Sticajem okolnosti, velikan iz Tršića (Vuk St. Karadžić) nije znao da su Srbi već 230 godina imali bukvar, i to jedan od najnaprednijih u Evropi, piše za portal Poreklo Vojislav Ananić
Prvi srpski buvar je načinio Inok Sava, a štampan je kod mletačkog štampara Đ. A. Rampaceta u Veneciji 1597. godine, posle čega ga je pratila huda sudbina zaborava i nemara. O Savi Inoku ne zna se ništa više do da je bio rodom iz Paštrovića i jeromonah manastira Dečani.
Na prvoj strani je štampana azbuka, slede samoglasnici, potom slogovi, imena svih slova (az, buke, vede…). Bukvar Inoka Save je nastao u doba kada je malo koja evropska zemlja i kultura raspolagala sopstvenim učilima, pismenima, abecedarima, azbučnicima. Bukvar najviše fascinira svojom metodikom, jer je prvi put u Evropi primenjen fonetski princip čitanja. No, ostao je zaboravljen. Dok su se zlopatili učeći se pismenosti iz tuđih pismenoslova, Srbi, na nesreću svoje kulture, nisu znali da već više od dva veka imaju sopstvenu knjigu po kojoj se moglo učiti srpski čitati i pisati. „Prvi srpski bukvar“, ostao je potpuno nepoznat sve do 1893, a u srpsku kulturnu baštinu srpskog naroda biće uvršten, veoma stidljivo, tridesetak godina kasnije, kada će ga Ljuba Stojanović staviti u Katalog Narodne biblioteke.
U nekim drugim zemljama, sa drukčijim odnosom prema kulturi i kulturnoj baštini, bukvar Inoka Save bio bi najverovatnije vrednovan na doličan način.
PRILOG POSLAO: Saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić
28. februar 2017. u 07:42
vojislav ananić
O prvom srpskom bukvaru (1597-me) inoka Save (poreklom iz Paštrovića) iz maastira Dečani , ništa nije znao ni Vuk St. Karadžić. Dakle, Srbi su mnogo pre i Vuka i mnogih naroda, imali svoj bukvar. O tom bukvaru sam već pisao za “Poreklo”.
http://nadica-janic.blogspot.rs/2017/02/prvi-srpski-bukvar.html
28. februar 2017. u 14:28
Milorad Bogdanović
Ne bi se baš moglo reći da Vuk ništa nije zna.
Možda na početku i nije, ali Kopitar zasigurno jeste.
6. septembar 2017. u 06:51
vojislav ananić
SAVA INOK, pisac prvoga srpskog bukvara. Od prvoga srpskog bukvara zna se samo za jedan primjerak, koji je bio svojina ruskoga konz.ula u Skadru, I. Krilova. Krilov je dao izraditi faksimile i poslao ga u Beograd po kojem je ovaj bukvar saopćio Ljub. Stojanović u Glasu, 66 (1903). Bukvar je štampan u Mlecima 1597 na četiri lista; ne zna se. da li je bio zasebno izdan ili uz neku drugu knjigu. Pisan je srpsko-slovenskim jezikom. Prvo su saopćena slova, zatim suglasnici redom, spojeni sa samoglasnicima, pa onda imena pojedinih slova i naposljetku najvažnije molitve. Po datumu i mestu štampanja na kraju, moglo bi se zaključiti, da je Bukvar štampan odvojeno. Gdje je primjerak Krilovljev, sada se ne zna. S. je štampao u Mlecima, također 1597, i s blagoslovom igumana Stefana, i Molitvoslov. N. Š.
IZVOR: PROF St.Stanojević, NARODNA ENCIKLOPEDIJA SRPSKO-HRVATSKO-SLOVENAČKA,IV KNJIGA,s—z
6. septembar 2017. u 12:05
vojislav ananić
PRVI SRPSKI BUKVAR
Dok su se učili pismenosti iz tuđih knjiga, Srbi nisu znali da skoro tri veka imaju sopstvenu knjigu – prvi srpski bukvar Inoka Save – po kojoj se moglo učiti srpsko čitanje i pisanje.
Neprocenjivi dokument i ključno delo koje označava početke pismenosti u Srbiji – prvi srpski bukvar, ne samo da nije nastao u vreme jezičke reforme pisma i pravopisa Vuka Stefanovića Karadžića (kako većina građana po automatizmu misli), već za njega Vuk nije ni znao. Ma koliko poražavajuće zvučala ta činjenica, prvi srpski bukvar čiji je autor bio Inok Sava iz manastira Dečani, iako štampan kod mletačkog štampara Đ. A. Rampacetija u Veneciji 1597, ostao je potpuno nepoznat sve do 1893. Ovo delo pratila je huda sudbina zaborava i nemara. Čak se ni o Savi Inoku nije znalo ništa više do da je bio rodom iz Paštrovića i da je bio jeromonah manastira Dečani.
Da priča bude još tužnija ovaj bukvar je nastao u doba kada je malo koja evropska zemlja raspolagala sopstvenim učilima, pismenima ili azbučnicima, a posebnost predstavlja i metodika ovog pisanija, pre svega zato što je prvi put u Evropi primenjen fonetski princip čitanja. Bukvar je bio osmišljen tako da je na prvoj strani bila štampana azbuka, slede samoglasnici, potom slogovi, pa imena svih slova.
A za bukvar se sasvim slučajno saznalo. Najpre je 1597. godine ruski konzul u Skadru Krilov poklonio prvo izdanje novinaru i prevodiocu Okici Gluščeviću. Potom je drugo izdanje (štampano 25. maja 1597. u Dubrovniku) 1921, kupio inženjer Milorad Dimitrijević iz Beograda, da bi naposletku oba izdanja bila poklonjena Narodnoj biblioteci Srbije.
Prvo izdanje na samo dva lista od kojeg je ostao samo prepis izgorelo je u bombardovanju Beograda (i Narodne biblioteke) 6. aprila 1941, a drugo, na četiri lista pukom srećom je sačuvano.
Tokom 1903, Ljuba Stojadinović je priređujući “Katalog Narodne biblioteke Srbije” uneo bukvar Inoka Save među dela srpske pismenosti.
Pre dvadesetak godina, Mihailo Blečić, Stjepan Fileki i Olivera Stojadinović priredili su reprint ovog bukvara na osnovu drugog izdanja, koje je sačuvano. Reprint je 1991. objavila “Politika”, a na osnovu tog izdanja pomenuti autori priredili su i novu knjigu prvog srpskog bukvara Inoka Save u kojoj je umesto staroslovenskih pismena korišćen računarski set tipografskih karaktera “inok sava”, koji je kreirao i čitaocima poklonio Stjepan Fileki.
Tekst: Katarina Vuković