Српска презимена парохије Шибеник у прошлости (Слободан Зрнић, 2023)

Срби (православни Морлаци) се у Шибенику појављују у 17. вијеку током Кандијског рата (1645-1669) између Млечана и Турака. До тада су били везани искључиво за унутрашњост Далмације под контролом Османлија. Млетачка република је у почетку држала само узак приморски појас. Срби су махом стизали са дрнишког подручја, што је настављено и у каснијем периоду. Долазак у Шибеник и приморје из залеђа средином 17. вијека узрокован је ратом, односно преласком на страну Млечана и напуштањем турског подаништва. Раније је у Шибенику била православна заједница коју су чинили Грци, јер су Млечани држали велике територије у Грчкој, па су одатле долазили морнари, војници и трговци. Иако су Грци започели православну црквену организацију у Шибенику, њихов број се константно смањивао, док се српска заједница повећавала. Према подацима из 1625. године, већ је 50 од 60 грчких православних породица из Шибеника прешло на латински обред.  У другој половини 17. вијека појављују се српска имена међу капеланима, док су пароси и даље били етнички Грци, значајни у црквеној организацији и током 18. и почетка 19. вијека, а након тога потпуно нестају. Када је Наполеон 1808. дозволио формирање самосталне Епархије далматинске са сједиштем у Шибенику, основан је такозвани “Грчки синод” од 40 чланова, али сви су имали српска имена осим четворице (Матеј Веја, Никола Руђери, Ђорђе Фумиш и Димитрије Леши). Било је и православаца у Шибенику који су записивани као Бугари (mercante Bulgari), иако су им презимена била као српска (Ђуровић, Митровић итд), а чије је поријекло из Солуна и сјевернијих области. Може се претпоставити да су неки од навођених Бугара и Грка били цинцарског поријекла. Углавном, грчко-бугарско-цинцарска православна заједница је насељавала сам Шибеник (Град), док су Срби били у предграђима (углавном Варош, а у мањем броју Долац). Током 19. вијека појављују се српски трговци и занатлије у самом граду, а доста их је досељено из Херцеговине, Боке и Црне Горе.

Бројна српска презимена у парохији Шибеник, која постоје и данас, имају континуитет од 17. вијека, односно самог почетка досељавања (Рачуница, Павковић, Шандић, Бркић, Калик, Кукољ, Секулић, Ронац, Радечић, Вулиновић, Миловац итд). Прва струја досељених Срба из Кандијског рата средином 17. вијека населила је предрађа Варош и Долац, а дошли су са територије у залеђу која је након ратова остала под турском влашћу. Касније су из Шибеника пресељавали у нека села залеђа у којима су им Млечани дали посједе. Велики прилив новог православног становништва у Шибеник десио се на почетку Морејског рата 1680-их, када је народ устао против турске власти, док Млечани још увијек нису прогласили рат. То су били  и православци и римокатолици, опет махом с подручја Дрниша. Ипак, то становништво које је једно вријеме боравило у Варошу, масовно се вратило на подручја из којих су дошли, јер су Млечани трајно заузели те територије (Дрниш, Книн). Крајем 18. и у 19. вијеку, под аустријском влашћу, у Шибеник постепено пристижу нове српске породице. То су били појединачни доласци из економских разлога, без ратних дешавања. И у овој етапи досељавања доминацију је имало подручје Дрниша, а затим Книна и Врлике, а поједини трговци долазе из удаљених области (Лика, Босна, Херцеговина, Бока, Црна Гора).

Парохија Шибеник 1885. године (937 душа):

Шибеник/Град – 167 душа

Шибеник/Варош – 268 душа

Билице – 25 душа (презимена Шарић и досељени Граовац/Драгутин и Дедић)

Подлуковник (данас Билице) – 8 душа (презиме Секулић)

Вруље (данас Билице) – 22 душе (презимена Калик, Скочић и досељени Вуковић)

Раслина – 29 душа (презиме Рачуница)

Данило Бирањ – 22 душе (презиме Павковић)

Радонић – 133 душе (презимена Врљевић, Ширко, Миловац и Вулиновић-Златан)

Градина – 109 душа (презимена Кнежић, Бркић и тек досељени Јелић)

Коњеврате – 85 душа (презимена Подуриљко, Бркић, Кнежић и Глигић)

Слатка Драга/Лозовац– 30 душа (презиме Скочић)

Гориш – 39 душа (презимена Шандић и Глигић)

 

Најстарија презимена из 17. и 18. вијека

БУСОВИЋ – Долац/Шибеник

Харамбаша Радивој Бусовић је документован 1648. Браћа Вулета и Драгосав (син Никола рођ. 1657. био је будући епископ Никодим Бусовић). Као мјесто поријекла Бусовића наводи се Вакуф. Бусовићи 1693. станују у Доцу. Имали су додатак Кричка на презиме (Бусовић-Кричка), а махом су били свештеници као и историјски значајна поповска породица Кричка. Марко Бусовић је као унијатски поп умро 1839. у Баљцима, а Пахомије Бусовић је у Врлици покренуо унијаћење 1830-их, да би га епископ Рајачић ипак вратио на православље. У другој половини 19. вијека више нема нити једног записа Бусовића у матичним књигама рођених, умрлих и вјенчаних парохије Шибеник, што значи да су ишчезли до тада, не само из Шибеника, него потпуно.

РАЧУНИЦА (Јовањдан) – Раслина

Никола Рачуница је 1654. документован у предрађу Шибеника, званом Долац (умро је 1677. као православац). Имао је синове Стевана, Павла и мајстора Михаила (документован 1676, 1686. и 1693). Од 18. вијека су настањени у чисто католичком селу Раслина на Прокљанском/Прукљанском језеру, па се сахрањују на православном дијелу тамошњег гробља.  Из Шибеника су нестали у 18. вијеку, а из Раслине су касније населили Прукљан, с друге стране језера. Било их је и у Скрадину.

СЕКУЛИЋ (Никољдан) – Варош/Шибеник и Подлуковник/Билице

Филип Секулић 1684. године, слуга Вулете Бусовића. Грубиша Секулић 1687. Браћа Јован (син Тодор) и Миајло Секулић 1685. Никола Секулић је становао у Варошу почетком 19. вијека. Илија Секулић је 1821. у Варошу добио Луку. Мијо Секулић је 1839. у Варошу добио Крсту, који је умро у Подлуковнику. Године 1874. били су Андре, Ђуро, Крсто, Јово, Лука, Шпиро и два Митра Секулића.

ШАРИЋ – Билице

Харамбаша Цвитко/Цвијан Шарић је прешао са турске на млетачку страну и 1652. се населио у Шибенику/Варошу. Јован, син Цвитка Шарића, документован је 1672. Харамбаша Јован Шарић био је становник Вароша 1685. Тодор Шарић 1693. у Варошу. Шарићи су 18. вијеку становали у Билицама, гдје су добили посјед. Никола Шарић у Билицама 1825. добио Филипа, чији су синови били Јован и Никола. Тома Шарић 1842. добио Јована, а 1854. Михаила.

РОНАЦ/РОНЧЕВИЋ – Варош/Шибеник

Којо/Костадин Ронац пок. Јована 1683. у Варошу. Јован Рончевић 1693. Тодор Рончевић 1730-их. Михаило Ронац 1874.

РАДЕЧИЋ/РАДАЧИЋ – Варош/Шибеник

Лука Радечић je документован 1654. године, а вјероватно његов потомак, истоимени Лука, био је становник Вароша 1690, 1693, 1695. и 1705. Глишо, Јово и Митар Радечић евидентирани су 1874.

БРКИЋ (Никољдан) – Варош/Шибеник, Коњеврате и Градина

Вудраг Бркић је документован 1654. године. Илија Бркић је 1673. записан као становник Вароша, а његова браћа Сава и Миајло 1684. године (наводи се покојни брат Илија). Браћа Сава и Петар су записани 1693. Бркићи су у 18. вијеку из Вароша населили Коњеврате, потом Градину, а крајем 19. вијека и Лозовац. Јован Бркић је 1806. у Коњевратима добио Луку. Јаков Бркић је 1830. у Градини добио Николу. Никола Бркић је 1899. у Лозовцу добио Крсту. Године 1874. у Варошу су били Јово, Петар, Шпиро и Стево Бркић.

ЛАУРИЋ (Аранђеловдан) – Варош/Шибеник

Никола Лаурић рођен око 1750. био је православац у Варошу почетком 19. вијека. Постојали су и као римокатолици. Године 1874. били су Крсте, Шпиро и Митар Лаурић.

КУКОЉ – Варош/Шибеник

У Варошу је 1678. евидентиран Којо Кукољ пок. Митра, а 1693. Никола Кукољ. Вид и Никола Кукољ су записани 1730-их. Јаков, Митар, Никола и Шпиро Кукољ 1874.

МАТАВУЉ (Јовањдан) – Варош/Шибеник

Почетком 19. вијека на челу породице у Варошу био је Ђуро пок. Марка рођен 1774. године, а доселио је из Далматинског Косова (тамо презиме више није постојало у 19. вијеку). Ђуро је 1811. добио Стевана, а други син је био Симеон/Серафим, игуман манастира Крупа. Стеван је са супругом Симеоном Тривом покренуо текстилну индустрију у граду, односно производњу народног везива. Дизајнирали су капу која је постала уобичајена за подручје Шибеника и Дрниша. Индустријска производња се наставила генерацијама, тако да је породица постала једна од најбогатијих у Шибенику. Стеванови синови били су чувени писац Симо Матавуљ и Ђуро, који је наставио производњу текстила и ликера. Ђуро је имао више синова. Најстарији Петар је завршио медицину и био декан на Хемијском факултету у Београду, док су Марко и Симо наставили породичну индустрију у Шибенику. Имао је још три сина. У Другом свјетском рату је Марко са синовима побјегао у Италију, а затим у САД, гдје и данас има потомака. У Шибенику је остао само Симо, чијом је смрћу 1963. презиме ишчезло из града. Погледати детаљан родослов породице Матавуљ.

ТРИВА (Јовањдан) – Варош/Шибеник

Почетком 19. вијека на челу породице у Варошу био је Крсте Трива. Могуће да је досељеник са Седрамића код Дрниша, пошто је презиме постојало само у том селу (били су православци парохије Кричке, 1830-их прешли на унију, а на крају постали римокатолици). Крсте Трива је имао сина Марка, унука Крсту рођ. 1826. и унуку Симеуну удату за Стевана Матавуља, заслужну за развој индустрије народног везива. Триве су биле богата и утицајна породица из Шибеника, посебно у доба Краљевине Југославије, када су били на значајним положајима (највише у школству).

КАЛИК (Никољдан) – Нос Калик (у парохији Скрадин), Шибеник/Варош, Вруље

Године 1654. документовани су Марко, Јован, Павко, Остоја и Тома Калик, у вези са закупом воденице код Скрадина. Милосав, Стојан и Јован Калик записани су као становници Црнице (предграђе Шибеника) 1660-их. Тома, Стојан и Мишљен Калик су 1686. пописани међу људима/војницима који су на почетку Морејског рата прешли са турске територије на млетачку страну и боравили у Шибенику. Тома и Јован Калик су 1693. били становници Вароша, а иста двојица су према млетачком катастру из 1709. имали посјед у селу Нос, касније по њима названом Нос Калик. Почетком 19. вијека у Вруљама је становао Станко Калик. Шпиро Калик је 1828. у Варошу добио Николу.

СКОЧИЋ (Никољдан) – Нос Калик (у парохији Скрадин), Лозовац/Слатка драга, Вруље и Шибеник

Настали су од Богуновића, који могуће да су потомци Вукаса, сина Богуна, који је пописан турским дефтером 1574. у Дриновцима (Миљевци) код Нос Калика, а имао је и млин/воденицу на Крки. Цвијо Богуновић је 1684. био међу православцима Шибеника који су се склонили са турске територије на почетку рата, а Секула Богуновић је 1693. становао у Варошу. Исти Секула Богуновић пок. Вучена је према млетачком катастру из 1709. имао посјед у Нос Калику, а његови потомци су носили презиме Богуновић-Скочић или само Скочић. Тодор Скочић је 1787. у Вруљама добио Ђуру. У Вруљама су постојали и током 19. вијека, а потом су нестали. У Лозовцу (заселак Слатка драга) још крајем 18. вијека био је Филип Скочић. Населили су још Скрадинско Поље (Павасовиће) и Сонковић. Трговац Илија Скочић из Нос Калика се преселио у Шибеник/Град и тамо вјенчао 1862.

КНЕЖИЋ (Никољдан) – Градина и Коњеврате

Вјероватно су потомци Јована Богуновића званог Кнежића пок. Вучена који је 1698. документован у Варошу/Шибенику (у том случају би били исти род са Скочићима). У 18. вијеку су Кнежићи постојали у Градини, гдје су најбројнији, а у 19. су одатле населили и Коњеврате. Илија Кнежић је 1773. у Градини добио Марију. Јован Кнежић 1820. добио Алексу/Лазара. Јово Кнежић је 1897. у Коњевратима добио Милицу. Пантелејмон Кнежић рођен у Градини умро је 1899. у Варошу.

ПОДУРИЉКО/ПУНДУРИЉКО – Градина/Коњеврате (на граници та два села)

Изворно презиме је Пундуриљко, записивано тако у матичним књигама до краја 19. вијека, а у 20. вијеку се јавља верзија Пондуриљко и Подуриљко. Пундуриља је била врста напитка (сурутка). Вуле Пундуриљко je становник Вароша 1693. године, а записан је и 1705. као члан православне заједнице. Јован Пундуриљко је 1730-их вјероватно живио на граници Градине и Коњеврата, гдје су добили земљу. Њихове куће катастарски припадају Градини, али су у прошлости записивани као становници Коњеврата.

ВРЉЕВИЋ (Ђурђевдан) – Радонић

Михаило Врљевић пок. Милина је 1750-их био власник земље у Радонићу. Вјероватно су имали неко друго презиме раније у Варошу (немају везе са католичким Врљевцима и Врљајцима). Ђуро Врљевић из Радонића био је настањен у Варошу 1890-их, а још раније Станко Врљевић.

ШИРКО (Ђурђевдан) – Радонић

Вукас Сирковић из Радонића 1650. године. Јован звани Вулета Сирковић пок. Драгоја из Вароша 1651. године. Ђуро Ширковић је 1750-их имао посјед у Радонићу.

ВУЛИНОВИЋ-ЗЛАТАН (Никољдан) – Радонић

Вулиновићи су старином из Кањана у Петровом пољу, одакле су у Кандијском рату досељавали у Варош, а заједно са Кричкама су населили и Братишковце код Скрадина. Били су харамбаше. Још 1585. је документован Вукеља Вулиновић из Кадине Главице (спојена са Кањанима), 1654. харамбаша Илија Вулиновић, а 1663. харамбаша Филип Вулиновић. Милин Вулиновић 1674. станује у Варошу и свједочи о индентитету неких Вулиновића из Кањана на турској територији. У 18. вијеку су из Вароша преселили у Радонић, гдје су добили земљу (Вучен и Илија 1750-их), а у презимену је настао додатак – Златан. Тодор Вулиновић рођен у Варошу је 1852. добио Јована. Никола Вулиновић-Златан се крајем 19. вијека из Радонића доселио у Град/Шибеник и тамо имао крчму.

МИЛОВАЦ – Радонић

Никола Миловац је 1693. био становник Вароша. Његов истоимени потомак је 1750-их имао земљу у Радонићу. У првој половини 19. вијека у Радонићу су били Божо, Ђуро, Шпиро, Нико, Лазар и и Антоније Миловац. Лука Миловац из Радонића (оштар/гостионичар) се преселио у Коњеврате (код римокатоличке цркве) и тамо 1886. добио Крсту који је 1911. прешао у римокатоличку вјеру. Око 1930. је презиме женидбом стигло и у Нос Калик (заселак Зељака).

ШАНДИЋ (Ђурђевдан) – Гориш

Јован Шандић је погинуо заједно са Вуком Мандушићем 1648. када су напали турску тврђаву Зечево. Шандића је опјевао фра Андрија Качић-Миошић у 18. вијеку (назива га Јованом, а не Иваном), наводећи га као сердара (“сердарство је на боју добио, а није га за новце купио”). Браћа Јован и Ђуро Шандић пок. Јована су 1677. документовани као становници Вароша. Године 1684. пописана је десеточлана породица Ђуре Шандића, који је иначе био међу водећима људима православне заједнице у Шибенику. Тома Шандић је 1693. записан у Варошу, а затим 1730-их. Вјероватно је тада живио у Горишу, гдје су добили земљу. Петар Шандић је 1788. у Горишу добио Крсту.

ГЛИГИЋ (Јовањдан) – Гориш и Коњеврате

Глигићи су потомци Глиге Зубићевића, који је 1686. био један од судија грчке братовштине Св. Јулијана. Сљедеће године се наводи у попису православаца, на челу породице од 9 чланова. Помиње се и 1697. као Морлак у Варошу, а 1709. је у Горишу. Дмитар и Симо Глигић су документовани 1732. године. Јово и Цвитко Глигић су 1780-их били у Горишу. Око 1830. су у Коњевратима добијали дјецу Пантелија и Јован Глигић.

ЛУГОВИЋ – Варош/Шибеник и Билице?

Православци Луговићи из Кошевића (Мирловић Загоре) су документовани у првој половини 17. вијека. У Кандијском рату долазе у Варош. Још 1543. записани су у једном уговору Вукдраг и Вукмир Луговић из Кошевића. Харамбаша Марко Луговић пок. Вида је становник Вароша 1656. Никола Луговић је 1666. у морлачкој чети под командом Тадије Мандушића. Станко Луговић пок. Драголе 1680. Којо Луговић 1684. и 1687. (вјероватно Станко и Којо прешли у римокатолике). Међу православном заједницом 1684. записани су капетан Марко и Лазо Луговић, а 1689. Јован Луговић. Почетком 18. вијека православној парохији Шибеник припадао је Петар Луговић. Католици Луговићи су сасвим сигурно постојали у Билицама почетком 18. вијека, гдје је 1708. Анте Луговић добио Шимуна.

ЗУБИЋЕВИЋ (Јовањдан) – Варош/Шибеник

Петар Зубићевић је 1608. био један од вођа устанка против Турака, а исте године је од Турака откупљен Радивој Зубићевић из Велушића код Дрниша. Харамбаша Миливој Зубићевић је документован 1653. Међу пописаним православцима у Варошу/Шибенику из 1687. године, налазе се Глиго, Грубиша, Милин, Радо и Тодор Зубићевић. Од Глиге Зубићевића су потекли Глигићи из Гориша. Презиме Зубићевић више није постојало у матичним књигама у 19. вијеку. У Скрадину су још увијек били записивани крајем 18. вијека.

ДРАГОЛОВИЋ – Град/Шибеник

Петар Драголовић 1693. године, а брат Симо почетком 18. вијека, у Граду Шибенику. Записивани су као бугарски трговци, а надимак је био Сералија. Ђорђе Драголовић 1858. Поп Михаил Драголовић службавао је у више мјеста и умро у дубокој старости 1910. у Задру. На попису 1948. године, евидентирана је само једна особа Драгојловић у Шибенику и у читавој Далмацији (није било Драголовића).

КЛАНАЦ, ПАЛИГАЋА, ОСТРОГАШ, МИЉЕВАЦ, ТОМАШЕВИЋ, НИКИЋ, МИЛИЧИЋ, ТОКМАК, ВРЗИПРЊА, ГРБЕША, ДОБРИЋ, РАИЧЕВИЋ, ВУКЧЕВИЋ – само су нека од православних презимена документованих у Шибенику у 17. вијеку, а којих више није било у каснијем периоду.

 

Остала презимена

ВИДАК Крсте је 1813. добио Петра у Варошу. Крсте и Петар Видак 1874.

ЧУЧУК Марко  је 1842. добио Николу у Варошу.

ЧЕЛАР Крсте  је 1858. добио Анту у Варошу.

БАБИЋ Шпиро је 1833. добио Николу у Граду.

ЛОНЧАР Лука  је 1822. добио Николу у Граду.

ШУШИЋ Тодор је 1822. добио Јована, будућег пароха, у Граду.

ДИМИТРОВИЋ Ђорђе је 1826. добио Кату у Граду.

ПЕТРАНОВИЋ-СЛАМУША Марко рођен у Дрнишу, доселио се у Шибеник почетком 19. вијека. Његови синови су били чувени Божидар (Теодор) Петрановић и владика Герасим Петрановић.

ПЕТРАНОВИЋ-ДУНДАК Јаков рођен 1800. у Дрнишу, живио је у Варошу.

ПЕТРИЧЕВИЋ Илија вјероватно рођен у Дрнишу, становао у Варошу почетком 19. вијека.

ЈОВИЋ Георгије вјероватно рођен у Дрнишу добио је 1819. Андрију у Граду.

ЊЕГУШ Тодор (Варош) рођен у Дрнишу је 1853. добио Јована који се преселио у Град и држао крчму. Његов син је био социјалиста Никола Његуш који је покушао атентат на министра у Бечком парламенту.

ПАВЛОВИЋ Никола (Град) рођен у Кањанима/Кадиној Главици је 1811. добио Марка.

МАРТИЋ Тодор рођен у Миочићу се вјенчао 1858. у Граду, а касније настањен у Коњевратима.

ПАВЛИЋ Симеон (Град) из Миочића се вјенчао 1860.

ЈЕЛИЋ Симо из Биочића (трговац) се 1868. вјенчао и живио у Граду Шибенику. Петар Јелић из Биочића се 1885. вјенчао са Божицом, удовом Шпире Кнежића из Градине и доселио у њену кућу (презиме постоји и данас у Градини).

ГРАОВАЦ Јандрија (1824-1910) из Штикова се у Билицама вјенчао са Маријом Ерцег. Насљедник куће је био Марко за кога се наводило да је наход (усвојен), те под презименима Граовац-Ерцег и ДРАГУТИН, а 1897. је добио сина Николу Драгутина.

ИВАЗ Илија  из Сиверића је умро 1888. у Варошу.

БЕАДЕР Марко рођен у Житнићу 1846. у Варошу добио Анастасију, а Петар Беадер рођен у Житнићу 1867. у Варошу добио Нику.

КАШИЋ Нико рођен у Житнићу 1894. у Варошу добио Ђуру.

ЏАЛЕТА Јован рођен у Баљцима се 1863. вјенчао у Варошу.

ДЕДИЋ Крсте рођен у Миочићу се 1859. вјенчао у Варошу, а његови потомци су били Арсен и Милутин Дедић. Алекса Дедић рођен у Миочићу се преселио у Билице и тамо 1852. добио Николу.

БЕЉАН Крсте рођен 1856. у Миочићу, живио је у Шибенику.

ВУКОВИЋ Андрија рођен у Биочићу се 1867. вјенчао у Вруљама са удовицом Скочић.

КУЛИШИЋ Симо рођен у Врлици је 1838. у Варошу добио Шпиру. Још раније је ту био Тодор Кулишић.

ОМЧИКУС Сава рођ. у Радучићу, богати трговац и добротвор из Шибеника, учествовао на изборима 1848. године.

РАПО Петар рођен у Уздољу у Граду је 1821. добио Томицу.

ВЕРИЋ Евтимије рођен у Рамљанима се 1867. вјенчао у Граду.

ЛЕШО Ђорђе (занатлија) рођен у Рамљанима се 1868 вјенчао у Граду.

ТРИШИЋ Тодор рођен у Орлићу 1862. у Граду се вјенчао и добио Петра.

ЈОВЧИЋ Лазар рођен у Отишићу се 1851. вјенчао.

МАЉКОВИЋ Илија рођен у Кукру/Врлици се 1862. вјенчао у Граду.

МИЉКОВИЋ Владимир (пећар) рођен у Кољанима се 1871. вјенчао у Граду.

СЛИПЧЕВИЋ Филип рођен у Кољанима (ислужени војник и трговачки служитељ) се 1872. вјенчао у Граду.

ТРИВИЋ Петар (трговачки слуга) рођен у Подосојама код Врлике се 1868. вјенчао у Граду.

КРЕЧАК Ђуро/Марко (трговачки слуга) рођен у Подосојама се 1872. вјенчао у Граду.

ПАКЛАР Лазо рођен у Биочићу у Коњевратима 1850. добио Тодора који се преселио у Град.

ОЖЕГОВИЋ Марко рођен у Биочићу је 1837. у Варошу добио Тому.

ЧОЛОВИЋ Јован (трговачки слуга) из Тепљуха, настањен у Граду, био кум 1863.

ПОКРАЈАЦ Марко рођен у Развођу је 1854. у Варошу добио Јована.

БЕРША Алекса из Развођа, настањен у Варошу добио 1879. Марију.

ШКАРО Марко (трговац) рођен у Радошићу се 1886. вјенчао у Варошу.

ВУКШИЋ Јован рођен у Кричкама се 1886. вјенчао у Варошу.

МЕДАКОВИЋ Јован рођен у Книну био 1858. кум у Граду.

ТРЗИН Јован вјероватно рођен у Мирловић Пољу био кум више пута 1860-их у Граду.

ВУЈИНОВИЋ Григорије (трговац) рођен у Отону био кум 1871. у Варошу.

ВРАЊКОВИЋ Ђорђе рођен у Миочићу био кум 1858. у Шибенику.

МИЛАШ Трифун (трговац) рођен у Цетини, а настањен у Граду је 1863. са Маријом Валмасиони (Италијанка) добио Анђелију и том приликом је записано да су родитељи вјенчани 1851. Њихов син Никола – владика Никодим Милаш рођен је у Шибенику 1845. године (по свему судећи прије вјенчања).

ПОПОВИЋ Шпиро рођен у Бискупији 1890. добио Симу.

ЈАРАМАЗ Тодор рођен у Врбнику се 1898. вјенчао у Варошу и добио Лазара.

ОПАНЧИНА Илија рођен у Дрнишу се 1893. вјенчао у Варошу.

ЦРНЧЕВИЋ Никола рођен у Биочићу се 1897. вјенчао у Граду.

ЈАВОР Стеван (парох) рођен у Задру је 1887. добио Милену.

СИМИЋ Симо рођен у Имотском добио у Варошу Петрицу која се 1864. удала за Кулишића.

МИТРОВИЋ Јован (трговац) из Скрадина се преселио у Шибеник и тамо вјенчао 188о.

СМОЉАНОВИЋ Никола (Град) рођен у Госпићу се вјенчао 1863.

ДРОБАЦ Лука из Грачаца настањен у Граду добио 1877. Владислава и Јована.

ЛУКАЧЕВИЋ Јован (чизмар) рођен је у Граду Шибенику, а 1848. је добио Петра. Анастасија Лукачевић је била мајка Божидара и Герасима Петрановића. Презиме је стигло у Шибеник крајем 18. вијека, из Подгорице.

БОГДАНОВИЋ Василије/Михаил (Град) рођен у Бањалуци је 1839. добио Спиридона. Још 1693. је био Станко Богдановић у Граду.

БОШКОВИЋ Стефан (Град) рођен је прије 1800. (вјероватно трговачка породица из Херцеговине)

МАГАЗИН Ристо (Град) рођен у Заградињу у Херцеговини.

СУНДЕЧИЋ Нико (Град) рођен у Имотском се 1873. вјенчао у Шибенику.

ШПАДИЈЕР Марко (Град) рођен на Цетињу 1864. био кум.

ПОПОВИЋ Симо, занатлија, (Град) рођен у Морињу у Боки био је 1861. кум и живио у Шибенику.

ЕЛАКОВИЋ Ристо (Варош) из Ускопља у Херцеговини се 1863. вјенчао у Шибенику.

 

Извори:

Подаци о најстаријим православним презименима из 17. вијека преузети су од Кристијана Јурана (Stari i novi stanovnici Šibenika i njegovih predgrađa u drugoj polovici 17. i početkom 18. stoljeća, Državni arhiv u Šibeniku, 2016).

Слободан Зрнић је пронашао податке из православних матичних књига парохије Шибеник (рођених 1862-1890, умрлих 1888-1920, вјенчаних 1858-1920) и из појединих млетачких катастара.

Шематизми Епархије далматинске и Српско-далматински магазин.