Порекло
Први српски буквар Инока Саве из 1597.
Стицајем околности, великан из Тршића (Вук Ст. Караџић) није знао да су Срби већ 230 година имали буквар, и то један од најнапреднијих у Европи, пише за портал Порекло Војислав Ананић Први српски бувар је начинио Инок Сава, а штампан је код млетачког штампара Ђ. А. Рампацета у Венецији 1597….
› више информацијаПречански манастири – од Фрушке горе до Далмације
Куд год да су се кретали, Срби су са собом носили и подизали своје светиње. Сарадник портала Порекло Војислав Ананић пише о фрушкогорским манастирима, као и оним преко Саве и Дунава, све до Далмације Још у време Немањића, сви владари су подизали задужбине (Ђурђеви Ступови, Грачаница, Студеница, Милешева, Манасија, Тврдош,…
› више информацијаБуњевачка презимена: Петреш – Плетикосић
Портал Порекло у више наставака објављује податке о буњевачким презименима, који су преузети из књиге Јована Ердељановића “О пореклу Буњеваца”. Прилог послао Александар Маринковић ПЕТРЕШИ – у Каћмару у Бачкој; православни у западној Босни. У северној Босни, код Босанске Дубице, православно сеоце Петрешевац. ПЕТРОВИЋ – у Лици и у Подгорју,…
› више информацијаГрујић: Српска насеља по северу Хрватске (до 1579.)
Портал Порекло објављује текст академика Радослава М. Грујића, из 1912. године (објављен у Гласнику Српског географског друштва), у којем он пише о бурним вековима у којима су Срби насељавали просторе данашње Славоније, Мославине, Загреба, Жумберка… У овом вредном прилогу помињу се бројна српска племићка презимена, као што су: Богојевић, Борић,…
› више информацијаОбичаји: Мокро и шишано кумство
Кумство је прастари обичај који потиче из прехришћанског времена. У изворном значењу, кумством се улази у духовно сродство с неком породицом. Оно има вредност крвног сродства. У народу постоје четири врсте кумства: мокро (крштено), венчано и шишано (оба суха), као и кумство у невољи. Древни обичај кумства је касније црква…
› више информацијаБуњевачка презимена: Пејановић – Петковић
Портал Порекло у више наставака објављује податке о буњевачким презименима, који су преузети из књиге Јована Ердељановића “О пореклу Буњеваца”. Прилог послао Александар Маринковић ПЕЈАНОВИЋИ – у Суботици, од 1779.год.; православни у Мостару; има их много православних у источној Херцеговини. У источној Босни православно село тога имена. ПЕЈИЋИ – у…
› више информацијаПорекло презимена, село Кусадак (Смед. Паланка)
Село Кусадак, општина Смедеревска Паланка, стање из 1925. године Некада је село било у Селишту, северно од данашњег Кусатка, ту у близини и стара црква Пиносава. Због помора који је завладао почну се расељавати и заузимати данашње положаје. Најстарије породице досељене су у 17. и 18. веку: Стојаковићи (Митровићи, Марковићи,…
› више информацијаПорекло презимена, село Сиоковац (Јагодина)
Сиоковац, општина Јагодина, стање из 1930. године Видојковићи, Нешићи, Милошевићи (35 к., Ваведење и Цвети), доселили се из Топлице око 1780. године на беговски чифлик као први досељеници. Бркићи (20 к., св. Никола), доселили се из околине Лесковца на беговски чифлик кад и Видојковићи. Рашићи (10 к., св. Никола), доселили…
› више информацијаПрезимена настала по називу заната
Презимена настала од назива занатлија и других занимања – прилог из књиге “Презимена су чувари нашег језика” Загорке Вавић Грос (Прометеј, 2011.) Абаџија, Абаџијевић, Абаџић (абаџија – кројач народног одела од абе – сукна) Ајваз, Ајвазовић (ајваз, турцизам – помоћник у кухињи, слуга) Аласевић, Аласовић, Алашевић (алас, мађарски – речни…
› више информацијаБуњевачка презимена: Обрадов(ић) – Паштровић
Портал Порекло у више наставака објављује податке о буњевачким презименима, који су преузети из књиге Јована Ердељановића “О пореклу Буњеваца”. Прилог послао Александар Маринковић ОБРАДОВИ – у Суботици, од 1715.године. Ово је презиме православних Срба, као што тврди и Маретић, те су без сумње, ови Буњевци били најпре православне вере. По…
› више информација


