Кричке су село код Дрниша (Далмација), на јужном ободу Петровог поља, у подножју планине Мосећ. До 16. вијека су постојала села Граховице (Доње Кричке) и Горанци (Горње и Средње Кричке), а од краја 16. вијека устаљује се назив по племену Кричака. Кричке/Кричи су оригинално били на подручју Дурмитора и ријеке Таре, али су их Дробњаци поразили и потиснули. Населили су и простор око Фоче и могуће да су одатле мигрирали на запад након турских освајања. Кричке су дуго биле главна православна свештеничка породица у Далмацији која је држала многе парохије у 18. вијеку. У селу се налази стара православна црква Св. Ђурђа с гробљем, на којем су сахрањивани становници околних села која су припадала парохији – Ружић (Лунићи), Мосећ (Вукашини, Милаковићи) и Седрамић до 19. вијека (Триве, Ђеке, Милаковићи). Римокатолици се одувијек сахрањују на дрнишком гробљу Св. Ивана у Бадњу, а крајем 20. вијека подигнута је римокатоличка црква Краљица Мира у Средњим Кричкама (без гробља).
Попис становништва 1830. године: православаца 294, римокатолика 197 (укупно 441)
Попис становништва 1991. године: Срба 445, Хрвата 261, осталих 11 (укупно 717)
У Доњим Кричкама су православци (Попац, Зрнић, Кричка, Ћакић, Јањић, Миликић, Вукшић, Вујнић), а дубоко у пољу код Чиколе римокатолици Бојчићи. У 19. вијеку су међу православце досељени римокатолици Чупићи. У Средњим Кричкама су од давнина римокатолици (Билић, Баришић, Врекало, Перван, Битуњац, Јерковић) међу које су касније дошли још неки римокатолици са Седрамића и православци Шарци. У Горњим Кричкама су од давнина већина православци (Кунац, Кричкић, Галић, Перишић, Борјан, касније Вукашини и Вагићи), мада је било и римокатолика (Струње, а касније Барани и Сикавице).
ПРАВОСЛАВЦИ
КРИЧКА – Никољдан
- Село је добило име по њима, а највјероватније су досељени 1520-их; 1596. године село се први пут помиње под данашњим именом, када су у млетачким изворима записани поп Вуица Тудоров и син Марко из Кричака; 1648. поп Вукадин Лукин; средином 18. вијека на челу породице био је поп Димитрије Кричка; у 17. вијеку су населили и Братишковце код Скрадина, заједно са Вулиновићима из Кањана; 1948. године пописано је 13 Кричака у Кричкама.
ПОПАЦ – Никољдан
- 1735. Тома Попац; 1755. Јован Попац; презиме је настало у Кричкама, а на њиховом мјесту су раније и паралелно с њима били Ковљанићи; 1948. године пописана су 33 Попца у Кричкама.
ЗРНИЋ – Никољдан
- 1735. Илија Малеш; у 19. вијеку су уписивани као Малеш-Зрнић, а тада су били бројнији у Орлићу код Книна (ишчезли до краја вијека), под истим двојним презименом; 1948. године пописано је 6 Зрнића у Кричкама.
ЋАКИЋ – Врачи
- 1710. Гвозден Ћакић пок. Маријана, Јован Ћакић пок. Благоја и Смиљана Ћакић, удова пок. Раде; 1948. године пописано је 105 Ћакића у Кричкама.
ЈАЊИЋ – Врачи
- у другој половини 18. вијека рођена су браћа Никола, Божо, Пилип и Петар Јањић (вјероватно потичу од Јањића из Биочића или Мирловић Поља и преузели славу од Ћакића); 1948. године пописано је 46 Јањића у Кричкама.
МИЛИКИЋ – Стевањдан
- 1755. Петар и Илија Миликић; 1948. године пописано је 17 Миликића у Кричкама.
ВУКШИЋ – Никољдан
- 1735. Марко Вукшић; 1755. Никола Вукшић; могући најстарији предак Марко “Vucich” пок. Луке из 1710; 1948. године пописано је 36 Вукшића у Кричкама.
ВУЈНИЋ – Никољдан
- 1755. Никола Вујнић; 1948. године пописано је 14 Вујнића у Кричкама.
КУНАЦ – Ђурђевдан
- 1755. Илија и Јован Кунац; 1948. године пописано је 90 Кунаца у Кричкама.
ВАГИЋ – Ђурђевдан
- 1880-их Саву Вагића из Мокрог Поља усвојио Никола Кунац; у 20. вијеку записивани и као Вагић-Кунац; 1948. године пописан је 1 Вагић у Кричкама.
КРИЧКИЋ – Ђурђевдан
- 1755. Илија Кричка; 1948. године пописан је 81 Кричкић у Кричкама.
ГАЛИЋ – Ђурђевдан
- 1755. Мио Галић; 1948. године пописан је 31 Галић у Кричкама.
ПЕРИШИЋ – Ђурђевдан
- 1709. Павле и Никола Перишић; 1948. године пописано је 65 Перишића у Кричкама.
БОРЈАН (раније Радоњић)- Никољдан
- у 18. вијеку доселили са Мосећа у подножје Мидењака; 1750-их Илија Радоњић; другој половини 18. вијека Никола и Тодор Борјан; 1948. године пописано је 48 Борјана у Кричкама.
ВУКАШИН (раније Радоњић)- Никољдан
- 1710. Вукашин Радоњић пок. Вукосава на Мосећу, имао посјед у Кричкама испод брда Мидењак; 1756. Јован Радоњић-Вукашин; 1948. године пописано је 100 Вукашина у Кричкама и Мосећу заједно.
ШАРАЦ – Јовањдан
- крајем 19. вијека дошли из Мирловић Поља (Јован Шарац) у Средње Кричке (Баришиће-Врекале); 1948. године пописано је 18 Шараца у Кричкама.
ДУЉИНА (у 18. и 19. вијеку)
- у другој половини 18. вијека Никола и Атанасије Дуљина; презиме је постојало до 1859. када је умро посљедњи.
КОВЉАНИЋ (у 18. вијеку)
- 1710. Богоје и Никола Ковљанић пок. Милована и Стојан пок. Митра (били бројни на мјесту данашњих Попаца, а нестали до краја 18. вијека)
МАРИНКОВИЋ (у 18. и почетком 19. вијека)
- 1710. Пава Маринковић; били испод Мидењака код данашњих Борјана, а почетком 19. вијека још постојала једна кућа.
МАРТИЋ (у 18. и 19. вијеку)
- 1735. Јован Мартић (доселили из Миочића у Доње Кричке и по њима названа Мартића главица); постојали и у другој половини 19. вијека.
РИМОКАТОЛИЦИ
БОЈЧИЋ (надимак Ћук)
- 1684. Тадија Бојчић; у прошлости турска/муслиманска беговска породица из Бучића која је имала и посједе у Кричкама у најплоднијем дијелу поља (Беглук) код Чиколе, гдје су им куће; у једном млетачком извору се село Кричке наводи као некадашњи посјед бегова Бојића који су прихватили хришћанство, а то би требало бити за вријеме Кандијског рата; Фра Лујо Плепел 1933. наводи Бојчиће из Бучића као покрштене муслимане, тј. село Алије Бојчића, а постоји и народна пјесма о јунаку Алији Бојичићу који је погинуо 1663. код Задварја; 1948. године пописано је 29 Бојчића у Кричкама.
БИЛИЋ (надимак Пушар)
- 1710. Павле Билић; 1948. године пописана су 33 Билића у Кричкама.
БАРИШИЋ (надимак Мигало)
- 1710. Стипан, Божо и Иван Баришић; 1948. године пописана су 72 Баришића у Кричкама.
ВРЕКАЛО (огранак Баришића)
- око 1720. рођен Јуре Баришић-Врекало (у 18. и 19. вијеку записивани као Баришић-Врекало); 1948. године пописано је 26 Врекала у Кричкама.
ПЕРВАН (надимак Видак и Чулић)
- 1750-их Вид Перван; 1948. године пописано је 35 Первана у Кричкама.
БИТУЊАЦ
- 1750-их Иван Битуњац; 1948. године пописана су 44 Битуњца у Кричкама.
ЈЕРКОВИЋ (надимак Ћамин)
- 1750-их Шиме и Мартин Јерковић; 1948. године пописано је 45 Јерковића у Кричкама.
ПОНОШ (огранак Обућина)
- крајем 19. вијека дошли са Седрамића; 1948. године пописано је 11 Поноша у Кричкама.
ЏАЛЕ
- средином 19. вијека са Седрамића у Средње Кричке (Марко Џале); 1948. године пописано је 5 Џала у Кричкама.
СИКАВИЦА
- почетком 20. вијека из Парчића у Горње Кричке код Кунаца; 1948. године пописано је 9 Сикавица у Кричкама.
ЧУПИЋ
- око 1830. Стипан Чупић Франин (мајка Пера Ћакић из Кричака) из Трбоуња доселио у Доње Кричке међу православце; 1948. године пописано је 6 Чупића у Кричкама.
БАРАН
- дошли са Мосећа крајем 19. вијека (испод брда Мидењак); 1948. године пописана су 4 Барана у Кричкама.
СТРУЊЕ
- 1756. Илија Струње (матица им је на Мосећу); 1948. године пописано је 12 Струња у Кричкама.
МИЛАКОВИЋ
- Васо Милаковић (рођ. 1835) Лазин са Мосећа прешао у римокатоличку вјеру у другој половини 19. вијека и преселио се у Средње Кричке код Врекала (породица била унијатска, па се сви чланови вратили на православље, а он на крају постао римокатолик); 1948. године пописан je 1 Милаковић у Кричкама.
САМАРЏИЈА (постојали у 18. и 19. вијеку)
- 1710. Иван Самарџија (записивани и као Удовичић); били једни од најбројнијих римокатолика у Средњим Кричкама и постојали до самог краја 19. вијека.
ЛАЗИЋ (постојали у 18. и 19. вијеку)
- 1710. Богдан Лазић; 1755. Јуре и Цвитко Лазић; почетком 19. вијека удова Петрица Лазић са дјецом пописана међу православцима, иако су тада сигурно били и римокатолици Лазићи који нису имали везе са унијом (презиме само говори о неком православном претку); на мјесту њихових кућа нема више ничега (Перишића понор).
Извори:
- Подаци из турског периода су преузети из књиге “Петрово поље у врелима османског раздобља (1528-1604)”, Александар Јаковљевић и Невен Исаиловић, 2019. год. (осим о Бојчићима који нису разматрани у тој књизи).
- Податак о поповима из Кричака 1596. године преузет је из рада “Морлаци у Шибенику између Ципарског и Кандијског рата”, Кристијан Јуран, 2015. год.
- Подаци о презименима са пописа становништва 1948. године преузети су из “Лексика презимена СР Хрватске”, 1976. год.
Коментари (0)