Порекло становништва села Сеоце, општина Какањ. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај села, коумикације и воде.
Село је углавном на ивици између стране испод Бијелог Поља и једне терасе на десној страни Потока, леве притоке Трстивнице, који извире под Биштранима. Њиве овога села. измешане су са њивама других села, па зато нема сасвим одређених граница.
У селу има доста изворске воде. „Село“ носи воду са Муратове Воде под селом. Бенков До има своју веду, Радача носи воду из села Зајезде.
Земље и шуме.
Њиве су већином испод села. Зову се: Радача, Сибовик, Бенков До, Подменице, Селншћа, Туњице, Гола Брда, Завинице, Баре, Ћаба, Мазаловаче, Ријека, Летовишће, Равне, Растови, Качни До. Испаше су у Лужници и на Фиљаковици за селом.
Искрчене су испаше у Качном Долу. Чаире су на Мењаку. Ситне шуме има у Лужници (мера), а дрво за огрев и грађу добављају из државне шуме Маргете.
Тип села и остали подаци.
Горњи део села чини Трзан. Ту су у страни 2 куће Џондраша и 1 Марковића. Испод њих је „село“ и ту су доста на близу и с обе стране сеоског пута: 7 кућа Багаваца, 4 Џондраша, 3 Јурића, 4 Мартиновића, 2 Прањића, 1 Стјепановића, 1 Кајића, 1 Јагњића и 2 Марковића. По страни су, на Башићима, 2 куће Бегића, 1 Џува, 1 Диљка. Затим у Бенковом Долу 1 Нујића, у Радачи 2 Драгуна. Због многих споредних зграда куће у „селу“ изгледају збијене.
У сиџилу сарајевског муле помиње се 1565/66 село Сеоце у бродском (зеничком) кадилуку; то се свакако односи на ово село, јер је цео овај крај био у саставу Зеничке Нахије.
Село се поуздано помиње 1729; тада је биран за гвардијана сутјешког манастира неки фра Лавренције из Сеоца. 1755 дочекали су сутјешки фрањевци пашу Кукавицу на повратку са Гласинца у Сеоцу, на месту Љимењаку (данас се то место зове Мењак). Изнад села је католичко гробље и у њему су три „грчка“ гроба.
Прича се да је једном куга морила село и да су сељаци бежале у Кућаре, једну долу у Голом Брду, да се сакрију од ње. Затим се прича да је село једном погорело, па поново изграђено на истом месту. По народном предању, у селу је раније било више муслимана. Цело село припадало је неком хазнадару из Сарајева, па је он земљу испродавао католицима који су досељавали.
Порекло становништва.
Бегићи су муслимани, а сви остали католици.
-Бегићи (2) су старинци.
Муслиманин је и Џуво, али он долази само преко лета из Сарајева.
–Бондраши (6), Прањићи (2), Стјепановић (1), Мартиновићи (4), Јагњићи (1), Јурићи (3) и Марковићи (3) чине сви један род (19 кућа) и старинци су. По предању, Турци су у селу затекли само њих, и они су се драговољно потчинили.
-Багавци (7) су давнашњи досељеници из Црне Ријеке код Олова.
-Драгуни (2) су старином Далматини. Доселио им дед.
-Диљак (1). Доселио му дед са једним сином из Студенаца у Далмацији, а један му је син остао у Бос. Броду. Пре него што су доселили у Сеоче боравили су у Зеници.
-Нујићи–Нухићи (1) су старином из Херцеговине. Доселили су пре 80 год. Један је одселио према Фојници.
-Којић (1) je доселио из Брежана пре окупације.
Католичко гробље је на Мутвицама изнад села.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)