Poreklo stanovništva sela Slavin, opština Vareš. Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Visočka nahija“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela, komunikacije i vode.
Iznad sela, na severu je Slavinska Planina (1471 m.) Od Kračića na zapadu deli Slavinski Potok. Prema Ostrlji, na jugu, granica počinje od ovog potoka, ide uz do i potočić Ždreban na vodu Skakavac (vrelo i vodopad). Od Ždrebana granica ide na Curi–do, pa na Saračev Brijeg, gde je tromeđa Slavina, Ostrlje i Planinice. Od Saračeva Brijega granica ide na Slavinsku Planinu (Liešnicu), i na istoku ostaje selo Planinica.
Slavinski Potok postaje u planini od Sedrenika u Osoju i od Ključa u Međeđaku.
Selo je visoko u strani pod Slavinskom Planinom. Pod selom je do Sastavci, pri kraju vrlo širok. Između ovog dola i Ždrebana je kosa Gradac, što polazi od groblja, odnosno veže za planinu.
Selo nosi volu sa Slavinske Voda na istočnom kraju sela.
Zemlje i šume.
Njive i čairi su više pod kućama: Grabovi, Oploće, Purina Kuća, Bare, Radušići, Čizmine Njive, Dvorišta, Viž-Agića Mlin, Brijeg i Luka; a nad selom su: Borovi, Glavičica, Prijeke Njive. Gradacje pod sitnom šumom; nešto šume ima iznad i kraj sela. Ispaša je po Gracu, Liešnici i Pomolu nad selom.
Tip sela i ostaači podaci.
Sve su kuće u čoporu kraj puta, osim jedne kojaje iznad ostalih. U selu su 3 kuće Veljančića, 3 Toičića i 6 Lazarevića. Svi su pravoslavni.
Današnji stanovnici ovoga sela izgovaraju njegovo ime kao Slavin, ali starinačko, katoličko i muslimansko, stanovništvo Sutjeske i okoline izgovara ga kao Slavini. Drugi padež glasi: Slavina. Severoistočno od sela je brdo i voda. Perun.
Nekada su u selu živeli sami muslimani. Tada su im kuće bile u dolu pod današnjim selom, a gore je bila šuma. Isprodavali su zemlje, i iselili, a u selu su se nastanili pravoslavni. Zna se, da su na Slavinu bili ovi muslimanski rodovi: Helje, Džakme, Beganovići i neki Šehić iz Visokog.
Džakme su sada u Krivaji, a Beganovići na Ostrlji. Od tih muslimana ostalo je i groblje na Kolovozima, kraj današnjeg pravoslavnog.
Pravoslavni su došli na Slavin pre kuge. Od njih su izumrli Pure.
–Lazarevići, Veljančići i Toičići (12) su zajedničkog porekla. Srodstvo je među njima već toliko daleko, da među sobom stupaju u bračne veze. Starinom su Miobratovići iz Hercegovine. Dalje poreklo vode iz Trebesi kod Nikšića. Najpre su se bili naselili u Veću pod Čemernim. Iste su godine prešli na Rokoče. Imali su veliki mal, ali im se ni tu nije zemlja dopadala za stoku. Odatle su gledali Stijene nad Planinicom, i mislili da će im tu biti dobro. Jedan od njih dođe na Planinicu da vidi, i kad je čuo da ima hali čifluk Bjelopoljakov, otišao je do bega. Kad je Bjelolopoljak čuo da imaju silnu stoku (400 glava sitne stoke i 30 konja), dao im je čifluk, i tako su se oni naselili na Planinici. Bila su ih tada tri brata: Stjepan, Panto i Jovelja. Tu su bili kmetovi, ali su počeli kupovati zemlju po Slavinu, dok nisu kupili celo selo, i onda su neki prešli na Slavin. Prvi je prešao Panto, od koga su svi Pantići oko Vareša. Njegovi potomci na Slavinu nose pomenuta prezimena. Veljančići su prozvani po nekoj babi, koja je bila s Vele.
-Lazarevići se zovu po svom četvrtom pretku Lazaru, koji je bio sin ili unuk Pantin. Marko Lazarević, kome je sada 60 godina, zna ove svoje pretke: Niko—Nikola–Lazar Panto. Svi služe Sv. Luku.
Groblje je na Rastovima kraj puta za Planinicu.
IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Visočka nahija“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)