Село Житнић код Дрниша (Далмација) налази се с јужне стране планине Мосећ. Под тим именом је постојао још у средњем вијеку. Након турски освајања у 16. вијеку остао је стари назив, али становнишво је измјењено. Сасвим сигурно је већ тада било православаца у њему, што се може закључити на основу рода Милатовића. Највјероватније су Кашићи, од којих је много других презимена, досељени 1690-их из Јања код Шипова у Босни. У Житнићу се налази стара римокатоличка црква Св. Јуре с гробљем, а у 20. вијеку је подигнута православна црква Св. Јована с гробљем (старо православно гробље је одмах до римокатоличког).
Попис становништва 1830. године: православаца 294, римокатолика 197 (укупно 441)
Попис становништва 1991. године: Срба 281, Хрвата 173, осталих 11 (укупно 454)
ПРАВОСЛАВЦИ
МИЛАТОВИЋ (у 17. и 18. вијеку)
- 1613. Тома Милатовић; 1623. Марко Милатовић; 1635. браћа Марко, Тома и Петко Милатовић; 1684. Гвозден Милатовић пок. Павише међу православцима (члан братовштине грчког обреда) у Шибенику који су се склонили са турске територије почетком Морејског рата, а из другог списка се види да су му старија браћа Митар/Димитрије и Филип; Митар Милатовић је 1687. у Шибенику пописан међу Морлацима грчког обреда; 1710. Митар и Гвозден Милатовић пок. Павла су власници земље у Житнићу; Милатовића више нема у Житнићу 1750-их (није настало неко друго презиме од њих).
КАШИЋ (надимак Аџић) – Јовањдан
- 1710. Милин Кашић пок. Петра (предак Кашића-Аџића), Марко Кашић пок. Јована, Милета Кашић пок. Јована, Никола Кашић пок. Цвитка и Ристе Кашић пок. Николе (међу наведеним су Кашићи од којих су настала друга презимена); 1948. године пописано је 114 Кашића у Житнићу.
КЕРИЋ (огранак Кашића) – Јовањдан
- у другој половини 18. вијека Никола Кашић-Керић; 1948. године пописано је 15 Керића у Житнићу.
АСАНОВИЋ (огранак Кашића) – Јовањдан
- у другој половини 18. вијека Јован Кашић-Асановић; 1948. године пописано је 35 Асановића у Житнићу.
РЕВАЧА (огранак Кашића) – Јовањдан
- у другој половини 18. вијека Ристе Кашић-Ревача, унук Ристе Кашића из 1710; 1948. године пописане су 4 Реваче у Житнићу.
ШАРИЋ (огранак Кашића) – Јовањдан
- у другој половини 18. вијека Цвитко Кашић-Шарић (вјероватно од Николе из 1710. године); 1948. године пописано је 13 Шарића у Житнићу.
СИРОВИЦА (огранак Кашића) – Јовањдан
- 1751. Јован Сировица; крајем 18. вијека Лазар Кашић-Сировица; 1948. године пописано је 40 Сировица у Житнићу.
ВИШИЋ (огранак Кашића) – Јовањдан
- у другој половини 18. вијека Михо Кашић-Вишић; 1948. године пописан је 21 Вишић у Житнићу.
ПУШКАР (огранак Кашића) – Јовањдан
- у другој половини 18. вијека Никола Кашић-Пушкар; 1948. године пописана су 3 Пушкара у Житнићу.
ЧОЛАК (огранак Кашића) – Јовањдан
- у другој половини 18. вијека Сава Кашић-Чолак; 1948. године пописано је 8 Чолака у Житнићу.
БЕАДЕР – Јовањдан (вјероватно огранак Кашића)
- око 1750. рођен Јован Беадер пок. Андрије, а 1756. Андрија Кашић имао посјед на простору данашњих Беадера; 1948. године пописано је 129 Беадера у Житнићу.
БАЉАК (надимак Џиго) – Никољдан
- 1710. Раде Баљак пок. Радка; 1750-их Марко Баљак; 1948. године пописано је 37 Баљака у Житнићу.
ГЕНЕРАЛОВИЋ – Ђурђевдан
- 1710. Вукадин Милишић пок. Павла, звани Генерал; 1751. Јован, Ђуро и Илија Генерал; 1948. године пописана су 44 Генераловића у Житнићу.
РОЖА – Лазаревдан
- 1710. Петар Рошић пок. Радмана; 1750-их Марко и Раде Рожа; 1948. године пописано је 10 Рожа у Житнићу.
ГУНДЕЉ – Јовањдан
- 1830-их Симо Гундељ из Биочића оженио Петрицу Керић; 1948. године пописано је 113 Гундеља у Житнићу.
БОДРОЖИЋ – Јовањдан
- средином 19. вијека Адам Бодрожић из Кољана дошао као ковач и оженио Марту Сировицу (изворна слава је била Стевањдан); 1948. године пописана су 4 Бодрожића у Житнићу.
МИЛЕТА – Ђурђевдан
- крајем 19. вијека дошли из Сиверића (имали колибе за стоку); 1948. године пописано је 20 Милета у Житнићу.
ВУКАШИН – Јовањдан
- крајем 19. вијека дошли са Мосећа у заселак Беадера и преузели њихову славу; 1893. Ђуро Вукашин оженио Ану Беадер; 1948. године пописано је 18 Вукашина у Житнићу.
МАЈСТОРОВИЋ-ЖОЉА (у 18. и почетком 19. вијека)
- 1750-их Марко и Петар Мајсторовић; почетком 19. вијека Илија Жоља пок. Николе, а његова кћер је записана и као Мајсторовић и као Жоља; били су код Генераловића и Баљака.
РИМОКАТОЛИЦИ
АЛДУК
- 1710. Цвитко Алдуковић; 1727. Јуре Алдук; матица Алдука је на Седрамићу; 1948. године пописан је 31 Алдук у Житнићу.
ГЛУИЋ (раније Томић)
- 1710. Мате Томић пок. Андрије; 1716. Иван Глуић; 1745. Фране Томић-Глуић; 1948. године пописано је 30 Глуића у Житнићу.
МУЈАН (раније Миљковић)
- 1710. Јуре Миљковић пок. Вучена; 1726. Ловре Миљковић-Мујан; 1948. године пописано је 113 Мујана у Житнићу.
БАРИШИЋ (раније Миљковић-Мујан)
- 1751. Бариша Миљковић; 1770-их Петар Миљковић-Мујан пок. Барише добијао дјецу која су касније имала презиме Баришић; 1797. Иван Баришић-Мујан; 1948. године пописан је 91 Баришић у Житнићу.
ЕРЦЕГОВАЦ (раније Гиљановић и Вукделија)
- 1727. Крсте Ерцеговац (иста особа записивана и као Вукделија и као Гиљановић/Гиљан); 1744. Никола Вукделић-Ерцег; 1948. године пописано је 56 Ерцеговаца у Житнићу.
МАЛАДА (раније Цопић)
- 1710. Стипан Цопић-Малада (Цопића има у сусједном селу Покровник); 1948. године пописано је 17 Малада у Житнићу.
МОЧИЋ (раније Мочивуна)
- 1710. Филип Мочивуна пок. Вучена; 1751. Иван и Никола Мочић; 1948. године пописано је 55 Мочића у Житнићу.
АНДАБАКА
- крајем 19. вијека дошли из Бадња (имали колибе за стоку).
Извори:
- Подаци из турског периода су преузети из књиге “Петрово поље у врелима османског раздобља (1528-1604)”, Александар Јаковљевић и Невен Исаиловић, 2019. год.
- Подаци из млетачких докумената 17. вијека (о Милатовићима) су преузети из књиге “Стари и Нови становници Шибеника и његових предграђа у другој половици 17. и почетком 18. стољећа”, Кристијан Јуран, 2016. год.
- Подаци о презименима са пописа становништва 1948. године преузети су из “Лексика презимена СР Хрватске”, 1976. год.
Коментари (0)