Порекло презимена, село Соврле (Илијаш)

Порекло становништва села Соврле – општина Илијаш. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан

Положај села, комуникације и воде.

Река Ставња чини западну границу овом насељу према Врбовику; на северу чини границу поточић Блаца од свог ушћа у Ставњу па узводно до врела. Од врела Блаца северна граница иде подножјем Соврлских Брда (Спасово Брдо) и продужава се на исток и југ све подножјем тога брда (јужна граница пролази испод страна Храсница, Крижа и Думинлије).

Насеље је састављено од више мањих и раштрканих села. Главно је село Соврле на горњој ивици простране терасе, а изнад њих је Брдо. Јужно од Соврла су Царине, на самој тераси, а према северу је Башча; око 1/2 км. даље од Башче је Селиште. Од Соврла и Башче према западу су Равне. Појединих кућа има крај Ставње, затим на Чергама и у Кутлову Долу изнад села у источном правцу.

У селу има више извора, и сва су села подигнута у близини тих извора. Код два важнија извора су и раскршћа сеоских путева: код Стублине на Царинама и код Чесме међу Башчом и Соврлама. На Равнама је врело Лужац, а на Селишту је Стублина која отиче као поток Блаца.

Земље и шуме.

Њиве су по пространим терасама, по одсецима између њих и у пољу поред Босне. Зову се: Соврле, Биљег, Дуга Њива, Складови, Подови, Вагањ, Поткрајница, Лужац, Селиште, Седра, Велика Њива, Лука, Војине, Вино, Грађа, Латица, До, Долић, Пик, Царине, Черге, Кутлов До. За време и после рата искрчене су готово сасвим и стране Криж, Храсница и Думанлија, које су раније биле испаша. Праве испаше сада село нема, осим нешто мало на Пику и у Котлову Долу, те се стока напаса по окрајцима њива. Шуме више нема никакве, али је некада већи део површине овог насеља био под шумом. По окрајцима њива има у огради сачувано понеко шумско дрво, а има живих старијих људи који памте те шуме.

Тако је пре 60 год. на Равнама усечена грађа за хан Ставњу у Подлуговима. Сада добављају дрво за грађу огрев из околине Вареша.

Тип села.

Поједина села далеко су 100–500 м., а куће у њима 20 —50 корака. У Соврлама је шест кућа Бајића и Милановића, на Брду такође 6 Врета и Ђокића, на Царинама 7 Бећировића, Переидија и Бајића, на Равнама 6 Марића, Стјепановића и Крајшумовића, у Башчи 1 Остојића, у Агиној Башчи 1 Марића, на Селишту 7 Авдибеговића, Алића и Ћортуме, и 1 Студа на Чергама и 1 Јефтића у Кутлову Долу; на Ставњи је 1 кућа Милановића.

Постанак села.

Нема никаквог предања ни о постанку села ни његовог необичног имена. Село је старо што сведочи помињато потонуло средњевековно гробље у Подлуговима. Први пут се Соврле помињу у сиџилу сарајевског муле 1565/66 год. као „баштина“ Тимур-хана. Зна се само, како су постали неки називи места. На Чергама су некада биле циганске черге, и отуда то име. Место Башча се зове по том што је ту сада врло леп шљивик “башча”, а раније се то место звало Жабари, јер је било баровито и имало многа жаба. Пик је прозван по дечијој игри. На Спасово Брдо износи се сваке године “спасовница” о Спасову Дану, па се по том зове Спасово Брдо. У називу Кутлов До биће сачувана успомена на неког ранијег становника, али се о њему не зна ништа.

Порекло становништва.

Данас су у Соврлима у већини православни, али изгледа да је раније било више муслимана. Зна се за неке раније становнике Соврла. Православни Пртвари су одселили у Сарајево. Пре 30 година иселили су Каласи у суседна села. Кучковићи су иселили у Млаково и на Влашково. Изумрли су Делипаре. Од муслимана неки Мешан Бећировић је одселио у Малу Азију. У Азију је пре 20 година одселио Даут Шукур, који је с братом Алијом био дошао из Баљака у Херцеговини. Алићи, потомци Алијини, прешли су у Мраково. Бајзамовићи су одселили пре 20 година у Врбовик. Суљагићи су отишли уз окупацију у Мраково. Пре неких 50 година Гризовићи су отишли у Мисочу и тамо су изумрли.

Православни:

-Бакића (3) cy старином или од Баковице или од Пећи. Одатле су кренули под Дурмитор. Затим су неко време били у Требињу, па су преко Гацка кренули y Невесиње и најпосле су дошли на Чемерно у височком срезу. Били су врло богати. Са Чемерна су долазили ради испаше у Соврле у рано пролеће а враћали би се доцкан у јесен. Приликом неке куге пре 200 (P) год. једни се стално настанили у Соврлама. При сеобама, причају, стари су им увек носили по мало земље из старога завичаја и увек тражили да се населе на истој врсти земље. Славе Никољдан.

-Перендије (2) су старином од Плеваља. Доселили су пре 150 година. Славе „А’ћим и Ану”.

-Бајића (5) су старином из Бањана у Херцеговини. Доселио им је прадед и населио се најпре у Оџаку, одакле су се његови потомци раселили по околним селима. У Соврле су дошли пре 80 година. Служе Јовањдан и прислужују Савиндан.

-Остојићи (1) Остоја Остојић доселио је пре 100 год. у Моштре, а одавде је прешао у Оџак. Из Оџака синови му се раселе у Соврле и Поткрај. У Соврле су дошли про 63 год._ Славе Аранђеловдан.

-Марићи (4) су старином из Пецке у срезу Мркоњићградском. Славе Јовањдан а прислужују Св. Саву.

-Врете (3) су старином Остојићи из Херцеговине. Дошли су у Соврле пре 50 година, а пре тога сељакали су много по другим селима. Славе Аранђеловдан.

-Крајшумовића (2) су старином Taoкићи из Крајине. У Соврлима су од пре 80 година. Славе Никољдан.

-Студићи (1) су старином из Херцеговине. Славе Никољдан.

-Милановићи (3) чије је презиме искривљено од Милиновићи, старином су од Петровца у Крајини, а у Соврле су дошли пре 50 година. Зову их још и Араринама, јер им је један од предака стално носио арар. Славе Пантелијевдан. Имају рода у Родовљи.

-Ћортуме (1) су у Соврлима од пре 80 год., а старином су из Херцеговине. Опширније у опису Високог. Славе Никољдан.

-Стјепановићи (2) су доселили пре 80 год. из Крајине. Славе Јовањдан а прислужују Савиндан.

-Јевтића (1) су дослили пре 12 год. из Подлугова, а старином су из Бањана. Опширније у опису Оџака.

Муслимани:

-Авдибеговићи (4) су доселили пре 50 год. с. Набожипа, а старином су из Сарајева. Опширније у опису Кадарића.

-Бећировићи (2) су доселили из Подлугова.

-Алићи (1) су доселили пре 30 година c Будожеља и род су с Алићима у Подгори.

Гробља.

Муслимани се копају у гробљу у Подлуговима осим Авдибеговића; они се копају у Поповићима. Од православних Врете се сахрањују на Илијашу, Остојићи у Оџаку, а сви остали у Подлуговима.

ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.