Порекло
Буњевачка презимена: Војводић – Главић
Портал Порекло у више наставака објављује податке о буњевачким презименима, претходно објављене у суботичком недељнику “Дани”, који су преузети из књиге Јована Ердељановића “О пореклу Буњеваца”. Прилог послао Александар Маринковић ВОЈВОДИЋИ – у Лици, од око 1686.год.; православни у Србу у Лици; православни у Кули Атлагића код Бенковца; многи православни…
› више информацијаПрезимена, село Сливово (Урошевац)
Порекло становништва села Сливово (у Лугову), општина Урошевац (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић. Село је на североисточном подножју Неродимске планине, у равници, на Дробњачкој реци. Кроз село пролази друм Урошевац-Призрен. Збијеног је типа. Дели се на Горњу (на западу), Бошњачку…
› више информацијаПрезимена, село Голобок (Смед. Паланка)
Село Голобок, општина Смедеревска Паланка, стање од 1925 године. Голобок је насеље разбијеног типа шумадијске врсте. Дели се на крајеве мале: Жабарски, Бисенићски, Шилопајски Поток, Зузалићу и Паучину. Између крајева су имања, а обично их раздвајају потоци. Село је основано у Позоку, ту су биле прве куће, и први су…
› више информацијаПрезимена, село Друговац (Смедерево)
Село Друговац, општина Смедерево, стање из 1925. године. Радишићи (Милојевићи, Пантићи, Јочићи, Илићи, Миловановићи, Нешићи, Ристићи, Павловићи, Симићи, Радојковићи, Ивановићи, Живојиновићи, Јовановићи, Јеленићи, Максимовићи, Савићи (укупно 84 к., св. Ђурђиц). По њима се и цео крај села у коме живе зове Радишића Крај. Доселио се чукун деда Радиша из Херцеговине….
› више информацијаПрезимена, село Пањевац (Деспотовац)
Село Пањевац, општина Деспотовац, стање од 1948. године. Лазићи (45 кућа., св. Никола), доселили се крајем 17. века из околине Скопља као први досељеници. Купинићи (50 к., св. Мина и Мрата), доселили се из околине Скопља кад и Лазићи. Влашковци, Мијаиловићи (25 к., св. Ђорђе и Ђурђевдан), доселили се кад…
› више информацијаПрезимена, село Мало Орашје (Смедерево)
Село Мало Орашје, општина Смедерево, стање од 1925 године. Први је ударио колац селу Симон предак Матејића. Он се населио код данашње општинске суднице и ту је основао село. Искрчио је мало земље и настанио се. Свуда около било много шуме и дивљачи. Нарочито било много ораха, по чему је…
› више информацијаПорекло становништва, села око Александровца
Порекло становништва у селима општине Александровац (Расински округ): Боботе: – славе св. Николу, св. Ђорђа, св. Јована, св. Ану, св. Јелену и др. Становништво је досељено од почетка 19. века из Топлице, Македоније и са Копаоника. Ботурићи: – славе св. Арханђела, Ђурђевдан, св. Вартоломеја, св. Јована и др. Становништво је…
› више информацијаПрезимена, село Кораћица (Младеновац)
Село Кораћица, општина Младеновац, стање из 1930. године. Предање вели да су најстарији родови дошли од Сјенице и Пештери. Најстарији је досељеник пошао са браћом и са њома се споразумео, да сваки остане онде, где му певац запева. Једном је певац запевао у Трешњевици, другоме у Липовићу, трећем у Тополи,…
› више информацијаПрезимена, село Трбосиље (Лозница)
Село Трбосиље, општина Лозница, стање из 1906. године. Филиповићи и Павловићи (св. Никола), Ђукнићи, Милићи и Павловићи (св. Лука), Симићи (св. Јован), Радојчићи и Петковићи (св. Арханђел), Милићи (св. Ђорђе), Јефтићи (св. Арханђео), Павловићи (св. Стефан) и Јовановићи (св. Ђорђе) сви су староседеоци. У другој половини 18. века досељени су:…
› више информацијаПрезимена, село Цветуља (Крупањ)
Према испитивању становништва села Цветуља из 1906. године (Крупањ, мачвански округ) у селу су живеле следеће породице: Лукићи (2 к., св. Стефан), староседеоци. Досељени су: Матићи, Глигорићи, Тодоровићи, Мијаиловићи, Пантелићи и Петровићи (укупно 18 к., славе св. Луку). По старом су презимену Бајевићи. Потичу од претка Баје који се доселио…
› више информација


