Порекло презимена, село Лучићи (Какањ)

Порекло становништва села Лучићи– општина Какањ. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села, комуникације  и воде.

Поток Јазјенац дели од Трноваца на југу, шума Растић од Брадаша на југозападу, Гај од Папратног на западу, брдо Оштри Врх од Крачића на северу, Ријека од Острље на истоку, а Бараковац и Свињци од Долова на југоистоку. Над селом је брдо Губишћа. За селом, према истоку је До, који залази у велики и безводни Суодо. Према западу, испод Доње Воде је до Баре; овај до силази ка Јазјенцу. Ка Шћитарском Потоку се спушта до Рица. Губишћа су заравњена; то је део површи која је висока од прилике 900 м. Село Лучићи је y страни под Губишћима, а међу Губишћима и Лучућима је место и вода Лебреница.

Воду носе c Лебренице и с Горње и Доње Воде, које cy на западном крају села.

Земље и шуме.

Зирати су већином испод села: Керани, Рица, Баре, Поратица, Тукови, Вино, Крчевина, Запода, Поток, Татаров До и Гајеви. Над кућама су Криж, Лебреница, Ивље и Губишћа. У Суодолима, чији се поједини делови зову: Мале Њиве, Блата, Казани, Бараков До и Жежнице, има ситне шуме, која служи и као испаша. Коснице су у врху Суодола, до под Крачиће.

Тип села и остали подаци.

На Губишћима су 2 куће католика Човића, крај пута за Крачиће. У Лучићима су куће разређене око пространог ћимена. Ту су католици: 3 куће Марчића, 2 Будимира и 1 Мартића-Томића, па муслимани: 1 кућа Корјена, 1 Мушија, 3 Кадрића, 3 Горака, 1 Цврља и 2 Хусановића.

Под Млинима је један стећак. За Грачацем је католичкокужно гробље. Има и једно муслиманско кужно гробље на Загребљу, на путу за Папратно; већ је зарасло у шуму.

Под садашњим селом, испод пута је некада било циганско село. Ти су се Цигани били населили на Халилук после куге. Звали су се Пироје, Јазве и Керани. У називу Керани сачувана је успомена на Керане. Био је и неки богат Циганин Татар, и по њему се зове Татаров До. На месту Ајвазовој Башчи живео је неки Ајваз. Једном је неко пошао да упали Кадриће, али је погрешно и упалио Ајваза. Ту ватру видели су људи чак из Какња и дошли у помоћ. Важно је још и предање Кадрића, да је у селу, пре куге, било 36 кућа, и да су после куге остали само неки од Кадрића. Према изложеноме, у селу је и пре куге било муслимана и католика, Kao и данас. Цигана је временом нестало.

Порекло становништва.

Муслимани:

-Кадрићи (3) и Цврљо (1) чине један род. Старином су из Анадола, одакле су их кренула три брата. Кад је заузет Бобовац, један од те браће остао је у Бјелом Пољу, и од њега су Бјелопољаци. Други, по имену Ибрахим, остао је на Крачићима. Трећи, по имену Мехмед, остао је у Лучићима. Кадрићи су се прозвали по свом петом претку Кадрији. Старије им је презиме Сипајићи. Цврљо је надимак једној породици.

-Корјен (1) је старином Ћеримагић из Корјенића. Дед му је дошао у Сарајево. Омерпашина вакта; један његов син био је у аскеру. Унук од другог сина, Авдија Корјен, дошао је још турске владе у Трновце, одакле му је била  мати.

-Гораци (3) су дошли још за турске владе с Горе.

-Хусановићи (2) су дошли око 1880 год. из Ивнице, када им се мати, после’очеве смрти, преудала у ово село, и њих довела.

-Мушија (1) је дошао пре рата из Трноваца на женовину.

Католици :

-Марчићи (3) су старином из Дувна. Дошао је Марјан Марчић као „момчуљак“ право на Лучиће у кмество Чалука. Његовом је сину Илији сада 80 година.

-Будимири (2) су старином из Дувна. Дошао им је дед као дечак, и био у најму код Марчића.

-Човићи (2). Дед им је доселио из Херцеговине. Има их још у Сутјесци и на Шћитарима у Брадашима.

-Mapтићи или Томићи (1) су дошли пре 40·година с Боровице.

Гробља.

Католичко је гробље на Грачацу крај села (западно), а муслиманско на Млинима, на путу за Папратно.

ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“.  Припремио сарадник Порекла Милодан.