Први српски буквар Инока Саве из 1597.

18. маја 2012.

коментара: 4

Стицајем околности, великан из Тршића (Вук Ст. Караџић) није знао да су Срби већ 230 година имали буквар, и то један од најнапреднијих у Европи, пише за портал Порекло Војислав Ананић

Први српски бувар је начинио Инок Сава, а штампан је код млетачког штампара Ђ. А. Рампацета у Венецији 1597. године, после чега га је пратила худа судбина заборава и немара. О Сави Иноку не зна се ништа више до да је био родом из Паштровића и јеромонах манастира Дечани.

На првој страни је штампана азбука, следе самогласници, потом слогови, имена свих слова (аз, буке, веде…). Буквар Инока Саве је настао у доба када је мало која европска земља и култура располагала сопственим училима, писменима, абецедарима, азбучницима. Буквар највише фасцинира својом методиком, јер је први пут у Европи примењен фонетски принцип читања. Но, остао је заборављен. Док су се злопатили учећи се писмености из туђих писменослова, Срби, на несрећу своје културе, нису знали да већ више од два века имају сопствену књигу по којој се могло учити српски читати и писати. „Први српски буквар“, остао је потпуно непознат све до 1893, а у српску културну баштину српског народа биће уврштен, веома стидљиво, тридесетак година касније, када ће га Љуба Стојановић ставити у Каталог Народне библиотеке.

У неким другим земљама, са друкчијим односом према култури и културној баштини, буквар Инока Саве био би највероватније вреднован на доличан начин.

ПРИЛОГ ПОСЛАО: Сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

 

Коментари (4)

Одговорите

4 коментара

  1. vojislav ananić

    О првом српском буквару (1597-ме) инока Саве (пореклом из Паштровића) из маастира Дечани , ништа није знао ни Вук Ст. Караџић. Дакле, Срби су много пре и Вука и многих народа, имали свој буквар. О том буквару сам већ писао за “Порекло”.
    http://nadica-janic.blogspot.rs/2017/02/prvi-srpski-bukvar.html

    • Милорад Богдановић

      Не би се баш могло рећи да Вук ништа није зна.
      Можда на почетку и није, али Копитар засигурно јесте.

  2. vojislav ananić

    САВА ИНОК, писац првога српског буквара. Од првога српског буквара зна се само за један примјерак, који је био својина рускога конз.ула у Скадру, И. Крилова. Крилов је дао израдити факсимиле и послао га у Београд по којем је овај буквар саопћио Љуб. Стојановић у Гласу, 66 (1903). Буквар је штампан у Млецима 1597 на четири листа; не зна се. да ли је био засебно издан или уз неку другу књигу. Писан је српско-словенским језиком. Прво су саопћена слова, затим сугласници редом, спојени са самогласницима, па онда имена појединих слова и напосљетку најважније молитве. По датуму и месту штампања на крају, могло би се закључити, да је Буквар штампан одвојено. Гдје је примјерак Криловљев, сада се не зна. С. је штампао у Млецима, такођер 1597, и с благословом игумана Стефана, и Молитвослов. Н. Ш.

    ИЗВОР: ПРОФ Ст.Станојевић, НАРОДНА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА СРПСКО-ХРВАТСКО-СЛОВЕНАЧКА,IV КЊИГА,с—з

  3. vojislav ananić

    ПРВИ СРПСКИ БУКВАР

    Док су се учили писмености из туђих књига, Срби нису знали да скоро три века имају сопствену књигу – први српски буквар Инока Саве – по којој се могло учити српско читање и писање.

    Непроцењиви документ и кључно дело које означава почетке писмености у Србији – први српски буквар, не само да није настао у време језичке реформе писма и правописа Вука Стефановића Караџића (како већина грађана по аутоматизму мисли), већ за њега Вук није ни знао. Ма колико поражавајуће звучала та чињеница, први српски буквар чији је аутор био Инок Сава из манастира Дечани, иако штампан код млетачког штампара Ђ. А. Рампацетија у Венецији 1597, остао је потпуно непознат све до 1893. Ово дело пратила је худа судбина заборава и немара. Чак се ни о Сави Иноку није знало ништа више до да је био родом из Паштровића и да је био јеромонах манастира Дечани.

    Да прича буде још тужнија овај буквар је настао у доба када је мало која европска земља располагала сопственим училима, писменима или азбучницима, а посебност представља и методика овог писанија, пре свега зато што је први пут у Европи примењен фонетски принцип читања. Буквар је био осмишљен тако да је на првој страни била штампана азбука, следе самогласници, потом слогови, па имена свих слова.

    А за буквар се сасвим случајно сазнало. Најпре је 1597. године руски конзул у Скадру Крилов поклонио прво издање новинару и преводиоцу Окици Глушчевићу. Потом је друго издање (штампано 25. маја 1597. у Дубровнику) 1921, купио инжењер Милорад Димитријевић из Београда, да би напослетку оба издања била поклоњена Народној библиотеци Србије.

    Прво издање на само два листа од којег је остао само препис изгорело је у бомбардовању Београда (и Народне библиотеке) 6. априла 1941, а друго, на четири листа пуком срећом је сачувано.

    Током 1903, Љуба Стојадиновић је приређујући “Каталог Народне библиотеке Србије” унео буквар Инока Саве међу дела српске писмености.

    Пре двадесетак година, Михаило Блечић, Стјепан Филеки и Оливера Стојадиновић приредили су репринт овог буквара на основу другог издања, које је сачувано. Репринт је 1991. објавила “Политика”, а на основу тог издања поменути аутори приредили су и нову књигу првог српског буквара Инока Саве у којој је уместо старословенских писмена коришћен рачунарски сет типографских карактера “инок сава”, који је креирао и читаоцима поклонио Стјепан Филеки.

    Текст: Катарина Вуковић