PIŠE: Saradnik portala Poreklo dr Miloš Timotijević
Oslobodilački ratovi Srbije 1912-1918. odneli su na stotine hiljada života oficira i vojnika. Ne samo da nikada nije napravljen spisak svih poginulih, već se i za veoma istaknute pojedince malo toga zna, uključujući i njihovo poreklo.
U takve ljude spadaju braća Aleksandar i Dušan Glišić iz Čačka. Stariji brat potpukovnik Aleksandar Glišić (1873-1912) bio je junak Kumanovske bitke koja je odlučila Prvi balkanski rat i kao takva bila početna pobeda srpske vojske u borbi za nacionalno oslobođenje i ujedinjenje, a mlađi brat Dušan Glišić (1875-1915) bio je takođe istaknuti komandant u Kumanovskoj bici, da bi potom postao načelnik Podoficirske škole u Skoplju i 1915. kod Uroševca oduzeo sebi život kao komandant Đačkog bataljona „1300 kaplara”.
Porodica Glišić poreklom je iz Donjih Branetića kod Gornjeg Milanovca. Njihovo prvobitno prezime je Glišović. Prema terenskim istraživanjima Milenka Filipovića iz sredine XX veka familija Glišović iz Donjih Branetića slavi Đurđevdan i sa još nekoliko porodica drugačijeg prezimena čini zajednički rod Šopala.
Marko Glišović (1833-1900), otac braće Aleksandra i Dušana Glišića, prema popisu žitelja Čačka iz 1863. bio je terzija, bez imovine i sa malim godišnjim prihodima. Sledeće 1864. Marko je oženio Petriju, ćerku Dimitrija Kojića iz Štavice ispod planine Rudnik, a kum na venčanju bio je Dimitrije Protić iz Beršića. Skraćivanje prezimena Glišović na Glišić usledilo je tek posle 1875. godine.
Prema dosadašnjim saznanjima Marko i Petrija Glišović-Glišić imali su najmanje desetoro dece, ali su samo trojica sinova doživela zrelost. Nakon rođenja, u ranom detinjstvu i mladosti umrlo je sedmoro, a u zrelom dobu poginilo još troje dece: Katarina – Kata (1865-1869), Čedomir (1868), Kosara – Jegda (1870-1875), Jeka (1871-1877), Aleksa – Aleksandar (1873-1912), Dušan (1875-1915), Ilija (1877), Katarina (1879-1880), Milutin (1880-1914), Sofija (1883-1905).
Matične knjige rođenih označile su rođenje Sofije Glišić (1883-1905) kao jedanaesti porođaj Petrije Glišović-Glišić. Dosadašnja istraživanja registrovala su deset Petrijinih porođaja za 18 godina (1865-1883), tako da je malo verovatno rođenje još jednog deteta, osim u ranom periodu braka. Možda se pod zapisom od 18 (30). decembra 1866. o rođenju deteta Vlastimira čiji su roditelji Marko i Petrija Milovanović, zapravo nalazi još jedan sin porodice Glišović-Glišić iz Čačka. Naime u to vreme u Čačku samo su Marko i Petrija Glišović imali takva lična imena i kumstvo iz sela Beršića, što nas upućuje na pretpostavku da su koristili i prezime Milovanović, ili je sveštenik pogrešno upisao prezime.
Aleksandar Glišić je osnovnu školu i niže razrede Gimnazije završio u zavičaju (1888). Školovanje je nastavio u Šapcu i Beogradu. Potom je završio je Nižu školu Vojne akademije (1890-1893), zatim i Višu školu Vojne akademije (1900-1902) kao drugi u rangu X klase. Posle završetka Niže vojne škole proizveden je u čin pešadijskog potporučnika. U čin poručnika unapređen je 1896, kapetana II klase 1899, kapetana I klase 1901. godine.
Dušan Glišić je 1891. završio četvrti razred Gimnazije u Čačku, Nižu školu vojne akademije (1897), potom i Višu školu vojne akademije (1901) u Beogradu. Čin potporučnika dobio je po završetku Niše vojne škole, poručnika 1899, kapetan II klase 1901. godine.
Upravo u ovo vreme dolazi do preloma u životu braće Glišić. Već od kraja 1901. pridružuju se užem jezgru oficira koji su pripremali svrgavanje kralja Aleksandra i kraljice Drage Obrenović. Tokom 1902. njihova povezanost sa krugom zaverenika oko oficira Dragutina Dimitrijevića Apisa (1876-1917) i političara Živana Živanovića (1852-1931) postaće još snažnija.
Aleksandar Glišić unapređen je u čin majora 1905, potpukovnika 1910. godine. Njegov brat Dušan 1908. postaje major, a potpukovnik 1913. godine. Nije se ženio.
Dok je bio ađutant kralja Petra I Karađorđevića 1909. godine, Aleksandar Glišić je oženio ćerku političara Živana Živanovića, koja je bila i sestričina Dragutina Dimitrijevića Apisa. Kum na venčanju bio je prestolonaslednik Aleksandar I Karađorđević, koji mu je posthumno krstio ćerku.
Živan Živanović je sa Jelenom Dimitrijević (1863-1945) dobio ćerku Stanislavu (1887-1966) koja se udala za Aleksandra Glišića sa kojim je rodila ćerku Jelenu Nenu (1912-1972). Ona se udala za Josifa Grgića (1909-1993) sa kojim je dobila sina Aleksandra Grgića (1943-2015), a on ćerku Jelenu.
Potpukovnik Aleksandar Glišić nije dočekao rođenje svoje ćerke. Poginuo je 23. oktobra 1912. kod Mladog Nagoričana gde je i sahranjen, a kosti su 1913. premeštene u portu crkve u Kumanovu. Već 1916. bugarska vojska uništila je njegov spomenik, a kosti bacila na nepoznatu lokaciju.
Milutin Glišić (1880-1914), najmlađi Aleksandrov i Dušanov brat, poginuo je 1914. u borbama kod Višegrada kao rezervni potporučnik. Austrougarska granata mu je otkinula glavu, telo je na brzinu je sahranjeno u masovnu grobnicu, tako da se nikada nije utvrdilo njegovo grobno mesto.
Milutin je u braku sa Ružicom Ristivojević dobio je ćerku Olgu i sina Stevana koji je 1932. završio Vojnu akademiju. Olga se udala za sudiju Milutina Ćosića, sa kojim je dobila ćerku Ileanu Ćosić (1933), koja je radila kao književni kritičar i istoričar, književni prevodilac sa engleskog i francuskog i sa srpskog na engleski jezik.
Vukosava Glišović, tetka braće Glišić, udala se u čačansku porodicu Majstorović. Njeni sinovi Radomir, Milutin i Dimitrije Majstorović živeli su u Beogradu. Među njima se naročito isticao Radomir Majstorović „Čika Raka” (1871-1933), hemičar, profesor Velike škole, upravnik u Ministarstvu finansija, direktor mnogih državnih i privatnih preduzeća, učesnik oslobodilačkih ratova, saradnik vladike Nikolaja Velimirovića.
Petrija Glišić je posle 1900. i smrti svoga muža Marka otišla u Beograd kod svojih sinova. Imala je tu nesreću da sahrani svu svoju decu. Na kraju i Dušana koji je izvršio samoubistvo kod Uroševca, gde je i pokopan. Petrija je umrla krajem 1915. u Prizrenu među izbeglim srpskim stanovništvom.
Komentari (0)