Порекло становништва села Подлугови – општина Илијаш. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај села, комуникације и воде.
Ово је насеље у пољу на десној обали Босне, и протеже се од ушћа Гнионице до ушћа Ставње; североисточну границу чини подножје Соврлских Брда готово целом дужином; једино на страни Ступу су две куће. Село је дуго око 2 км. Средином поља иде пруга Сарајево – Брод и уз њу цеста, од којих се у овом селу одвајају краци за Вареш. Око жељезничке станице образована је мања чаршија, а куће домаћег становништва су по горњем и доњем оквиру поља.
Село обилује и речном и изворском водом. Крај Босне има много мањих извора, али се они што станују крај Босне служе речном водом. Крај Ставње је врело Студенац. Неколико мањих извора је по горњем оквиру, а на станици и око ње има много шмркова и бунара.
Земље и шуме.
Некада је и земљиште овога насеља било под шумом. Старији људи памте кад још све није било искрчено. Сада више нема никакве шуме, сем нешто дрвећа крај Ставње и Босне. Нема ни испаша. Све је обрађено. Места на којима су њиве зову се: Пандурица, Обала, Плоча. Јамакова Њива, Побрежа, Загребњача, Карабеговац, Брод, Лугови, Думанлије и Стране. Железничка пруга и станична постројења притисли су много родне земље.
Тип насеља.
Око жељезничке станице образовала се временом мања чаршија са неколико дућана, механа и занатлијских радњи, поређаних с обе стране улице. За врло кратко време насеље је постало средиштем за целу своју околину и по новој управној подели, Од 1927. овде ће бити седиште општине. На Страни или Ступу под Спасовим Брдом је једна кућа Јевтића, под њом кућа Перендије на Плочи; затим су по горњем оквиру поља а изнад станице 3 куће Драгутинозтћа и 2 Милинковића. Дуж доњег оквира су: на Пандурицтт кућа Глобанкара, на обали 1 Дувњака и 2 Бајића и на Савњи стари хан и кућа Остојића. На десној обали Ставње су 2 куће Вујића. Све су те куће односно породичне групе на растојањима од 50—200 M.
Постанак насеља и назив.
Подлугови су као самостално насеље скорашњег постанка, које је постало на земљишту Мракова и Соврла. Било је ту кућа и раније, али су припадале тим насељима. Год. 1883, пошто је изграђена жељезница Брод—Сарајево, овде је подигнута већа станица, јер се овде од те пруге одвајао крак за Вареш. Станица је саграђена на месту „под Луговима“, и прозвана Подлугови, па по томе је прозвано и цело насеље, што су га сачињавале куће што су биле од пре у пољу и новоподигнуте.
Ипак, овде је било насеље и у старо време. Зна се да је у садашњем православном гробљу било неколико стећака, који су потонули у земљу. У турско време већи део поља био је под шумом, под луговима, који су доцније искрчени, а успомена на њих сачувана у предању и називу Лугови.
Средином поља, а кроз те лугове водио је пут, калдрма. Због Хајдука, пут је био несигуран и чували су га пандури. Једна „Пандурица“ је била код моста преко Гнионице, и то се место и сада зове Пандурицом. Код данашње станице био је хан. Други хан је био код Ставње; зграда, стара више од 60 год. стоји и сада. Јамакова њива прозвана је по свом негдашњем власнику муслиманину Јамаку, ког у селу нико не памти. Наива Карабеговац добила је име по истоименом виру у Босни y ком се. по причању, утопио неки Карабег. Прича се још да је био хан и на њиви Побрежи ниже Брода на Босни, али му нема више трага, осим што тежаци орући туда нађу коју потковицу или новац.
У овом насељу живели су раније Бјелице, који су иселили у Мраково, на Студе, Таокићи, Пртвари, Маричићи, Марићи, Ере. Леке и Голубовић, који је сада на Бањеру. Било је и муслимана па су иселили.
Порекло становништва.
-Јефтић (1) и Драгутиновићи (3) су заједничког порекла и старином из Бањана. Опширније у опису Оџака.
-Драгутиновићи су доселили у Подлугове пре 50 година, на место где су пре њих били Бећировићи, а:
–Јефтић је дошао 1919. г. из Соврла на селиште свога зета Голубовића.
–Милинковићи (2) су старином Хркаловићи из Црне Горе. Опширније у опису Поткраја.
-Дувњаци (1) су старином од Дувна, одакле им је предак утекао због крви. Има их у Луци и Јавору. Служе Никољдан.
-Остојићи (1) су старином из Херцеговине. Опширније у опису Соврла.
-Byjићи (2) су старином из Крајине. Опширније у опису Вратнице.
-Калас (1) је доселио из Соврла, а старином је из Херцеговине. Каласа има и у Поткрају.
-Перендија (1) је доселио пре 20 година из Соврла, а старином је од Плеваља. Опширније у опису Соврла.
-Бајићи (2) су старином из Бањана. Опширније у опису Соврла.
-Јовићевићи (2) су старином из Зете. Има их и у Врбовику.
-Вуковић (1) је од Вуковића у Даутовцима.
-Вукановић (1) је доселио као трговац из Херцеговине.
-Умиљић (1) је доселио као обућар из Херцеговине. Слави Аранђеловдан.
-Јокићи (1). Доселила су их три брата 1921 од Чапљине у Херцеговини и овде купили земљу. Пре тога двојица су били у Америци. Славе Ђурђевдан.
Муслимани:
-Гацкићи (21) су старином од Гацка, а у Подлуговима су од пре 30 тодина.
Стално су настањени и баве се земљорадњом и занатом доленаведени:
Немац Фајт (1) и Словенац Глобанкар (1).
Гробља.
На Ставњи су муслиманско и православно гробље, оба врло стара; и у једно и у друго копају се сељани и из суседних села. За католике службенике постоји капела с гробљем у страни испод Спасова Брда.
ИЗВОР:Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)