, на југу са Церовом и на западу…

› више информација

Порекло презимена, село Лопаш (Пожега)

Порекло становништва села Лопаш, општина Пожега. Одломци из радова Илије Мисаиловића и Јовише Славковића. Приредио сарадник портала Порекло Лука Јелић. Село Лопаш налази се на крајњем југоистоку општине Пожега. На југу се граничи са Вировом и Доњом Краварицом, на истоку Лисом, на северу са Прилипцем и на западу са селима…

› више информација

Порекло презимена, село Миросаљци (Ариље)

Порекло становништва села Миросаљци, општина Ариље. Одломци из радова Илије Мисаиловића и Јовише Славковића. Приредио сарадник портала Порекло Лука Јелић. Село Миросаљци налази се у долини, на десној обали реке Моравице и благим косама планине Голупца (732 м). Са севера се граничи са Драгојевцем и Горњом Краварицом, са истока Ртима…

› више информација

Порекло презимена, село Церова (Ариље)

Порекло становништва села Церова, општина Ариље. Истраживање Петронија Џелебџића објављено у књизи Јовише Славковића „Становништво Драгачева од половине XV до друге деценије XXI века“, друго допуњено издање. Приредио сарадник портала Порекло Лука Јелић. Становништво Драгачева проучавало је неколико завичајних хроничара. Најзначајнија истраживања ове области – Доњег Драгачева (23 насеља) и…

› више информација

Порекло презимена, село Парменац (Чачак)

Порекло становништва села Парменац, град Чачак. Истраживање Радована М. Маринковића и Драгољуба М. Вујовића објављено у књизи „Векови Парменца“. Приредио сарадник портала Порекло Лука Јелић. Данашње становништво Парменца у целини је досељеничко. Најстарији родови, чији потомци данас живе у овом селу, приспели су у њега у другој половини XIII века….

› више информација