Никола Његуш – Србин који је 1911. пуцао у Бечком парламенту

17. јануар 2018.

коментара: 3

 

Аутор: Слободан Зрнић

Никола Његуш (1886-1915) био је Србин из Шибеника, ватрени социјалиста, који је 1911. године пуцао на аустроугарског министра правде Хохенбургера, усред Бечког парламента. Већ раније је хапшен због социјалистичке пропаганде и насилних поступака у циљу остваривања својих идеја. Исписао се из православне цркве, назвавши себе „безвјерцем“, а умро је у тамници, не дочекавши слободу. Његово име је за вријеме СФР Југославије носила једна улица у Шибенику.

Дрнишки Његуши

Његуши су угледна српска породица из Дрниша, а даљим поријеклом из Црне Горе. У Дрнишу је најстарији познати био Лука Његуш (18. вијек). Николин дјед Тодор Његуш Јованов, доселио је из Дрниша у Шибеник, када му је брат Никанор ту оставио кућу, јер је постао црногорски владика за вријеме владавине књаза Данила. Никанор Ивановић Његуш (1825-1894) обављао је функцију митрополита црногорско-брдског двије године (1858-1860), а онда га је књаз Никола протјерао у Русију. Неофит Његуш (1823-1900), трећи брат, рођен као Никола, био је јеромонах и служио је једно вријеме у манастиру Крка. Обављао је и функцију дрнишког пароха.

Тодор Његуш се у Шибенику оженио 1858. године и добио Јована, Николиног оца. Јован је био трговац и држао је крчму „Andemo dal Jovo“ (1922. прешла у руке М. Јураса) на обали. Са Маријом Ковачевић је имао петнаесторо дјеце у шеснаест година брака. Често је пуцао из пиштоља у алохолисаном стању, уобичајеном за њега, а умро је када је Никола имао само 12 година. Био је строг према дјеци. Николин старији брат Петар (1881-1942) је такође учествовао у радничким покретима.

Живот и политичко ангажовање Николе Његуша

Никола Његуш је још као мали изучавао столарски занат у Угарској, а потом је пошао у војну службу, током које је читао социјалистичке новине и постао ватрени социјалиста. Као војник се једном приликом придружио демонстрацијама у Сплиту и викао: „Живио социјализам“! Због тога је затворен на 21 дан. Касније је постао члан Социјалистичке партије.

Његуш је 1907. године осуђен на мјесец дана тешке тамнице, због напада на др Иву Крстеља, начелника града Шибеника. Када се 24. априла те године, заједно са својим пријатељима, Његуш враћао са неког излета и угледао Крстеља на обали, почео га је жестоко псовати, упућујући му притом и пријетње. Изашао је из кочије и потрчао за начелником, хватајући се за џеп, што је изазвало сумње да има оружје. Начелник Крстељ је био доста далеко, а један од Његушевих пријатеља је интервенисао и зауставио га.

Осуђиван је и због дијељења социјалистичких списа и ширења пропаганде. Такође је био дописник социјалистичких новина. Често је одлазио из Шибеника и боравио у Хрватској и Србији. Одржавао је блиске односе са Илијом Ивковићем из Шибеника, једном од актера Бомбашке афере у Црној Гори 1907. године, када је покушан атентат на књаза Николу.

Направио је преседан својим исписивањем из православне цркве 1910. године, што је записано у матичној књизи рођених. Постао је безвјерац. То је био јединствен случај да се неко испише из православља, а притом не пређе у другу вјеру, поготово имајући у виду да су његови рођаци били угледни свештеници.

Пуцњава у Бечком парламенту

Пуцњави у Бечком парламенту 5. октобра 1911. године, претходио је масован протест (17. септембра) у Бечу, због изразитог поскупљења основних животних намирница. На улице је изашло око 36. 000 демонстраната предвођених Социјалдемократском партијом. Митинг се претворио у оружани сукоб и четворо људи је страдало, док су многи радници ухапшени и осуђени. Вијест о овом догађају је узрујала Николу Његуша. Он је неколико дана боравио у Сплиту, гдје је и набавио пиштољ, а затим је отпутовао у Задар и Трст и на крају у Беч. Улазницу за парламент му је обезбиједио чиновник Паулин, такође социјалиста, којег је познавао већ 12 година.

Покушај атентата је само врхунац немилих догађаја у парламенту тога дана. Прво је дошло до туче између чешких и њемачких посланика, када се расправљало о потезу бечког магистрата, који је затворио чешке школе у овом граду. Потом је кренула прича о поскупљењима и крвавим демонстрацијама. Социјалдемократски заступник др Виктор Адлер је окривио министра правде Хохенбургера за ескалацију сукоба, на шта се овај насмијао. Његуш прије тога није ни знао како министар изгледа, а његов подсмјех га је додатно изнервирао. Извршио је напад у тренутку када је Адлер рекао: „ Ја се чудим да народ трпи своју биједу и да се још није узбунио“. Његуш је из галерије, удаљене 18 метара, пуцао према министру пет пута, али га није погодио. Меци су прошли поред Хохенбургера, министра наставе грофа Стирга и подпредсједника Погачника. Његуш је након испаљених хитаца узвикнуо: „ Живила интернационална социјална демократија“!

Суђење и смрт

Никола Његуш се приликом суђења бранио, да није планирао атентат, већ да је спонтано реаговао и да није циљао министра. Свједочили су његова мајка, брат и лица из војске, која су генерално имала позитивно мишљење о њему. Брат Петар је рекао да је Никола прије војске био добар српски патриота, а да је тамо постао социјалиста. Одбрана се позивала на неурачунљивост, али то није прихваћено. Порота је пресудила да је крив за покушај убиства, иако су 2 од 12 поротника гласала против. Осуђен је на 7 година тешке тамнице, са постом сваких три мјесеца. Умро је у јеку Првог свјетског рата, 26. априла 1915. године, у затвору близу Беча (Кремс).

Извори:

  • Дневне новине Хрватска Риеч (Шибеник, 1911)
  • Православна матична књига рођених парохије Шибеник (1862-1889)
  • Шибеник кроз стољећа (Славо Грубишић, 1974)

 

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Драган

    И шта сад? Треба да величамо овог неверника и атентатора?