Порекло презимена, насеље Градац (Подгорица)

10. новембар 2021.

коментара: 0

Порекло становништва насеља Градац, општина Подгорица – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Налази cе y Горњој Љешанској нахији, на сјеверозападној подгорини Веље горе. Насеље је груписано на падинама брда Оскоруше и Клачне главице, а његов атар захвата брдски, карстификовани простор са увалама и вртачама – између Параца, Станиселића, Буроња и Прогановића. Село је краком дугим 0,8 km (изграђен – дио до продавнице 1953. и наставак до краја села 1969) везано за пут који се од пута Титоград–Цетиње одваја код Крњичке каменице и води за Прогановиће, Штитаре и Орахе. Од Титограда је удаљено 21 и од Цетиња 35 km.

Граница атара, почев са Илина брда, води преко Челинца, Гомиле Маровића и Њива до на Криви врх (кота 498), а одатле старим путем у правцу Бороња до Дебелог раста. Одатле скреће на запад преко Раскосишта и Вучје главице, одакле повија на сјевер и излази на Стананов крш, а затим на Вучју главицу, те даље преко Дубоког дола силази на Клаченик, Клобучник и Гомилице и излази на Илино брдо. Тако уоквирен, атар је (С–Ј) дуг 2,6, широк (З—И) 1,3 km и захвата 3,50 km2 површине. Село је на висини (код цркве) од 400 m.

Историјат.

Градац се први пут помиње 1431.г. У которским писаним споменицима „један Градац помиње се много раније, 1335.г.” Ковијанић сматра да је то „Љешански Градац, чије име је било познато у Котору, јер је поред њега водио велики средњовјековни пут Котор—Подгорица—Ново Брдо. Према турским дефтерима из 1521. и 1523, имао је 17, односно 16 кућа. Готово вијек касније Болица је у њему пописао 21 кућу и 51 војника. Године 1865. заједно са сусједним Парцима имао je 59 д., а 1879. y њему је било 21 д. са 124 становника (57 м. и 67 ж.) и 1903. 26 д. Ердељановић је y селу евидентирао 27 д., а 1925. било их је 25 са 158 становника. До 1948. број првих је остао исти, а други се смањио за 44, да би затим био; 1953 (31:112), 1961 (26:75) и 1971 (21:59). У задња два пописа домаћинства су према броју чланова била: са 1 (4:5), са 2 (11:8), са 3-5 (7:5), са 5-8 (3:2) и са 8 и више (1:1). Тада је састав главних старосно-полних група бис: прве 14:12 (ж. 5:4), друге 30:23 (ж. 18:14) и треће 31:24 (ж. 21:12).

Структура становништва.

Према образовању, мјештани су били: без школе 31 : 22 (ж. 28:18), са четворогодишњом 35:25 (ж. 14 : 8), са осмогодишњом 2:2 (ж. 0 : 1), са средњом 1:0, са вишом (0:1) и квалификовани радници (1:1; ж. 1:1), а неписмених је било 28 : 18 (ж. 26 : 16).

С друге стране, тада је посједовна и доходовна структура домаћинстава изгледала овако: без земље (1:0), до 2 ха (6 : 19), са 2-5 (15:2), са 5-10 (4:0), односно пољопривредних (10:15), мјешовитих (5 :5) и непољопривредних (1:1).

У 1953. г0дини 46 активних издржавало је 58 лица; у пољопривреди 44:51, а са личним примањима било је 8. Исти однос се у два сљедећа пописа промијенио овако: активних је било 34:33, издржаваних 27:22; у пољопривреди 30:29 и 18:21, а са личним примањима 14:4.

Тип села.

Захватајући простор који извјесно представља средокраћу помеђу доњих и горњих дијелова љешанске нахије, Градац има релативно повољан географски положај. Његова територијадио-административна функција за Горњу љешанску нахију аналогна је таквој функцији Барутане за Доњу. Он је и y међуратном периоду, као и послије 1945. г., био општинско, односно мјесно средиште. Топографски гледано, насеље је изнесено на лијеву страну од поменутог пута, а између њих се, присојно положена, пружају његова главна имања. Збијеног је типа и има 27 кућа, од којих је 10 приземних, а остале су на изби. Тиглом је покривено 25, а плочом 2; дашчани плафон је у 18, а малтерисани y 9 кућа. У међуратном периоду мање преправке су вршене на 5, а послије.1945. реновирање и доградња на 8 кућа. У селу је пописано 26 станова са 1296 m2, од којих су 16 из првог, 4 из другог, 4 из трећег и 2 из четвртог периода. Огњиште је имао 21 стан, земљани под 3 и електрично освјетљење 24. Према врсти су 13 једнособних и гарсоњера, 7 посебних соба и 6 двособних, 21 је био стално настањен, а повремено 5.

Родови.

Јула 1974. y селу су живјели:

-Кажићи (6 д.),

-Ковачевићи (4),

-Раичковићи (6),

-Радовићи (1) и:

-Маровићи (1 д.).

У међуратном периоду иселило се 15 (у Титоград и Пећ) а послије 1945. г. 49 мјештана, од којих y Титоград 40. Они повремено долазе. Раније је у Америку ишло 18 мјештана. Село сада има 2 дневна мигранта.

Воде.

Село се водом снабдијева из 20 бистијерни (4 су у ђеру, а 16 у камену). Од њих су 3 изграђене послије 1945. Заједничке су 3 (у ђеру), зване Срговац. Ту је и 1 заједничка за Градац и Парце (највећа је и веома стара), а такође и 1 у својини села Параца. Овдје је постојао и 1 стари убао, али је већ одавно пропао. На другој страни заједно са Станиселићима село има 2 убла, звана Локва; налазе се сјеверно од првог села. Служе као појишта за стоку.

Остали подаци о селу.

Електрично освјетљење уведено је 1964. г. Од тада до октобра 1972. мјештани су набавили 5 електричних шпорета, 8 фрижидера и 15 радио-·пријемника. Савременије промјене у опреми кућа и овдје су, као и у другим љешанским селима, знатне. Наравно, мање су у оним кућама гдје се користи огњиште, а такве су обично куће „изједна“, пописане као посебне собе. У њима је више старих ствари, намјештених без неког реда, онако „од ока“, често претрпано.

Првенствено за потребе виноградарства и сточарства, нужне су просторије за оставу разног инвентара, производа и за смјештај стоке. У ту сврху коришћени су магацини и избе y кућама на два спрата, као и штале којих сада има 14. Раније их је било више а сада су, рецимо, запуштене 3 и порушене, пропале 2. Од постојећих само су 3 зидане у кречу, а друге у сувомеђи. Под тиглом је 1, под плочом 10 и под плехом 3. Дворишта су овдје релативно мала, а обори за стоку су, особито док је ње било више, били њихови дијелови или посебно ограђени простор до њих. У ближој околини кућа, дакле ближе шталама и оборима, смјештено је уплашћено сијено (стогови), док садјевених листова (прије углавном намијењених за исхрану коза), сада више нема, јер се козе више не држе, а и оваца је мало.

Положај кућа је такав да непосредно уз њих нема окућница, већ су оне у саставу већих дијелова имања, која су унеколико подвојена, ниже кућа. Добрим дијелом су на подзиданим терасама и ограђена. Њихова средња удаљеност од кућа је од 0,4 до 0,7 km. Највише су удаљене шуме, брањевине и пасишта –– 1,5 km. Село нема своју планину, већ су се овце давале на катуновање у Кучима и Морачи. У предратним г0динама то је чинило 10—13, а сада 1 д. Комуница је, међутим, изнад села, на сјеверним странама Веље горе, (Вртијељка, Челинац, Оскоруша). То су голети и као испаша се неограничено користе.

ИЗВОР: Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.