Порекло презимена, село Крусе (Подгорица)

10. новембар 2021.

коментара: 0

Порекло становништва насеља Крусе, општина Подгорица – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Налазе се на сјеверозападној подгорини Бусовника, између Дражевине на југу и Вера на сјеверу. Захватају благо искошене подове на којима се стеру зиратне, те на ширем потезу знатно нагнуте, кршевите и оголићене површине. Насеље је смјештено украј поменутог пута који од Љешкопоља преко Bepa и Дражевине води према Буроњима. Овај пут је, попут оног преко Ћармака и Горњих Кокота, такође значајан од давнина, јер је, особито раније, везивао Зетску равницу а средишњим дијеловима Старе Црне Горе. Отуда није случајно што је Махмуд–паша Бушатлија одабрао баш тај правац за продор према Цетињу 1976. г. И управо је ту, на Крусима, на почетним природним успонима тога правца кретања доживио потпуни пораз. Насеље је од Титограда удаљено 13, а од мјесног средишта y Доњој Горици 9 km. Почев од мјеста званог Стране, граница њиховог атара. води преко Липовог камена и Црног крша до на врх Релезе (627 m), одакле повија према југу на Плочну главицу, Одакле излази на Кецан. Затим се спушта на Вустер, те преко Дрштакуће и поред Поповића (према Дражевини) ка истоку на Рапе и даље на главицу Пелиња. Одатле се ка сјеверу (према Берима) наставља на Букуровац, Бијелу плочу, Капсулу и Доњу кошћелу, до на Стране, на Мјесто звано Гргоман. У том оквиру атар је (З–И) дуг 2,4 и широк (С–Ј) 2 km и захвата 4,75 km2 површине. Висина села у горњем дијелу је 300 m.

Историјат.

Насеље се као један од пет катуна у Горњој Зети помиње 1451. г. У которским споменицима први пут се помиње 1494. г. По турским дефтерима, село је 1521. и 1523. г. имало 23, односно 25 кућа, а према Болици 1614. 21 д. и 72 војника. Године 1865. (заједно са Берима) имали су 55 д., а 1879. 67 са 332 становника (173 м. и 159 ж.) и 1883. 86 д. Љешанска капетанија је 1879. год., обухватајући Градац, Буроње, Горњу Дражевину, Крусе, Ћармаке, Горње Кокоте, Доњу Дражевину 105 д. са 589 становника; 319 м. и 279 ж., Жупу Градачку (55 д. са 431 становника; 190 м. и 141 ж.),  Станиселиће, Парце, Прогоновиће, Релезу, Орахе и Штитаре, имала 531 д. са 3.458 становника. Према подацима за 1883. год. пописана села су имала: Горња Дражевина 81 д., Круе 86, Доња Дражевина 78, Жупа Градачка 77, Градац 45, Прогоновићи 80 и Штитари и Ораси 114, а 1903. год. Прогоновићи 53, Ораси 62, Штитари 90, Релеза 16, Буроњи 67, Станиселићи 32, Градац 26, Парци 31, Брежине 51, Бриђе 19, Лијешње 11, Бигор 25, Гољемади 43, Ћињац 13, Веља Страна 13, Корнет 35 и Горња Дражевина 19 д. Према Ердељановићу, у селу је живјело 25 д., а 1925. било их је 37 са 165 становника. А затим: 1948 (42:247), 1953 (45:225), 1961 (40:200) и 1971 (38:158). Од задњег броја те године у селу је од рођења становало 130, а остало се доселило, и то 16 до 1945, а други послије. У задња два пописа домаћинства су према броју чланова била: са 1 (2 :5), са 2 (5:4) са 3-5 (9 : 10), са 5–8 (19 : 18) и са 8 и више (5:1). Тада је састав главних старосно–полних група изгледао овако: прве (84:66 (ж. 41:31), друге (80 :72) (ж. 41 :32) и треће 36:20 (ж. 19 :9).

Структура становништва.

Према образовању, мјештани су били без школе 51 : 44 (ж. 35 : 36), са четворогодишњом 93:60 (ж. 42:28), са осмогодишњом 7:11 (ж. 1:4), а средњом 3:9 (ж. 0 : 1), са вишом школом (0:1) и квалификовани радници (2 :4), а неписмених је било 31 :32 (ж. 25 :21).

У исто вријеме домаћинства су према величини посједа и изворима дохотка била: без земље (1:0), до 2 ха (17:38), са 2—5 (17 :0), са 5—10 (5 :0), односно пољопривредних 19:20, мјешовитих 10 : 11 и непољопривредних (11 :7).

У 1953. год. 89 активних издржавало је 131 лице, y пољопривреди 73 : 123, а са личним примањима било је 5. Исти однос је у два наредна пописа изгледао овако: активних је било 87 :53, издржаваних (105: 100); y пољопривреди 77:40 и 87:69, а са личним примањима 8:5

Тип села.

Крусе су збијено насеље. Подвојен је само заселак Веленице5 са 3 куће, док главнина села има 33 куће. Приземних је 16, а на изби 20. Од њих је 5 напуштено. Све куће су покривене тиглом; дашчани плафон је у 20, малтерисани y 14 и без плафона су 2. У међуратном периоду исдигнуто је на спрат 5 кућа које су до тада биле приземне и извршена доградња на 2, а послије 1945. реновирање и доградња на 11 кућа.7 У селу је пописано 36 станова са 1685 m2, од којих су 6 из првог, 12 из другог, 12 из трећег и 6 из четвртог периода. Огњиште је било у 21, земљани под у 1 и лектрично освјетљење у 36 станова.Према врсти су: 20 једнособних и и гарсоњера, 9 посебних соба и 7 двособних, од њих се 4 користе y вријеме сезонских радова.

Родови.

У селу су октобра 1974. г. живјели:

-Бојановићи (12 д.),

-Ћетковићи (6),

-Рацковићи (3),

-Мишковићи и:

-Перовићи по 2 и:

-Вукчевићи (1).

Послије 1945. иселило се 126 мјештана, од којих – 86 Бојановића (само у Бере око 60), затим 15 Ћетковића, 11 Рацковића, 9 Мишковића и 5 Перовића. Раније је на рад y друге земље ишло 5 лица (у Америку 4 и Цариград 1). Сада дневних миграната (до Титограда) има 24.

Воде.

Село се снабдијева ведом из 31 бистијерне. Прије 1800. г. постојале су 4, а отада до 1941. подигнуте су још 24. Затим је 1947. г. уз помоћ државе изграђена велика бистијерна и касније још 2 мање. Заједничке су 4. Прва је у Бустеру (природна) заједничка за Крусе и Дражевину; удаљена је од села око 3 km; друга је Горњи уба у подножју Бусовника, на западној периферији села; трећа је на Бријегу (усред села), изграђена 1947, и четврта Стевановића вода, задужбина Стевана Перовића, изграђена 1932; источно је ОД села и удаљена је 0,6 km.8

Занимање становништва и остали подаци о селу.

Електрично освјетљење уведено је 1964. г. Отада до краја 1972. мјештани су набавили 7 електричних шпорета, 19 фрижидера, 4 телефона, 7 радио пријемника 4 транзистора и 5 грамофона. Само огњиште користи 6 д., а њега. и шпорет (било електрични или обични) 12. Веће промјене y опреми кућа везане су поглавито за оне што су реновиране, а стари дијелови намјештаја и покућства већином су се задржали у мање обновљеним или необновљеним кућама. Тако се, рецимо, 23 д. и сада служе старим ковчезима (скирајама) за оставу и ниским столицама, раније прикладним за сједење поред огњишта. С друге стране, из кућа су највећма елиминисани разни кашуни који су служили за оставу жита, брашна и бијелог мрса. Јер, сада се брашно углавном купује, а стоке је неупоредиво мање. Стари прибор за печење и кување користи се махом у вријеме нестанка трује и каткада у специјалним приликама (свадбе и друге свечаности, сахране).

Куће су лоциране тако да испред свих постоје дворишта. Обори као њихови дијелови знатно су изгубили своју функцију, јер је ситне стоке веома мало. Ипак због држања свиња, живине, говеда и коња или магаради, хигијенске прилике у двориштима „су на незавидној висини”, каже анкетар. У оквиру дворишта обично су и штале,10 којих има 18, живинарници (8) и магазини (14), док 14 кућа доњи спрат користи за стоку и оставу.

С друге стране, кућама најближе мале површине користе се као окућнице („зграде“) у ужем смислу, али се таквима сматрају и оне површине које су мало Удаљене, иако су ту и тамо веће. Ово стога што је један дио имања доста удаљен од кућа –– чак и до 3 km. И овдје је како за окућнице тако и за друга имања карактеристично то да су много више заливађена него поорана. Воћњака је сасвим мало, а виногради су ослабили због појаве филоксере. Сада се ради на засађивању лоза са америчком подлогом. Село нема своју планину. Стога се овце дају другима на чување (Комови, Лукавица и Морача). Уочи задњег рата давала су их 24 д., а сада 8. Власници су давали килограм соли на мужено грло. Изјавак је обично био на Видовдан, а сјавак на Симоњдан (13. септембар). По грлу су добијали по килограм скорупа или два kg. сира. Они што су стоку узимали на чување, долазили су по њу и враћали је.

Село је имало своје комунице на падинама Бусовника, на тзв. Рајковим странама, као и на југоисточној страни од села, тј. од Рупе до Дубова. У њима је испаша неограничено коришћена, а о сјечи шуме водио је рачуна кмет. Сада је државна својина и чува је шумар.

ИЗВОР: Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.