Порекло презимена, село Горњи Бранетићи (Горњи Милановац)

31. децембра 2014.

коментара: 2

Порекло становништва села Горњи Бранетићи, општина Горњи Милановац – Моравички округ. Према књизи Миленка Филиповића „Таково“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Gornji Branetici

Положај села.

-Насеље је веома пространо и дели се на четири главна већа дела: Врановица – по странама и косама брда Врановица и лево од речице Озренице; Проструга (Арнаути, Арнаутлук или Турци) са амфитеатралним положајем, на благој падини испресецаној плитким потоцима; Боблија – по гребену и странама моћне косе између два потока (Макиш дели од Проструге) а испод брда Липоваче, које веже за Рајац; Маџарац је распоређен амфитеатрално по косама и странама испод Видића брда око потока Маџарца. На средини села је Варошица.

Воде.

-Од Великог Врела између Боблије и Маџарца настаје Озремица; остали важнији извори и врела су: Трнавска Чесма, Бела Вода, Радовића Стублина, Луковића Чесма, Батинчева Чесма, Лазинац, Водица, Пором (чија вода брзо понире) и многи други. Поред више безимених потока кроз насеље теку Бранетићка Ријека и Маџарски Поток.

Земље и шуме.

– Главни потеси – њиве, ливаде и забрани су у Врановици и Прострузи и то: Поповкуша, Трњаци, Чаирац, Питара, Липовита, Велике Ливаде, Јоксовица, Клен, Башча, Лучица, Јазовпис, Гебовина, Пауново Брдо, Висока, Камаљ, Корист, Лисине, Дољача, Поросавац, Врановица, Јаћимов Брезак, Градине (некада ограда „плацева“), Шљивићи, Мићинац, Под, Трлине, Бабино Колено, Велика и Мала Њива, Кључ, Крчевина, Клепић, Зобиште, Башча, Марковина, Стевовина, Крајеви, Котарић, Врањскица, Вуловац, Паљевица, Проструга, Липе, Ливадак, Брезе; у Боблији: Липоавча, Кладе, Велико Брдо, Зуковина, Чанак-Вода, Барице, Пољане, Виноградина, Кршеви, Зукановац (вода и парцела), Башчина, Брегови, Јоксимовача, Јоловина, Јасиковача, Каменовача; У Маџарцу: Циганско Падалиште, Кршеви, Јасење, Старе Градине (биле су ограде „плацева“), Обарци, Поље, Липовита, Сушевине, Видића Брдо, Лучића До и Вртаче.
Село је имало велику „селину“, око 400 хектара; оно што појединци нису захватили постало је државна својина. У селу има седам воденица са по једним витлом.

Тип села.

-Насеље је разбијеног типа и куће су раштркане и скоро свим деловима. Изузетак чини варошица, која се развила око друма, ниже некадашњег Састанка у ливади између Макиша и његове безимене притоке. Варошицу чини: општина, школа (од 1911. године), учитељски станови, земљорадничка задруга, задружни дом, занатске радње (абаџије-2, ковач, каменоразец-2, колар и бојаџија) и неколико кућа. У селу је 265 домаћинстава. Некада је било заједничко гробље за све засеоке у Трнавцима (Врановица), које је испуњено и напуштено, па сада сваки засеок има своје гробље.
Сеоска слава је Мали Спасовдан. На Госпојину је вашар, који се развио од славе стрељачке дружине, основане пре 60 година. Од 1947. године одржава се вашар 7. јула на месту Липовито, где је 1943. године погинуло 6 партизана.

Старине у селу.

-У селу су налажени предмети из праисторијског доба. На више места је „маџарско“ гробље. На стрмој коси званој Брегои, са обе стране пута налази се већи број малих и осредњих надгробних стубова, нетесаних или делимично тесаних. Готово на сваком је запаран крст. У пољу Маџарцу крај истоименог потока била је, по причању, црква или манастир. Прича је да је ту била и „маџарска варош“ те да су остаци калдрме и темеља, управо трагови таквих тврдњи. Прича се да је ту вођена борба у којој су изгинули многи Маџари. Мостић на друму преко потока Маџарца зове се „маџарска ћуприја“ а сада зову „маџарским“ и три гроба Жижовића из 19. века, покрај потока и друма. На месту Виноградини (у Трновачи) има „манастирица“ или црквина. Неки веле да су ту били збегови за време Турака. На Састанку се виде три оборена надгробна споеника а познаје се да је било и више гробова, окренутих истоку. На месту Сланцу на Липовачи има неких старих гробова; прича се да је изгинула српска војска, која се склонила у шуму, а коју је баба Рогуљића издала Турцима.

Постанак села и порекло становништва.

-Преци данашњих становника, који су први дошли, насељавали су се у шуми поред извора и нису смели да излазе у поље. Казују да је било пет породица, који су дошли и обновили село. Прича се да је Јестро, предак Јестровића, дозвао неког агу са Рудника, као да му нешто да, па га је убио у селу. Проструга је најмлађи заселак и зове се још Турци или Арнаути, јер су сви у том насељу дошли од Сјенице.
На месту данашње Варошице подигао је први кућу, пре неких 60 година, Живојин Лучић, абаџија, пошто се оделио од оца и браће. Када је просечен кроз Бранетиће државни пут од Бершића у Лалинце, пре 50 година, подигнута је једна бакалница, пренета општина а потом придошли су и други.
Родови су:
-Васовићи и Марићи, славе Ђурђевдан. Живе у Маџарцу, старином су од Васојевића, из црногорских брда, одакле је дошао предак Матија са снахом удовицом Маријом. Сам Матија имао је више синова (Васа, Ђорђе и др.). Када је дошао у Бранетиће Васи је било око 7 година. Он је погинуо у боју на Љубићу. Васовића има исељених у Шилопоју а Марића у Славковици.
-Јестровићи, славе Ђурђевдан. Предак Јестро је дошао „из Босне, од Сјенице“ и основао пету кућу у Доњим (ово мора да је грешка) Бранетићима. Довео је за собом жену и сина Живана а ствари је донео на магарету. Сину му Живан је био снажан човек те је бранио суседе од Турака. Живан је учествовао у Карађорђевој војсци. Јестровића има одсељених у Београду, Чачку и др.
-Ђурђевићи, Мијатовићи и Стевановићи, славе Ђурђевдан. Предак Ђорђе им је дошао из Црне Горе на Врановицу. Нешто му се није допало па оде у Мачву. Како су му тамо умирала деца, он се врати у Горње Бранетиће, али види да су његово место заузели Трнавци. Споразумеју се, те му Трнавци дају нешто земље и он ту остане. Ђурђевића има исељених у Бољковцима а Мијатовића у Враћевшници, Раљинцима и Накучанима а Стевановића у Озрему и Клатичеву. Неки тврде да су Ђурђевићи и Јестровићи заједничког порекла.
-Дамњановићи, Ђорђевићи, Јеличиће, Станојевићи, Јовановићи и Филиповићи чији је заједнички назив Бошковини и они су на Боблији. Они су старином из Црне Горе и сви славе Ђурђевдан.
-Радовановићи (раније Ракићи), Ивовићи, Милошевићи (Бојанинци или Копљићи) и Глишовићи први су на Боблији, заједничког су порекла. Милошевића има у Банату, куда су отишле две породице после Првог светског рата. Спадају међу најстарије родове у селу али не знају одакле су досељени. Сви славе Ђурђевдан.
-Жижовићи, славе Ђурђиц. Они су пореклом из Црне Горе, одакле су дошла три брата, па се по један населио у Леушићима, Горњим Бранетићима и Ручићима. Видећи претка да је добар радник, Василијевићи у Маџарцу даду му ћерку и земљу. Са Маџарца су појединци прелазили у друге засеоке, на мираз, а има их исељених у Брусници, Бољковићима, Ваљеву и Београду.
-Лучићи, славе Алимпијевдан. Старином су од Рајовића у околини Сјенице, одакле су бежали од Турака. Од другог брата су Боровњаци у Брезни и Бершићима. Лучића има одсељених у Јајичићима код Љига, куда су почели да прелазе пре 60 година на купљено имање.
-Василијевићи и Лазаревићи, славе Ђурђевдан. Воде порекло од Лазара и Василија, који су браћа од стричева. Њихове очеве су Турци обесили када су они били у колевкама. Стога су се њих двојица звали Удовичићима. Не зна им се порекло.
-Вуксановићи и огранци:
-Раденковићи и Петровићи, сви славе Аранђеловдан. Готово сви живе у Прострузи, где се најпре населио предак Вуксан. Он је био родом из Куча али је овамо дошао од Сјенице, где је најпре био побегао. Брат му Недељко отишао у Леушиће (Недељковићи) а Јеврем у Врачевиће у Колубари. Вуксан је био отишао најпре у Штавицу, где му се није допала вода, па је одатле прешао у Горње Бранетиће, код Водице у Прострузи. Још за жиота Вуксан је оделио сина Петра, који је трговао свињама и крио новац од оца и браће. Биће да је Вуксан дошао у Карађорђево време. Један огранак овог рода је остао у Новом Пазару. Пошто се овде населио, Вуксан је крадом ишао у Сјеницу и одатле довео још неке фамилије од свог рода.
-Радоњићи, славе Аранђеловдан. Они су старином од Сјенице и до скора су чували лонац донет одатле. Има их исељених у Горњем Милановцу, Сомбору и Чикагу.
-Старчевићи и Миленковићи други су један род, славе Аранђеловдан. Пореклом су од Сјенице; њиховог претка је родилас Вуксанова кћи.
-Величковићи, славе Аранђеловдан. Они су у Прострузи а пореклом „одозго“, од неких „Арнаута“.
-Живковићи и Аксентијевићи у Прострузи су један род, славе Аранђеловдан. Пореклом су од Сјенице. Можда од истог рода као и Радоњићи. Аксентијевићи су до скора чували „лонац сјеничар“ и у њему кували јела о собетима. Има их исељених у Бољковцима.
-Миленковићи први и Луковићи су у Прострузи, један су род и славе Аранђеловдан. Пореклом су од Сјенице. Миленковића има у Бољковицима.
-Глишовићи други, славе Никољдан. Они су у Врановици. Не зна се за њихово порекло.
-Трнавци, славе Пантелијевдан. Они су у Врановици. Дошли су из Трнаве у Љубићском срезу а старином су од Сјенице. На Врановицу су дошла браћа Милија и Марко, па се деле на:
-Милијевиће и Марковиће. Има их исељених у Бољковцима, Доњим Бранетићима и Бершићима. Дошли су међу последњима у ово село.
-Јовановићи и Продановићи, славе Никољдан. Први су на Врановици и Боблији, други само на Врановици. Они су заједничког порекла. Зову их Вране, јер су дошли из Вранића код Чачака. Њихов предак је ушао у колибу, који је напустио неки Ђорђе, који је после слома Првог устанка, 1813. године, био отишао са породицом у Срем. Ђорђе се истицао у борбама против Турака, па је стога отишао из Србије. Доцније се вратио у село. По Вранама је наводно назван заселак Врановица.
-Благојевићи, славе Никољдан по имању. Они су од Николића из Бершића; деда им је довела мајка, која се преудала у ово село.
-Јеличић Ст. је од Живковића из Полома; доша као посинак Ант. Јеличића, пре Првог светског рата.
-Петровић Љ, слави Алимпијевдан по имању. Дошао је из Озрема „на мираз“, пре 40 година.
-Марковић, слави Алимпијевдан по имању. Он је дошао из Озрема, ујаку на имање, после Првог светског рата.
-Матовић В, слави Алимпијевдан по имању. Отац ми је дошао из Теочина (род Бељићи) „на мираз“, пре 25 година.
-Глишићи. Отац се „привенчао“ из Брђана у Јеличиће, око 1932. године.
-Весковић, слави Лучиндан. Он је абаџија у Варошици, доша из Врнчана 1932. године.
-Милетић, слави Аранђеловдан по имању, Ђурђевдан по оцу. Он је кројач, дошао из Дружетића 1951. године.
ИЗВОР: Миленко Филиповић – Таково. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Nebojša Stevović

    Kako nisu u ovom popisu i Stevovići?

    • Милодан

      Небојша Стевовић!

      Погледао сам у именику презимена књиге, Стевовића нема уопште у књизи. Једино има Степановића, Стевановића и Стевановића.

      Поздрав!