Мосећ је село код Дрниша (Далмација), на јужној страни истоимене планине, која се раније звала Петрова гора, а за вријеме Турака устаљује се назив Мосећ. Територија Мосећа је током турске владавине у 16. вијеку била дио Бухаја (јужни дио Ружића и Мосећ), а исто становништво је имало посједу у Седрамићу, Мосећу и Ружићу (исти катун). И у 18. вијеку током млетачке власти заједно се наводе Седрамић, Мосећ и Ружић, под римокатоличким харамбашама Обућинама. На Мосећу се налази римокатоличка црква Св. Мартина са гробљем. Православци су припадали парохији Кричке и сахрањивани су код цркве Св. Ђурђа.
Попис становништва 1830. године: римокатолика 271, православаца 93 (укупно 364)
Попис становништва 1991. године: Хрвата 134, Срба 10, осталих 5 (укупно 149)
ПРАВОСЛАВЦИ
РАДОЊИЋ/РАДОНИЋ (од њих су настала друга презимена) – Никољдан
- Радоњићи су били већи род у 18. вијеку, од којих су настали Вукашини, Грбавице и Борјани (у Кричкама); од давнина су имали земљу и на Мосећу и у Горњим Кричкама. 1750-их на Мосећу су били Јован, Пава, Божо и Никола Радоњић.
ВУКАШИН (настали од Радоњића) – Никољдан
- 1710. Вукашин Радоњић пок. Вукосава (син Јован); пресељавали се постепено са Мосећа у Кричке гдје су од давнина били њихови посједи, а до 1980. заселак на Мосећу остао празан; 1948. године пописано је 100 Вукашина у Кричкама и на Мосећу заједно.
ГРБАВИЦА/ПАВИЋ (настали од Радоњића) – Никољдан
- у другој половини 18. вијека био је Петар Грбавица чија се кћер Јована удала 1815. године, а том приликом је записано да је преминули отац Петар православац. Имали су надимак Трапежић. Средином 18. вијека Пава Радоњић-Грбавица чији су потомци Грбавице-Павићи (Симо рођ. 1757. и Илија рођ. 1774), који су прешли на унију 1830-их (ишчезли у 19. вијеку); у 20. вијеку су постојале само Грбавице римокатолици.
МИЛАКОВИЋ – Ђурђевдан
- 1710. Вукадин и Никола Милаковић пок. Миајла (Седрамић и Мосећ); 1756. Никола и Сава звани Фране Милаковић на Мосећу; већина Милаковића је 1830-их прешла на гркокатоличку (унијатску), а потом римокатоличку вјеру, док су православци у засеоку код Барана (неки преселили у Ружић); 1948. године пописано је 55 Милаковића на Мосећу (Срби и Хрвати заједно).
ПРАВОСЛАВЦИ>РИМОКАТОЛИЦИ
ГРБАВИЦА
- Грбавице (раније Радоњићи) су били православци у 18. вијеку. Петар Грбавица пок. Илије рођ. 1800. се 1832. вјенчао као римокатолик са православком из Отишића. Римокатолик Грго Грбавица рођ. 1832. од оца Ивана.
МИЛАКОВИЋ
- 1830-их са православља је више породица прешло на унију (гркокатоличку вјеру) – Тодор, Лазо, Филип, Јован, Марко, Никола и син Игњат (посљедња двојица су имала надимак Брадарић); иако су се неки вратили на православље, већина потомака су постали римокатолици у 20. вијеку, а посљедњи је као унијат на гркокатоличком гробљу у Кричкама сахрањен Миле Милаковић 1940. год; 1948. године пописано је 55 Милаковића на Мосећу (Срби и Хрвати заједно).
РИМОКАТОЛИЦИ
БАРАН (огранак Обућина)
- 1750-их Јаков Обућина-Баран; 1948. године пописана су 42 Барана на Мосећу.
ПАРАЋ
- 1756. Филип и Анте Параћ; 1948. године пописан је 21 Параћ на Мосећу.
ШПЕРАНДА (огранак Параћа)
- крајем 18. вијека Иван Параћ-Шперанда; 1948. године пописана је 21 Шперанда на Мосећу.
БУНАРЏИЈА
- 1710. Иван Бунарџић пок. Мате; 1948. године пописано је 12 Бунарџија на Мосећу.
МИЈАТОВИЋ
- почетком 19. вијека рођен Мијо Мијатовић; 1948. године пописано је 14 Мијатовића на Мосећу.
ШАРИЋ/ШАРЕ (огранак Обућина)
- 1796. Јуре Обућина-Шаре; 1948. године пописано је 20 Шарића на Мосећу.
ДУГЕЧ (огранак Обућина)
- 1750-их Божо Дугеч и Мате Обућина-Дугеч из Ружића који има земљу на Мосећу; 1948. године пописано је 30 Дугеча на Мосећу.
ЕЛЕЗ
- 1712. Мио Елез (Мосећ или Ружић); 1737. умро Стипан Елезовић на Мосећу; 1948. године пописано је 66 Елеза на Мосећу.
СТРУЊЕ (надимак Куривук у 19. вијеку)
- 1712. Мио Струњић; 1948. године пописано је 70 Струња на Мосећу.
Извори:
- Подаци из турског периода су преузети из књиге “Петрово поље у врелима османског раздобља (1528-1604)”, Александар Јаковљевић и Невен Исаиловић, 2019. год.
- Подаци о презименима са пописа становништва 1948. године преузети су из “Лексика презимена СР Хрватске”, 1976. год.
Коментари (0)