Порекло становништва села Влахиње и Очевље – општина Бреза. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај села, комуникације и воде.
По управној подели Очевље је део насеља Влахиња, али се у народу и Очевље сматра засебним насељем. Пошто су оба насеља сразмерно малена, заједно су и описана. Између њих је село Крчмари. Сва три села — Влахиња или Влахиње, Очевље и Крчмаре —леже на доњој ивици високе кречњачке површи (око 900 м.), „на греди“, која је много испресецана планинским потоцима. Села су међусобно удаљена по 10—20 минута. Пошто је одсек испод површи врло стрм, приступ је врло тежак у ова села. Северну границу чине овим насељима Дебело Брдо и Бијеле Воде (према Сеоцу). Клисура и Ријека или Мисоча на истоку, а с југа и запада поменути одсек. Поток Жеге, дубоко се усекао у површ и дели Очевље од Влахиње; тече према Канђелу у Мракову.
Воде.
На Влахињи је главна вода чесма, чија је вода доведена на средину села с Вијера у Језерима. Језера су две састављене вртаче и у њима има воде, која долази с веће висине. Код Радића кућа је врело Доњача, на њиви Влахињи су два врела. Даље су од кућа врела Грбица и Драгача, од којих отиче поток Драгача или Морава у Ставњу. Изнад села је Грозничава Вода, за коју верују да лечи од грознице. На Очевљу је главна вода Липа изнад села. Мањег су значаја извори Репух и Подкамен, а по њивама има много мањих извора. Јужно од Очевља тече поток Конаци кроз Халуге и слива се у Мисочу, а на североистоку Барски Поток, који се такође слива у Мисочу. Северно Од Влахиње постаје поток Бијеле Воде, и тече ка Ставњи. Све су ово планински потоци с дубоким а уским долинама.
Земље и шуме.
Њиве су већином око кућа, али их има које су изнад села. Сељани из Очевља имају њива по читав сат далеко од села, међу Дебелим Брдом и Клисуром. На Влахињи су њиве: Подгај, Равне, Папратннце, Плане, Туста Међа, Влахиње, Рашће Пораће, Баба, Драгача, Крчевина, Подгребље, Више Радића куће, Воће, Винине, Криводол. На Очевљу су: Црвене Стијсне, Палеж, Загони, Подстуденци, Криж, Асановаче, Стране, Жеге, Халуге, Побрегаре, Репух, Шпиње, Долић, те Велике и Мале Гуденоваче на левој обали Мнсоче. Испаше су по шумама и по сгранама. Око Влахиње су испаше: Гај, Језеро, Метаљка, Криж н Брдо, а око Очевља Дебело Брдо, Клисура, Стране, Диречке Стране, Халуге и Палеж. Све је то „овчарина“ и мера. На Влахињи има доста букове шуме; уз букву има доста брезе. Шуме се зову: Мрешенац, Бијеле Воде, Дебело Брдо, Црни Врх, Мартинац и Мочила. Око Очевља је већином ситна шума која служи и као испаша, те је већ поменута. На Асановачи у Очевљу била је велика шума па је сасечена.
Тип села.
На Влахињама је око трзана 12 муслиманских и православних кућа, а изван те групе су само по једна кућа Радића и Цвијановића. Идући према Очевљу на месту Крчмарима су раштркане 2 куће Ерића, 1 Лазаревића и 1 Цигановића, међусобно удаљене 100–300 метара. На Очевљу су шест кућа у скупу око трзана или ћимена на чијем је доњем крају кула. На Асановачи, 1/2 км. изнад села има 1 кућа, једна је у Клисури. У Очевљу су све православни. На Јуденовачама преко Мисоче је кућа католика Бартоловића.
Село Влахиња зове се и Влахиње. О постанку тога имена веле ово: Село је добило име по њиви Влахињи, а та њива по некој православној баби, која је на њој живела и коју су Цигани, што су раније били у селу, звали Влахињом. Село се раније звало Оџак. О имену Очевљу не зна се ништа.
Обично се меша и замењује име овога села с именом села Оћевије изнад Вареша. Репух се зове по трави репуху; на Диречким Странама сечени су некада диреци, Асановача по неком Асану који је живео на Очевљу, а Конаци по том што је ту, како једни веле, коначила турска војска, а други веле да су ту бивали и коначили хајдуци.
Сттарине у насељу.
Многобројне старине и писани извори говоре о великој старини ових насеља. Средњевековна гробља су доказ да су ова места била насељена још у средњем веку. На Очевљу су три таква гробља. На ,.Гребљу под Страна” су четири „мермера”, а на највећем од њих представљен је у рељефу човек који седи и држи штап у десној руци. На глави има неку капу, а изнад њега је петао. На осталим су стећцима само спирални украси. Друго је „грчко гребље“ у Загонима, а треће крај самога села. По Језеру и Расну изнад, Влахиња има знакова да је туда некада орано, а сада је ту шума. На њивама Подбрегама сељани су орућн налазили много гвожђа, а једном су нашли и вигањ. Врело у Подбрегама, у ком има воде само уз кишу, избаци неки пут прстење и друге комаде накита од срме.
Историјат.
У сиџилу сарајевског муле село Крчмари се помиње 1565/66 год. У Попису тимара пороцице Реџеппашића–Башагића— помињу се, вероватно 1580, Крчмгзри као село у нахији Дубровник, која је била један од четири тимара те породице.
У том списку помињу се становници тога Крчмара, Срби (православни) и Турци (муслимани). Према томе, у 16 веку било је на Очевљу и православних и муслимана. Данас муслимана нема никако, а сви су православни скорашњи досељеници.
Затим, ти подаци говоре да су се некада сва три села или истим именом — Крчмари — звала, или да су Крчмари били главни и много већи него сада. Опште је предање да су на Очевљу били муслимани, те да су се они због неке свађе искрвнли и раселили пре неких 100 година, а после њих да су се населили православни. На нестајање муслимана утицале су и куге. Причају да по шумама изнад села има муслиманских гробова, у којима су сахрањени муслимани из ових села што су помрли од куге. На Крчмарима има неко „сватовско гребље.“ На Очевљу још стоји једна кула, али је већ готово порушена. У кули је била и тамница, и у њој су налазили и људске кости. На Пимену међу кућама било је муслиманско гробље, које се сада једва примећује. За оближње рушевине града Дубровника, на Очевљу причају да је град био „латински“ и да је Турцима пао у руке после дуге и тешке опсаде. У атару Очевља је тераса Варош, растављена реком од града.
Порекло становништва.
На Влахињама има муслимана старинаца. Сви су православни пореклом из других крајева. По предању, пошто су муслимани оставили Очевље, ту су се населила два брата, Јанко и Станисел, и то на Крчевини. Њих је куга поморила, а пре тога хајдуци су им посекли два близнаца. Према томе, муслимана је на Очевљу нестало пре више од 100 година, а први православни населили су се у другој половини 18 века. Сазнао сам још за ове раније становнике Влахиња и Очевља.
На Влахињама су 1882 год. изумрли Бакочи. Изумрли су и Гвоздени, а иселили Пајкићи и Романџије. Комсули су иселили у Очевље, па у Кривоглавце y сарајевском срезу. Сви су они били православни. На Крчмарима је био неки онбаша Арбанас Рожајац, па је побегао у Кралупе због хајдука Зекановића. На Очевљу су били Шљиве, досељени из Подгоре. Изумрли су Дангубе на Очевљу; славили су Јовањдан. Раније су по овим селима живели и Цигани.
Родови на Влахињама и Крчмарима:
Муслимани:
-Османовићи или Влахињаци (4) веле да су „од Фета“.
-Кешке (2) су такође старинци.
Православни:
-Јеврићи (3) су старином из Србије, одакле су били прешли у босанску Посавину. Прадед им је кренуо у средњу Босну, а дед се населио иа Влахињама пре 50 година. Славе св. Луку.
-Радића (1) су на Влахињама од пре 60—70 год. Старином су из Цуца (?) а зову их и Бјелицама. Боравили су и у околини Невесиња. Славе Никољдан и прислужују Аранђеловдан.
-Лазаревићи (1) су старином из Крајине. Звали су се Геаци. У „Босну“ су дошли пре 100 година. Славе Јовањдан.
-Ерићи (2) су доселили с Подгорице у Избоду, а старином су од Колашина. Види опис Избода. .
-Цигановићи (1). Отац им је био редом из Срба у Лици. Био је шумар и населио се пре 35 год. и умро овде оставивши породицу. Служе Никољдан.
-Цвијановић (1) је доселио из Чекрчића пре 15 година, а старином је из Крајине. Опширније у опису Чекрчића.
Радови на Очевљу.
-Буниовца (3) су старином Лончаревићи из Крајине. Из Крајине им је кренуо прадед пре 200 година. Дед им је прозван Буниовцем, јер је „бунио.“ На Очевље су дошли са Сливна пре 35 год. С њима чине један род Јанковићи на Небочају у сарајевском срезу, прозвани тако по оцу Јанку. Служе Јовањдан.
-Лакићи (4) су старином Пејовићи из Бањана. Доселили су на Очевље с Веле. С њима су род и Бодироге у Мракову. Славе Јовањдан а прислужују Аранђеловдан.
-Јоксимовића (2) су старином Даниловићи из Кључау Крајини. Надимак им је Прце. Доселио им је прадед за турске управе. Били су и у Подгори. Славе Трнпуњдан.
Католик
-Бартоловић (1) доселио је 1911 год. из Копошића.
Гробља.
Муслимани имају гробље на Влахињн, а православни на Очевљу и ново на Влахињи.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)