Poreklo stanovništva sela Vlahinje i Očevlje – opština Breza. Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Visočka nahija“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela, komunikacije i vode.
Po upravnoj podeli Očevlje je deo naselja Vlahinja, ali se u narodu i Očevlje smatra zasebnim naseljem. Pošto su oba naselja srazmerno malena, zajedno su i opisana. Između njih je selo Krčmari. Sva tri sela — Vlahinja ili Vlahinje, Očevlje i Krčmare —leže na donjoj ivici visoke krečnjačke površi (oko 900 m.), „na gredi“, koja je mnogo ispresecana planinskim potocima. Sela su međusobno udaljena po 10—20 minuta. Pošto je odsek ispod površi vrlo strm, pristup je vrlo težak u ova sela. Severnu granicu čine ovim naseljima Debelo Brdo i Bijele Vode (prema Seocu). Klisura i Rijeka ili Misoča na istoku, a s juga i zapada pomenuti odsek. Potok Žege, duboko se usekao u površ i deli Očevlje od Vlahinje; teče prema Kanđelu u Mrakovu.
Vode.
Na Vlahinji je glavna voda česma, čija je voda dovedena na sredinu sela s Vijera u Jezerima. Jezera su dve sastavljene vrtače i u njima ima vode, koja dolazi s veće visine. Kod Radića kuća je vrelo Donjača, na njivi Vlahinji su dva vrela. Dalje su od kuća vrela Grbica i Dragača, od kojih otiče potok Dragača ili Morava u Stavnju. Iznad sela je Grozničava Voda, za koju veruju da leči od groznice. Na Očevlju je glavna voda Lipa iznad sela. Manjeg su značaja izvori Repuh i Podkamen, a po njivama ima mnogo manjih izvora. Južno od Očevlja teče potok Konaci kroz Haluge i sliva se u Misoču, a na severoistoku Barski Potok, koji se takođe sliva u Misoču. Severno Od Vlahinje postaje potok Bijele Vode, i teče ka Stavnji. Sve su ovo planinski potoci s dubokim a uskim dolinama.
Zemlje i šume.
Njive su većinom oko kuća, ali ih ima koje su iznad sela. Seljani iz Očevlja imaju njiva po čitav sat daleko od sela, među Debelim Brdom i Klisurom. Na Vlahinji su njive: Podgaj, Ravne, Papratnnce, Plane, Tusta Međa, Vlahinje, Rašće Poraće, Baba, Dragača, Krčevina, Podgreblje, Više Radića kuće, Voće, Vinine, Krivodol. Na Očevlju su: Crvene Stijsne, Palež, Zagoni, Podstudenci, Križ, Asanovače, Strane, Žege, Haluge, Pobregare, Repuh, Špinje, Dolić, te Velike i Male Gudenovače na levoj obali Mnsoče. Ispaše su po šumama i po sgranama. Oko Vlahinje su ispaše: Gaj, Jezero, Metaljka, Križ n Brdo, a oko Očevlja Debelo Brdo, Klisura, Strane, Direčke Strane, Haluge i Palež. Sve je to „ovčarina“ i mera. Na Vlahinji ima dosta bukove šume; uz bukvu ima dosta breze. Šume se zovu: Mrešenac, Bijele Vode, Debelo Brdo, Crni Vrh, Martinac i Močila. Oko Očevlja je većinom sitna šuma koja služi i kao ispaša, te je već pomenuta. Na Asanovači u Očevlju bila je velika šuma pa je sasečena.
Tip sela.
Na Vlahinjama je oko trzana 12 muslimanskih i pravoslavnih kuća, a izvan te grupe su samo po jedna kuća Radića i Cvijanovića. Idući prema Očevlju na mestu Krčmarima su raštrkane 2 kuće Erića, 1 Lazarevića i 1 Ciganovića, međusobno udaljene 100–300 metara. Na Očevlju su šest kuća u skupu oko trzana ili ćimena na čijem je donjem kraju kula. Na Asanovači, 1/2 km. iznad sela ima 1 kuća, jedna je u Klisuri. U Očevlju su sve pravoslavni. Na Judenovačama preko Misoče je kuća katolika Bartolovića.
Selo Vlahinja zove se i Vlahinje. O postanku toga imena vele ovo: Selo je dobilo ime po njivi Vlahinji, a ta njiva po nekoj pravoslavnoj babi, koja je na njoj živela i koju su Cigani, što su ranije bili u selu, zvali Vlahinjom. Selo se ranije zvalo Odžak. O imenu Očevlju ne zna se ništa.
Obično se meša i zamenjuje ime ovoga sela s imenom sela Oćevije iznad Vareša. Repuh se zove po travi repuhu; na Direčkim Stranama sečeni su nekada direci, Asanovača po nekom Asanu koji je živeo na Očevlju, a Konaci po tom što je tu, kako jedni vele, konačila turska vojska, a drugi vele da su tu bivali i konačili hajduci.
Sttarine u naselju.
Mnogobrojne starine i pisani izvori govore o velikoj starini ovih naselja. Srednjevekovna groblja su dokaz da su ova mesta bila naseljena još u srednjem veku. Na Očevlju su tri takva groblja. Na ,.Greblju pod Strana” su četiri „mermera”, a na najvećem od njih predstavljen je u reljefu čovek koji sedi i drži štap u desnoj ruci. Na glavi ima neku kapu, a iznad njega je petao. Na ostalim su stećcima samo spiralni ukrasi. Drugo je „grčko greblje“ u Zagonima, a treće kraj samoga sela. Po Jezeru i Rasnu iznad, Vlahinja ima znakova da je tuda nekada orano, a sada je tu šuma. Na njivama Podbregama seljani su orućn nalazili mnogo gvožđa, a jednom su našli i viganj. Vrelo u Podbregama, u kom ima vode samo uz kišu, izbaci neki put prstenje i druge komade nakita od srme.
Istorijat.
U sidžilu sarajevskog mule selo Krčmari se pominje 1565/66 god. U Popisu timara porocice Redžeppašića–Bašagića— pominju se, verovatno 1580, Krčmgzri kao selo u nahiji Dubrovnik, koja je bila jedan od četiri timara te porodice.
U tom spisku pominju se stanovnici toga Krčmara, Srbi (pravoslavni) i Turci (muslimani). Prema tome, u 16 veku bilo je na Očevlju i pravoslavnih i muslimana. Danas muslimana nema nikako, a svi su pravoslavni skorašnji doseljenici.
Zatim, ti podaci govore da su se nekada sva tri sela ili istim imenom — Krčmari — zvala, ili da su Krčmari bili glavni i mnogo veći nego sada. Opšte je predanje da su na Očevlju bili muslimani, te da su se oni zbog neke svađe iskrvnli i raselili pre nekih 100 godina, a posle njih da su se naselili pravoslavni. Na nestajanje muslimana uticale su i kuge. Pričaju da po šumama iznad sela ima muslimanskih grobova, u kojima su sahranjeni muslimani iz ovih sela što su pomrli od kuge. Na Krčmarima ima neko „svatovsko greblje.“ Na Očevlju još stoji jedna kula, ali je već gotovo porušena. U kuli je bila i tamnica, i u njoj su nalazili i ljudske kosti. Na Pimenu među kućama bilo je muslimansko groblje, koje se sada jedva primećuje. Za obližnje ruševine grada Dubrovnika, na Očevlju pričaju da je grad bio „latinski“ i da je Turcima pao u ruke posle duge i teške opsade. U ataru Očevlja je terasa Varoš, rastavljena rekom od grada.
Poreklo stanovništva.
Na Vlahinjama ima muslimana starinaca. Svi su pravoslavni poreklom iz drugih krajeva. Po predanju, pošto su muslimani ostavili Očevlje, tu su se naselila dva brata, Janko i Stanisel, i to na Krčevini. Njih je kuga pomorila, a pre toga hajduci su im posekli dva bliznaca. Prema tome, muslimana je na Očevlju nestalo pre više od 100 godina, a prvi pravoslavni naselili su se u drugoj polovini 18 veka. Saznao sam još za ove ranije stanovnike Vlahinja i Očevlja.
Na Vlahinjama su 1882 god. izumrli Bakoči. Izumrli su i Gvozdeni, a iselili Pajkići i Romandžije. Komsuli su iselili u Očevlje, pa u Krivoglavce y sarajevskom srezu. Svi su oni bili pravoslavni. Na Krčmarima je bio neki onbaša Arbanas Rožajac, pa je pobegao u Kralupe zbog hajduka Zekanovića. Na Očevlju su bili Šljive, doseljeni iz Podgore. Izumrli su Dangube na Očevlju; slavili su Jovanjdan. Ranije su po ovim selima živeli i Cigani.
Rodovi na Vlahinjama i Krčmarima:
Muslimani:
-Osmanovići ili Vlahinjaci (4) vele da su „od Feta“.
-Keške (2) su takođe starinci.
Pravoslavni:
-Jevrići (3) su starinom iz Srbije, odakle su bili prešli u bosansku Posavinu. Praded im je krenuo u srednju Bosnu, a ded se naselio ia Vlahinjama pre 50 godina. Slave sv. Luku.
-Radića (1) su na Vlahinjama od pre 60—70 god. Starinom su iz Cuca (?) a zovu ih i Bjelicama. Boravili su i u okolini Nevesinja. Slave Nikoljdan i prislužuju Aranđelovdan.
-Lazarevići (1) su starinom iz Krajine. Zvali su se Geaci. U „Bosnu“ su došli pre 100 godina. Slave Jovanjdan.
-Erići (2) su doselili s Podgorice u Izbodu, a starinom su od Kolašina. Vidi opis Izboda. .
-Ciganovići (1). Otac im je bio redom iz Srba u Lici. Bio je šumar i naselio se pre 35 god. i umro ovde ostavivši porodicu. Služe Nikoljdan.
-Cvijanović (1) je doselio iz Čekrčića pre 15 godina, a starinom je iz Krajine. Opširnije u opisu Čekrčića.
Radovi na Očevlju.
-Buniovca (3) su starinom Lončarevići iz Krajine. Iz Krajine im je krenuo praded pre 200 godina. Ded im je prozvan Buniovcem, jer je „bunio.“ Na Očevlje su došli sa Slivna pre 35 god. S njima čine jedan rod Jankovići na Nebočaju u sarajevskom srezu, prozvani tako po ocu Janku. Služe Jovanjdan.
-Lakići (4) su starinom Pejovići iz Banjana. Doselili su na Očevlje s Vele. S njima su rod i Bodiroge u Mrakovu. Slave Jovanjdan a prislužuju Aranđelovdan.
-Joksimovića (2) su starinom Danilovići iz Ključau Krajini. Nadimak im je Prce. Doselio im je praded za turske uprave. Bili su i u Podgori. Slave Trnpunjdan.
Katolik
-Bartolović (1) doselio je 1911 god. iz Kopošića.
Groblja.
Muslimani imaju groblje na Vlahinjn, a pravoslavni na Očevlju i novo na Vlahinji.
IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Visočka nahija“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)