Порекло презимена, село Доњи Бранетићи (Горњи Милановац)

31. децембра 2014.

коментара: 1

Порекло становништва села Доњи Бранетићи, општина Горњи Милановац – Моравички округ. Према књизи Миленка Филиповића „Таково“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Donji Branetici

Положај села.

Већи део села ја на повијарцу између потока Браничице и Јасика (Љесковице), а у коси, десно од Браничице налазе се Ивановићи, Димитријевићи и Доњи Јововићи. Блага страна, лево од потока, Поље, везује за Љевају.

Воде.

Село има више извора а то су: Доњи Извор, Ивановића Извор, Балавац, Студенац, Јелића Чесма, Врело и Велики Бакрач.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су на местима: Браничица, Елдовиште, Урвине, Орлова Главица, Плоче, Јасик, Поље, Врановица, Такиша, Старо Село (ливада) и др. Село има селину (шума и пашњак) на Врановици и Доњим Странама.

Тип села.

Село је разбијеног типа и има 96 домаћинстава. Дели се на родовске групе, међу којима си истичу Дробњаци. Гробље је на Такиши, на повијарцу. Вашар је код цркве на Други дан Васкрса а литија се носила на Велики Спасовдан.

Старине у селу.

Године 1924. саграђена је врло лепа црквица од камена наместу Јовању, на граници према Озрему. И раније је ту била црква са старинским гробљем, „маџарским“. Приликом градње садашње цркве у земљу ју пронашли трапезу од старе, а налазили су и паламаре. Надгробни споменици су употребљени за градњу цркве. Ј. Мишковић је видео на том гробљу плоче призматичког троугластог облика. Прича се како се код те старе цркве погинули младенци, који су били дошли на венчање; из шуме је искочио јелен и поплашио коње. Једно место на потесу Јасику, на повијарцу, зове се Старо Село; нема никаквих предања о том месту, на коме од скора има опет кућа. Од пре 60 година почело је грађење кућа и у Пољу, има их, за сада, пет. У селу се налазио недавно разбијени Савин Камен са рупом у којој се задржавала кишница, којом су се умивале жене ради лечења. Иза цркве је Леонтијева башта, где је била кућа попа Леонитија, некадашњег свештеника у старој цркви: пре Леонтија је био поп Тале, а успомена на њега се чува у називу парцеле Таловине.

Порекло становништва.

-Јелићи, раније Јовановићи, славе Јовањдан. Они спадају у најстарије становнике у селу, као и Ивановићи и Милошевићи и сви се они сматрају старинцима и поред тога што знају да им је предак дошао из Босне. Када су дошли становали су у земуници у потоку, до саме Браничице. Њихов предак је трговао стоком још за време Турака.
-Ивановићи, раније Петровићи, славе Ђурђиц. Они су пореклом из Херцеговине. Сада имају надимак Лепири. Прво су им куће биле у потоку. Предак Ивановића довео је претке Аксентијевића и Милошевића и поклонио им земљу да би имао комшије.
-Милошевићи или Чеперковићи, славе Никољдан. Они су непознатог порекла.
-Аксентијевићи, славе Ђурђевдан. Петар, отац прадеда Аксентија Страњевића дошао је од Ужица, из Добриње и најпре служио код Ивановића.
-Дробњаци, славе Ђурђевдан. Они су дошли из Сјенице а старином су из „Црне Горе“. Прадед, односно прапрадед (чукундед), звао се Радивоје Веселиновић.
-Даниловићи и Гачиновићи, славе Стевањдан. Они воде порекло од два брата који су дошли из Црне Горе, тобоже из Даниловграда. Данило је чукундед Обрада Даниловића, човека од 65 година. Прича се да се кнез Милош крио од Даниловића.
-Јововићи и Димитријевићи, раније Тешовићи – славе Никољдан. Прадед је дошао из ужичког Качера. Убио је Турчина па је побегао. Јововића има насељених и у Љеваји. На надгробном споменику Симеуна Јововића пише да је умро 1849. године а поживео је 55 година. Њихово досељавање, дакле, пада вероватно у почетак 19. века. Они су већ били дошли док је предак Јелића био трговачким послом изван села, па им је оборио „бусару“, коју су они били подигли, те су морали да се преместе на данашње место.
-Глишовићи, Петровићи и Обрадовићи су један род, раније – а и сада – са општим именом Шопали. Сви славе Ђурђевдан. Дошли су из ужичког Качера истог дана када и предак Јововића. Даљим пореклом су из Црне Горе. Петровића има исељених у Ручићима а Глишовића у Грабовици.
-Новаковићи, славе Никољдан. Добривоје Новаковић, сада у Америци, дошао је из Озрема свом ујаку као посинак и овде засновао породицу.
-Мијатовић М., слави Никољдан. Он је дошао из Горњих Бранетића баби у кућу и остао овде као наследник.
-Јевтовићи, славе Ђурђевдан по имању. Отац им дошао пре 60 година из Варага „на имање – у кућу“.
-Трнавци М. и И., славе Лучиндан. Отац, односно дед, дошао је пре 55 година из Горњих Бранетића жени „у кућу“.
-Трнавац Љ. је дошао пре Другог светског рата код тетка а после се оженио од Дробњака и остао у селу.
-Калиманчевић, слави Ђурђиц. Он је дошао 1918. године из Угриноваца „на мираз – жени у кућу“.
-Чолићи, славе Никољдан. Отац им је дошао из Озрема пре 55 година „жени у кућу“.
-Павловић, слави Ђурђиц. Дошао код деда из Доњих Бањана, пре 20 година. Тамо је слави Лазаревдан.
-Гачиновић Милорад, стварно Вујичић, слави Стевањдан. Он је дошао као посинак из Озрема пре 17 година.
-Ковачевић је дошао из Теочина „на мираз“ у Дробњаке 1943. године.
-Симовић, славе Ђурђевдан. Он је дошао из Ручића „жени у кућу“, такође у Дробњаке, 1943. године.
-Тодоровић је дошао из Рељинаца „на имање“ у Глишовиће, 1947. године.
ИЗВОР: Миленко Филиповић – Таково. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Milan Gačanović

    Gačinovići su Gačanovići. Ovo se odnosi na Takovski kraj.