Порекло презимена, село Бијело Поље (Какањ)

Порекло становништва села Бијело Поље, општина Какањ. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села, комуникације  и воде.

Ово насеље чине села Бијело Поље, Луково Брдо, Поље и Брадаши. Луково Брдо, Поље и Брадаши су на једној површини од око 600 м., а Бијело Поље на једној „поседлици“, знатно уравњеном брегу на тој површи. Села су међусобно прилично удаљена, нарочито Брадаши од Бијелог Поља. Долина Добре Воде дели Брадаше и Луково Брдо од Бијелог Поља, а Смреке деле уково Брдо од Брадаша. Добра Вода je поток што отиче од врела Јазјенца и тече у Лужницу.

У Бијелом Пољу доносе воду са Гајине под селом, а у Лукову Брду са врела које је такође под селом. У Брадашима нема добре воде него носе воду већином са потока.

Земље и шуме.

Земље за обрађивање су већином испод и око села по Странама, Коњским Доловима, Забрезницама, Забашчама, Језеру, Торинама и др. (Језеро је сасвим мало језеро десно од пута што иде из Бијелог Поља у Сутјеску; обрасло је шашом. По њему се зову и околне њиве Језеро). Испаше су на Бјелошевици и Језеру а шума у Лужници.

Тип села и остали подаци.

У Бијелом Пољу су у чопору око већег слободног простора, на ком има стара липа, 2 куће Бјелопољака, 3 Јурича, 1 Јурич–Гргића, 3 Вулетића, 1 Антића, 1 Обралије, 7 Конша.

У Пољу, до Језера су 2 куће Дујмовића и 1 Мадуна. На Лукову Брду су 6 кућа Петричевића, 2 Јоњића и 2 Беговаца. Те куће образују породичне групе. На Крчевини нешто даље од села је 1 кућа Басића. У Брадашима су 2 куће Бартола, 2 Шола и по једна Беговића и Кекира.

Изнад Језера има неколико „грчких“ гробова на једном вршчићу. Свакако под утицајем литературе, у селу се верује да је на Бијелом Пољу стајао Кулин–бан, и то код Језера.

По народном предању, село је добило своје садашње име по том, што су његови сељани стерали беле хаљине кад су наишли баше приликом освојења Босне. Први поуздан помен Бијелог Поља је из 1244. год., као што је раније изнето. Село се помиње, 1669, када је гвардијаном постао фра Јосиф Билопољац. На граници према Трновцима је стећак Косијеров Камен. Год. 1685 на Бијелом Пољу погинуоје неки Мехмед Челебија.

Порекло становништва.

У селу живе муслимани и католици.

Муслимани су:

-Бијелопољаци (2) су били старином из Анадола и дошли су кад је Босна „фет чињена“. Бијелопољаци су били бегови и имали су тимар негде око Бос. Брода. Њихово је затим било цело Бијело Поље (село), Планиница, пола Биштрана, и имали су кметове у Дубоштици и Грачаници. Прича се да су у селу код липе имали бубањ. Кад год би католицима био какав светац, ударали би у бубањ да иду на посао. За време куге били су спали на једно чељаде; био је мушкарац и оженио се с Биштрана. Салибег Бјелопољак зна ове претке Османбег — Салибег — Мехмедбег – Мехмед–бег — Османбег.

–Беговци (2) су давнашњи досељеници из Добуја.

-Обралије (1). Отац је доселио пре 40 година из Обра на женовину; у Обрама су старинци.

Католици:

Старинцима се сматрају и један род чине Конше (7) и Павловићи, односно Беговић (1) и Кокор (1).

-Павловићи су прешли на Брадаше из Бијелог Поља. Старином су сви Николићи из Олова. Кад је разорена црква у Олову, онда су једни дошли у Арнаутовиће. Једном приликом — не знају како — остане само једно дете од њиховог рода. Њега узме себи бег Бјелопољак, отхрани га и Ожени из Ратња. Прозвао га је Коншом, и тај им надимак остаде. Од тога Конше намножи се род и расели Конша има и “у Хаљинића”. По једном предању од тог рода, од Николића, су и бегови Зечевићи у Високом.

-Петричевићи (6). Доселио им прапрадед Андрија из Ловрећа код Имотског у Далмацији; дакле око 1800. Најпре је био у служби фратара на Тешеву и онда се стално населио на Лукову Брду. Из Ловрећа је отишао c тога, што је имао брата трговца, који се био задужио па хтео и његову земљу продати.

-Јуричи (4) су протерани са Купреса пре 140 год. Боравили су најпре у Трновцима, па за време једне куге избегли на Бијело Поље.

-Вулетићи (3) су старином из Лиштице у Херцеговини, а били су раније и на Биштранима.

-Антићи (1) су старином Бебеци од Љубушког, одакле су доселили пре 70 год. Звали су се и Шкробе, Вранчићи и Бајићи. Били су раније и на Јасикама.

-Јоњићи (2) су старином из села Побабја код Имотског, а доселио им је дед пре 70 год.

-Дујмовићи (2) и Мадуне (1) су један род и старином из Блата у Далмацији.

-Басић (1) је родом из Ловрећа у Далмацији. Био је просјак и пре 37 год. населио се у селу.

-Бартоли (2) су дошли са Чемерна (срез Високо) и род су са Бартолима по Вишњици.

-Шоле (2) су доселили из Вукановића 1924 год.

-Toпaловић је дошао из Миљачића жени у кућу.

Католичко гробље је између Коњских Долова и Забрезнице, а муслиманска на Фрљаковици или Миољдану за Бјелопољаке и муслимане из Сеоца, а за Беговце у Крчареву Требљу испод Бартола.

ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.