Порекло становништва села Брадаши или Павловићи, општина Какањ. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај села, комуникације и воде.
Поток Јазјенац дели Павловиће од Трноваца. Од селачког и сутјешког земљишта на западу дели краћи пут што иде од Косјерова Камена преко Папратног у Сутјеску. Шума Гајеви дели од Папратног на северу, а шума Растик од Лучића на истоку. Међу Јазјенцем и Шћитарским Потоком је дугачка коса Подлучићи — Росуље – Брдо – Гађевине — Главице, која представља део површи Од 600 м. Обе су јој стране благо нагнуте. Међу Главицом и Росуљама је Брдо, потпуно равно. Испод Росуља је продоље До, међу косама Гричем и Дубравама; за Дубравама је Јазјенац. Горњи тог Шћитарског Потока такође припада Брадашима; настаје под Лучићима, и тече ка западу, у Трстионицу, северно од косе на којој је насеље. Горњи део долине овог потока састоји се од два дола: леви се зове Рица, а десни Гајски Поток; извире под Заподама до Папратног.
На самој коси је село Росуље, а Брадаши су у благој, страни под Брдом, а између долова Дола и Папрати. Брадаши су нагнути Јазјенцу, а Шћитари су на благо нагнутој. брежуљкастој страни према Трстивници.
Брадаши носе воду с бунара Потока крај Јазјенца; на више је вода Јазјенац. Под Росуљама је вода Подменица, а у Шћитарима је вода Будим.
Земље и шуме.
По коси су зирати Брдо, Башча и Забашча. У страни окренутој Јазјенци су: Поткућа, Грич, До, Бара, Поток, Бабињача, Горња и Доња Лука, Гребље, Вино и Задо, Крчевина, Хада и Вагањ. На супротној су страни: Спречаге, Шћитари, Језерац, Изгорјелице, Баре, Гудуре, Исподмејница, Дочић, Росуље, Горње Њиве. Испаша је по Дубравама и по брдима: Подлучићи, Брдо, Гађевине и Гајеви. Та су места под, ситном шумом. Крај Јазјенца је гај Рашће. Гајева има и око Гајског Потока. Коснице су по Лучићком Брду (Лиешници).
Тип села.
У Брадашима су у чопору 4 куће Павловића, 1 Вуканчића и 1 Шола; и на Брду је једна кућа Павловића. На Росуљама су 4 куће Павловића и на Шћитарима 1 Човића. Сви су католици.
По тим Павловићима цело се насеље зове Павловићима. Aгe Павловића, који су били из Зенице, прозвали су село Брадашима. Не зна се најстарије име села. На Росуљама је крај кућа средњевековно гробље, у ком стоје и сада 25 стећака у облику плоча и саркофага. Неколико је стећака уништено. На њиви Гребљу је католичко кужно гробље. На Росуљама је некада било муслиманско село; ту су били Роје, који су прешли у Ричицу, пошто су испродавали имање у овом селу.
Порекло становништва.
-Павловићи (9). Зову их и Беговићима. Старина им је била крај „височке цркве, у Арнаутовићима“. Кад је наишла турска војска, два дечака су се сакрила испред те војске. Предак Павловића, Паво, који је чувао говеда на месту где је садашња железничка станица Високо, сакрио се под жиле једне липе крај Босне. Кад је војска отишла, извукао се, али није нашао ни куће нити игде ишта, и отишао је из тога села, па је био у најму код бега Бјелопољака. Од њега су Павловићи. Од овог другог дечака су Конше.
-Човићи (1) су дошли c Дужица, а род су с Човићима у Лучићима.
-Шола (1). Довела га је мати из Вукановића, пре рата, када се преудала за Паву Павловића. Стариномје из Габеле у Херцеговини.
-Вуканчић (1) је дошао из Буличића, после рата, на женовину.
Гробље је у Бијелом Пољу.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)