Порекло становништва насеља Корнет, општина Подгорица – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Налази се између Дражевине и Лијешња. Заузима готово средишњи положај на територији љешанске нахије. Главнина села размјештена је на падинама једне увале, зване Долине корнетске, док се заселак Попратнице налази на подножним нагибима брда Спаса и Веље стране. Село је краком дугим 6,5 km везано за пут Титоград—Цетиње. Он се одваја код Фармака и води преко Штека и Попратница. Почео је да се ради 1959, а завршен је 1972. г. Изградњу прве дионице (4,5 km) до Попратнице финансирао је исељеник у Америку Божо Лукин Вукчевић, а другу сами мјештани уз помоћ друштвене заједнице.
Насеље је од Титограда удаљено 14, од Ријеке Црнојевића 18 и од мјесног средишта у Барутани око 3 km. Граница атара, почев (нешто јужније) од цркве, води ка сјевроистоку на Илића главицу, те у истом правцу излази на Вељу страну. Одатле повија према сјеверозападу и преко Роцког крша, Ривње, Космате и Планих брда излази на Мали Градац, па даље југоисточно, повише Сјерошке главице, иде до мјеста близу сеоске цркве. У том оквиру атар је (З-И) дуг 2,2, широк (С–Ј) 1 km и захвата 2,25 km2 површине. Насеље је (код цркве) на висини од 310 m.
Историјат.
Према турском дефтеру, село је 1521. године имало 37 кућа, а његове махале — Радосалићи 13 и Вишосалићи 9 кућа. У другом дефтеру из 1523. пописане су махале истог села, и то: Илићи са 20 кућа, Вишосалићи са 10, Радосалићи са 12 и Његосалићи са 16 кућа. Такође је пописана и хаса виноград Црнојевића (наполицом — приход 140 акчи).
По Болици, село је 1614. имало 28 д. и 62 војника. Гедине 1865. Имало је 40 д., а 1903. 35. Ердељановић је у селу пописао 23 д. (у Попратници 8), а 1925. било их је 30 са 210 становника. (Попратница 17 д. са 110 становника и Корнет, као средишњи дио данашњег села, 13 д. са 100 становника). До 1948. број првих се смањио за 2, а других за 103. Затим је било: 1953 (26 : 104) 1961 (18:76), 1971 (18:69). У задња два пописа домаћинства су према броју чланова била: са 1 (5:2), са 2 (0:4), са 3-5 (6:4), са 5-8 (7 : 8). Уједно је састав главних старосно–полних група бис: прве 20:25 (ж. 12:15), друге 39:33 (ж. 19 :9) и треће 17 : 11 (13:6).
Структура становништва.
Према образовању, мјештани су били: без школе 20 : 12 (ж. 20 : 12), са четворогодишњом 38 : 29 (ж. 17 : 13) са осмогодишњом 6 :9 (ж. 3:3), са средњом 2 :0 и квалификовани радници 1 :3 ( ж. 0:2), а неписмених је било 16:10 (ж. 16:10).
Тада је посједовна и доходовна структура домаћинстава изгледала овако: без земље (2:1), до 2 ха (4:16), са 2-5 (3:0), са 5-10 (4:0), ca 10-15 (5 : 0) и са 15 и више ха (0:1), односно пољопривредних 10:10, мјешовитих 5:4 и непољопривредних 3:4.
У 1953. г. 36 активних издржавало је 62 лица; y пољопривреди 33:51, а са личним примањима било је 6. Исти однос се y два сљедећа пописа измијенио овако: активних је било 4:23, издржаваних 29:41; у пољопривреди 37:18 и 25:36, а са личним примањима 6:5.
Тип села.
Насеље сачињавају двије групације кућа и 1 издвојена кућа у Равнима. Прва група (у Корнету) са 10 кућа више је збијена, а друга (у Попратницама) са 12- мање. Оне су међусобно толико удаљене да чине посебне цјелине и довољно су груписане да се могу сврстати y збијено насеље. Међу кућама ·су 4 приземне, а остале на изби. Тиглом је покривено 20, плочом 2 и сламом 1. Дашчани плафон је у 14, а малтерисани у 9 кућа. У међуратном периоду мање оправке вршене су на 1 кући, а послије 1945. већа реновирања и доградња на 7. У селу је пописано 19 станова са 92 m2, од којих су 8 из првог, 5 из другог, 2 из трећег и 4 и четвртог периода. Огњиште је имало 5, а електрично освјетљење 18 станова. Према врсти су: 8 једнособних и гарсоњера, 7 двособних, 3 посебне собе и 1 трособни. Сви се, сем једног, стално користе.
Родови.
Октобра 1974. у селу су живјели:
-Вукчевићи (13 д.) и:
-Ускоковићи (2).
У међуратном периоду иселило се 7 мјештана, а послије 1945. год. 54 (сви y Титоград). Повремено долазе, а село има 3 дневна мигранта. Раније је на рад у другеземље ишло 13 лица (у Америку 11).
Воде.
Село има 24 бистијерне. Најстарија је Брдарица (у ствари двије – Дубока и Плитка); изграђена је прије 1800. год. Названа је по градитељима који су били из Брда (црногорских). Они су овдје и гору пилили и правили даске од храстове шуме, које је тада било много више. Још 4 бистијерне су старе по око 150 година. Послије 1945. изграђено их је 12. У раније вријеме (у сушним љетима, чак до задњег рата) по воду се ишло на Калуђерово око, Кракала или y Фармаке.
Занимање становништва и остали подаци о селу.
Електрично освјетљење уведено је 1965. г. До краја 1972. прибављено је 11 електричних шпорета, 10 фрижидера, 7 телевизора, 11 радио–пријемника и 4 грамофона. Тада је 6 д. користило само огњиште; има га још 13, али га повремено користе. Овдје су, такође y претежном броју кућа, извршене промјене, преовлађују нови намјештај и покућство, стандард становања је умногоме напредовао.
Топографски положај кућа је такав да је око њих мало уравњеног простора, па су дворишта релативно мала, али су зато на већем дијелу кућа направљене повеће тараце, ту и тамо са настрешницама. Дворишта, у којима су и обори за затварање стоке, обично су ограђена.
Ограђене су такође и омање површине y близини кућа, које се држе као „зграде“ (окућнице). Но, имања већег броја домаћинстава су близу кућа па су зато површине под окућницом релативно велике. И она су било у цјелини или дјелимично, y зависности од облика терена, ограђена и често у каскадама подзидана. На оним присојно положеним нижу се редови лозе, која овдје добро успијева. Према подацима из анкете, карактеристично је навести да од свих површина под окућницама на оранице долази око 14 рала, на ливаде 71, винограде 12 и воћњаке 2. Међутим, на површини имања ван окућнице оранице захватају 4,5 рала, ливаде 52,5, виногради 3, воћњаци 1,5 и шуме и брањевине 625. Средња удаљеност од кућа је: првих 0,5 других и трећих 0,8, четвртих 1,5 и петих 1,6 km. Иначе, у вези са величином посједа, старији мјештани истичу да овдје нико и никада није могао имати више од 15-20 рала обрадиве земље, дакле ни они најбогатији, а најсиромашнији, пак, 2-3 рала. Први су такође могли имати 60-100 брава (више коза), по коју краву, волове и коња или магаре. Највећа пажња поклањала се виновој лози и, до новијег времена, житарицама и дувану. Имућни домаћини су y родним годинама производили до 300 литара ракије и дупло више вина.
За потребе аграрне производње, поред изби и магаза, нужно су грађене појате и мањи свињарници и живинарници, а исто тако, иако ређе, гумна и гумнарице. Наравно, највише су сухо озидане и покривене сламом. Гумнарице (појате) су и овдје, као и y другим селима, грађене непосредно уз гумна и служиле су искључиво за оставу сламе и овршине. Пошто село нема своју планину, овце су се љети давале другима на чување-y Кучима и Морачи, а с јесени (у првом реду волове) у Томићима (под Ставором). У годинама уочи задњег рата овце је на катуновање давало 11 д. а данас 2 д.
ИЗВОР: Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)