Велушић је село западно од Дрниша (Далмација), у подножју планине Промине. Под овим називом записивано је у турским дефтерима 16. вијека. Дефтером из 1550. године припадало је нахији Петрово поље, што говори о помјерању становништва из Петрова поља према западу, а у наредном дефтеру је сврстан у нахију Нечвен. Старе српске куће су у највишем дијелу села, што је случај и са сусједним Развођем. На граници Велушића и Лишњака налазе се стара римокатоличка црква Св. Илије са гробљем и одмах до ње православна црква Св. Георгија са гробљем, подигнута у 19. вијеку.
Попис становништва 1830. године: православаца 131, римокатолика 144 (укупно 275)
Попис становништва 1991. године: Срба 147, Хрвата 122, осталих 6 (укупно 275)
ПРАВОСЛАВЦИ
ЗУБИЋЕВИЋ (у 17. вијеку) – Јовањдан
- 1609. Богдан Зубићевић; одселили су у Шибеник у 17. вијеку и од њих су Глигићи из Гориша.
РАИЧ (понекад записивани као Рајић) – Ђурђевдан
- 1621. Јован Раичевић; 1630. Раде Раичевић; 1639. браћа Мирчета, Раде, Јован и Радивој Раичевић; 1650. харамбаша Филип Раичевић из Велушића који је засигурно био православац; 1710. Јован Раичевић пок. Радојице/Радована (у катастру за Велушић); у првој половини 18. вијека дјецу добијали Јован, Раде и Петар Раич; 1948. године пописано је 187 Раича у Велушићу.
БИБИЋ – Јовањдан
- 1710. Радован Бибић/Биба пок. Милића, који се доселио из Мирловић Поља (и даље је био власник земље и тамо), а још 1686. пописан је међу православцима са турске територије склоњеним у Шибеник; 1948. године пописано је 147 Бибића у Велушићу.
ЛУЧИЋ – Никољдан
- 1710. Стеван Лучић пок. Вукадина и Вуле Лучић пок. Мартина; 1750-их Мијат Лучић добио Стојана и Алексу; 1948. године пописано је 8 Лучића у Велушићу.
СТОЈНИЋ (у 18. и 19. вијеку)
- 1750-их рођени Илија и Никола Стојнић; куће су им биле изнад Бибића (Бибића главица).
ДРАГАНИЋ (у 18. и 19. вијеку)
- 1710. Михаил Драганић пок. Ђуре, Јован Драганић пок. Ђуре, Никола Драганић пок. Радоја и и другој половини 18. вијека био је Илија Драганић, а у 19. вијеку су нестали (женидбом кућа припала Раичима).
ВРЗИПРЊА (почетком 18. и вјероватно током 17. вијека)
- 1686. и 1688. Јован Врзипрња у Шибенику-Варошу, међу православцима који су се склонили са турске територије; 1696. Јован Врзипрња више није у Шибенику, него је становник Дрниша (или његове околине), а 1710. у млетачком катастру за Велушић, уписана је Јела, удова пок. Јована Врзипрње, без дјеце (вјероватно су Врзипрње изворно биле из Велушића).
РИМОКАТОЛИЦИ
МАРОЈЕВИЋ (од њих су настале Аралице и Дрезге)
- 1710. Иван Маројевић-Аралица пок. Мате и Лука Маројевић-Дрезгина пок. Ивана; кроз читав 18. и почетком 19. вијека записивано презиме Маројевић-Аралица.
АРАЛИЦА (раније Маројевић)
- 1707. Иван Аралица; 1708. Лука Маројевић (у матичној књизи); 1710. Иван Маројевић-Аралица пок. Мате (у катастру); 1948. године пописано је 18 Аралица у Велушићу.
ДРЕЗГА (раније Маројевић)
- 1707. Никола Дрезга; 1708. Јуре Дрезга (у матичној књизи); 1710. Лука Маројевић-Дрезгина пок. Ивана (у катастру); 1948. године пописано је 18 Дрезги у Велушићу.
БУХА
- 1710. Никола Буа (у матичној књизи); 1710. Никола Буић пок. Ивана (у катастру) ; 1948. године пописано је 165 Буха у Велушићу.
ТАРЛЕ
- 1762. Фране Тарлић; 1763. Никола Тарлић.
ЂИДАРА/ЂИДЕРА
- 1705. Вид Ђидера: 1706. Грго Ђидерић; 1710. (у катастру) Стипан Ђидера пок. Ђурице и Лука Ђидера пок. Стипана; 1948. године пописано је 68 Ђидара у Велушићу.
ЧУЛИНА
- почетком 19. вијека дошао Блаж Чулина пок. Мате из Лукара (Промина), чија је супруга била Аралица, а био и Марко Чулина пок. Анте (у исто вријеме су населили и Лишњак); 1948. године пописано је 17 Чулина у Велушићу.
ТУСТОЊИЋ/ТУСТОЊА (у 18. и 19. вијеку)
- 1710. Никола Тустоњић пок. Марка; 1875. Анте Тустоња Илијин (ишчезли су крајем 19. вијека).
Извори:
- Подаци из турског периода су преузети из књиге “Петрово поље у врелима османског раздобља (1528-1604)”, Александар Јаковљевић и Невен Исаиловић, 2019. год.
- Подаци из млетачких докумената 17. вијека (о Раичевићима) су преузети из књиге “Стари и Нови становници Шибеника и његових предграђа у другој половици 17. и почетком 18. стољећа”, Кристијан Јуран, 2016. год.
- Подаци о презименима са пописа становништва 1948. године преузети су из “Лексика презимена СР Хрватске”, 1976. год.
Коментари (0)