Poreklo stanovništva sela Bradaši ili Pavlovići, opština Kakanj. Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Visočka nahija“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela, komunikacije i vode.
Potok Jazjenac deli Pavloviće od Trnovaca. Od selačkog i sutješkog zemljišta na zapadu deli kraći put što ide od Kosjerova Kamena preko Papratnog u Sutjesku. Šuma Gajevi deli od Papratnog na severu, a šuma Rastik od Lučića na istoku. Među Jazjencem i Šćitarskim Potokom je dugačka kosa Podlučići — Rosulje – Brdo – Gađevine — Glavice, koja predstavlja deo površi Od 600 m. Obe su joj strane blago nagnute. Među Glavicom i Rosuljama je Brdo, potpuno ravno. Ispod Rosulja je prodolje Do, među kosama Gričem i Dubravama; za Dubravama je Jazjenac. Gornji tog Šćitarskog Potoka takođe pripada Bradašima; nastaje pod Lučićima, i teče ka zapadu, u Trstionicu, severno od kose na kojoj je naselje. Gornji deo doline ovog potoka sastoji se od dva dola: levi se zove Rica, a desni Gajski Potok; izvire pod Zapodama do Papratnog.
Na samoj kosi je selo Rosulje, a Bradaši su u blagoj, strani pod Brdom, a između dolova Dola i Paprati. Bradaši su nagnuti Jazjencu, a Šćitari su na blago nagnutoj. brežuljkastoj strani prema Trstivnici.
Bradaši nose vodu s bunara Potoka kraj Jazjenca; na više je voda Jazjenac. Pod Rosuljama je voda Podmenica, a u Šćitarima je voda Budim.
Zemlje i šume.
Po kosi su zirati Brdo, Bašča i Zabašča. U strani okrenutoj Jazjenci su: Potkuća, Grič, Do, Bara, Potok, Babinjača, Gornja i Donja Luka, Greblje, Vino i Zado, Krčevina, Hada i Vaganj. Na suprotnoj su strani: Sprečage, Šćitari, Jezerac, Izgorjelice, Bare, Gudure, Ispodmejnica, Dočić, Rosulje, Gornje Njive. Ispaša je po Dubravama i po brdima: Podlučići, Brdo, Gađevine i Gajevi. Ta su mesta pod, sitnom šumom. Kraj Jazjenca je gaj Rašće. Gajeva ima i oko Gajskog Potoka. Kosnice su po Lučićkom Brdu (Liešnici).
Tip sela.
U Bradašima su u čoporu 4 kuće Pavlovića, 1 Vukančića i 1 Šola; i na Brdu je jedna kuća Pavlovića. Na Rosuljama su 4 kuće Pavlovića i na Šćitarima 1 Čovića. Svi su katolici.
Po tim Pavlovićima celo se naselje zove Pavlovićima. Age Pavlovića, koji su bili iz Zenice, prozvali su selo Bradašima. Ne zna se najstarije ime sela. Na Rosuljama je kraj kuća srednjevekovno groblje, u kom stoje i sada 25 stećaka u obliku ploča i sarkofaga. Nekoliko je stećaka uništeno. Na njivi Greblju je katoličko kužno groblje. Na Rosuljama je nekada bilo muslimansko selo; tu su bili Roje, koji su prešli u Ričicu, pošto su isprodavali imanje u ovom selu.
Poreklo stanovništva.
-Pavlovići (9). Zovu ih i Begovićima. Starina im je bila kraj „visočke crkve, u Arnautovićima“. Kad je naišla turska vojska, dva dečaka su se sakrila ispred te vojske. Predak Pavlovića, Pavo, koji je čuvao goveda na mestu gde je sadašnja železnička stanica Visoko, sakrio se pod žile jedne lipe kraj Bosne. Kad je vojska otišla, izvukao se, ali nije našao ni kuće niti igde išta, i otišao je iz toga sela, pa je bio u najmu kod bega Bjelopoljaka. Od njega su Pavlovići. Od ovog drugog dečaka su Konše.
-Čovići (1) su došli c Dužica, a rod su s Čovićima u Lučićima.
-Šola (1). Dovela ga je mati iz Vukanovića, pre rata, kada se preudala za Pavu Pavlovića. Starinomje iz Gabele u Hercegovini.
-Vukančić (1) je došao iz Buličića, posle rata, na ženovinu.
Groblje je u Bijelom Polju.
IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Visočka nahija“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)