Порекло Арсена и Милутина Дедића

12. марта 2021.

коментара: 4

Музичар Арсен Дедић (1938-2015) и академски сликар Милутин Дедић (1935-2021) рођени су у Шибенику, у мешовитој породици. Отац Јован је потицао из градске породице, а мајка Вероника рођ. Мишковић из Рупа код Шибеника. Арсен је био познат певач, композитор и текстописац на простору бивше Југославије, док је Милутин као сликар умро у Београду, радо говорећи о свом животу и прецима.

Дедићи у Миочићу и Шибенику

Дедићи потичу из села Миочић код Дрниша, одакле се прадеда Крстан/Крсте (1829-1910) пок. Тодора и Ксеније рођ. Павлић, средином 19. века одселио у Шибеник. Старо презиме Дедића било је Преочанин и обе верзије су записиване у прошлости. Крсна слава породице је Свети Архангел Михаило (Аранђеловдан). Презиме Преочанин постоји још у Цетини код Врлике, а слава је такође Аранђеловдан, што потврђује њихову повезаност са Дедићима из Миочића. У Миочићу су на млетачком катастру из 1710. године евидентиране породице Милана Преочанина (19 чланова) и Радивоја Преочанина (8 чланова). Године 1735. били су Јован (7 чланова) и Миајло (9 чланова), а 1755. само Митар са 19 чланова породице. У 19. веку су исте особе на неким местима у матичним књигама уписане као Преочанин, а на другим као Дедић. У Миочићу су почетком 19. века, осим Крстановог оца Тодора, документовани још Тома Преочанин-Дедић, који је са Јованком Ветнић 1827. добио Максима, те Јован Преочанин-Дедић, који је са Тодором Вуковић 1839. добио Дмитру. Осим тога, Крстан је имао браћу Јована (рођ. 1826), Дамјана (рођ. 1838) и Кузмана (рођ. 1841), као и неколико сестара. Више породица Дедића је постојало у Миочићу и након одласка Крстана.

Крстан Тодоров је за супругу узео Анастасију Керић из Житнића код Дрниша. У Шибенику је брачни пар добио Тодора (1860), Јована (1863) и Шпиру (1865). Тодор се 1886. године венчао са Петрицом-Перком Лаурић и подигао кућу у Варошу, предграђу Шибеника. Његова супруга је потекла из старе српске породице Лаурић, специфичне само за Шибеник. Имали су синове Јована (1902-1983), Михаила (1890-1957), Јосифа и Крсту (1906-1985). Јован је био отац Арсенија и Милутина, а 1930-их је у музичкој секцији Соколског друштва у Шибенику имао функцију архиватора. Његов брат Крсте био је задужен за позоришну секцију филхармонијског друштва Коло, а имао је сина Тодора (1936-2014), музичког уредника на телевизији.

Напомена: Анте Пућо је први повезао Дедиће са презименом Преочанин и указао на катастар из 1710.  Далибору Јелачи захвалност за увид у остале млетачке катастре. Слободан Зрнић је пронашао податке из матичних књига. Хвала и покојном Милутину Дедићу на причама о прошлости породице. 

АУТОР: Сарадник портала Порекло Слободан Зрнић

Претходни чланак:

Коментари (4)

Одговорите

4 коментара

  1. Đorđe

    Sve koji su znali Milutina, rastužila je vest da je podlegao koroni. Svestrana ličnost, koja je u svojim sveskama crtao kulturnu istoriju Beograda, Srbije ,sveta,,vodenice, Hilandar…Po obrazovanju je istoričar umetnosti. Osnivač je teatra poezije. Pre desetak godina sam ga pitao odakle su Dedići dalekim poreklom. Odgovori mi je da su dalekim poreklom iz Kuča, gde i sada ima Dedića. Da li se u međuvremenu došlo do nekih novih saznanja o poreklu ?

    • Слободан Зрнић

      Презиме Дедић из Далмације се не може повезати са Дедићима из других крајева, што је генерално доказано и за друга презимена, ма колико ретка била. То порекло од Куча је сигурно нека новија конструкција, јер Срби у Далмацији немају тако сачувана предања и присутни су у Далмацији најмање 500 година.

  2. Ante Pućo

    Molio bih ispravku.
    Ja Ante Pućo sam osobno poslao ove podatke iz Mletačkih katastara iz 1710., 1735. i 1750. kaio i što sam uspio povezati rod današnjih Dedića sa ex Preočanima iz sela Miočić pokraj Drniša.
    Smatram da imam moralno pravo da se istina u cijelosti isptavi.
    Unaprijed hvala i molim za razumjevanje.