Порекло становништва села Славин, општина Вареш. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај села, комуникације и воде.
Изнад села, на северу је Славинска Планина (1471 м.) Од Крачића на западу дели Славински Поток. Према Острљи, на југу, граница почиње од овог потока, иде уз до и поточић Ждребан на воду Скакавац (врело и водопад). Од Ждребана граница иде на Цури–до, па на Сарачев Бријег, где је тромеђа Славина, Острље и Планинице. Од Сарачева Бријега граница иде на Славинску Планину (Лиешницу), и на истоку остаје село Планиница.
Славински Поток постаје у планини од Седреника у Осоју и од Кључа у Међеђаку.
Село је високо у страни под Славинском Планином. Под селом је до Саставци, при крају врло широк. Између овог дола и Ждребана је коса Градац, што полази од гробља, односно веже за планину.
Село носи волу са Славинске Вода на источном крају села.
Земље и шуме.
Њиве и чаири су више под кућама: Грабови, Оплоће, Пурина Кућа, Баре, Радушићи, Чизмине Њиве, Дворишта, Виж-Агића Млин, Бријег и Лука; а над селом су: Борови, Главичица, Пријеке Њиве. Градацје под ситном шумом; нешто шуме има изнад и крај села. Испаша је по Грацу, Лиешници и Помолу над селом.
Тип села и остаачи подаци.
Све су куће у чопору крај пута, осим једне којаје изнад осталих. У селу су 3 куће Вељанчића, 3 Тоичића и 6 Лазаревића. Сви су православни.
Данашњи становници овога села изговарају његово име као Славин, али стариначко, католичко и муслиманско, становништво Сутјеске и околине изговара га као Славини. Други падеж гласи: Славина. Североисточно од села је брдо и вода. Перун.
Некада су у селу живели сами муслимани. Тада су им куће биле у долу под данашњим селом, а горе је била шума. Испродавали су земље, и иселили, а у селу су се настанили православни. Зна се, да су на Славину били ови муслимански родови: Хеље, Џакме, Бегановићи и неки Шехић из Високог.
Џакме су сада у Криваји, а Бегановићи на Острљи. Од тих муслимана остало је и гробље на Коловозима, крај данашњег православног.
Православни су дошли на Славин пре куге. Од њих су изумрли Пуре.
–Лазаревићи, Вељанчићи и Тоичићи (12) су заједничког порекла. Сродство је међу њима већ толико далеко, да међу собом ступају у брачне везе. Старином су Миобратовићи из Херцеговине. Даље порекло воде из Требеси код Никшића. Најпре су се били населили у Већу под Чемерним. Исте су године прешли на Рокоче. Имали су велики мал, али им се ни ту није земља допадала за стоку. Одатле су гледали Стијене над Планиницом, и мислили да ће им ту бити добро. Један од њих дође на Планиницу да види, и кад је чуо да има хали чифлук Бјелопољаков, отишао је до бега. Кад је Бјелолопољак чуо да имају силну стоку (400 глава ситне стоке и 30 коња), дао им је чифлук, и тако су се они населили на Планиници. Била су их тада три брата: Стјепан, Панто и Јовеља. Ту су били кметови, али су почели куповати земљу по Славину, док нису купили цело село, и онда су неки прешли на Славин. Први је прешао Панто, од кога су сви Пантићи око Вареша. Његови потомци на Славину носе поменута презимена. Вељанчићи су прозвани по некој баби, која је била с Веле.
-Лазаревићи се зову по свом четвртом претку Лазару, који је био син или унук Пантин. Марко Лазаревић, коме је сада 60 година, зна ове своје претке: Нико—Никола–Лазар Панто. Сви служе Св. Луку.
Гробље је на Растовима крај пута за Планиницу.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)