Порекло становништва села Жупча – општина Бреза. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан
Положај села, комуникације и воде.
Насеље је у долини реке Ставње, на левој јој страни, али врло заклоњено. Од Соврла на југу деле Жупчу Будаласта Страна и поток Блаца, на западу је река Ставња. На северу чине границу шума Палеж и Прешевина, а од Избода деле Поток и Горице. Према Подгори на истоку нема изразите границе. Са југа и Севера заклањају ово насеље поменуте стране и брегови, а са западне неколико хумки Ступови, између којих иде пут из села у поље.
Воде.
Насред села је главна чесма, а око села има неколико слабијих чесама. Још су у селу и четири бунара. Кад су веће кише, вода од чесме удари као поток поред кланица и разноси ђубре из села по њивама, и због те се воле људи понекад и туку.
Њиве су око села, али их је највише у пољу крај Ставње. Зову се: Мрамори, Трновача, Низпоље, Милоточа, Побрежњача, Подлугови, Младине, Ограде, Крчевине, Овсари Улице,. Поткуће, Узгорнице, Ступови, Јасике, Стране, Брдасца, Камењаче, Доца, Китоваче, Прешченикови, Долови, Горице.
Испаша је по Будаластој Страни на ледини Видоњи изнад сеоске чесме; с испашом је село врло оскудно. Међутим шуме нема никако, али има трагова од некадашњих шума.
Тип села.
Село је збијеног типа а све су куће поред две улице које се састају код главне чесме и чине један угао. Једини изузетак чини кућа православних Радића, која је за 100 м. удаљена од осталих муслиманских. Збијен тип настао је деобом задруга и прикупљањем досељеника. И ово је насеље врло старо, али је у њему мало старина. Има само један средњевековни стећак, „каурски греб“, на Горицама. У муслиманском гробљу има доста старинских надгробних споменика. У сиџилу сарајевског муле за 1565/66 –год. насеље се помиње као Жупча или Жукча. На једном месту забележено је да на месту Дубравн има комад винограда а на Укриии комад бостана. На другом месту је белешка о продаји баштине „Шабан“ за 3300 акчи Гурхану и Карађозу синовима Орућевима. Та баштина имала је 17 делова: њиве у Јазу, Јасичју, Завиници, две чаире по имену До, њиву До, њиву у Баиру, дне њиве у Мотци, њиву у Потоку, њиву близу гробља, на близу крчевине и још неке чија се имена нису могла прочитати. Неки од тих назива постоје и сада (Јасике, Поток, а можда и крчевине). Ако остали називи више заиста не живе, они су замењени другим, а то је сасвим обична појава. С друге стране ови подаци указују на ранију културу винове лозе и на крчење још у 16. веку.
Порекло становништва.
Данас у селу живе готово сами муслимани; Радићи су једина православна породица у селу, а пре њих у Жупчи су били православни Ерићи.
Старинцима, „Бошњацима“, сматрају се они родови:
-Белићи (2), Хаџићи-Пашића (4), Муратовићи (10), Салчиновићи (8), Опачине (2), Омерхоџићи (8). Белићи имају надимак Тулићи, а једна грана Муратовића зове се Соколовићи. Јамаковићи (3) н Авдукићи (3) чине један род и стариици су.
-Динари (5) су непознатог порекла; они се сматрају старинцима, али то није ни мало вероватно, јер их зову и Херцама, што би значило да су из Херцеговине. Сем тога, на Сеоцу се једно врело зове Херцина Вода, и вероватно је прозвано по њима.
Одавна су у селу и не знају да ли су досељени:
– Чехићи (6) и Имамовићи (6). Прадед им је доселио из Фојнице. По деду Хоџи зову их и Хоџићима.
–Чорбе (3). Зову их и Хасановићима и Булбулишићима. Досељеници су. По једином саопштењу старином су из Ужица, а Чорбама су провидни што им је неки старјеник био кувар у војсци и делио чорбу. По другима poд су с Булбушићима у Каменицама. Прво је вероватније.
-Бајрамовића (2) су доселили из Соврла пре 55 година.
–Суљагићи (1) су род Суљагићима на Влашкову и Хашићима, и доселили су из Подлугова.
Православни:
-Радића (1) су доселили из Потока пре 50 година, а старином су из Крајине.
Изнад села је старо муслиманско гробље у које се и сада копају.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)