Poreklo stanovništva sela Župča – opština Breza. Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Visočka nahija“. Pripremio saradnik Porekla Milodan
Položaj sela, komunikacije i vode.
Naselje je u dolini reke Stavnje, na levoj joj strani, ali vrlo zaklonjeno. Od Sovrla na jugu dele Župču Budalasta Strana i potok Blaca, na zapadu je reka Stavnja. Na severu čine granicu šuma Palež i Preševina, a od Izboda dele Potok i Gorice. Prema Podgori na istoku nema izrazite granice. Sa juga i Severa zaklanjaju ovo naselje pomenute strane i bregovi, a sa zapadne nekoliko humki Stupovi, između kojih ide put iz sela u polje.
Vode.
Nasred sela je glavna česma, a oko sela ima nekoliko slabijih česama. Još su u selu i četiri bunara. Kad su veće kiše, voda od česme udari kao potok pored klanica i raznosi đubre iz sela po njivama, i zbog te se vole ljudi ponekad i tuku.
Njive su oko sela, ali ih je najviše u polju kraj Stavnje. Zovu se: Mramori, Trnovača, Nizpolje, Milotoča, Pobrežnjača, Podlugovi, Mladine, Ograde, Krčevine, Ovsari Ulice,. Potkuće, Uzgornice, Stupovi, Jasike, Strane, Brdasca, Kamenjače, Doca, Kitovače, Preščenikovi, Dolovi, Gorice.
Ispaša je po Budalastoj Strani na ledini Vidonji iznad seoske česme; s ispašom je selo vrlo oskudno. Međutim šume nema nikako, ali ima tragova od nekadašnjih šuma.
Tip sela.
Selo je zbijenog tipa a sve su kuće pored dve ulice koje se sastaju kod glavne česme i čine jedan ugao. Jedini izuzetak čini kuća pravoslavnih Radića, koja je za 100 m. udaljena od ostalih muslimanskih. Zbijen tip nastao je deobom zadruga i prikupljanjem doseljenika. I ovo je naselje vrlo staro, ali je u njemu malo starina. Ima samo jedan srednjevekovni stećak, „kaurski greb“, na Goricama. U muslimanskom groblju ima dosta starinskih nadgrobnih spomenika. U sidžilu sarajevskog mule za 1565/66 –god. naselje se pominje kao Župča ili Žukča. Na jednom mestu zabeleženo je da na mestu Dubravn ima komad vinograda a na Ukriii komad bostana. Na drugom mestu je beleška o prodaji baštine „Šaban“ za 3300 akči Gurhanu i Karađozu sinovima Orućevima. Ta baština imala je 17 delova: njive u Jazu, Jasičju, Zavinici, dve čaire po imenu Do, njivu Do, njivu u Bairu, dne njive u Motci, njivu u Potoku, njivu blizu groblja, na blizu krčevine i još neke čija se imena nisu mogla pročitati. Neki od tih naziva postoje i sada (Jasike, Potok, a možda i krčevine). Ako ostali nazivi više zaista ne žive, oni su zamenjeni drugim, a to je sasvim obična pojava. S druge strane ovi podaci ukazuju na raniju kulturu vinove loze i na krčenje još u 16. veku.
Poreklo stanovništva.
Danas u selu žive gotovo sami muslimani; Radići su jedina pravoslavna porodica u selu, a pre njih u Župči su bili pravoslavni Erići.
Starincima, „Bošnjacima“, smatraju se oni rodovi:
-Belići (2), Hadžići-Pašića (4), Muratovići (10), Salčinovići (8), Opačine (2), Omerhodžići (8). Belići imaju nadimak Tulići, a jedna grana Muratovića zove se Sokolovići. Jamakovići (3) n Avdukići (3) čine jedan rod i stariici su.
-Dinari (5) su nepoznatog porekla; oni se smatraju starincima, ali to nije ni malo verovatno, jer ih zovu i Hercama, što bi značilo da su iz Hercegovine. Sem toga, na Seocu se jedno vrelo zove Hercina Voda, i verovatno je prozvano po njima.
Odavna su u selu i ne znaju da li su doseljeni:
– Čehići (6) i Imamovići (6). Praded im je doselio iz Fojnice. Po dedu Hodži zovu ih i Hodžićima.
–Čorbe (3). Zovu ih i Hasanovićima i Bulbulišićima. Doseljenici su. Po jedinom saopštenju starinom su iz Užica, a Čorbama su providni što im je neki starjenik bio kuvar u vojsci i delio čorbu. Po drugima pod su s Bulbušićima u Kamenicama. Prvo je verovatnije.
-Bajramovića (2) su doselili iz Sovrla pre 55 godina.
–Suljagići (1) su rod Suljagićima na Vlaškovu i Hašićima, i doselili su iz Podlugova.
Pravoslavni:
-Radića (1) su doselili iz Potoka pre 50 godina, a starinom su iz Krajine.
Iznad sela je staro muslimansko groblje u koje se i sada kopaju.
IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Visočka nahija“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)